Documente online.
Username / Parola inexistente
  Zona de administrare documente. Fisierele tale  
Am uitat parola x Creaza cont nou
  Home Exploreaza



























Mario Puzo THE SICILIAN

Croata sarbo croata











ALTE DOCUMENTE

VATRENI POLJUBAC SARAJEVO DISKOGRAFIJA
Telefonnķ modemy
Motorkįrska
U XP podzemlju
Śzasnį zeměplocha
POČETAK MOJE POLITIČKE DELATNOSTI
BEČKE GODlNE UČENJA I MUČENJA
Monitori
ALGEBRA TRIGONOMETRIJA
MATURSKI RAD predmet: Likovna kultura KLOD MONE




S> nv-iO  Г t K A. a./J.a   .??- r>r '' ." Л. *

Naslov originala

Mario Puzo THE SICILIAN

Copyright © 1984 by Mario Puzo

Translation Copyright © 2005 za srpsko izdanje, LAGUNA

Za Kerol

KNJIGA PRVA

Majhl Korleone

1950.

Prvo poglavlje

MAJKL KORLEONE je stajao na dugačkom drvenom doku u Paler-mu i posmatrao veliki prekookeanski brod kako kreće na plovidbu do Amerike. I on je trebalo da bude na tom brodu, ali su mu od oca stigle nove instrukcije.

Mahnuo je ljudima u malom ribarskom čamcu koji su ga dovezli do doka, ljudima koji su ga čuvali poslednjih godina. Čamac je uhvatio beli penusavi trag prekookeanskog broda, nalik odvaznom pačetu sto pliva za svojom majkom. I oni njemu mahnuse, otpozdravljajući; nikada ih vise neće videti.

Na doku je bilo zivo, naokolo su se muvali radnici sa kapama na glavama, u sirokoj radnoj odeći, pretovarajući robu sa brodova na kamione prispele u pristaniste. Behu to sitni, zilavi ljudi koji su vise podsećali na Arape nego na Italijane, lica zasenčenih onim velikim kapama. Medu njima će se naći novi telohranitelji koji će se postarati da Majki ziv i zdrav dođe na sastanak sa don Kročeom Malom, koji je bio Capo di capi, "prijatelj prijatelja", kako su to govorili Sicilijanci. Novine i spoljni svet nazivao ih je manjom, ali na Siciliji reč "mafija" nije prelazila preko usana običnih građana. Isto tako, ni don Kročea nisu zvali "kapo di kapi", već isključivo "Dobra dusa".

U toku svog dvogodisnjeg egzila na Siciliji Majki je čuo raznorazne priče o don Kročeu, od kojih su neke bile u toj meri fantastične da je njemu, posle izvesnog vremena, bilo već tesko da poveruje da takav čovek uopste moze postojati. Uputstva koja bese dobio od svog oca bila su, međutim, sasvim jasna: naređeno mu je da, bas toga dana, ruča sa don Kročeom. Na njima dvojici bilo je da organizuju bekstvo sa Sicilije najvećeg bandita u ovoj zemlji, Salvatorea Đulijana. Majki Korleone nije mogao da napusti Siciliju bez Đulijana.

Na samom kraju pristanista, nepunih pedeset metara od Majkla, u jednoj uskoj ulici bio je parkiran ogroman crni automobil. Ispred kola su stajala tri čoveka, izdaleka slični mračnim kvadratima usečenirn u

10

MARIO l'l/O

blistavo tkanje svetla, nalik kakvom zlatnom zidu od sunčevih zraka. Majki pode ka njima. Zastade, potom, za trenutak, da pripali cigaretu i dok je to činio pogledom prelete grad.

Palermo je smesten u podnozju kratera ugasenog vulkana, sa tri strane okruzen planinama. Sa četvrte strane ima izlaz u zasenjujuće plavetnilo Sredozemnog mora. Kad ga je Majki na časak osmotrio, grad je treperio pod zlaćanim zracima sicilijanskog podnevnog sunca. Tlom su se sirile zile izatkane od crvenog svetla, kao da ocrtavaju tragove krvi, na Siciliji vekovima besomučno prolivane. Zlatni zraci kupali su mermerne stubove grčkih hramova, muslimanske minarete sto hitaju ka nebesima, izdasno ukrasene fasade spanskih katedrala; na brdu preko puta mrstile su se rusevine drevnog normanskog zamka. Sve su to bili ostaci raznih okrutnih vojski koje su vladale Sicilijom od davnina. A iza zidina tog zamka, kupaste planine sezale su ka nebu kao da će ga sčepati i strgnuti sa visina, pa se činilo kao da i zemlja i nebo samo sto nisu pali na kolena i zdrobili pod sobom tu osunčanu naseobinu. Visoko gore, bezbrojni, sićusni crveni jastrebovi sarali su blistavoplavi svod.

Majki se zaputio ka onoj trojici sto su ga čekali na kraju pristanista. U crnim kvadratima polako su se razaznavale crte lica i linije tela. Sa svakim korakom sve ih je jasnije video, i tada mu se učinilo da se oni, polako, opustaju, kao da su bili vezani pa se sad odmiču jedan od drugoga kako bi njega zagrlili.

Sva trojica znala su Majklovu priču. Da je on najmlađi sin velikog don Korleonea iz Amerike, Kuma, čija se moć proteze sve do Sicilije. Da je ubio visokog policijskog oficira u Njujorku koji se zatekao na licu mesta dok je Majki likvidirao jednog neprijatelja Korleoneovog carstva. Da se krije ovde na Siciliji zbog tih ubistava i da će se sada najzad, posto su "stvari sređene", vratiti u otadzbinu da preuzme mesto prvog naslednika trona u Porodici Korleone. Dobro su osmotrili Majklovu pojavu, gledali ga kako hoda, brzo i bez ikakvog napora; nije im promakao njegov oprez, izrovaseni obraz sto mu je davao izgled čoveka koji je mnogo pretrpeo i prosao kroz mnoge opasnosti. Bio je to, izvan sumnje, čovek za svako postovanje.

Dok je Majki silazio sa pristanista, prvi mu je prisao jedan sveste-nik, vidno popunjene mantije, sa sivkastom kapom sto oblikom pod-seća na slepoga misa. Belu svesteničku kragnu natrunila je sicilijanska prasina, a duhovnikove lice bilo je mesnato, svetovno.

Bio je to otac Benjamino Malo, brat velikog don Kročea. Bio je sramezljive, pobozne naravi, ali odan svom mnoeocenienom bratu.

SICIUJANAC

11

kao da mu ama bas nikada nije zasmetala upadljiva blizina đavola. Pakosnici su, stavise, govorkali da otkriva don Kročeu tajne koje mu ljudi povere u ispovedaonici.

Otac Benjamino se nervozno osmehivao dok se rukovao s Maj-kloni. Sudeći po njegovom izgledu, iznenadilo ga je sve ovo, ali mu je i pao kamen sa srca kad ga je Majki udostojio svog dobroćudnog osmeha, tako neobičnog za jednog čuvenog ubicu.

Onaj drugi nije bio toliko srdačan, premda je bio u dovoljnoj meri pristojan. Bese to inspektor Frederiko Velardi, čelnik sluzbe bezbedno-sti koja je pokrivala ćelu Siciliju. Samo on od njih trojice nije uputio topli osmeh dobrodoslice. Mrsav, i suvise dobro obučen za čoveka na drzavnoj platici, imao je ledene plave oči koje kao da su, nekim gen-skim bogazama, pretekle od normanskih vremena. Inspektor Velardi, sve u svemu, i nije mogao da oseća bogzna kakvu naklonost prema nekom Amerikancu koji je ubio visokog policijskog zvaničnika. Ko zna, mozda će i na Siciliji da okusa sreću? Velardijev stisak ruke bio je studen, i Majklu se učini kao da se rukovao sa sabljom.

Treći čovek je bio visi i krupnije grade; izgledao je, stavise, ogroman spram ove dvojice. Majklova saka utonu u njegovu, a onda ga čovek privuče i zagrli, sa izvesnom neznosću. "Majkle, rođače", reče on. "Dobro nam dosao u Palermo." Onda se odmakao i posmatrao tako Majkla neko vreme, toplo, ali i sa dozom suzdrzanosti. "Ja sam Stefan Andolini, tvoj otac i ja smo zajedno odrasli u Korleoneu. Video sam te u Americi, dete si bio. Sećas me se?"

Za divno čudo, Majki ga se stvarno sećao. Jer Stefan Andolini je bio istinska retkost među Sicilijancima, budući - riđokos. Ta osobina bila je ujedno i njegov krst, jer Sicilijanci veruju da je Juda Iskariotski bio upravo takav - riđ. Ni crte njegovog lica prosto se nisu mogle zaboraviti. Usta ogromna, nepravilnog oblika, debele usne nalik krvavom izlupanom mesu; dlake strče iz nozdrva, oči utonule u duplje. I, mada se sada smejao, lice mu je bilo od onih sto ti iz podsvesti na povrsinu izvuku pomisao na ubistvo, na smrt.

Sto se svestenika tiče, Majki je vezu odmah uočio. Ali inspektor Velardi je bio faktor iznenađenja. Andolini, sa svom odgovornosću koju podrazumeva rođačka uloga, brizljivo je objasnio Majklu sve o inspektorovim nadleznostima. Majki je bio oprezan. Sta taj čovek trazi ovde? Velardi je vazio za jednog od nepomirljivih progonitelja Salvatorea Đulijana. I, bilo je očigledno da se inspektor i Stefan Andolini i ne mirisu bas naročito: onhndili sii se iedan nrema rtrnanme sa

12

MARIO PUZO

naročitom Ijubaznosću, kao dva ćoveka koji se ostre za dvoboj na zivot i smrt.

Vozač ih je čekao otvorivsi vrata automobila. Otac Benjamino i Stefan Andolini uz naklon su pokazali Majklu da sedne pozadi. Otac Benjamino je sa hrisćanskom poniznosću zahtevao da Majki sedne kraj prozora, dok se on smestio u sredinu jer, zaboga, red bi bio da Majki vidi lepote Palerma. Andolini je seo s druge strane. Inspektor je već bio uskočio na suvozačevo mesto. Majklu nije promaklo da se inspektor Velardi drzi za ručku na vratima, da bi svakog trenutka mogao brze-bolje da ih otvori, ako zatreba. I sinu mu da se mozda otac Benjamino zato i ugurao u sredinu, da ne bude prvi na udaru.

Kao neki veliki crni zmaj, automobil je klizio ulicama Palerma. Isli su avenijom duz koje su se uzdizale kuće u mavarskom stilu, javne zgrade sa masivnim grčkim stubovima, spanske katedrale. Privatne kuće, plave, bele, zute - sve su imale balkone ukrasene cvećem koje je iznad glava prolaznika gradilo drugi, vazdusni put. Bio bi to lep prizor da na svakom ćosku nije bilo četa karabinjera, italijanske nacionalne policije, s puskama na gotovs. Bilo ih je i gore, na balkonima.

Njihov automobil bio je kao dzin u odnosu na sva ostala vozila. Posebno su bila mala seljačka zaprezna kola koja su vukle mazge, krcata svezim poljoprivrednim proizvodima, ofarbana od točkova do uzdi u vesele, zive boje. Neka su na bočnim stranama imala prave murale, sa vitezovima u oklopima i kraljevima pod krunama, u raznim dramatičnim scenama iz legendi o Karlu Velikom i Rolandu, drevnim junacima koji su bili deo i sicilijanskog folklora. Na drugima je pak, ispod slika mladića u pantalonama od finih tkanina i belim majicama bez rukava, sa pistoljima zataknutim za pojas ili puskama preko ramena, Majki viđao natpise u dva reda, i na kraju velika crvena slova - ĐULIJANO.

Tokom progonstva na Siciliji Majki je mnogo toga čuo o Salvato-reu Đulijanu. Njegovo se ime stalno pojavljivalo u novinama. Posvuda se pričalo o njemu. Majklova nevesta Apolonija priznala je da se svake večeri kad legne u krevet pomoli za Đulijanovu bezbednost; činilo je to gotovo svako dete, mladić i devojka na Siciliji. Obozavali su ga, jer on je bio jedan od njih, dika i uzor. Mlad, u svojim dvadesetim, proglasen je za velikog generala jer se suprotstavljao, i to s uspehom, sili karabinjera koju su slali na njega. Bio je naočit i velikodusan; veći deo onoga sto bi zaradio baveći se kriminalom - delio je sirotinji. Odan vrlini, svojim banditima nije dozvoljavao da zlostavljaju zene ili sves-tenike. Kad bi likvidirao nekog dousnika ili izdajnika, uvek bi zrtvi

SICILIJANAC

13

dao vremena da se pomoli i očisti dusu, kako bi odlazeći od početka bio u dobrim odnosima sa gospodarima drugog sveta. Sve je to Majki znao o Đulijanu, i to samo na osnovu glasina i priča.

Kad su skrenuli iz avenije, pred očima im puče ogromni poster sa krupnim crnim slovima na zidu jedne kuće. Majki je taman imao dovoljno vremena da u gornjem redu pročita reč ĐULIJANO. Otac Benjamino se naginjao ka prozoru i rekao: "To je jedan od Đulijano-vih proglasa. Uprkos svemu, on i dalje kontrolise Palermo noću."

"A sta pise?", upita Majki.

"Daje dozvolu narodu Palerma da se ponovo vozi ulicama", reče otac Benjamin.

"Daje dozvolu?", upita Majki osmehnuvsi se. "Odmetnik, a daje dozvolu?"

Stefan Andolini se zasmeja na drugom kraju zadnjeg sedista. "Karabinjeri se voze tramvajima, pa ih Đulijano tu i tamo dize u vazduh. Pre toga, međutim, opomene građanstvo da ne koristi tramvaje. Sada, na ovaj način, daje građanima obećanje da ih neće vise dizati u vazduh."

"A sto je Đulijano dizao u vazduh tramvaje pune policije?" upita Majki suvo.

Sad se inspektor Velardi okrenu; njegove plave oči piljile su u Maj-kla. "Zato sto je Rim, u svojoj gluposti, odlučio da uhapsi njegovog oca i majku jer su bili u vezi sa poznatim kriminalcem, svojim rođenim sinom, za ime Boga. To je jedan stari fasistički zakon koji u republici nikada nije ukinut."

"Moj brat, don Kroče, udesio je da ih puste na slobodu. O, moj brat se mnogo bio naljutio na Rim", reče otac Benjamino s tihim ponosom.

Isuse blagi, pomisli Majki. Don Kroče ljut na Rim? Ko je pa taj don Kroče sem sto je pezzonovante* u mafiji?

Kola se zaustavise pred ruzičasto okrečenom zgradom koja je zauzimala čitav kvart. Na svakom ćosku uzdizao se po jedan plavi minaret. Ispred ulaza je stajala neobična tabla sa zelenim trakama i natpisom: HOTEL UMBERTO. Sjaj dvojice vratara u blistavim uniformama sa zlatnim dugmićima Majkla nije zasenio.

Njegovo izvezbano oko snimilo je ulicu oko hotela. Opazio je barem deset telohranitelja u parovima, oslonjene na gvozdenu ogradu. Ti ljudi zapravo nisu prikrivali svoju funkciju i ulogu na tom mestu. Raskopčane jakne otkrivale su oruzje. Dvojica s nekim tankim cigara-

' Ital.: drmator, baraba, nitkov. (Prim, Drev.1

14

MARIO PUZO

ma preprečise put Majklu onoga časa kad je iskoračio iz automobila, premeravajući ga od glave do pete - kao da mu uzimaju meru za sanduk. Inspektora Velardija i ostale naprosto su ignorisali.

Kad je grupa usla u hotel, strazari su ponovo zatvorili vrata za njihovim leđima. Jos četiri strazara iskrsnuse odnekud u predvorju, pa ih otpratise niz dugački hodnik. Na licima ovih ljudi video se onaj ponosit izraz dvorskih slugu vernih svome gospodaru.

Na kraju hodnika bila su dvoja masivna vrata od hrastovine. Iz visoke stolice nalik tronu ustao je jedan čovek i otključao vrata bron-zanim ključem. Naklonio se, razmenivsi sa ocem Benjaminom pover-Ijivi osmejčić.

Kad se vrata otvorise, pred njima se ukaza niz prelepih soba; kroz otvorene francuske prozore pucao je pogled na velelepni vrt, odakle je dopirao jak miris limunovog drveta. Dok su ulazili, Majki ugleda dva čoveka u sobi. Pitao se zbog čega li je don Kroče pod tako jakom zastitom. On je bio Đulijanov prijatelj, čovek od poverenja ministra pravde u Rimu i, imajući to u vidu, nije morao da se brine zbog svih tih karabinjera sto se behu rastrčali po Palermu. Ali nekoga, ili nečega, don Kroče se očigledno plasio. Koga to? Ko mu je bio neprijatelj?

Namestaj u dnevnoj sobi bio je prvobitno dizajniran za jednu ita-lijansku palatu - ogromne fotelje, sofe dugačke i duboke kao brodići, masivni mermerni stolovi kao da su ukradeni iz muzeja. Sve je to davalo odgovarajuću sliku o čoveku koji je upravo ulazio iz vrta da ih dočeka.

On ispruzi ruke da zagrli Majkla Korleonea. Kad stoji, don Kroče je bio maltene isto toliko sirok koliko i visok. Masivnu, lavoliku glavu krasila je gusta seda brizljivo podsisana kosa, kovrdzava kao u crnca. Oči su mu bile tamne i hladne kao u gustera, dva zrna grozđa natak-nuta na vrh mesnatih, debeljusnih obraza. Ti obrazi behu mu kao od mahagonija, levi malo ravniji, desni nabrekao od mesa. Usne su mu bile pak neočekivano fine, natkriljene tankim brčićima, prefinjenom osnovom za krupan carski nos na sirokom licu.

Ali ispod kraljevske glave on je, od vrata do pete, bio običan seljak. Velike pantalone, koje su mu lose stajale, hvatale su ogromnu trbusi-nu, viseći na belim tregerima. I velika kosulja, bela kao sneg, bila je sveze oprana, ali ne i opeglana. Kravatu nije nosio, kao ni sako, a po mramornom podu hodao je bos.

On zaista nije ličio na čoveka koji se ovajdi od svakog poslovnog poduhvata u Palermu, od onih najvećih do drzanja tezge na pijaci. Tesko je bilo poverovati da je on odgovoran za hiljade ubistava. Da

SKIIIIANAI

15

je, praktično, njegov stvarni uticaj u zapadnoj Siciliji mnogo veći od onoga koji ima rimska vlada. I da je bogatiji od svih vojvoda i barona koji su posedovali velika sicilijanska imanja.

On hitro i lako zagrli Majkla, pa onda reče:

"Znam tvog oca jos otkako smo deca bili. Radujem se sto ima tako finog sina."

Onda se raspitivao o Majklovom putu, kao i o njegovim trenutnim potrebama. Majki se osmehnuo i rekao da bi uzivao u parčetu hleba i gutljaju vina. Don Kroče ga smesta izvede u vrt; kao i svi drugi Sići -lijanci, i on je, kad god to vremenske prilike dozvoljavaju, obedovao napolju.

Sto je bio postavljen ispod limunovog drveta. Sve je blistalo od izglancanih časa i finog belog stolnjaka. Siroke stolice od bambusa posluzitelji su odmakli od stola. Don Kroče je pazio da se svi udobno smeste, i činio je to sa nekom zivahnom Ijubaznosču; taj čovek se dobro drzao u svojoj sezdeset i nekoj. Seo je između Majkla, koji mu se nasao s desne, i svog brata svestenika sa leve strane. Inspektora Velardija i Stefana Andolinija posadio je preko puta sebe i prema obojici se odnosio s izvesnom dozom hladnoće.

Svi Sicilijanci dobro jedu, pod uslovom da ima sta da se jede, a jedna od retkih sala koju su se ljudi usuđivali da naprave u vezi sa don Kročeom bila je ta da bi on, u svakom trenutku, radije seo da nesto prezalogaji negoli ubio ljutog neprijatelja. I sada, dok je drzao noz i viljusku i čekao da posluga iznese sve na sto, na njegovom licu je titrao osmeh koji je odavao dobroćudno, čisto zadovoljstvo. Majki se osvrtao oko sebe, posmatrajući bastu u kojoj su sedeli. Bila je okruzena visokim kamenim zidom, a najmanje deset strazara sedelo je za malim, razbacanim stočićima, za svakim po dvojica, dovoljno daleko da don Kročeu i njegovim gostima ne uskrate privatnost. Vrt je mirisao na limunovo drvo i maslinovo ulje.

Majkla je posluzivao Don Kroče lično, namičući mu pečenu piletinu i krompir na tanjir, gledajući kako mu sipaju parmezan na tanjirić sa strane i pune času mutnim domaćim belim vinom. Sve je to činio sa vidnim interesovanjem, iskreno se brinući da njegov novi prijatelj bude dobro napojen i nahranjen, jer je to nesto od posebnog značaja. A Majki je bio gladan, od rane zore nista okusio nije, i don je imao pune ruke posla, budući daje stalno morao da mu puni tanjir. Budno je motrio i na tanjire ostalih gostiju i kad god zatreba rukom bi dao znak posluzitelju da napuni neku času ili ispraznjeni tanjir.

16

MARIO PUZO

I, kad su zavrsili sa jelom, a on srkutao espreso, don je bio spreman za posao.

"Ti ćes, dakle, pomoći nasem prijatelju Đulijanu da se prebaci u Ameriku", reče on Majklu.

"Takva su mi uputstva", reče Majki. "Moram učiniti da on bez nezeljenih komplikacija uđe na teritoriju Amerike."

Don Kroče klimnu glavom; mesnato lice od mahagonija sada je izgledalo pospano i dobrohotno, onako kako to biva u gojaznih ljudi. Njegov zvonki tenor iznenađujuće je odudarao od takvog lica i tela. "Tvoj otac i ja smo se o svemu dogovorili. Na meni je da ti isporučim Salvatorea Đulijana. Nista, međutim, ne ide glatko u zivotu, uvek se dogodi nesto neočekivano. Sada vise nije lako obaviti moj deo posla." On podize ruku, dajući Majklu do znanja da jos nije zavrsio. "Mada tu moje krivice nema. Nisam se oglusio o dogovor s tvojim ocem. Stvar je u tome sto Đulijano vise ne veruje nikome, pa ni meni. Godinama, zapravo od onoga dana kad se odmetnuo od zakona, Đulijano je mogao da računa na moju podrsku. Ja sam mu pomagao da prezivi, bili smo partneri. Uz moju pomoć postao je najveći čovek na Siciliji, mada je i sada to tek momčić od svojih dvadeset sedam leta. Ali njegovo je proslo. Pet hiljada italijanskih vojnika i policajaca pretrazuju planine. A on jednako odbija da irn se preda."

"Onda nista ne mogu da učinim za njega" reče Majki. "Dobio sam naređenje da ga sačekam ovde, ali da ne čekam duze od sedam dana. Onda moram u Ameriku."

I dok je izgovarao te reći, pitao se zbog čega li je njegovom ocu tako vazno da se organizuje Đulijanovo bekstvo. Posle tolikih godina provedenih u izgnanstvu očajnički je čeznuo da se vrati kući. Brinulo ga je očevo zdravlje. Kad je Majki bezao iz Amerike, otac mu je lezao, tesko ranjen, u bolnici. Potom je ubijen njegov stariji brat Soni. Korle-oneova Porodica upustila se u neizvesnu borbu, biti ili ne biti, protiv Pet porodica grada Njujorka. Neće taj boj plamteti samo na američkom tlu; prosiriće se do samoga srca Sicilije i uzeti zivot Majklovoj mladoj nevesti. Istina, očevi emisari su doleteli iz Amerike i javili mu da je njegovom ocu bolje, da se oporavio od teskih rana i uspostavio primirje sa Pet porodica, kao i da je uredio da sve optuzbe protiv Majkla budu povučene. Ali Majki je znao i to da otac sada očekuje da se on vrati kući i postane njegova desna ruka. I da ćela porodica jedva čeka da ga vidi: njegova sestra Koni, brat Fredi, pobratim Tom Hejgen i njegova sirota majka, koja sigurno jos ne moze da preboli Sonija. Majki je razmisljao i o Kej - da li ga jos čeka posle duge dve

S1CILIJANAC

БМ1Г.ЛИОТНКА

ГРАДА  5Е01-10ЛДА

godine koliko ga nema? Ključno je pitanje, međutim, ostalo: zasto otac sada odlaze njegov povratak u Ameriku? Mora to biti nesto od prevashodnog značaja, a u vezi sa Đulijanom.

On najednom postade svestan ispitivačkog pogleda hladnih plavih očiju inspektora Velardija. Usukano aristokratske lice odavalo je prezir, kao da je Majki uhvaćen u kukavičluku.

"Budi strpljiv", reče don Kroče. "Nas prijatelj Andolini i dalje odrzava vezu između mene i Đulijana i njegove porodice. Svi ćemo zajedno dobro promisliti o svemu ovome. Odavde ćes otići da posetis Đulijano-vog oca i majku u Montelepre, to ti je usput do Trapanija." On zasta-de načas i osmehnu se; taj osmeh, ma kako sirok bio, nije narusavao masivni sklad njegovih moćnih obraza. "Znam kakvi su ti planovi. Sve znam." Čudno je naglasio ove poslednje reci, ali - pomisli Majki - začelo nema sanse da su mu poznati bas svi njegovi planovi. Kum nikada nikome ne kazuje sve.

Don Kroče milozvučno nastavi: "Svi mi koji volimo Đulijana slazemo se u dve stvari. Prvo, on ne moze vise da ostane ovde, na Siciliji, i - drugo - mora da emigrira u Ameriku. I inspektor Velardi tako misli."

"Ovo je i za Siciliju čudno", reče Majki osmehnuvsi se. "Inspektor, sa svojom visokom funkcijom u policiji, morao bi da hapsi Đulijana."

Don Kroče se nasmeja; bese to kratak, mehanički smeh. "Ko će Siciliju razumeti? Ali ovde na delu imamo nesto jednostavno. Samom Rimu vise odgovara da Đulijano srećno i bezbedno stigne u Ameriku, nego da ostane ovde i, kao svedok u Palermu, iznese svakakve optuzbe protiv drzave. Sve je to politika."

Majki je bio uznemiren. Neprestano je osećao tu nelagodu. Stvari se ne razvijaju po planu. "A zasto je u interesu inspektora Velardija da on pobegne? Ni Đulijanova mrtva usta neće govoriti."

Glas inspektora Velardija zazvučao je prezrivo: "I ja isto mislim, ali ga don Kroče voli ko rođenog sina", reče on.

Stefan Andolini je zlovoljno gledao u inspektora, dok je otac Benja-mino nabio glavu u času i pio. Don Kroče se tad strogo obrati inspektoru: "Svi smo mi ovde prijatelji, moramo Majklu da kazemo istinu. Đulijano ima keca u rukavu. On je vodio dnevnik, koji je nazvao svojim Testamentom. U tim beleskama on iznosi dokaze kako mu je vlada u Rimu, tačnije pojedini njeni zvaničnici, pomagala u toku svih ovih godina odmetnistva, i to iz svojih vlastitih interesa i za svoje političke ciljeve. Ako bi taj dokument bio obnarodovan, demo-hrisćanska vlada bi pala, pa bismo na vlasti u Italiji imali socijaliste

18

MARIO PUZO

i komuniste. Inspektor Velardi se slaze sa mnom da moramo učiniti sve kako bismo to sprečili. I zato je i on voljan da pomogne Đulijano-vo bekstvo; neka ode, sve sa tim svojim Testamentom, uz prethodni dogovor da nista neće biti objavljeno."

"Jeste li vi videli taj Testament?" upita Majki. Bas ga je zanimalo da li je njegov otac čuo za taj dokument. U instrukcijama koje mu je dao o Testamentu nije bilo ni reći.

"Poznata mi je sadrzina tog dokumenta", reče don Kroče.

"Da je odluka na meni, rekao bih: ubijte tog Đulijana i do đavola s Testamentom", ostro će inspektor Velardi.

Stefan Andolini pogleda inspektora s neskrivenom, ogoljenom, snaznom mrznjom. Majklu taj pogled nije promakao i on zaključi da je ovaj očigledno gotovo jednako opasan kao sam don Kroče. "Đuli-jano se nikada neće predati, a ti nisi dovoljno jak da bi takvome iskopao raku. Pametnije bi ti bilo da vodis računa o samom sebi", reče Andolini.

Don Kroče lagano podize ruku i svi za stolom zaćutase. Ne obazirući se na ostale, polako je govorio Majklu: "Moze se dogoditi da ne budem u stanju da ispunim obećanje koje sam dao tvome ocu i isporučim ti Đulijana. A zbog čega je don Korleone zainteresovan za ovaj slučaj, to ti ne mogu reći. Budi siguran da razloga ima i da su ti razlozi valjani. Ali sta ja tu mogu? Po podne ćes otići do Đulijanovih roditelja. Ubedi ih da mi njihov sin mora verovati i podseti te dobre ljude da sam ja izdejsrvovao da njih dvoje budu pusteni iz zatvora." Tu zastade na trenutak. "Onda bismo mozda mogli da pomognemo njihovom sinu."

Za vreme svog izgnanstva i skrivanja, Majki je razvio neki zivotinjski instinkt, i umeo je da namirise opasnost. Inspektor Velardi mu se nije dopadao, pribojavao se ubilačkog poriva Stefana Andolinija, od oca Benjamina podilazili su ga zmarci. Najvise ga je, ipak, uznemira-vao don Kroče.

Kad bi don Kroče govorio, svi za stolom bi utihnuli, pa čak i njegov rođeni brat, otac Benjamino. Naginjali bi se prema njemu pognutih glava i čekali da čuju sta će reći, a njihova je poniznost isla dotle da bi čak prestajali da zvaću kad bi on govorio. Posluga je kruzila oko njega kao da je Sunce, telohranitelji razbacani po vrtu neprestano su ga drzali na oku, spremni da skoče na njegov znak i bilo koga rastrg-nu na komadiće.

"Don Kroče, ovde sam da izađem u susret svakoj vasoj zelji", reče Majki oprezno.

SICILIJANAC

19

Don zadovoljno klimnu velikom glavom i prekrsti ruke preko stomaka, pa reče moćnim tenorom: "Moramo biti apsolutno iskreni jedan prema drugome. Kazi mi, kakav je tačno tvoj plan za Đulijano vo bekstvo? Reci mi, kao sin ocu."

Majki hitro osmotri inspektora Velardija. Nikada on neće pričati iskreno pred sefom sicilijanske tajne policije, nikada. Don Kroče je odmah to shvatio. "Inspektor Velardi radi u skladu sa mojim saveti-ma", reče on. "Mozes u njega imati poverenja kao u mene samoga."

Majki otpi malo vina. Preko ruba čase video je kako ga strazari posmatraju, nalik publici sto pomno prati glumce na sceni. Video je i grimasu na licu inspektora Velardija, ni ta diplomatičnost u govoru don Kročea nije mu se svidela, jer poruka je bila jasna: don drzi pod kontrolom i inspektora i njegovu kancelariju. Primetio je i namrsteno lice Stefana Andolinija, s onim krvoločnim debelim usnama. Samo je otac Benjamino izbegavao njegov pogled, spustio je glavu. Majki popi času mutnjikavog belog vina i sluga je istog časa napuni. Taj vrt mu se odjednom učini kao opasno mesto.

Znao je - kosti su mu to govorile - da ono sto je don Kroče rekao naprosto ne moze biti istina. Zasto bi iko za tim stolom verovao sefu sicilijanske tajne policije? Sto bi mu verovao Đulijano? Istorija Sicilije drhti pod teretom izdaje, pomisli Majki gorko; dovoljno mu je bilo da se priseti svoje pokojne zene. Otkuda onda toliko poverenja u don Kročea? Don Kroče je bio prvi čovek mafije. Imao je najjače moguće veze u Rimu i, ako ćemo pravo, ovde, na Siciliji, bio njihov nezvanični predstavnik. Čega se tu onda don Kroče plasi? Samo Đulijana.

Ali, don ga je sada promatrao. Majki je nastojao da zvuči sto iskrenije. "Plan mi je jednostavan. Čekaću u Trapaniju dok mi ne predaju Salvatorea Đulijana. Dok mi ga vi i vasi ljudi ne predate. Brzim brodom ćemo otići do Afrike. Imaćemo sa sobom, naravno, sve neophodne isprave. Iz Afrike ćemo odleteti u Ameriku, a tamo nam je sve sređeno za ulazak bez uobičajenih formalnosti. Nadam se da će to proći glatko", reče, zastade, pa dodade: "Sem ako vi nemate neku bolju varijantu."

Don uzdahnu i otpi iz čase. Onda pogledom fiksira Majkla. Govorio je lagano, kao da ono sto je Majki upravo rekao nije ostavilo nikakav utisak na njega. "Sicilija je tragična zemlja", reče on. "Nema ovde poverenja. Nema reda. Samo u nasilju i izdaji ne oskudevamo. Delujes mi oprezno, mladi prijatelju, i na oprez, apsolutno, imas pravo. Kao i nas Đulijano. Da ti kazem: Turi Đulijano ne bi uspeo da prezivi bez moje pomoći; on i ja smo dva prsta na istoj ruci. I sada on u meni, je

20

MARIO PUZO

li, vidi neprijatelja. O, ne znas koliko me to zalosti! Sanjam o tome da se jednoga dana Turi Đulijano vrati svojima i da bude proglasen prvakom Sicilije, On je pravi hrisćanin i hrabar čovek. I ima nezno, dobro srce, kojim je zadobio ljubav svih Sicilijanaca." Don Kroče napravi pauzu da popije jos malo. "Ali plima je protiv njega. On je tamo, u planinama, sam, sa sačicom ljudi, a protiv njega armija koju je Italija poslala da ga uhvati. A izdajnici - sa svih strana. I on, eto, nikome ne veruje, ni sebi samome."

Don nakratko pogleda Majkla, vrlo hladno. "Da nisam bio sasvim posten", reče on, "da nisam toliko voleo Đulijana, mozda bih ti dao savet koji ti inače ne dugujem. Mozda bih rekao da ti je, brat bratu, najbolje da se vratis u Ameriku bez njega i da stavis tačku na ovu tragediju koja te se, zapravo, ni na koji način ne tiče." Don zastade i ponovo uzdahnu. "Ali, naravno, ti si nasa jedina nada, i ja moram da te zamolim da ostanes ovde i pomognes nam u ovoj nasoj stvari. Naći ću ti se pri ruci, pomoći ću na svaki način, nikada neću napustiti Đulijana." Don Kroče podize času. "Sto godina da nam pozivi."

Svi su pili, a Majki se preračunavao. Je li don to zeli da on, Majki, ostane, ili da napusti Đulijana? Sledeći prozbori Stefan Andolini. "Ne zaboravite da smo obećali Đulijanovim roditeljima da će ih Majki posetiti u Montelepreu", reče on.

"Svakako", reče don Kroče blago. "Moramo njegovim roditeljima uliti nadu."

"A mozda će i oni znati nesto o Testamentu", dodade otac Benja-mino s prenaglasenom poniznosću.

Don Kroče uzdahnu. "Da, taj Đulijanov Testament... On drzi da će mu Testament sačuvati zivot ili barem osvetiti njegovu smrt." Onda se obrati Majklu: "Zapamti ovo. Rim se plasi Testamenta, ali ja ga se ne plasim. I, kazi njegovim roditeljima da ono sto je zapisano utiče na istoriju. Ali ne na zivot. Nije zivot isto sto i istorija."

PUT koji vodi od Palerma do Monteleprea nije naročito dug; stigne se za manje od jednog sata voznje. Ali za taj nepun sat Majki i Andolini presli su čitav put od urbane civilizacije do primitivne kulture sicilijanskog sela. Stefan Andolini je vozio maleni fijat; na popodnevnom suncu, njegovi jutrom izbrijani obrazi i brada zasvetlucase odblesci-ma bezbrojnih dlačica boje skerleta. Vozio je oprezno i polako, kao sto voze oni koji su kasno ovladali vestinom unravliania mntnmim

S1CILIJANAC

21

vozilom. Fijat je gadno brektao dok su se serpentinama uspinjali duz nepreglednog planinskog venca.

Na pet mesta zastajali su zbog blokada koje je postavila nacionalna policija, jedinice od po najmanje dvanaest ljudi opremljenih masinka-ma, sa oklopnim vozilom kao podrskom. Propustali su ih zahvaljujući Andolinijevim dokumentima.

Majkla je začudilo kako se to zemlja tako izmeni, kako postane tako divlja i primitivna za tako kratko vreme, tek sto su, maltene, izasli iz velikog grada Palerma. Prolazili su kraj malih sela satkanih od kamenih kuća na strmim padinama. I te padine bile su pedantno obrađena, terasasta polja sa strkljastim zelenim zasadima. Bezbrojne bele stene behu dopola ukopane u zemlju obraslu mahovinom i bambusovim stabljikama; iz daljine, ličile su na velike nebrusene nadgrobne spomenike.

S vremena na vreme, kraj puta bi se ukazala mala svetilista, zaka-tančene drvene kutije sa statuama Bogorodice ili nekog sveca. Pred jednim od tih svetilista Majki ugleda zenu kako kleči i moli se, dok njen muz sedi na kolima u koja je upregnut magarac i nateze flasu sa vinom. Magarcu glava bese klonula, kao mučeniku.

Stefan Andolini dodirnu Majkla po ramenu i reče: "Milo mi je sto te vidim, dragi moj rođače. A znas li ti da su i Đulijanovi nama rod?"

Majki je mogao ruku u vatru da stavi da je to obična laz; bilo je nečeg odbojnog u tom lisičje crvenkastom Andolinijevom osmejku. "Ne", odgovori on, "znam samo da su mu roditelji radili za mog oca, tamo, u Americi."

"I ja sam radio za njega", reče Andolini. "Pomagali smo tvom ocu dok je gradio kuću na Long Ajlendu. Stari Đulijano je bio zidar, odličan zidar, i mada mu je tvoj otac ponudio lepo mesto u poslu sa maslinovim uljem, on se drzao svoga zanata. Osamnaest godina radio je kao crnac i stedeo kao Jevrejin. A onda se vratio na Siciliju, hteo je, sto se kaze, da zivi kao Englez. Ali, sve usteđene lire obezvredili su rat i Musolini, i sada čovek, eto, ima samo tu kuću i malo zemlje. Proklinje dan kad je otisao iz Amerike. On i zena mu mislili su da će im sin izrasti u kneza, a evo njega - bandit."

Fijat se obreo u oblaku prasine; stabla krusaka i bambusa kraj puta delovala su sablasno, sa granama nalik ljudskim rukama. U dolinama su rasle masline, vinogradi pukose pred Majklovim očima. Odjednom, Andolini prekide tisinu: "Turi je začet u Americi."

Majki ga upitno pogleda, pa Andolini poče da objasnjava. "Da, začet ie u Americi, ali ie na Siciliji rođen. Da su sačekali samo ios

22

MARIO PUZO

SICILIJANAC

23

nekoliko meseci, Turi bi bio američki drzavljanin." Zastade na tren, pa nastavi: "Turi stalno o tome priča. Sta mislis, je Г bi ti stvarno mogao da mu pomognes da pobegne?"

"Ne znam", reče Majki. "Posle ovog ručka sa inspektorom i don Kročeom, vise ni sam ne znam sta da mislim. Je Г oni stvarno hoće da pomognem? Otac mi je rekao za don Kročea. Inspektora nije pominjao."

Andolini zagladi proređenu kosu. I, nesvesno, nagazi papučicu za gas, pa fijat odskoči i jurnu. "Đulijano i don Kroče su sada neprijatelji", reče on. "Ali nas plan nema nikakve veze sa don Kročeom. Turi i njegovi roditelji računaju na tebe. Oni poznaju tvog oca i znaju da on nikada nije izneverio prijatelja."

"A na čijoj si ti strani?", upita Majki.

Andolini uzdahnu. "Ja sam sa Đulijanom", reče on. "Drugujemo, ima evo već pet godina. Pre toga, on mi je postedeo zivot. Ali znas, ja sam ovde, zivim na Siciliji, i ne mogu da prkosim don Kročeu. I tako sad hodam po uzetu između njih dvojice, ali nikada, nikada neću izdati Đulijana."

Sta to ovaj govori, pomisli Majki. Kako to da ni od jednog od ovih ljudi ne moze da dobije običan, normalan odgovor ni na jedno pitanje? Zato sto je ovo Sicilija, odgovori on sam sebi. Sicilijanci se uzasavaju istine. Razni tirani i inkvizitori vekovima su ih mučili da iz njih iscede istinu. I vlada u Rimu, u zakonskoj formi, trazi od njih istinu i samo istinu. I svestenik, kad te ispoveda, hoće da čuje istinu, pod pretnjom večnog krčkanja u paklu. Ali istina je izvor moći, poluga vlasti - sto bi je iko odao?

Moraće nekako sam da se snađe - dokonao je Majki - ili bi mu, mozebiti, bolje bilo da digne ruke od ove misije i zbrise kući. Na opasnom je terenu, očito tu postoji nekakva vendetta* između Đulijana i don Kročea, a naći se svojevoljno usred sicilijanske vendete ravno je samoubistvu. Jer, Sicilijanci veruju daje osveta jedina istinska pravda i da u osveti milosti ne moze biti. Na tom katoličkom ostrvu, gde u svakoj kući drze statuicu Isusa sto plače nad usudom ljudskoga roda, hrisćansko prastanje bilo je pribeziste slabića i kukavica.

"A zasto su Đulijano i don Kroče postali neprijatelji?", upita Majki. "Zbog tragedije kod Portela dela Đinestre", reče Andolini. "Ima tome dve godine. Posle toga, nista vise nije bilo kao pre. Đulijano je za to optuzio don Kročea."

* Ttal . rtcvpta   f Prim   nrpv t

Najednom, kola kao da su jurnula nizbrdo pod uglom od devedeset stepeni, put je s brda vodio u dolinu. Prosli su kraj rusevina nekog normanskog zamka, podignutog da plasi narod pre nekih devetsto godina; sada su mine bile nastanjene bezopasnim gusterima, a utočiste bi tu nasao i neki zalutali jarac. Majki pod sobom ugleda gradić Montelepre.

Utonuo u zagrljaj visokih planina, Montelepre je ličio na kofu uronjenu u bunar. Nijedna kuća nije strcala iz savrsenog kruga. Svetlost poznog popodneva obasjavala je kamene zidove tamnocrvenim plamenom. Fijat se sada kotrljao niz uzanu, krivudavu ulicu i Andolini prikoči ispred barikade kraj koje je stajala četa karabinjera. Jedan od njih dade im puskom znak da izađu iz kola.

Majki je posmatrao Andolinija dok je ovaj policajcima pokazivao isprave. Opazi onda specijalnu crvenu propusnicu; tu ispravu, znao je Majki, izdaje samo Ministarstvo pravde u Rimu. Imao je i on taj papir, ali mu je rečeno da ga pokazuje samo u krajnjoj nuzdi. Otkud čoveku kao sto je Andolini tako moćan dokument?

Onda se vratise u kola i krenuse, lagano, uskim ulicama Monte-leprea, tako uskim uistinu, da tesko da su dva automobila mogla da se mirnoiđu. Sve kuće imale su elegantne balkone i behu okrečene raznim bojama. Mnoge su bile plave, nesto manje je bilo belih, a neke su bile prekrivene ruzičastom bojom. Vrlo su retke bile one sa zutim fasadama. U ovo doba dana, zene su bile po kućama i pripremale večeru za svoje muzeve. Interesantno, dece na ulicama nije bilo. Umesto klinaca, na svakom ćosku patrolirala su po dvojica karabinjera. Montelepre je izgledao kao nekakav okupirani grad u kojem vladaju ratni zakoni. Tek je poneki starac, ili starica, lica nalik kamenu od kojih su im sazdane kuće, sa balkona gvirkao na ulicu.

Fijat se zaustavio ispred niza priljubljenih kuća, od kojih je jedna bila okrečena svetloplavo i imala resetkastu kapiju sa motivom slova "G". Kapiju je otvorio sitan, zilav čovek od nekih sezdeset godina koji je na sebi imao američko odelo, tamno, na pruge, belu kosulju i crnu kravatu. Bio je to Đulijanov otac. On zagrli Andolinija, nakratko ali sa vidnom naklonosću. Majkla je potapsao po ramenu, s nekom zahvalnosću maltene, dok ih je uvodio u kuću.

Đulijanov otac je izgledao onako kako izgledaju ljudi u isčekivanju smrti voljene osobe koja boluje od neizlečive bolesti. Jasno je bilo da on strogo kontrolise svoja osećanja, ali bi svaki čas prelazio sakom preko lica, kao da bi da očuva njegov uobičajeni izraz. Telo mu je bilo kruto, kao i pokreti, a opet, blago se njihao u hodu.

24

MARIO PUZO

Usli su u veliku primaću sobu, luksuznu po merilima jednog sicilijanskog doma u ovom malom gradu. Prostorijom je dominirala visestruko uvećana fotografija u ovalnom ramu od svetlog drveta, toliko deformisana da je tesko bilo razaznati ko je na njoj. Majki je odmah shvatio da to mora biti Salvatore Đulijano. Ispod fotografije, na crnom okruglom stočiću, gorela je sveca za zdravlje i sreću. Na drugom stolu bila je uramljena jasnija slika. Otac, majka i sin stoje ispred crvene zavese, sin zastitnički obgrlio majku. Salvatore Đulijano gleda pravo u kameru, kao da izaziva. Lice neobično privlačno, poput lica na grčkim kipovima, crta malo teskih, kao iz mermera izvučenih, usana punih, senzualnih, razmaknutih okruglih očiju sa poluotvorenim kapcima. Bese to lice čoveka koji ne sumnja u sebe, odlučnog da nametne svetu svoju volju. Ono, međutim, na sta Majkla niko nije pripremio, bila je dobroćudnost; to privlačno lice bilo je nekako milo.

Bilo je tu jos njegovih slika, sa sestrama i njihovim muzevima, ali one su stajale gotovo skrivene po stolovima u senovitim ćoskovima.

Đulijanov otac ih povede u kuhinju. Tu se pojavi i Đulijanova majka, koja za trenutak ustade od peći da pozdravi goste. Marija Lombar-do Đulijano izgledala je mnogo starije nego na onoj fotografiji u sobi; činilo se zapravo da je to neka sasvim druga zena. Ljubazni osmeh prosto nije priličio tom iznurenom, kosčatom licu, gruboj, izboranoj kozi. Duga kosa prosarana sedinom padala joj je ispod ramena. Ali te oči... Behu gotovo sasvim crne i pune neke bezlične mrznje prema svetu koji ide da zgazi nju i njenog sina.

Na svog muza i Stefana Andolinija nije obratila paznju, odmah se obratila Majklu. "Jeste li dosli da spasete mog sina ili ne?" Ona dvojica se, činilo se, postidese njene neuljudnosti, ali joj Majki, s ozbiljnim izrazom lica, uzvrati blagim osmehom. "Da, ja sam sa vama."

Zenina napetost malo popusti, pa ona prekri lice sakama, kao da očekuje udarac. Andolini ju je tesio: "I otac Benjamino je hteo da dođe, ali sam mu rekao da vi to ne zelite."

Marija Lombardo podize glavu, i Majkla začudi u kojoj meri lice te zene odaje sva njena osećanja. Prezir, mrznja, strah, ironija u njenim recima propraćena titravim osmehom, grimase koje nije uspevala da suspregne. "O, otac Benjamino je čovek dobrog srca, u to nema sumnje", reče ona. "I sa tim dobrim srcem on mu dođe kao neka kuga i donese smrt ćelom selu. On je kao zbun kupine; očesi se o njega i ima da prokrvaris. A i odaje tajne onih koji mu se ispovedaju, sve ispriča svom bratu. On đavolu prodaje poverene mu duse."

siciLijmc

25

"Don Kroče nam je prijatelj. On nas je oslobodio iz zatvora", reče Đulijanov otac, mirno, s onim posebnim razumnim tonom kojim čovek govori kad zeli da stisa dusevno poremećenog.

Tada iz Đulijanove majke izbi srdzba. "Ah, don Kroče, ta 'Dobra dusa', kako je on vazda fin! Ali da vam kazem, 'Dobra dusa' je zmija. Pistolj uperi napred, a ubije prijatelja kraj sebe. Trebalo je da on i nas sin upravljaju Sicilijom, a sada se Turi, sam, krije po planinama, dok je ovaj slobodan ko ptica i provodi se s kurvama po Palermu. Don Kroče samo zazvizdi, i eto ovih iz Rima gde mu ljube noge. A opet, on je počinio vise zločina od naseg Turija. On je zao, a nas sin je dobar. Ah, da sam samo musko kao vi, ubila bih don Kročea. Poslala bih tu 'Dobru dusu' na večni počinak", reče ona i odmahnu rukom, kao da se gadi. "Vi muskarci nista ne shvatate."

"Nas gost je, pretpostavljam, putovao nekoliko sati i morao bi nesto da pojede pre nego sto počnemo razgovor", reče Đulijanov otac nestrpljivo.

Đulijanova majka se najednom sasvim izmeni. Bese sad to jedna brizna zenica. "Siroti čoveče, putovali ste ceo dan da nas vidite, a morali se da slusate don Kročeove lazi i moja buncanja. Kuda ste se zaputili?"

"Do jutra moram da budem u Trapaniju", reče Majki. "Odsesću kod očevog prijatelja dok vas sin ne dođe."

Zavladala je tisina. Majki je osećao da svi oni znaju sve o njemu. Da vide tu ranu sa kojom zivi poslednje dve godine, tu izrovasenu stranu njegovog lica. Đulijanova majka mu priđe i zagrli ga.

"Popijte času vina", reče ona. "Onda malo izađite, prosetajte se gradom. Hrana će vas čekati na stolu za jedan sat. Dotle će i Turijevi drugovi stići, pa mozemo da pričamo."

Andolini mu stade s jedne, a Đulijanov otac s druge strane, pa se zaputise niz uzane, kaldrmom popločane ulice Monteleprea; sunce je isčezlo sa svoda i kamen je blistao crnim sjajem. U plavičastoj izmaglici sto prethodi sutonu videle su se figure karabinjera kako hodaju tamo-amo. Sa svake raskrsnice izlivali su se zmijoliki sokačići, poput vena zadojenih otrovom, iz glavne ulice, Via Bele. Izgledalo je kao da u gradu vise niko ne zivi.

"Nekada je ovo bio grad pun zivota", reče Đulijanov otac. "Uvek je vladalo siromastvo, kao, uostalom, i drugde na Siciliji, mnogo je bede uvek bilo, ali je bilo i zivota. Sada je vise od sedamsto nasih sugrađana u zatvoru, uhapseni su zbog saradnje s mojim sinom. Nevini su to ljudi, gotovo svi, ali ih vlada hapsi da bi zaplasila ostale, da ih

26

MARIO PUZO

siiuijmu

27

natera da odaju mog Turija. U gradu ima vise od dve hiljade policajaca, i hiljade drugih ganjaju Turija po planinama. I tako ljudi vise ne večeravaju napolju, niti deca vise smeju da se igraju na ulici. Policajci su takve kukavice da pucaju i kad im zec pretrči put. Kad padne mrak, počinje policijski čas, i ako se dogodi da neka zena zeli da ode do komsinice pa je uhvate, svasta joj kazu, vređaju, hule. Muskarce odvedu u tamnice Palerma pa ih muče." On uzdahnu. "Takve stvari u Americi nikada ne bi mogle da se dese. Proklinjem dan kad sam se vratio iz Amerike."

Zastadose da sačekaju Stefana Andolinija, koji je palio malu cigaru. Duvajući, on uz osmeh reče: "Kazi kako jeste: nema Sicilijanca koji miris govana u svom selu ne voli vise od najlepsih pariskih parfema. Sta li ja trazim ovde? Mogao sam, kao sto su neki uradili, da pobeg-nem u Brazil. Ah, volimo mi svoj zavičaj, mi Sicilijanci, ali Sicilija ne voli nas."

Đulijanov otac slegnu ramenima. "Ja sam lud sto sam se vraćao. Da sam samo jos neki mesec sačekao tamo, moj Turi bi se rodio u Americi i po zakonu imao pravo na američko drzavljanstvo. Ali mora da je, u majčinoj utrobi, udahnuo vazduh te zemlje." On zavrte glavom, uznemiren. "Sto li moj sin uvek vodi računa o problemima drugih ljudi, čak i onih sa kojima nije u krvnom srodstvu? Uvek je imao te velike ideje, uvek je govorio o pravdi. Pravi Sicilijanac govori o hlebu."

Dok su isli glavnom ulicom, Majklu nije promaklo da je grad idealan za pravljenje zaseda i gerilsku borbu. Ulice su bile toliko uzane da se njima moglo kretati samo jedno vozilo; mnoge su pri tom bile taman toliko siroke da se mimoiđu dvoja kola s magarcima koja su Sicilijanci jos koristili za prevoz robe. Napadače je mogao da odbije mali broj ljudi, koji bi potom pobegli u bele planine sto okruzuju grad.

Sisli su na centralni gradski trg. Andolini pokaza crkvicu koja je dominirala skverom i reče: "U ovoj crkvi se Turi krio kad je Nacionalna policija prvi put pokusavala da ga uhvati. Otad od njega nema ni traga ni glasa, kao da je duh." Kraj ulaza u crkvu stajala su trojica strazara, kao da bi Salvatore Đulijano svaki čas mogao da se pojavi.

Sunce je zaslo za planine, i oni krenuse natrag, da stignu kući pre policijskog časa. U kući su ih čekala dva čudnovata čoveka; čudnovati su, doduse, bili samo Majklu, budući da se izgrlise sa Đulijanovim ocem i rukovase sa Stefanom Andoliniiem.

Jedan je bio vitak, mlad, zućkaste koze i krupnih, tamnih, grozničavih očiju. Imao je brčiće kao kakav dendi i bio lep kao devojka, iako njegovo drzanje nije ni po čemu bilo feminizirano. Najupečatljivija je na njemu bila ta mesavina ponosa i okrutnosti, karakteristika ljudi koji svoju volju zele da nametnu po svaku cenu.

Majki je bio zapanjen čuvsi da je taj mladić Gaspare Pisota. Piso-ta je bio zamenik Turija Đulijana, drugi čovek u njegovoj hijerarhiji, rođak i najblizi prijatelj. Uz Đulijana, bio je drugi na listi najtrazeni-jih Sicilijanaca, glave ucenjene na pet miliona lira. Na osnovu legendi koje su se ispredale, Majki je morao pomisliti da taj Pisota izgleda mnogo opasnije, da samom spoljasnjosću odaje zlog i naopakog čoveka. A nije bilo tako. Pred njim je stajao mrsavi momak grozničavo rumenog susičavog lica. Tu, okruzen silom od dve hiljade rimskih policajaca.

I drugi čovek je bio priča za sebe, ali iz drugih razloga. Ugledavsi ga, Majki se trgnuo. Čovek je bio tako malen da bi svako pomislio da je kepec, ali se drzao tako dostojanstveno te Majki shvati da ga je njegova vidna iznenađenost verovatno smrtno uvredila. Na sebi je imao kao saliveno sivo prugasto odelo i siroku, skupocenu srebrnastu kravatu koja se lepo slagala sa bez kosuljom. Kosa mu je bila gusta i gotovo bela; nije mu moglo biti vise od pedeset godina. Bio je elegantan. Ili, bolje reći, onoliko elegantan koliko to muskarac niskog rasta moze biti. Lice mu je bilo tvrdo ali lepo, sa velikim, blago izvijenim usnama.

Čoveku nije promakla Majklova nelagodnost i on ga pozdravi sa ironičnim ali ljubaznim osmehom. Gostu je predstavljen kao profesor Hektor Adonis.

Marija Lombardo Đulijano je večeru postavila na kuhinjskom stolu. Jeli su kraj prozora, odmah do balkona, odakle su mogli da vide crvene zrake zalazećeg sunca i noćnu tminu sto nadire sa okolnih planina. Majki je jeo polako, svestan da ga svi posmatraju i procenjuju. Hrana je bila sasvim prosta, ali ukusna, spageti sa crnim, mastiljavim sosom od lignji i dinstane zečetine i crvenim prelivom od paprike i paradajza. Tisinu je prekinuo Gaspare Pisota, progovorivsi na lokalnom sicilijanskom narečju: "Ti si, dakle, sin Vita Korleonea, koji je veći čak i od naseg don Kročea, tako čujem. Ti si taj koji će spasti naseg Turija."

U njegovom glasu bilo je neke poruge, nečeg hladnog i posprdnog stoje izazivalo da mu se suprotstavis, ako smes. Činilo se kao da kroz taj osmeh ispituje motive za svaki pokret, svaku reč, kao da kaze: "Da,

28

MARIO PUZO

istina je da činis dobro delo, ali kakvu vajdu za sebe vidis u svemu tome?" A opet, u Pisotinom nastupu nije bilo nepostovanja, on je znao ko je i sta je Majki Korleone. Bili su, naposletku, kolege ubice.

"Sledim naređenja svog oca. Čekaću u Trapaniju dok Đulijano ne dođe kod rnene. Onda ću ga odvesti u Ameriku", reče Majki.

Pisota se sad malo uozbiljio. "A kad Turi bude kod tebe, ko garan-tuje za njegovu bezbednost? Ti? Mozes li da ga zastitis od Rima?"

Majki je bio svestan da ga Đulijanova majka netremice gleda, lica napetog u strasnoj teskobi. On, stoga, oprezno reče: "U meri u kojoj bilo koji čovek bilo sta moze da garantuje - da, u mene se mozete pouzdati."

On opazi olaksanje na majčinom licu, ali Pisota nije popustao. "Ja ne mislim da mozemo. Ti si se danas poverio don Kročeu. Otkrio si mu plan bekstva."

"A sto ne bih?", uzvrati sad Majki. Kako lije Pisota saznao sve detalje razgovora sa don Kročeom tako brzo? "Otac mi je naglasio da će don Kroče organizovati da Đulijano stigne do mene. Za svaki slučaj, don Kročeu sam izlozio isključivo plan samog bekstva."

"A drugo nista?" upita Pisota. Video je da Majki okleva. "Pričaj slobodno. Ako se ljudima koji sada sede u ovoj prostoriji ne moze verovati, onda za Turija nema nade."

Tada je prvi put progovorio onaj mali čovek, Hektor Adonis. Neobično raskosan glas je imao, glas rođenog besednika, stvorenog da ljude ubeđuje i ubedi u ono sto zeli. "Dragi moj Majkle, moras jedno da shvatis: don Kroče je neprijatelj Turija Đulijana. Podaci kojima tvoj otac raspolaze objektivno su zastareli. Apsolutno je izvesno da mi ne mozemo tek tako da ti damo Turija, bez određenih mera pre-dostroznosti." Govorio je elegantnim rimskim, bez primesa sicilijanskog dijalekta.

Uskoči Đulijanov otac. "Ja verujem u don Korleonovo obećanje da će pomoći mome sinu. To sada nije pitanje."

"Insistiram na tome da moramo tačno znati vase namere", istraja Hektor Adonis.

"Mogu vam reći isto ono sto sam kazao don Kročeu", reče Majki. "Ali zasto bih uopste bilo kome otkrivao svoje planove? Da vas sad, eto, pitam gde se krije Turi Đulijano - da li biste mi rekli?"

Majklu ne promače Pisotin osmeh; on je odobravao ovakav stav. Ali Hektor Adonis nađe za shodno da kaze: "Nije to isto. Nema, zapravo, razloga da vi znate gde se Turi krije. Mi pak moramo biti upoznati sa vasim planovima da bismo mogli da pomognemo."

§ICILIJANAC

29

"Ja o vama nista ne znam", reče Majki tiho. Markantno lice Hektora Adonisa osvetli blistav osmeh. Onda taj maleni čovek ustade i pokloni se. "Oprostite mi", reče on, s iskrenosću kojoj se nije moglo ne poverovati. "Kad je Turi bio mali, ja sam mu bio učitelj, i njegovi su mi roditelji učinili tu počast da mu budem kum. Sada sam profesor istorije i knjizevnosti na Univerzitetu u Palermu. U svakom slučaju, sve ono sto je vazno i povoljno o meni mogu vam reći ljudi koji sede za ovim stolom. Danas sam, i oduvek sam to bio, član Dulijanove grupe."

"I ja sam član. Znas kako se zovem i znas da smo u rodu. Mene, međutim, znaju i kao Fra Djavala", tiho reče Stefan Andolini.

Bilo je to drevno sicilijansko ime, ime sa tradicijom koje je Majki već bogzna koliko puta čuo. Zasluzio je to - pomisli Majki - s ovim licem ubice, nego sta nego je zasluzio. A i taj Andolini se krije od zakona i glava mu je ucenjena. A opet, tog popodneva sedeo je za stolom do inspektora Velardija.

Svi su čekali sta će Majki reći. On, naravno, nije imao nameru da im otkrije svoj plan do kraja, ali je bio svestan toga da im nesto, svakako, mora reći. Đulijanova majka je istrajno zurila u njega. I on se obrati upravo njoj: "Vrlo je jednostavno. Moram pre svega da vas upozorim da neću moći da čekam duze od sedam dana. Predugo sam odsustvovao od kuće i potreban sam svome ocu, koji i sam ima problema preko glave. Uveren sam da razumete koliko je u meni snazan poriv da se sto pre vratim kući i svojima. No, upravo je zelja moga oca da pomognem vasem sinu. Kurir mi je, kad je poslednji put dolazio, preneo poruku u kojoj je jasno naznačeno da se vidim sa don Kro-čeom, pa da posle odem u Trapani. Tamo ću odsesti u vili lokalnog dona. Tamo ću se sresti sa ljudima iz Amerike u koje mogu da imam potpuno poverenje. Sa kvalifikovanim ljudima." Tu načas zastade. Reč "kvalifikovani" imala je na Siciliji posebno značenje, a naročito su je upotrebljavali kad pričaju o najpouzdanijim mafijaskim egzekutorima. Onda nastavi: "Kad Turi dođe kod mene, biće na sigurnom. Ta vila je prava tvrđava. Provesćemo tamo samo nekoliko sati, a onda se ukrcati na brod koji će nas odvesti do jednog grada na severu Afrike. Tu nas čeka specijalni avion kojim ćemo odleteti u Ameriku, a tamo će Turi biti pod zastitom moga oca, i vi vise. naprosto, nećete imati razloga da brinete za njega."

"Kada ćete moći da primite Turija Đulijana?", upita Hektor Adonis.

"Biću u Trapaniju sutra rano ujutro. Dajte mi dvadeset četiri sata od tog trenutka. Od prekosutra ujutro, dakle" reče Majki.

30

MARIO PUZO

Đulijanova majka iznenada briznu u plac. "Jadni moj Turi, on vise nikome ne veruje. Neće on hteti u Trapani."

"Onda mu ja ne mogu pomoći", reče Majki hladno.

Izgledalo je da će Đulijanova mati svisnuti od očaja. Neočekivano, Pisota se prihvatio uloge utesitelja. Poljubio ju je i obgrlio. "Marija Lombardo, nemoj se sekirati", rekao je. "Turi i dalje ima poverenja u mene, slusa me. Reći ću mu da svi mi imamo poverenja u ovog čoveka iz Amerike. Pa, zar nemamo?" On upitno pogleda sve za stolom, i svi klimnuse glavama. "Ja lično ima da odvedem Turija u Trapani."

Svi su sada izgledali zadovoljni. Majki je shvatio da je upravo njegov hladan odgovor ubedio ove ljude da mogu da mu veruju. Svi Sici-lijanci su inače sumnjičavi kad je neko mnogo otvoren i velikodusan. A Majki je, sa svoje strane, bio već pomalo nestrpljiv; nije znao sta će ni sa njihovim upornim nepoverenjem ni sa očevidnim nedostacima očevih planova. Don Kroče je sada bio neprijatelj, a Đulijana mozda i neće tako brzo videti, mozda ga uopste neće videti... I, na kraju krajeva, sta je njemu taj Turi Đulijano pa da zbog njega razbija glavu? A, kad smo već kod toga, sto li je taj Turi Đulijano toliko vazan njegovom ocu?

Uveli su ga u malu dnevnu sobu gde im je majka posluzila kafu i liker od anisa, izvinjavajući se sto nema sećera. Anis će ugrejati Maj-kla, rekose, a to će mu dobro doći, jer čeka ga dugo noćno putovanje do Trapanija. Hektor Adonis izvadi zlatnu tabakeru iz svog elegantnog sakoa i ponudi sve ukrug, pa onda stavi cigaretu medu svoje fine usne i do daljeg se isključi; zavalio se u stolicu, tako da su mu noge visile u vazduhu, ne dotičući pod. Na trenutak je ličio na nekakvu lutku sto visi na koncu.

Marija Lombardo pokaza na veliki portret na zidu. "Nije li naočit?" upita. "A jednako je dobar koliko je lep, kazem vam. Srce mi je prepuklo kad se odmetnuo. Sećate li se tog strasnog dana, sinjor Ado-nis? I svih onih lazi koje su napričali o Portela dela Đinestri? Nikada moj sin ne bi nesto takvo učinio."

Ostalima u drustvu bi neprijatno od ovih reci. Majki se, drugi put ovoga dana, zapitao sta li se to dogodilo u Portela dela Đinestri, ali nije hteo da pita.

"Dok sam Turiju bio učitelj, on se isticao kao veliki ljubitelj knjige, mnogo je čitao. Napamet je znao legende o Karlu Velikom i Rolandu. A sada je i sam postao takva, mitska ličnost. I meni je, znajte, srce prepuklo kad ie postao odmetnik" reče Rektor

SICILIJANAC

31

"Imaće sreće ako uopste ostane ziv", gorko primeti Đulijanova majka "O, sto li smo odlučili da se ovde rodi? A, da, hteli smo da bude pravi Sicilijanac." Tada se zena, kao podivljala, zasmeja. "I eto ga - pravi Sicilijanac. Zivi u neprestanom strahu i ucenjene glave." Zastade, pa dodade sa zestinom dubokoga uverenja: "I, moj sin je svetac."

Majki u tom trenutku primeti čudnovat osmeh na Pisotinom licu, onakav kakav se obično vida u čoveka dok slusa briznog roditelja koji sa preteranom sentimentalnosću priča o vrlinama svoga deteta. Čak je i Đulijanov otac odmahnuo rukom, i on već nestrpljiv. Stefan Andolini se opredelio za lukav osmeh u stilu "da, takvi srno mi roditelji", a Pisota reče, sa naklonosću, ali i osetnom hladnoćom: "Draga moja Marija Lombardo, ne govori o svom sinu kao da je tako bespomoćan. On je uvek vise davao nego sto je primao, a opet ga se njegovi neprijatelji plase."

Đulijanova majka se sad primiri pa reče: "Znam da je ubijao, ali znam i to da nikada nije počinio nepravdu. I da im je uvek davao vremena da očiste svoje duse i pomole se Gospodu." Neočekivano, ona uze Majkla za ruku i povede ga u kuhinju, pa na terasu. "Niko od ovih, u stvari, ne poznaje mog sina", reče mu. "Ne znaju koliko je plemenit. Mozda on i mora da bude drugačiji prema drugim ljudima, ali je preda mnom uvek onaj pravi. Slusa sve sto mu kazem, nikada mi grubu reč nije rekao. I kao mali bio je divan, poslusan sin. Kada se odmetnuo, u samom početku, gledao je odozgo, sa planina, i nista nije mogao da vidi. I ja sam odozdo gledala i nista nisam mogla da vidim. Ali osećali smo jedno drugo, on je znao da sam ja tu, i ja sam znala da je tu on. Osećali smo ljubav koja nas veze. I ja, ovoga časa, osećam njegovu ljubav. I mislim o njemu, samom, tamo gore, u tim planinama, dok ga hiljade vojnika progone. I srce me boli. A ti si, sin-ko, mozda jedini koji moze da mi ga spase. Obećaj mi da ćes ga čekati." Slegnula ga je za ruke, suze su joj lile niz obraze.

Majki pogleda u crnilo noći, u obrise Monteleprea skvrčenog u utrobi planinskoga grotla; samo se s centralnog trga naslućivala kakva--takva svetlost. Nebo je bubrilo od zvezda. Sa ulica je povremeno dopirao prigusen zveket oruzja i promukli glasovi karabinjera. Kao da je grad pun duhova. Da, duhova, privučenih tim mekim, blagim, letnjim noćnim vazduhom, mirisom limunovog drveta, tihim zujem bezbrojnih insekata. A onda tisinu narusi buka policijske patrole u prolazu. "Čekaću dokle budem mogao", reče Majki nezno. "Ali i svom sam ocu potreban, tamo, kod kuće. Morate učiniti sto je u vasoj moći da vas sin dođe do mene."

32

MARIO PUZO

S1CILIJANAC

33

Ona klimnu glavom i povede ga nazad. Pisota se setkao po sobi, zbog nečeg nervozan. "Odlučili smo. Svi ima da čekamo ovde do zore, dok ne prođe policijski čas", reče on. "Mnogo je napolju vojnika lakih na obaraču, i svačega bi tu moglo da bude. Je Г to u redu?", upita on Majkla.

"U redu je", reče Majki. "Pod uslovom da nasim domaćinima ne smeta da ostanemo."

Ova opaska prosla je kao beznačajna. Već su u tom domu ostajali po ćelu noć, koliko puta, kad bi Turi Đulijano pozeleo da siđe do grada i poseti roditelje. Sem toga, o tolikim su stvarima hteli da popriča -ju, razne detalje da rasprave. I tako se oni udobno smestise; duga je noć. Hektor Adonis odlozi sako i kravatu, ali je i dalje bio elegantan. Majka skuva svezu kara.

Majki ih tad zamoli da mu ispričaju sve sto mogu o Turiju Đuli-janu. Imao je neko osećanje da jednostavno mora da pronikne u sustinu. Turijevi roditelji mu ponovo napričase kako je ovaj bio divan klinac. Stefan Andolini je evocirao uspomene na dan kad mu je Turi Đulijano postedeo zivot. Pisota se pak bacio na zabavne pripovesti o Turijevoj odvaznosti, njegovom smislu za humor i o tome kako Turi jednostavno ne ume da bude okrutan. Mada je mogao da bude nemilosrdan prema izdajnicima i neprijateljima, Turi nikada nije vređao njihovo dostojanstvo mučeći i ponizavajući ih. A onda je ispričao sve o tragediji kod Portela dela Đinestre. "Plakao je tog dana", rekao je na kraju, "i to pred svim članovima bande."

"Prosto je nemoguće da je on pobio te ljude kod Đinestre, nije to on učinio", reče Marija Lombardo.

"Svi mi to znamo", tesio ju je Hektor Adonis. "On je rođen plemenit." Onda se okrenu Majklu. "Voleo je knjige, mogao sam da se kladim da će postati pesnik ili naučnik. Imao je pomalo plahu narav, ali nikada nije bio surov. Uvek je to bio nevin, bezazlen gnev. Mrzeo je nepravdu. Gadila mu se brutalnost koju karabinjeri ispoljavaju prema sirotinji, gadila mu se njihova snishodljivost prema bogatima. Jos je dečak bio, a poludeo bi kad čuje da nekom seljaku uzimaju zito iz ambara, da čovek ne moze da popije vino koje je sam pravio, da ne moze da pojede pečenje od svinja koje je sam tovio. A opet je to bio nezan, fini dečak."

Pisota prasnu u smeh. "Sad bas i nije tako nezan. A ti, Hektore, nemoj da izigravas učiteljčića. Kad zajases konja, visok si kao bilo ko od nas."

"Aspanu", odvrati mu Adonis strogo ga pogledavsi, "nije vreme za tvoje mudrolije."

"Mali, ma je Г ti stvarno mislis da mozes mene da uplasis?", reče Pisota, kao uzdrman.

Majklu nije promaklo kako je Adonis oslovio Pisotu, a ni stalna netrpeljivost između ove dvojice. Najpre ono Pisotino neprestano isticanje visine drugih muskaraca, pa strog ton kojim se Adonis obraćao Pisoti... Ako ćemo pravo, među svima njima vladalo je neko nepove-renje, surevnjivost je lebdela u vazduhu; činilo se da Stefana Andoli-nija svi drze na pristojnoj distanci, dok Đulijanova mati očigledno nikome nimalo nije verovala. A opet, kako je noć odmicala, bivalo je sve očiglednije da svi oni stvarno vole Turija.

"Turi Đulijano je napisao Testament. Gde je taj dokument sada?" upita Majki oprezno.

Nastupi duga tisina, svi su ga pazljivo posmatrali. I on istoga časa postade predmet opsteg nepoverenja.

"Ja sam ga posavetovao da to pise i onda mu pomagao u pisanju", reče najzad Hektor Adonis. "Svaku stranicu potpisao je sam Turi. I ono o tajnom savezu sa don Kročeom, pa o savezu sa vladom u Rimu i, naposletku, punu istinu o Portela dela Đinestri. Kad bi to bilo objavljeno, vlada bi sigurno pala. To Đulijanu dođe kao poslednji adut, za slučaj da sve pođe naopako."

"Nadam se da onda dokument drzite na sigurnom", reče Majki.

"Da, i don Kroče bi zeleo da se domogne Testamenta", reče Pisota.

"Kad za to dođe vreme, postaraćemo se da Testament dođe u vase ruke. Mozda biste vi mogli, po devojci, da ga posaljete u Ameriku", dodade Đulijanova majka.

Majki ih u čudu pogleda. "Kakva sad devojka?" Svi skrenuse pogled, kao da im je neprijatno. Znali su da će ovo biti neprijatno iznenađenje i pribojavali su se njegove reakcije.

"Verenica moga sina", reče Đulijanova majka. "Ona je trudna." Rekavsi to, zena se okrenu ostalima. "Neće ona nestati bez traga i glasa. I nju će povesti, zar ne? Neka odmah kaze." Mada se vidno potrudila da suzbije nesigurnost, bilo je jasno da brizno isčekuje Majklovu reakciju. "I ona će doći kod vas u Trapani. Turi zeli da prvo nju posaljete u Ameriku, pre njega. Kad ona stigne i javi odande da je sve u redu, onda će Turi doći kod vas."

.,O tome mi nista nije rečeno", primeti Majki oprezno. "Morao bih prvo da se posavetujem sa svojim ljudima u Trapaniju, prevashodno o vremenu. Svestan sam da ćete i vi i vas suprug jednoga dana hteti

34

MARIO PUZO

ЖШЈШС

35

da pođete za svojim sinom, kad on bude u Americi. Zar ne bi mogla i devojka da sačeka, pa s vama da pođe?"

"Devojka je proba za tebe", reče Pisota ostro. "Ona će poslati sifro-vanu poruku, i onda će Đulijano znati da ima posla sa čovekom koji je ne samo posten, već i inteligentan. Samo će tada dobiti potvrdu da si ti kadar da ga, zivog i zdravog, izvučes sa Sicilije."

Đulijanov otac je Ijutito reagovao. " Aspanu, već sam to rekao i tebi i svome sinu. Don Korleone je obećao da će nam pomoći."

Pisota, maltene ne obazirući se, odgovori: "Da, ali ovako je naredio Turi."

Majki je brzo mislio. I najzad reče:

"Mislim da je to pametno. Mozemo da isprobamo tu varijantu za bekstvo, pa da onda i Đulijano, ako uspe, ide istim putem." Nije imao nameru da salje Đulijana istim putem, ali je tako rekao. Onda se obratio Đulijanovoj majci:

"Mogao bih da posaljem vas zajedno sa devojkom." Pogledao ih je upitno, ali i majka i otac su samo vrteli glavama.

"Nije to tako losa ideja", obrati im se nezno Hektor Adonis.

"Nećemo napustiti Siciliju dok je nas sin jos ovde", reče Đulijanova majka. Otac je pak prekrstio ruke i potvrdno klimao glavom. Majklu je bilo jasno o čemu ovo dvoje razmisljaju. Ako Turi Đulijano ostavi kosti na Siciliji, sta će njima Amerika? U tom slučaju oni će ostati ovde, da oplakuju sina, da ga sahrane, da cvećem zaspu njegovu večnu kuću. Tragedija moze biti samo njihova. Devojka moze da ide, ona je za Turija vezana samo ljubavlju, ne i krvlju.

Negde potkraj te noći Marija Lombardo Đulijano pokazaće Majklu svesku punu novinskih isečaka i plakata kojima je zvanični Rim ucenjivao glavu njenoga sina, sad na ovoliko, sad na onoliko lira. Pokazala mu je i reportazu koju je 1948. godine objavio američki časopis Lajf. U tekstu se navodi da je Đulijano najveći bandit savremenog doba, italijanski Robin Hud koji pljačka bogate da bi pomagao siromasnima. Uz taj članak odstampano je i jedno od čuvenih pisama koje je Đulijano u toku svoje odmetničke karijere slao novinskim kućama.

"Pet godina ima kako se borim da oslobodim Siciliju", pisalo je. "Dajem sirotinji ono sto uzeh od bogatih. Neka sam narod Sicilije kaze da li sam ja odmetnik ili borac za slobodu. Ako se izjasne protiv mene, predaću se, pa mi sudite. Ali dok god su ljudi uz mene, ja ću nastaviti da ratujem, bespostedno."

Taj stil nikako nije imao dodirnih tačaka sa manirom kojem bi pri-begao klasični bandit u bekstvu - dokonao je Majki, dok ga je Marija Lombardo, sva blistajući od ponosa, gledala u oči. Mogao je da se poistoveti sa njom, nije mu bilo tesko da u njoj prepozna svoju majku. Njeno je lice davno izbrazdano, skoro prituljenim tugama, ali oči su joj sijale od ljubavi koja ne moze zgasnuti. I slutio je u tom pogledu volju i snagu te zene da se do iznemoglosti bori protiv sudbine.

Kad je najzad svanulo, Majki ustade i pozdravi se sa svima. Iznenadio gaje topli zagrljaj Đulijanove majke.

"Podsećas me na moga sina", reče mu ona. "Verujem ti." Ona ode do ormara i izvadi odatle drvenu statuu Bogorodice. Bila je crna. l crte lica - kao u crnkinje. "Uzmi ovo kao moj dar. To je jedina vredna stvar koju imam da ti dam." Majki je pokusao da odbije poklon, ali ona nije htela ni da čuje.

"Jos je samo nekoliko statua ostalo na Siciliji. Zanimljivo, mi smo tako blizu Afrike", reče Hektor Adonis.

"Nema veze kako izgleda, mozes da joj se pomolis", reče Đulijanova majka.

"Nego sta", reče Pisota, "i ona moze da ti pomogne taman koliko bilo koja druga." U njegovom glasu osećao se prezir.

Majki dobro osmotri Pisotu dok se ovaj pozdravljao sa Đulijano-vom majkom. Bilo je među njima istinske naklonosti. Pisota ju je poljubio u oba obraza i pogladio je, kao da hoće da je uveri da će sve biti u redu. Ona mu pak polozi ruku na rame i reče:

"Aspanu, Aspanu, volim te kao sto sina svoga volim. Ne daj da mi ubiju Turija." Jecala je.

Pisota izgubi onu hladnokrvnost, telo kao da mu se povi pod teretom, a tamno, kosčato lice postade mekse. "Svi ćete vi ostariti u Americi", reče on, a onda se okrenu Majklu:

"U roku od nedelju dana dovodim ti Turija."

Brzo i tiho on izađe iz kuće. Imao je svoju posebnu crvenu propusnicu i mogao je da izađe iz grada i nestane u planinskoj bestra-giji. Hektor Adonis će ostati sa Đulijanovima, iako je imao kuću u gradu.

Majki i Stefan Andolini sedose u fijat i pređose preko centralnog trga, pa na drum koji je vodio ka Kastelvetranu i priobalnom gradu Trapaniju. Andolini je vozio sporo, vazda nesto oklevajući, a i vojska je na vise mesta blokirala put, pa su u Trapani stigli tek oko podneva.

KNJIGA DRUGA

Turi Đuiijano

1943-

Drugo poglavlje

SEPTEMBRA MESECA 1943. godine Hektor Adonis je radio kao profesor istorije i knjizevnosti na Univerzitetu u Palermu. Zbog njegovog izrazito niskog stasa kolege su se prema njemu odnosile sa manje postovanja nego sto je to njegov dar zasluzivao. Ali to je nesto sa čim se mora računati u sicilijanskoj kulturi, gde se ljudima veoma često kace grubi nadimci koji odslikavaju njihove telesne nedostatke. Jedini čovek koji je prepoznavao pravu vrednost Hektora Adonisa bio je predsednik Univerziteta.

Tog septembra četrdeset treće zivot Hektora Adonisa nalazio se na prekretnici. Rat je, sto se juzne Italije tiče, bio zavrsen. Američka armija je već bila zauzela Siciliju i probijala se na sever, kontinentalnim delom zemlje. Fasizam je umro, Italija ponovo rođena; prvi put u dugih četrnaest stoleća ostrvo Sicilija nije imalo pravog gospodara. Ali Hektor Adonis, poznavalac istorijske ironije, nije gajio velike nade. Mafija je već bila nametnula svoje zakone Sicilijancima. Njihova kancerozna moć biće jednako smrtonosna kao da je ostrvo palo pod čizmu nekog spoljnog osvajača ili ujedinitelja. Sa prozora svoje kancelarije Adonis je posmatrao univerzitetski kompleks, odnosno nekoliko zgrada koje bi se uslovno mogle tako nazvati.

Spavaonice tu i nisu bile potrebne; nije tu bilo onog studentskog zivota kako se zivi po koledzima u Engleskoj i Americi. Većina ovdasnjih studenata zivela je kod svojih kuća i dolazila na konsultacije sa profesorima prema unapred dogovorenom rasporedu. Profesori su drzali predavanja kojima studenti nisu morali da prisustvuju, budući da im za izostanke nije sledovala kazna. Jedino sto se od njih očekivalo bilo je da izlaze na ispite. Takav sistem rada Hektor Adonis je smatrao nedoličnim i glupim, naročito stoga sto su njegove posledice trpeli sami Sicilijanci, koji - smatrao je on - vapiju za pedagoskom disciplinom čak i vise nego studenti u drugim zemljama.

40

MARIO PUZO

Stojeći tako na svom prozoru nalik prozorima na katedrali, pratio je sezonske dolaske mafijaskih sefova, koji su pristizali iz svih sicilijanskih provincija da vrbuju univerzitetske profesore. Pod fasističkom vlasću, ti mafijaski sefovi vise su se drzali po strani, bili ponizniji, ali sada, pod blagonaklonim rezimom demokratije koju Amerikanci obnovise - počeli su da gamizu kao crvi posle kise, zureći da sto pre sve vrate u prethodno stanje. Poniznosti u njima vise nije bilo.

Mafijaski sefovi, Prijatelji prijatelja, glavesine manjih lokalnih kla-nova rasutih po brojnim sicilijanskim selima, dolazili su o praznicima da pridobiju za svoju stvar studente koji su bili u rodbinskim vezama ili eventualno sinovi imućnih zemljoposednika, ili sinovi prijatelja, kojima studije nisu dobro isle i koji, po svemu sudeći, fakultetsku diplomu neće steći ukoliko se prethodno ne preduzme neka odlučna akcija. A te diplome bile su od najvećeg značaja. Kako će se drugačije porodice otarasiti sinova koji nemaju ni ambicije ni talenta ni inteligencije? Roditelji će takve sinove izdrzavati do kraja zivota. Ali sa diplomom, tim parčetom papira sto ti izdaju na Univerzitetu kad zavrsis studije, iste te bitange mogu postati nastavnici, doktori, poslanici u parlamentu ili, ako se planovi bas izjalove, nizi činovnici u drzavnoj administraciji.

Hektor Adonis slegnu ramenima; istorija gaje tesila. Njegovi voljeni Britanci, u najslavnijim danima imperije, poverili su svoju vojsku jednako nekompetentnim sinovima bogatasa, kojima su roditelji kupili visoke polozaje u vojsci i mornarici. A imperija je ipak napredovala. Istina, ti i takvi komandanti vodili su svoje ljude u nepotrebne klanice, pri čemu se mora reći da su i oni ginuli sa svojom vojskom, budući da je hrabrost bila imperativ koji im je nametala sama njihova klasa. I barem su te pogibije resile problem nekompetentnih, nesposobnih ljudi koji bi eventualno mogli postati teret drzavi. Italijani pak nisu tako viteski ustrojeni, niti ih odlikuje taj hladni pragmatizam. Oni vole svoju decu, čuvaju ih od propadanja i pustaju da sve ide svojim tokom, a da drzava sama vodi o sebi računa.

Sa svog prozora Hektor Adonis je u tom trenutku mogao da locira barem trojicu mesnih mafijaskih sefova koji su lunjali naokolo trazeći zrtve. Na glavama su imali suknene kape, na nogama kozne čizme, somotske jakne nosili su preko ruku, jer jos je bilo toplo, septembar je. Imali su pri sebi kosare sa voćem i balone sa domaćim vinom, kao prigodne darove. Ne, nije to bilo mito, već znak paznje i neka vrsta nmtiirntrvYua -r-> livac Vnii rp nrnfpsnri nsptiti kad ih nnaze n svom ata-

SICIUJANAC

41

ru. Jer većina profesora rođena je tu, na Siciliji, i tu su ziveli, i znali su da postoje ljudi kojima se jednostavno ne moze reći "ne".

Jedan od mafijaskih sefova, u odeći tako rustičnoj da je lepo mogao da se popne na scenu na kojoj se izvodi Kavalerija rustikana, upravo je usao u zgradu i krenuo uza stepenice. Hektor Adonis se, sa podrugljivim zadovoljstvom, pripremao da odigra dobro mu znanu rolu u komediji koja će početi svakog časa.

Adonis je poznavao tog čoveka. Zvao se Bučila, imao je farmu i drzao ovce u mestu Pariniku, nedaleko od Monteleprea. Rukovali su se i Bučila mu predade kosaru koju je doneo.

"Toliko nam voća pada na zemlju i trune da sam, eto, pomislio - odneću nesto profesoru", reče Bučila. Bese to čovek niskog rasta, ali sirok u ramenima, tela snaznog od dugih godina tezačkog rada. Ado-nis je znao da ovaj čovek uziva reputaciju čestitog i da je skroman, mada je od svoje moći mogao da se obogati. Bio je od one stare sorte mafijaskih sefova, onih koji se nisu borili za bogatstvo, već za ugled i čast.

Adonis se osmehnu primajući voće. Kad je to bilo da sicilijanski seljak pusti bilo sta da propadne? Na svaku maslinu sto padne na tie islo je stotinak dece, a ta deca su bila kao skakavci.

Bučila uzdahnu. Bio je ljubazan, ali je Adonis dobro znao da se ta ljubaznost za tili čas moze prometnuti u pretnju. I zato se on saose-ćajno osmehnu kad Bučila reče: "Kakva je gnjavaza ovaj zivot. Imam posla na svojoj zemlji, i to preko glave, ali kad me komsija pozove da mu učinim malu uslugu, da mu pomognem - kako da ga odbijem? Moj otac je poznavao njegovog oca, moj deda njegovog dedu. A i to mi je u prirodi, mozda i nazalost, sto ću za prijatelja uvek učiniti sta god od mene zatrazi. Nismo li, na kraju krajeva, svi mi hrisćani?"

Hektor Adonis blago potvrdi: "Svi smo mi Sicilijanci isti. Previse smo velikodusni. Zato se oni severnjaci iz Rima tako ruzno koriste o nas."

Bučila ga je prepredeno motrio. Ovde neće biti problema. I, zar ne bese on već negde čuo da je ovaj profesor jedan od Prijatelja? Da se ne plasi, to je sigurno. A ako je uz to i Prijatelj prijatelja, kako to da njemu, Bučili, promakne ta činjenica? Postoje, međutim, razni stepeni i nivoi kod Prijatelja. Bilo kako bilo, evo čoveka koji razume svet u kojem zivi.

"Moram da vas zamolim za jednu uslugu", reče Bučila. "Kao Sicili-janac Sicilijanca. Sin moga komsije je izgubio godinu na Univerzitetu. Vi ste ga oborili. Tako bar tvrdi komsija. A ja, kad sam čuo vase ime,

42

MARIO PUZO

kazem njemu lepo: 'Sta? Sinjor Adonis? Ma kako, pa taj čovek ima najbolje srce na svetu! Nikad taj ne bi mogao to da učini da je upoznat sa činjeničnim stanjem, je Г te. Nikada.' I tako, mole oni mene, suze liju, ispričaj, kazu, sinjor Adonisu ćelu priču, da zna čovek. I pitaj ga, i zamoli, skruseno, najskrusenije, da promeni dečku ocenu, pa da moze mali u svet beli da se otisne, parče hleba svoje da ima."

Hektora Adonisa nije obmanula ova izrazita učtivost. Opet je to ličilo na Engleze, koje je toliko postovao, ta suptilna grubost, ta sposobnost da te danima zasipa uvredama pre nego sto shvatis da si, zapravo, smrtno ranjen. Sve se to, međutim, kod Engleza odvija na verbalnom planu, dok će kod ovog sinjor Bučile, ako mu zahtev bude odbijen, značiti da te čeka lupam pod okriljem noći. Tres, i gotovo. Hektor Adonis je uljudno grickao masline iz kosare. "O, pa ne mozemo dozvoliti da taj mladić gladuje u ovom strasnom svetu", reče on. "Kako se momak zove?" Kad mu Bučila reče ime tog studenta, on izvadi dnevnik iz donje fioke svog radnog stola i stade da ga prelistava, iako je, razume se, dobro znao o kome je reč.

Oboreni student bio je glup ko top, klipan, volina; verovatno je svaka ovca na Bučiliriom imanju znala vise od njega. Bio je to jedan lenji zenskaros, nesposobni hvalisavac, beznadezni nepismenjaković koji nije razlikovao Ilijadu od Bozanstvene komedije. Uprkos svemu tome, Hektor Adonis navuče na lice slatkast osmeh i, kao da je bogzna kako nečim iznenađen, reče: "A, imao je neke teskoće najednom ispitu. Ali sve se to lako da srediti. Neka dođe do mene, i ja ću ga, ovde gde smo mi sada, pripremati, pa će ponovo da izađe na ispit. Tada neće pasti."

Rukovali su se, i čovek ode. Eto meni jos jednog prijatelja, pomisli Hektor. Sta li im to znači, da svi ti mlađani nikogovići pomaznjavaju univerzitetske diplome koje nisu zasluzili? U Italiji su te 1943. godine diplomama mogli samo da obrisu svoje razmazene guzicei utope se u masu mediokriteta.

U naletu misli prekinu ga zvonjava telefona koja gaje bas nervirala. Prvo zazvoni kratko, pa sledi pauza pre nego sto se zvono oglasi triput u nizu. Zena na centrali je sa nekim razgovarala i, tako, ne prekidajući konverzaciju, okrenula njegov lokal. To ga je u toj meri izvelo iz takta da je viknuo: "Pronto" u slusalicu, sa nenadanom grubosću.

Na nesreću, s druge strane zice bio je predsednik Univerziteta. Premda notorna cepidlaka kad je o lepim manirima reč, predsednik je ovoga puta očito imao vaznije stvari na umu od korigovanja tuđe nepristojnosti. Glas mu je treperio od straha, maltene su suze

43

da se naslute. "Dragi moj profesore Adonise", rekao je predsednik, "je Г vam neće biti tesko da navratite do moje kancelarije? Univerzitet se suočava sa jednim ozbiljnim problemom koji biste mozda samo vi mogli da resite. Od najvećeg je značaja. Verujte mi, dragi profesore, biću vam doveka zahvalan."

Ovo podilazenje islo je Adonisu na zivce. Sta će taj idiot sad od njega traziti? Da preskoči katedralu u Palermu, Sta li? Pa valjda taj predsednik ima bolje karakteristike za resavanje takvih problema - pomisli Adonis gorko - visok je barem sto osamdeset tri-četiri. Sto sam ne skače, nego trazi to od svog podređenog koji, uzgred, ima najkraće noge na vasceloj Siciliji? Slika kratkonogog skakača vrati Adonisu dobro raspolozenje. Pa on blago upita: "Mozda biste mogli makar neki nagovestaj da mi date. Onda ću, dok idem ka vama, moći da se pripremim."

Predsednikov glas se utisa; sad je već saputao: "Visokocenjeni don Kroče nas je udostojio posete. Njegov sestrić ovde studira medicinu, a profesor mu je sugerisao, sa najvećim uvazavanjem, kako bi bilo umesnije da prestane da pohađa nastavu. Don Kroče je dosao da zamoli, na najljubazniji način, da se ta odluka ponovo razmotri. S druge strane, profesor sa Medicinskog fakulteta insistira na tome da mladi čovek negde drugde okusa sreću."

"Ko je ta budala?" upita Hektor Adonis.

"Mladi doktor Natore", reče predsednik. "Uvazeni stručnjak, ali ne bas sasvim vičan međuljudskim odnosima."

"Eto mene za pet minuta u vasoj kancelariji", reče Hektor Adonis.

Dok je preko ledine zurio ka glavnoj univerzitetskoj zgradi, Hektor Adonis se premisljao sta mu sada valja preduzeti. Nije problem bio sa predsednikom; taj je ionako uvek prebacivao takve poslove na Adonisa. Muka je bila sa doktorom Natoreom. Dobro gaje poznavao. Briljantan medicinski stručnjak, nastavnik čija bi smrt neporecivo predstavljala gubitak za Siciliju, a eventualna ostavka za Univerzitet. Sem toga, Natorea je smatrao najpompeznijim gnjavatorom, čovekom krutih načela i istinski časnom ličnosću. Ali čak je i taj doktor morao da čuje za velikog don Kročea; i on valjda mora imati zrnce zdravog razuma u tom svom genijalnom mozgu. Nesto je drugo posredi.

Ispred glavne zgrade parkirana su bila dugačka crna kola. Dva čoveka u poslovnim odelima stajali su naslonjeni na auto, ali ni tako odeveni nisu izgledali kao ljudi dostojni postovanja. To mora da su bili don Kročeovi telohranitelji, a onaj za volanom će biti vozač; iz postovanja orema instituciii Univerziteta don Kroče ih je ostavio pred

44

MARIO PliZO

zgradom dok on obavi posao unutra. Adonisu nije promakla njihova zapanjenost, a onda posprdni osmesi, kad su ga primetili, onako sitnog, u besprekorno skrojenom odelu, sa torbom za spise ispod miske. On ih počasti ledenim pogledom koji im se bas i nije svideo. Zar je moguće daje ovakva sića od čoveka Prijatelj prijatelja?

Predsednikova kancelarija vise je ličila na biblioteku nego na neči-ji kabinet. I sam predsednik je pre bio naučni radnik nego upravnik obrazovne ustanove u klasičnom smislu reci. Knjige su bile poredane duz zidova, namestaj masivan, ali udoban. Don Kroče je sedeo u ogromnoj stolici i pijuckao espreso. Njegovo lice namah podseti Hek-tora Adonisa na pramac jednog broda opisanog u Ilijadi, ostećen u toku dugih godina ratovanja i plovidbe po negostoljubivim morima. Don se pretvarao kao da ranije nije imao tu čast da se sretne sa profesorom Adonisom, i ovaj je dozvolio predsedniku da ga predstavi svom uvazenom gostu. Predsednik je, naravno, znao da je sve to puka farsa, a onda uvedose doktora Natorea.

Predsednik je bio najvisi čovek na Univerzitetu, Hektor Adonis - najnizi. Istog trenutka, iz pristojnosti, predsednik sede i zavali se u stolicu, da bi izgledao sto nizi. Tek onda progovori.

"Imamo ovde jedan manji nesporazum", reče. Na to doktor Natore ogorčeno frknu, ali don Kroče samo blago nagnu glavu, sa odobravanjem. Predsednik nastavi: "Don Kroče ima sestrića koji zeli da postane doktor. Profesor Natore kaze da student nema ocene neophodne za izdavanje diplome. Tragedija, dakle. Don Kroče je bio toliko ljubazan da dođe i izlozi nam slučaj svog sestrića, a imajući u vidu da je don Kroče toliko učinio za nas Univerzitet, mislim da bi trebalo da učinimo sve sto je u nasoj moći da i mi njemu izađemo u susret."

Prijatnim tonom, bez trunke sarkazma, don Kroče reče: "Ja sam i sam nepismen, a opet, niko ne moze da kaze da nemani uspeha u svetu biznisa." Nema sumnje, dokonao je Adonis, da čovek koji moze da podmiti ministre, naruči ubistva, zastrasuje vlasnike prodavnica i fabrika - ne mora znati da čita i pise. Don Kroče nastavi: "Svoj put sam pronasao oslanjajući se na iskustvo. Sto isto to ne bi poslo za rukom i mom sestriću? Pa mojoj jadnoj sestri će srce prepući ako njen sin ne bude imao ono 'doktor' ispred imena. Ona duboko veruje u Isusa Hrista, ona zeli da pomogne svetu."

Doktor Natore, sa neosetljivosću uobičajenom kod ljudi koji su u pravu, reče: "Ja svoj stav da menjam ne mogu."

Don Kroče uzdahnu. Onda poče da ubeduje: "A kakvu stetu bilo kome moj sestrić moze da nanese? Srediću mu, preko vlade, posao

SICILIJANAC

45

u vojsci, ili u katoličkoj bolnici za stare. Drzače ostarele bolesnike za ruke i slusati njihove zivotne priče. On je izuzetno prijatna osoba, druzeljubiv dečko, te matore olupine će se oduseviti njime. Sta ja to pa trazim? Malo parče hartije koje ovde imate na tone." On prelete pogledom po sobi, ne skrivajući prezir prema knjigama koje su potpuno zaklanjale zid. 131s1821b

Hektor Adonis, do krajnosti uznemiren don Kročeovim krotkim drzanjem koje se ne moze prepoznati drugačije nego kao signal za opasnost kad je o takvim ljudima reč, Ijutito pomisli kako je donu lako da tako priča. Kad njemu nesto nije dobro, kad ima problemčić sa jetricom, njegovi ljudi ga smesta otpreme u Svajcarsku kod najboljih lekara. Bilo kako bilo, Adonis je bio svestan svoje uloge u datom trenutku: on je taj koji mora da premosti nepremostivo.

"Dragi moj doktore Natore", reče on, "tu sigurno moze nesto da se učini. Malo privatnih dopunskih časova, zar ne, malo dodatne obuke u bolnici pri dobrotvornoj misiji?"

Uprkos činjenici da je rođen u Palermu, doktor Natore nije ličio na Sicilijanca. Bio je svetlokos, uveliko je ćelavio i nije krio bes, sto svaki Sicilijanac čini u ovako delikatnim situacijama. Nema sumnje da je reč o genima nasleđenim od nekog davnog normanskog osvajača. "Vi, dragi moj profesore, očigledno ne shvatate. Ta mlada budala hoće da bude hirurg."

Isuse blagi, Josife, Bogorodice i svi sveti - pomisli Hektor Adonis. Sad smo već u gadnoj nevolji.

Koristeći zapanjenost svog kolege, koji očito reč nije mogao da prozbori, doktor Natore je terao dalje: "Vas sestrić nista ne zna o anatomiji. Secira les kao da tranzira ovcu. Uglavnom ne dolazi na predavanja, ne priprema se za testove, u operacionu salu ulazi kao da ide na igranku. Priznajem da je prijatne naravi i druzeljubiv, tesko je naći finijeg dečka. Ali, na kraju krajeva, mi ovde govorimo o čoveku koji bi jednoga dana trebalo da otvori ljudsko telo ostrim skalpelom."

Hektor Adonis je tačno znao o čemu don Kroče u tom času razmislja. Sta ima veze sto će dečko biti los hirurg, koga briga za to? Ovde je reč o porodičnom prestizu, o tome da će porodica izgubiti na ugledu ako momak ne dobije tu diplomu. Ma kako los hirurg bio, nema sanse da će pobiti onoliki svet koliko su pobili don Kročeovi ljudi, koji posla vazda imaju preko glave. Sem toga, ovaj mladi doktor Natore nije se povinovao njegovoj volji, a ni prihvatio onaj dobronamerni nagovestaj, da je on, don Kroče, voljan da svog sestrića zaposli kao doktora ooste orakse. a ne hirurea.

46

MARIO PUZO

SICILIJANAC

47

Sada je bio poslednji trenutak da Hektor Adonis pokusa da izgladi stvar. "Dragi moj don Kroče", reče on, "uveren sam da će doktor Natore uslisiti vasu zelju, samo nam dozvolite da ga u to ubedimo. Ali otkuda kod vaseg sestrića ta romantična zamisao, to, da ode bas u hirurge? Kao sto sami rekoste, on je fina, druzeljubiva priroda, a hirurzi su, znate, rođeni sadisti. A ko jos na Siciliji dobrovoljno ide pod noz?" Tu zaslade na časak, a onda nastavi: "Sem toga, morao bi da ide na specijalističku praksu u Rim, ako mu ovde damo diplomu, a Rimljani ko Rimljani - koriste svaku priliku da uniste Sicilijanca. Insistirajući na hirurgiji, samo ćete svom sestriću učiniti medveđu uslugu. Dozvolite da predlozim kompromisno resenje."

Doktor Natore na to promrmlja da nikakvog kompromisa tu ne moze biti. I u tom trenu, prvi put, vatra sevnu iz gusterolikih očiju don Kročeovih. "Porazili ste me svojim razumnim pristupom i osećajem za stvari", reče on Adonisu. "Pa, neka bude kako vi kazete. Moj sestrić će biti lekar, ne hirurg. A moja sestra će biti zadovoljna." Onda se uzurba da sto pre krene, posto je i postigao ono sto je zeleo; nečemu većem nije se ni nadao. Predsednik Univerziteta ga otprati do automobila. A opet, nikome u prostoriji nije promakao poslednji pogled koji je don Kroče uputio doktoru Natoreu dok je izlazio. Bio je to brz rendgenski snimak, kao da hoće da mu zapamti svaku crtu lica, da nikada ne zaboravi lice čoveka koji je pokusao da se suprotstavi njegovoj volji.

Kad ovi odose, Hektor Adonis se okrenu doktoru Natoreu i reče: "Vi ćete sada, dragi moj kolega, morati da se povučete sa Univerziteta i sa radom nastavite u Rimu."

"Jeste li vi ludi?" odvrati doktor Natore Ijutito. "Nisam lud koliko ste vi ludi", reče Hektor Adonis. "Insistiram da danas večeramo zajedno. Objasniću vam zbog čega ova nasa Sicilija nije rajski vrt."

"Ali sto da idem odavde?" protestovao je doktor Natore.

"Rekli ste 'ne' don Kročeu Malu. Sicilija vise nije dovoljna velika za vas obojicu."

"Ali on je otisao svojim putem", povika doktor Natore, očajan. "Sestrić će postati lekar. Vi i predsednik ste to odobrili."

"Ali vi niste. Mi smo pristali na to da bismo vam spasli zivot. Vi ste od sada obelezen čovek."

Te večeri Hektor Adonis je ugostio sestoricu profesora, medu kojima i doktora Natorea, u jednom od najboljih restorana Palerma. Svakog od tih profesora posetio je tosa dana DO jedan rnw>V <-.л ^си" ;

svi su pristali da poprave ocene oborenim studentima. Doktor Natore je, sav uzasnut, saslusao njihove priče, da bi naposletku rekao: "Ali ne moze tako da se radi u medicinskoj skoli, ne mogu tako da postanu lekari", sve dok ovi najzad ne izgubise strpljenje. Profesor filozofije je, tako, hteo od Natorea da čuje zbog čega je to medicina vaznija za ljudski rod od intrigantnog misaonog procesa i svete besmrtnosti duse. Kad su zavrsili s tim, doktor Natore pristade da napusti Univerzitet u Palermu i iseli se u Brazil, gde dobar hirurg - uveravale su ga kolege profesori - moze da zaradi pravo bogatstvo operisući zučne kese.

Te noći je Hektor Adonis spavao snom pravednika. Ali sutradan ujutro primiče hitan poziv iz Monteleprea. Njegovo kumče, Turi Đuli-jano, čiju je inteligenciju gajio, dobrotu i manire razvijao i budućnost planirao - usmrtio je policajca.

Irca: poglavlje

MONTELEPRE JE BIO gradić od sedam hiljada stanovnika, uronjen u dolinu podno planine Kamarate isto koliko u nemastinu i bedu.

Drugog septembra 1943. godine, mestani su se pripremali za mesnu Festu, koja je trebalo da počne sutradan i potraje naredna tri dana.

Festa je u to vreme, u svakom mestu, bila najveći događaj u godini, veći čak i od Uskrsa, Bozića ili Nove godine, vazniji od onih datuma kada se obelezava kraj velikog rata ili rođendani znamenitih narodnih heroja. Festa je posvećena svecu - zastitniku jednog naselja. Bese to jedan od vrlo retkih običaja koji se fasistička vlada Benita Musolinija nije usudila da ukine.

Da bi se organizovala Festa, svake godine je formirano Veće trojice, u koje su ulazili najugledniji mestani. Ova trojica bi imenovala svoje izaslanike koji su isli po mestu i prikupljali priloge, sto u novcu, sto u robi. Svaka bi kuća doprinosila u skladu sa svojim materijalnim mogućnostima. Sem toga, izaslanici su imali zadatak da sede po ulicama i prose. I tako bi, kako se veliki dan primiče, Veće trojice počinjalo da trosi sredstva iz specijalnog fonda, prikupljena u toku prethodne godine. Unajmili bi orkestar i klovna. Objavili izdasne novčane nagrade za pobednike u konjskim trkama koje će se odrzavati u toku tri praznična dana. Unajmili bi i dekoratere, da ukrase crkvu i ulice, istiskujući sivilo bede sa lica Monteleprea. Varos bi tad ličila na neku srednjove-kovnu citadelu usred Polja zlatnih odora.* Angazovali bi i lutkarsko pozoriste. Prodavci hrane bi podigli standove.

* Naziv dat mestu između Gina i Ardra u Francuskoj, nedaleko od Kalea, gde su se engleski kralj Henri VIII i francuski monarh Pranja I susreli juna meseca 1520. godine kako bi ugovorili savez dveju drzava. Gotovo pune tri nedelje tu se, u pauzama pregovora, jelo i pilo, odrzavane su svečanosti i mise. Raskos vladara i njihovih kamarila zasenila je savremenike, pa otuda i ovaj slikoviti toponim. (Prim, prev.)

SICILIjmC

49

Monteleprejskim porodicama Festa je bila prava zgoda da svima prikazu devojke stasale za udaju; kupovala se nova odeća, da i pratilje udavača izgledaju kako dolikuje. Iz Palerma bi se sjatila sva sila prostitutki i smestila se u ogroman sator nedaleko od grada, sve sa dozvolama za rad i lekarskim potvrdama nakačenim na crveno-belo-zeleno platno. Čuveni fratar svetac, kome se, davno, na rukama pojavila stigmata, znamen Isusovog stradanja, zaduzen je bio za uvodni govor. I najzad, trećeg dana svetkovine, ulicama bi se pronela svečeva nosila za kovčeg, a za kolima je isao sav lokalni zivalj, sve sa mazgama, konjima, svinjama i majmunima u sarenoj povorci. Na vrh nosila stavili bi sliku sveca i kitili je novcem, cvećem, svakobojnim slatkisima i velikim, zivopisno isaranim balonima sa vinom.

Tih nekoliko dana bili su za njih dani slave. Nije vazno sto će gladovati čitave godine i sto će, na istom tom trgu gde su odavali počast svome svecu, prolivati znoj na korist moćnim baronima za sto lira dnevno.

Bilo je predviđeno da prvog dana Feste u Montelepreu Turi Đuli-jano učestvuje u uvodnom obredu, sparivanju Čudotvorne mule mon-teleprejske sa najvećim i najjačim magarcem u mestu. Retke su zgode kad zenka mule začne; one se smatraju neplodnim zivotinjama, plodom kobile i magarca. Ali u Montelepreu postoji mula koja moze začeti; otprilike dve godine pre te Feste, ozdrebila je magarca, i njen je vlasnik pristao, dajući tako doprinos mesnoj proslavi, da mula pruzi usluge i da, ako se čudo dogodi, ispod rebara ponese novo čedo. Bilo je u tom ritualu i neke sprdnje.

Bilo kako bilo, obredno sparivanje bilo je samo delimično sala. Sicilijanski seljak naročito je vezan za svoju mulu i magarca. To su zivotinje koje izgaraju od rada i, bas kao i sami seljaci, imaju tesku, turobnu narav. Kao sto tezak sazize telo argatovanjem, tako i ove zivotinje mogu satima i satima da rade bez prekida, za razliku od znatno plemenitijeg konja, koji mora da se mazi i pazi. Sem toga, mule i magarci su čvrsti na nogama i mogu da se kreću po terasastim padinama sa minimalnim rizikom da će pasti ili slomiti nogu, za razliku od ponositih pastuva ili čistokrvnih, rasnih kobila. I, sto nije nebitno, seljak, magarac i mula zive i duraju na hrani koja bi druge ljude i zivotinje ubila. Ali ono sto ove zivotinje čini posebno bliskim ljudima jeste to sto se prema seljaku, magarcu i muli morate odnositi sa naklonosću i postovanjem, inače se prozle i postaju nepopravljivo tvrdoglavi.

Rimokatolički verski festivali nastali su na osnovama drevnih naoanclfih rituala Icniima se nribeeavalo kako bi ljudi umolili bogove

50

MARIO PUZO

da ih obraduju čudima. Na taj sveti dan septembra 1943, u toku Feste u varosi Montelepre, dogodiće se čudo koje će izmeniti sudbinu sedam hiljada mestana.

Već sa dvadeset godina, Turi Dulijano je smatran najhrabrijim, najčasnijim, najjačim mladim čovekom i u svom je okruzenju uzivao najveće postovanje. Bio je čovek od časti. Sto će reći, čovek koji se prema svom bliznjem odnosio s postovanjem i skrupulama, onaj koga ne mozes uvrediti a da prođes nekaznjeno.

Iz mase se izdvojio u vreme prethodne zetve kada je odbio da radi za uvredljivo nisku nadnicu koju je odredio nadzornik lokalnih imanja. Onda je odrzao govor pred ostalim ljudima, nagovarajući ih da ni oni ne rade, da ostave ono sto je poznjeveno da istruli. Baron ga je optuzio za remećenje reda i mira, i karabinjeri su ga uhapsili. Ostali su se vratili na posao. Đulijana ni njihova odluka da pristanu na bedne dnevnice, ni postupanje karabinjera nisu razljutili. Kad je, posle intervencije Hektora Adonisa, pusten iz zatvora, nije se u njemu zapalila mrznja. Bio je odlučan da brani svoje principe, i to mu je bilo dovoljno.

Drugom zgodom, prekinuo je opasnu tuču, u kojoj su i nozevi sevnuli, između Aspanua Pisote i nekog mladića, i to tako sto je prosto stao, nenaoruzan, između njih dvojice i sa nekoliko razumnih rečenica stisao njihov gnev.

Da je bilo ko drugi učinio tako nesto, ljudi bi sve protumačili kao običan kukavičluk, strah prerusen u čovekoljublje, ali postojalo je nesto kod tog Đulijana sto je jednostavno opovrgavalo takvu interpretaciju.

Tog drugog dana meseca septembra, Salvatore Đulijano, Turi za prijatelje i rodbinu, razmisljao je o nečemu sto će zadati razoran udarac njegovoj muskoj sujeti.

A bese to puka sitnica. Gradić Montelepre nije imao bioskop, nije imao gradsku skupstinu, ali je postojao kafe sa bilijarskim stolom. Prethodne večeri, Turi Đulijano, njegov rođak Gaspare - Aspanu Pisota i jos nekolicina mladića igrali su bilijar. Posmatrali su ih stariji mes-tani, pijuckajući vino. Jedan od tih, po imenu Gvido Kvintana, već se bio malo nacvrcao. A bio je to čovek od ugleda. Musolini ga je drzao u zatvoru pod sumnjom da radi za mafiju. Kad su Amerikanci osvo-  . jili ostrvo, pusten je na slobodu kao zrtva fasizma, i već se tu i tamo    * govorkalo da će biti postavljen za gradonačelnika Monteleprea.

Kao i svaki Sicilijanac, Turi Đulijano je znao legendu o moći mafije. U tih nekoliko meseci slobode zmijolika glava mafije sve vise se

SICILIJANAC

51

nadnosila nad zemljom, kao da joj prija ambijent stvoren pod novom demokratskom vladom. Već se po varosi govorkalo da vlasnici prodav-nica plaćaju "osiguranje" izvesnim "uglednicima". I, naravno, Turi je poznavao istoriju, znao je za bezbrojna ubistva seljaka koji su pokusavali da iskamče s mukom zarađeni novac od plemića i veleposed-nika, znao je kako je mafija čvrsto drzala pod kontrolom ostrvo pre nego sto ih je Musolini, gazeći zakone, desetkovao, nalik ogromnoj zmijurini sto prozdire sitnijeg gmizavca svojim otrovnim očnjacima. Turi Đulijano se pojavio u vreme kada se senka terora nadnosila nad Sicilijom.

Elem, te večeri je Kvintana merkao Đulijana i njegovo drustvo s izvesnom dozom prezira. Mozda ga je i alkohol na to podstakao. On je, naposletku, bio ozbiljan čovek, tu negde već oko sredine zivota, u naponu snage. Posto gaje Musolinijeva vlada proterala na pusto ostrvo, sve je izdrzao i, evo ga, vratio se u svoje rodno mesto. Njegov cilj u narednih nekoliko meseci bio je da izgradi ugled u očima svojih zemljaka.

Ili ga je, mozebiti, drazila naočita pojava Đulijanova, jer Gvido Kvintana je bio izrazito ruzan čovek. Ljudi su osećali strah kad ga vide, i to ne zbog neke određene crte lica, već zbog njegove navike da se svetu predstavi kao opasan čovek. Ili je mozda razlog sukoba bio prirodni antagonizam rođenog razbojnika spram rođenog heroja.

Bilo kako bilo, on je iznenada ustao i ćusnuo Đulijana dok je ovaj obilazio oko bilijarskog stola. Po vaspitanju uljudan i fini prema starijem čoveku, Turi se izvinio, uglađenim tonom i sasvim iskreno. Gvido Kvintana ga je pak odmerio od glave do pete, ne krijući prezir. "Sto, bre, ti nisi sad lepo kod kuće, da se naspavas i odmoris, pa da sutra ides da zaradis 'leba?", rekao je. "Moji drugovi, evo, već čitav sat čekaju da igraju bilijar." Kazavsi to, Kvintana je uzeo stap iz Đulijanove ruke i, smejuljeći se, bacio ga preko stola.

Svi su netremice gledali sta će se zbiti. Uvreda nije bila smrtna, ali je bila uvreda. Da ga je tako uvredio neko mlađi, ili da je rečeno nesto gore, Đulijano bi bio prosto primoran da se bije, da spase obraz i muskost. Aspanu Pisota je uvek nosio noz i odmah je zauzeo polozaj odakle je mogao da motri na Kvintanine drugove, za slučaj da ovi odluče da se umesaju. Pisota nije drzao do postovanja starijih ljudi, i sada je očekivao da njegov prijatelj i rođak na doličan način privede kraju ovu prepirku.

Đulijano, međutim, u tom času oseti neku neobičnu nelagodu. Taj

ip iyolprlan yaista rastrasiiiiirp i. stavise. hio ie OČitO SDreman ПЗ

52

MARIO PUZO

tuču, makar ona imala i najgore posledice. A njegovo drustvo, takode stariji muskarci koji su se cerili u pozadini kao da se bas lepo zabavljaju, odavali su utisak bezbriznosti, kao da se iz ćele guzve po njih ne moze izroditi nista nepovoljno. Jedan od njih se, sudeći po odeći, upravo vratio iz lova, i nosio je pusku. Đulijano je bio nenaoruzan. A onda je, u jednom sramnom trenu, osetio strah. Nije se plasio povrede, nije se plasio da primi udarac ili da, u neposrednom obračunu, dođe do saznanja da ovaj čovek koji se na njega namerio bije za dvojicu. Njegov strah poticao je otuda sto mu se učinilo da ovi ljudi znaju sta rade, da drze situaciju pod kontrolom. A on je nije drzao. Pobojao se da će ga upucati u nekoj tamnoj ulici Monteleprea dok se vraća kući. Da će jutrom osvanuti kao mrtva budala. Urođeni smisao za taktiku istinskog gerilca naveo ga je da se povuče.

I tako je Turi Đulijano uzeo svog druga pod ruku i izveo ga iz kafea. Pisota je prosao bez bitke, čudeći se sto je njegov prijatelj tako brzo uzmakao, ali na strah u Turijevom srcu nije posumnjao. Znao je da je Đulijano momak dobrog srca i pretpostavio da, jednostavno, nije zeleo da se prepire s nekim, i mozda ga povredi, zbog puke sitnice. Kad zađose u Via Belu, zaputivsi se ka svojim kućama, čuli su za sobom čangrljanje bilijarskih kugli.

Turi Đulijano ćele te noći nije mogao da zaspi. Zar se zaista uplasio tog čoveka zlog lica i preteče građe? Zar je zaista uzdrhtao poput kakve devojčice? Jesu li se ono njemu svi smejali? Sta li njegov najbolji drug Aspanu misli sada o njemu? Da je kukavica? Da je on, Turi Đulijano, vođa omladine Monteleprea, mnogopostovani, poznat i priznat kao najjači i najneustrasiviji među jakima i neustrasivima - spao na to da se ukaki na prvu pretnju nekog čoveka? A opet, govorio je sebi, zasto rizikovati vendetu koja bi mogla i pogibijom da se zavrsi zbog neke sitne čarke oko bilijarskog stola, a sve zato sto se neki stariji čovek, neotesanko, nadrndao? Ne bi to bilo nalik svađi sa nekim drugim mladićem. Dobro je znao da bi ova svađa bila nesto sasvim drugačije, nesto ozbiljno. Znao je da su ljudi sa kojima se susreo u kafeu u vezi sa Prijateljima prijatelja, i toga se plasio.

Te noći je Đulijano vrlo lose spavao, koliko je uopste spavao, a ujutru se probudio mrzovoljan, sto je vrlo opasno kod muskih, naročito u doba pozne adolescencije. Sam je sebi bio smesan. Uvek je zeleo da bude heroj, kao i većina mladih ljudi. Da je kojim slučajem ziveo u nekom drugom delu Italije, uveliko bi već vojnikovao, ali, kao pravi Sicilijanac, nije hteo da se prijavi u dobrovoljce, a njegov kum, Hektor Adonis, poteeao ie neke veze da momka i ПР ynvn n armiin

SICILIJANAC

53

Naposletku, premda je Sicilija bila pod italijanskom vlasću, nijedan pravi Sicilijanac nije se smatrao Italijanom. Ni italijanska vlada, pri tom, nije bila bogzna kako zeljna da pridobije Sicilijance, naročito u toku poslednje godine rata. Sicilijanci su imali i suvise brojnu rodbinu u Americi i uzivali reputaciju rođenih kriminalaca i odmetnika. Da, behu ti Sicilijanci i suvise glupi da bi ih neko sad obučavao modernom ratovanju, a i stvarali su nevolje gde god da se pojave.

Kada je izasao na ulicu, njegovo neraspolozenje poče da uzmiče pred lepotom dana. Zlaćano sunce greje, u vazduhu lebdi miris limunovog i maslinovog drveta... Voleo je Montelepre, njegove krivudave ulice, kamene kuće sa balkonima ukrasenim cvećem jarkih boja, koje je pod sicilijanskim nebom raslo i ako se ne zaliva. Voleo je te krovove od crvenog crepa sto se protezu do kraja varosi ukopane u dubodoli-nu koju je sunce napajalo zracima poput tečnog zlata.

Brizljivo ulepsavanje grada koje je podrazumevala Festa - ulice premosćene, od terase do terase, svecima od sarenog papira, kuće ukrasene cvećem na drskama od bambusa - prikrivalo je sirotinju jednog tipičnog sicilijanskog gradića. Smesten na velikoj nadmorskoj visini, a ipak zaklonjen planinskim vrhovima, gradić je bio poznat po vencima uresenim kućama u kojima su ziveli ljudi, zene, deca i zivotinje, zauzimajući tri ili četiri prostorije. Mnoge kuće nisu imale sanitarni čvor, pa čak ni hiljade cvetova i svez planinski vazduh nisu mogli da odagnaju vonj koji se naročito osećao u zoru, kao da ga je budilo izlazeće sunce.

Kad je vreme lepo, ljudi su mahom ziveli izvan kuća. Zene su sede-le u drvenim stolicama na popločanim terasama i pripremale hranu, jurile kokoske, ćurke, jariće; starija deca plela su korpe od bambu-sovine. Na samom kraju Via Bele, pre nego sto će se glavna varoska ulica izliti u centralni skver, nalazila se velika fontana, s isklesanim licem nekakvog demona kome voda lipti iz usta, a koju su Grci podigli pre dve hiljade godina. Duz planina koje su pratile obod naseobine, na terasastim padinama pruzale su se brizljivo negovane zelene baste. A dole, u ravnici, videli su se gradići Partiniko i Kastelamare; grad Korleone, sav u kamenu boje tamne krvi, zlokobno je vrebao na horizontu.

Sa drugog kraja Via Bele, ulice koja je izlazila na Kastelamarejsku ravnicu, Turi ugleda Aspanua Pisotu kako vodi malog magarca. Na trenutak se zabrinuo kako će se Aspanu odnositi prema njemu posle onog ponizenja od sinoć. Njegov drug je bio na glasu kao pronicljiv momak. Hoće li nesto natuknuti, hoće li ga prezreti? Đulijano ponovo

54

MARIO PUZO

oseti kako ga plavi gnev i zakle se sebi da nikada vise neće nespreman dočekati onakvu situaciju kao sinoć u kafeu. Neće se on vise obazirati ni na kakve posledice, svima će on staviti do znanja da nije kukavica. A opet je negde, krajičkom svesti, uspevao da jasno rekonstruise tu scenu. Kvintanini drugovi čekaju u pozadini, jedan od njih s lovačkom puskom u rukama. Ne, nije se plasio njih, plasio se da ga oni ne poraze, poraza se plasio, a taj poraz se činio izvesnim ne zato sto su ti ljudi bili bogzna kako snazni, već zato sto su onako okrutni.

Aspanu Pisota pristize, s onim nestasno-veselim kezom, i reče: "Turi, ne moze ovo magarče sve samo. Moraćemo da mu pomognemo."

Đulijano se nije ni potrudio nesto da kaze; osetio je ogromno olaksanje sto je njegov drug zaboravio ono od prethodne večeri. Dirnulo bi ga kad god pomisli kako se taj Aspanu, njegov najblizi prijatelj, premda zajedljiv i nemilosrdan kad valja opaziti tuđe mane, prema njemu uvek ophodi sa najvećom naklonosću i postovanjem. Zajedno se zaputise ka glavnom trgu, magarac za njima. Deca su jurcala ispred i iza njih, kao ribe oko broda. Znala su ta deca sta će se dogoditi sa magarcem i behu naprosto van sebe od uzbuđenja. Za njih će to biti veliki događaj, retka zanimacija koja će razbiti čamu vrelog, dosadnog letnjeg dana.

Na skveru je bila mala platforma, visoka oko metar i dvadeset. Činili su je teski blokovi, od kamena koji iznedrise planine ponad varosi. Turi Đulijano i Aspanu Pisota preko prljave rampe izgurase magarca na platformu. Vezali su ga uzetom za kratku gvozdenu sipku. Magarac je seo. Zbog belih pega oko očiju i po njusci, podsećao je na nekakvog četvoronoznog klovna. Oko platforme se ubrzo okupi-se deca, smejući se i zadevajući. Jedan dečačić doviknu: "Ko je ovde magarad", a ostali prasnuse u smeh.

Ne znajući da će to biti poslednji dan koji će provesti kao nepoznati seoski momčić, Turi Đulijano je posmatrao taj prizor sa slatkim zadovoljstvom čoveka koji se nasao na pravom mestu u pravom trenutku. Tu je, na tom komadiću zemlje gde je rođen i gde je proveo sav dotadasnji zivot. Spoljni svet mu nikada neće nauditi. Čak je isčezla i ona gorčina od ponizenja koje bese doziveo prethodne večeri. Poznavao je te krečnjačke planine sto se dizu oko varosi kao svoj dzep, kao sto malo dete poznaje kutiju sa igračkama. Na tim planinama kamen je rađao lako, kao trava, stvarajući pećine i razna skrovista u koja si čitave vojske mogao da sklonis. Turi Đulijano je znao svaku kuću, svako imanje, svakog nadničara i sve one rusevine dvoraca kT> hf>hn

SIC1L1JANAC

55

sagradili Normani i Mavri, kao i ostatke čarobno posustalih hramova koje, nekad davno, za sobom ostavise Grci.

Sa druge strane na skveru se pojavio seljak koji je vodio Čudotvornu mulu. Taj im je i dao pare za ovaj jutarnji posao. Papera se zvao, i mestani su ga veoma postovali zato sto se uspesno osvetio jednom svom komsiji. Posvađali su se oko maslinjaka duz međe. Svađa je trajala punih deset godina, duze je, bogme, trajala od ratova u koje je Musolini uvukao Italiju. A onda je, jedne noći, ubrzo posto je saveznička vojska oslobodila Siciliju i na vlast postavila demokratsku vladu, taj komsija pronađen gotovo prepolovljen hicem iz lupare, rukom izrađenog vatrenog oruzja, vrlo popularnog na Siciliji, naročito kad je o takvim rabotama reč. Sumnja je odmah pala na Paperu, ali on se dosetio da blagovremeno izazove prepirku sa karabinjerima, koji su ga uhapsili, pa je noć kad se dogodilo ubistvo proveo u zatvorskoj ćeliji u kasarni Belampo. Pričalo se daje to bio prvi znak povratka stare mafije u zivot, posto je Papera - koji je Gvidu Kvintani bio svojta - navodno pristupio Prijateljima prijatelja da bi okončao visegodisnje razmirice sa komsijom.

I, dok je Papera vodio mulu ka platformi, deca se sjatise - sad ih već mnogo bese - pa je ovaj morao da ih rasteruje gadnim psovkama, a povremeno bi i bičem pucnuo. Deca lako umakose biču, kojim je Papera ionako mlatarao na bezbednoj visini, iznad njihovih glava, nasmejan, u dobrom raspolozenju.

Namirisavsi zenku, magarac beloga lica zategnu konopac koji ga je vezivao za platformu. Turi i Aspanu ga pridigose, praćeni dečjim ovacijama. U međuvremenu je Papera namestio mulu, tako da njeni intimni delovi budu sasvim uz ivicu platforme.

U tom trenutku berberin Frizela izađe iz svoje radnje da se priključi zabavi. Za njim pristize i načelnik, sav vazan i pun sebe, brisući glatko rumeno lice. Bio je to jedini muskarac u Montelepreu koji se brijao svaki dan. Čak i na platformi, Đulijano je lepo mogao da nami-nse jaku kolonjsku vodu kojom ga je berberin poskropio obradivsi njegovo vazda uredno lice.

Načelnik Rokofino premeri masu koja se bese skupila na skveru manirom profesionalca. Kao komandant lokalnih trupa nacionalne policije, bio je odgovoran za javni red i mir u varosi. U vreme Feste uvek ima neke guzve, tako je svake godine, i zato je Rokofino na vreme angazovao patrolu, njih četvoricu, da vode računa samo o skveru, a" Policajci jos ne behu stigli. Posebno je motrio na Paperu, gradskoga dobročinitelja, sa njegovom Čudotvornom mulom. Bio je siguran

56

MARIO PUZO

da Papera stoji iza komsijinog ubistva. Ti sicilijanski divljaci jedva su dočekali da se vrate svojoj dragoj slobodici. Svi će oni zazaliti sto nema vise Musolinija - pomisli načelnik sumorno. U poređenju sa Prijateljima prijatelja, diktator će ostati zapamćen kao blagorodni Pranja Asiski dvadesetog veka.

Berberin Frizela bio je neka vrsta pajaca u Montelepreu. Lenji, dokoni ljudi koji nisu znali sta će sa sobom povazdan su visili u njegovoj radnji, pričali viceve, slusali nove glasine. Bio je od onih brica koji bolje i priljeznije opsluzuju same sebe nego svoje uvazene musterije. Brčići su mu bili brizljivo oblikovani, kosa pomadicom namazana i pod konac podsisana, ali - nesto mora da skripi - taj je čovek jednostavno bio pljunuti klovn iz lutkarskih predstava. Nos kao paprika, siroka usta razjapljena kao kapija, s donjom usnom skroz oklembese-nom, kao da će bradu da mu proguta.

Brica povika: "Turi, doteraj te zverke u moju radnjicu, pa ću lepo da ih naparfemisem. Tvom magarcu će se učiniti da vodi ljubav s nekom vojvotkinjom."

Turi nije obraćao paznju na njega. Frizela ga je sisao dok je bio klinac, i sisao ga je tako lose da bi uvek posle majka morala da mu doteruje frizuru. Njegov je otac, međutim, i dalje redovno posećivao Frizelu, ne toliko zbog berberskih usluga, koliko zbog govorkanja, a i da nekome ispriča svoje pripovesti o Americi, koje bi poslovično ostavile slusaoce bez daha. Brica se, u svakom slučaju, nije dopadao Turiju Đulijanu, zato sto je bio jak u vreme fasista, a dobro se kotirao i kod Prijatelja prijatelja.

Načelnik pripali cigaretu i zaputi se glavnom ulicom i ne primetiv-si Đulijana; zbog tog previda zazaliće u sedmicama koje su usledile. Magarac je sad pokusavao da skoči sa platforme. Đulijano je konopac drzao labavo kako bi Pisota mogao da privede zivotinju do ivice i namesti je iznad mesta na kojem je stajala Čudotvorna mula. Sapi su joj bile taman iznad ruba platforme. Đulijano jos malo olabavi konopac. Mula glasno frknu i odgurnu se unazad u istom času kad je magarac jurnuo napred. Magarac se pope na muline sapi obuhvativsi ih prednjim nogama, nekoliko puta je nadskoči u grču, i onda je tako visio u vazduhu sa komičnim izrazom blazenstva na obeljenom licu. Papera i Pisota su se smejali dok je Đulijani mahnito vukao konopac i konačno dovukao omlitavelo magare do gvozdene sipke. Masa je klicala, blagosiljajući i saleći se. Deca su se već rastrčala na sve strane u potrazi za novom zabavom. Jos se smejući, Papera reče:

SICIUJANAC

57

"Kad bismo svi mogli da zivimo ko magarci - eh, kakav bi to zivot bio."

Pisota prekorno uzvrati:

"Sinjor Papera, dajte da vam natovarim kosare pune bambusa i maslinki na leda pa da vas bičem teram planinskim putevima osam sati svakoga dana. Takav je zivot magaraca."

Farmer ga mrko pogleda. Nije mu promakla lukava pozadina Piso-tine opaske. Hteo je da kaze da ga premalo plaća za posao koji mu zavrsava. Taj Pisota mu se ionako nikada nije dopadao, a sam posao je, u stvari, prvo ponudio Đulijanu. Svi u Montelepreu voleli su Turija. S Pisotom je bilo drugačije. Jezik mu je bio preostar, a drzanje uvek nekako mlitavo. Klasična lenstina. Činjenica da je imao slaba pluća nije mu bila nikakvo opravdanje. Pa momak je, uprkos tome, pusio, viđao se sa raskalasnim devojkama iz Palerma i oblačio kao dendi. A tek ti brčići u francuskom stilu... Ma neka kaslje dok ne umre, do đavola s njegovim slabim plućima - pomisli Papera. Dao im je dogovorenih dvesta lira, na čemu mu je Đulijano ljubazno zahvalio, a onda sa mulom krenuo ka svojoj farmi. Dvojica mladića tad odvezase magarca i povedose ga ka Đulijanovoj kući. Za magarca je radni dan tek bio počeo; pred njim su bili mnogo manje prijatni zadaci.

Đulijanova majka je već bila pripremila ručak i čekala je mladiće da se pojave. Turijeve sestre, Marijanina i Đuzepina, pomagale su majci oko paste za večernji obed. Jaja i brasno se mesaju na drvenoj kuhinjskoj dasci dok od njih ne nastane velika planina. Onda se testo prekrsti nozem, da se osveti, pa zatim Marijanina i Đuzepina seku rezance, koji se onda obmotaju oko čvrste stabljike trave, pa se trav-čica izvuče, da pasta ostane suplja u sredini. Sobu su krasile velike činije sa maslinkama i grozđem.

Turijev otac je radio u polju; taj radni dan bio je kratak i on je zeleo da obavi posla koliko stigne pa da se u popodnevnim časovima priključi Festi. Sutradan je Marijanina trebalo da se veri, i u kući Đulijanovih pripremali su se za taj svečani skup.

Turi je uvek bio najdraze dete Mariji Lombardo Đulijano. Sestre su pamtile kako ga je mati kupala svakoga dana. Ugrejala bi na peći vodu i napunila korito, pa laktom proverila temperaturu i dohvatila specijalni sapun iz Palerma. Sestre su s početka bile ljubomorne, a onda ih je opčinila neznost sa kojom je majka kupala goluzdravo musko novorođenče. I dok je bio mala beba, Turi nikada nije plakao, uvek je gugutao i smejao se dok mu je mati tiho pevala govoreći kako je savrsen. Bio ie najmlađi u porodici, ali je izrastao u najsnaznijeg

58

MARIO PUZO

Đulijana. I uvek je, čak i svojim najblizima, bio pomalo čudan. Čitao je knjige i pričao o politici i, naravno, stalno su govorili da ta njegova visina i zadivljujuća fizička snaga potiču iz onog vremena kada je u Americi iz majčine utrobe osluskivao prve zvuke sveta. Voleli su ga i zbog njegove dobrote i nesebičnosti.

Toga jutra, zene su posmatrale Turija sa briznom ljubavlju dok je jeo hleb, kozji sir i maslinke i pio kafu od cikorije. Čim zavrsi, on i Aspanu poteraće magarca sve do Korleonea i odande prosvercovati ogroman kolut sira i nesto sunke i kobasice. Propustiće, eto, jedan dan Feste samo da bi udovoljio svojoj majci i doprineo da ničega ne ponestane na sestrinoj veridbi. Deo robe će na crnom trzistu prodati za gotov novac koji će potom odloziti u porodičnu kasu.

Ove tri zene uvek bi se obradovale kad dvojicu mladića vide zajedno. Đulijano i Pisota su se druzili od malih nogu, i behu kao braća, upr-kos tome sto su jedan drugome bili susta suprotnost. Aspanu Pisota, tamnog tena, sa brčićima kao u filmske zvezde, zivog lica, svetlucavih tamnih očiju i zift crne kose koja je prekrivala sitnu glavu, dovitljiv i duhovit, prosto je očaravao zene. A opet, na neki način, sva ta Pisoti-na bujnost uzmicala je pred tihom grčkom lepotom Turija Đulijana. Turi je bio krupne građe, nalik helenskim skulpturama razasutim po celoj Siciliji. Smeđa kosa, bledomrka put. Uvek miran, a opet, kad se pokrene - zapanjujuće hitar. Ali ono sto je u pojavi Turija Đulijana ostavljalo svakako najjači utisak bile su njegove oči. Snene, zlatno-smeđe; kad gleda u stranu, sasvim obične oči, reklo bi se, ali kad ti se zagleda u zenice, kapci mu se dopola spuste, kao na onim statuama, a ćelo lice mu poprimi neki tih blazen izraz, poput maske.

Dok je Pisota zabavljao Mariju Lombardo, Turi Đulijano se popeo u svoju spavaću sobu da se pripremi za putovanje. I, sto mu je u tom času bilo naročito vazno, da uzme pistolj koji je tamo krio. Ne mogavsi da zaboravi ponizenje koje je prethodne večeri doziveo, bio je odlučan da iz kuće izađe naoruzan. Umeo je da puca, budući da ga je otac često vodio u lov.

Majka ga je u kuhinji čekala sama, da se oproste. Zagrlila ga je i osetila pistolj zadenut za pojas.

"Turi, budi oprezan", reče ona uznemireno. "Nemoj da se kačis sa karabinjerima. Ako te zaustave, daj im to sto imas."

Đulijano pokusa da je umiri.

"Mogu da uzmu robu", reče. "Ali neću im dozvoliti da me biju ili zatvore."

SU II I) AN V<

59

Sve joj je bilo jasno. I, bas kao prava Sicilijanka, bila je ponosna na njega. Mnoge su godine prosle otkako je ona, iz sopsrvenog ponosa, gnevna na zivot u bedi i nemastini, ubedila muza da započnu novi zivot u Americi. Bila je sanjar tada, verovala je u pravdu i u to da će u ovom svetu naći mesto koje joj pripada. U Americi je mnogo uste-dela, a onda je, vođena istim onim ponosom, odlučila da se vrati na Siciliju i da u svom zavičaju zivi kao kraljica. A onda se sve srusilo. Lira je izgubila vrednost u toku ratnih godina, i ona je ponovo bila siromasna. Pomirena sa sudbinom, sada je sve svoje nade usmerila ka svojoj deci. I radovalo ju je sto u Turiju prepoznaje isti onaj duh koji je i nju u mladosti vodio. Ali uzasavala se na samu pomisao da će svanuti dan kada će on morati da se suoči sa poput stene tvrdom realnosću zivota na Siciliji.

Posmatrala ga je dok se udaljavao kaldrmisanom Via Belom da se sretne sa Aspanuom Pisotom. Njen sin kretao se kao nekakav ogroman mačak, tako plećat i misićavih udova da je kraj njega Aspanu izgledao kao prutić. Aspanu je pak imao to tvrdo lukavstvo koje je njenom sinu nedostajalo, tu okrutnu hrabrost. Aspanu će stititi Turija od varljivoga sveta u kojem svi moraju da zive. A na Pisoru je bila slaba zbog njegove lepote, zbog koze boje masline, mada je bila čvrsto uverena da je njen sin naočitiji.

Gledala ih je kako se udaljavaju glavnom ulicom ka izlazu iz varosi, gde se Via Bela izliva u Kastelamarejsku ravnicu. Njen sin, Turi Đulijano, i njen sestrić, Gaspare Pisota. Dva mladića, tek dvadesetogodisnjaka, a izgledaju jos mlađe. Volela ih je obojicu, i za obojicu se bojala.

Njih dvojica i magarac najzad zađose za uzbrdicu i isčezose sa vidika, ali ona je i dalje stajala i gledala, i oni se ponovo pojavise, gore, iznad Monteleprea, pristupajući planinama sto okruzuju gradić. Marija Lombardo Đulijano je gledala i gledala, kao da ih nikada vise neće videti, sve dok nisu nestali u izmaglici poznog prepodneva koja bese zaklonila planinske vrhove. Polako su nestajali u nečemu sto će postati početak njihovog mita.

Čeftrfo poglavlje

NA SICILIJI, tog septembra 1943. godine, ljudi nisu mogli da opstanu samo od kupovine i prodaje robe na crnom trzistu. Hrana se i dalje strogo racionisala, kao u vreme rata, i seljaci su morali da predaju prinos magacinima pod upravom rimske vlade po unapred utvrđenim cenama i za papirni novac koji je bio maltene bezvredan. Zauzvrat, vlada je trebalo da prodaje i raspoređuje tu hranu po niskim cenama. U takvom sistemu, teoretski, svi će dobiti dovoljno da prezive. Stvarnost je bila sasvim drugačija: seljaci su krili sta god se sakriti moglo, jer bi ono sto odnesu u vladine magacine odlazilo u ruke don Kročea Mala i njegovih gradonačelnika, koji su onda robu prodavali na crnom trzistu. I tako su ljudi bili prinuđeni da zivotne namirnice nabavljaju na crnom trzistu, a onda i da krse zakon i krijumčare robu, tek da nekako sastave kraj s krajem. Kad bi ih uhvatili na delu, prvo bi im sudili, pa bi ih poslali u zatvor. Kakve su oni koristi imali od toga sto je u Rimu uspostavljena demokratska vlada? Mozda činjenicu sto će moći da glasaju dok umiru od gladi?

Te i takve zakone krsili su Turi Đulijano i Aspanu Pisota. Ovaj drugi imao je veze na crnom trzistu i preko njih utanačio posao. Dogovorio se sa nekim seljakom da prosvercuje veliki kotur sira sa sela i dotera ga nekom crnoberzijancu u Montelepreu. Za to će on i Đulijano kao nadoknadu dobiti četiri dimljene sunke i veliko pakovanje kobasica, čime će Turi uveličati veridbeno veselje svoje sestre. Krsili su dva zakona: onaj koji strogo zabranjuje transakcije na crnom trzistu i onaj koji kaznjava krijumčarenje dobara iz jedne italijanske provincije u drugu. Vlasti zapravo i nisu mogle bogzna sta da učine kako bi sprečile razvoj crne berze; morale bi da strpaju u zatvor sve Sicilijance do poslednjeg. Sa svercom je, međutim, bila sasvim druga priča. Patrole Nacionalne policije, karabinjeri, razmileli su se po celoj zemlji, blokirali puteve, plaćali dousnike. Nije im, naravno, bilo dozvoljeno da ometaju karavane don Kročea Mala, koji je robu prevozio

SICIL1JANAC

61

američkim vojnim kamionima, uz posebne propusnice vojnih vlasti. Ali dostupni su im bili sitnosopstvenici i izgladneli seljani.

Četiri sata su im bila potrebna da pronađu imanje koje su trazili. Đulijano i Pisota uzeli su veliki beli sir i jos neku robu, pa potrpali sve na magarca. Kamuflirali su tovar travom i bambusovom trskom, pa je izgledalo kao da prevoze hranu za stoku. A bili su i bezbrizni i samouvereni, bas kako i pristaje mladićima, deci zapravo, koja ume-ju da sakriju dragocenosti od roditelja kao da ih zadovoljava već sama namera da nekoga prevare. A sto se samopouzdanja tiče, ono je dobrim delom poticalo od toga sto su Turi i Aspanu dobro poznavali skrivene planinske stazice kojima će, ako nesto i pode naopako, stići na sigurno.

Kad najzad krenuse na dug put kući, Đulijano posla Pisotu u izvidnicu, da proveri nema li slučajno karabinjera u okolini. Imali su razrađen sistem komunikacije zvizducima u slučaju opasnosti. Magarac je sireve i ostalu robu nosio lako i sve vreme je bio umiljat - nagradu je dobio pre nego sto će krenuti na put. Isli su tako jedno dva sata, polako silazeći s planine, a od opasnosti nije bilo ni traga ni glasa. A onda se Đulijano osvrnu i na nekih četiri-pet kilometara iza njih opazi karavan koji je činilo sest mula i jedan čovek na konju. Da su za ovu stazu znali i drugi crnoberzijanci, policija bi je sigurno blokirala. Iz predostroznosti, Turi ponovo posla Pisotu u izviđanje, ali mu ovoga puta reče da ode jos dalje.

Prosao je jedan sat kad Turi stize Aspanua, koji je sedeo na nekoj stenčugi, pusio i kasljao. Aspanuovo lice bilo je bledo; stvarno ne bi smeo da pusi. Đulijano sede kraj njega da se odmori. Ono sto ih je od detinjstva najčvrsće vezivalo bilo je upravo to sto nikada jedan drugome nisu ni pokusali nesto da narede, ni na koji način, pa tako Turi ni sada ne reče nista. Aspanu naposletku ugasi cigaretu i ćusnu pocrneli opusak u dzep, da ih ne oda. Ponovo su pesačili; Đulijano je vodio magarca za povodac, Aspanu je isao pozadi.

Koristili su planinsku stazu koja je zaobilazila puteve i seoca, ali bi ponekad naisli na starogrčku fontanu, sa vodom sto kulja iz ostećenih usta statue, ili na ostatke normanskog zamka sagrađenog pre mnogo vekova, kao brana uljezima. Ponovo je Turi Đulijano sanjario o proslosti Sicilije i o njenoj budućnosti. Setio se svoga kuma, Hekto-ra Adonisa, koji mu je obećao da će doći posle Feste i pripremiti mu dokumenta za upis na Univerzitet u Palermu. A čim bi pomislio na kuma, Turi bi osetio veliku tugu. Hektor Adonis nikada nije dolazio na Feste; uiianice bi se sprdale sa njegovim niskim rastom, a i deca,

62

MARIO POZO

poneka već visa od njega, počastila bi Adonisa uvredom. Turi se pitao zbog čega li je to Bog odlučio da zaustavi telesni rast jednog čoveka, a da ga u isto vreme obdari umom koji vrca od znanja. Smatrao je da je Hektor Adonis najpametniji čovek na svetu i voleo ga zbog plemenitosti koju je uvek iskazivao, kako prema njemu lično, tako i prema njegovima.

Razmisljao je i o svom ocu, koji izgara obrađujući njihovo malo parče zemlje, pa o sestrama u onoj pohabanoj odeći. Sva sreća te je Marijanina bila dovoljno lepa da uhvati muza uprkos siromastvu i nemirnim vremenima. Najvise gaje ipak brinula njegova majka, Marija Lombardo. Jos je dete bio kad je prepoznao silnu gorčinu koja se bese nakupila u njoj, kad je shvatio da je majka nesrećna. Okusila je raskosne plodove Amerike, i posle toga vise nije mogla da se raduje okruzena sicilijanskom sirotinjom. A otac je imao običaj da priča o tim danima slave, sto bi majku samo rasplakalo.

Ali on će izmeniti usud svoje porodice - bodrio se Turi Đulijano. Zapeče iz petnih zila, radiće i studirati, i jednoga dana postati veliki čovek, kao njegov kum Hektor Adonis.

Najednom su se obreli ispod nekog drvoreda, u nekakvoj sumici, jednoj od malobrojnih preostalih u ovom delu Sicilije, na čijem su tlu, činilo se, sada uspevale samo krupne bele stene i mermer po kamenolomima. S druge strane planine počeće da se spustaju u Mon-telepre, i tada će morati da budu krajnje oprezni zbog učestalih patrola Nacionalne policije, karabinjera. Sada su pak prilazili mestu koje se zove Kvatro Moline, sto će reći - Četiri raskrsća, a i tu je čovek morao da povede računa. Đulijano cimnu povodac i dade Aspanuu znak da stane. Postajase malo tako, u tisini. Nikakvi čudni zvuči nisu se čuli, samo neprestano zujanje bezbrojnih insekata koji su se rojili nad zemljom; njihova krilca i nozice vrtlozili su vazduh, zvučalo je kao da neko testerise drva u daljini. Oni predose preko raskrsća i onda umakose sa čistine u jos jedan lug kraj puta. Na bezbednom, Turi Đulijano se ponovo odade sanjarenju.

Stabla se naglo razmaknuse, kao da ih neko gura u stranu, i oni izbi-se na malu čistinu, stenovitu, svu u sitnom kamenju, sa posečenom bambusovom trskom i tankom, oskudnom travom. U kasno popodne sunce je bilo daleko, bledo i hladno iznad granitnog planinskog obzorja. Posle te čistine staza će krenuti nizbrdo, duga, krivudava spirala sto vodi u Montelepre. Đulijano se odjednom trze. Krajičkom levog oka opazi kako seva neka svetlost. On naglo zaustavi magarca i pruzi ruku ka Aspanuu.

MCILIJANAC

63

Svega tridesetak metara od mesta na kom su stajali, neki čudni ljudi pomolise se iz cestara. Turi Đulijano je jasno razaznao da trojica nose krute crne vojničke kape i crne uniforme sa belim siritima. Obuze ga očaj, ono bolesno, budalasto osećanje, pa onda sramota sto je dozvolio da ga uhvate. Ona trojica su se rasirili u lepezu i priblizavali se, s puskama na gotovs. Dvojica su bili prilično mladi, rumenih, blistavih lica i krutih kapa komično zabačenih na potiljak. Izgledali su krajnje ozbiljno, ali i puni neke radosti kad su uperili pistolje u dvojicu sa magarcem.

Karabinjer u sredini bio je stariji i nosio pusku. Lice mu je bilo bubuljičavo, sve u oziljcima; kapu je bio natukao na oči. Na rukavu je imao naredničke oznake. Ona svetlost sto je sevnula, a koju je Đulijano video pre nego sto će se ukopati u mestu, bio je zapravo odblesak sunca od pusčane cevi. Taj čovek se mrko smeskao, uperivsi pusku pravo u Đulijanove grudi. Pred tim osmejkom Đulijanov očaj se prometnu u gnev.

Narednik se primicao, ona dvojica su ga sledili. Turi Đulijano je čekao, kao zapeta puska. Dva mlada karabinjera sa pistoljčićima nisu predstavljali pretnju; bezbrizno su se priblizavali magarcu, ne uzimajući dvojicu namernika za ozbiljno. Dadose Đulijanu i Pisoti znak da se udalje od magarca, i onda jedan od njih skloni pistolj, pa strgnu onaj bambus kojim je tovar bio kamufliran. Kad ugleda robu, on zviznu u pohlepnom odusevljenju. Nije primetio kako mu se Aspanu primiče, ali narednik sa puskom jeste. On povika: "Ti, sa brčićima, sklanjaj se odatle", i Aspanu stade uz Turija Đulijana.

Narednik se jos priblizi. Đulijano ga je netremice posmatrao. Bubuljičavo lice odavalo je umor; ali narednikove oči su blistale dok je govorio: "Pa, momci, fino parče sira ovde imate. Nama bi dobro dosao u kasarni, da ga jedemo sa makaronima. Recite vi lepo nama ime tog seljaka od koga ste kupili ovaj sir i pustićemo vas da se sa tim magarcem vratite kući."

Nisu mu odgovorili. On je čekao. Nema odgovora.

"Imam hiljadu lira za vas, kao poklon, ako nas pustite da prođemo", najzad tiho reče Đulijano.

"Mozes dupe s tim lirama da obrises", reče narednik. "A sada, da vidimo vase isprave. Ako vam nesto ne valja s dokumentima, ima da vas nateram ovde da se userete, pa njima onda da brisete guzice."

Uvredljiv ton, pa jos te uvredljive crno-bele uniforme, rasrdise TI tom rasu nresekao ie u sebi da nikada neće dozvoliti da

64

MARIO PUZO

ga uhapse i da nikada neće dopustiti da ovi ljudi otmu hranu njemu i njegovoj porodici.

Turi Đulijano izvadi ličnu kartu i krenu ka naredniku. Nadao se da će se podvući ispod pusčane cevi. Svestan je bio da je hitriji od većine ljudi, i bio spreman da u ovoj situaciji zaigra na kartu svoje brzine. Ali ovaj mu puskom dade znak da ne prilazi. "Baci ličnu kartu na zemlju", reče mu čovek, i Đulijano učini tako.

Pisota, koji je stajao nekih pet koraka ulevo od Dulijana i tačno znao kakve se misli vrzmaju njegovom prijatelju po glavi - a znao je i da ovaj ima pistolj za pojasom - pokusa da odvuče narednikovu paznju. Nagnuvsi se unapred, dodirujući noz koji mu je bio zadenut na boku, on progovori sa proračunatom drskosću: "Narednice, ako vam odamo ime tog seljaka, sta će vam uopste nase lične karte? Pogodba je pogodba." Zastade tu načas, pa dodade sarkastično: "Mi znamo da karabinjer uvek odrzi dato obećanje." Reč "karabinjer" pri tom je izgovorio sa neskrivenom mrznjom.

Čovek sa puskom napravi nekoliko koraka ka Pisoti. Onda stade. Osmeh mu je bio na licu dok je podizao pusku. "A ti, kicosu mali, da vidim tvoju ličnu kartu. Ili ti, mozda, jos nemas dokumenta, kao sto ih ni ovaj tvoj magarac nema, a? A magarcu su i brčići lepsi."

Dva mlađa policajca prasnuse u smeh. Pisoti su svetlucale oči. I on koraknu jednom ka naredniku. "Ne, nemam dokumenta. I nikakvog seljaka ne poznajem. Ovu robu smo nasli na putu."

Pisotino inaćenje nije se isplatilo. Njemu je, u stvari, namera bila da, primičući se naredniku, izazove ovoga da se i on njemu priblizi dovoljno da moze da ga udari, ali je postigao suprotan efekat: narednik je uzmakao nekoliko koraka i ponovo se sa sigurne udaljenosti smejuljio. "Bastinado će iz vas isterati tu drskost sicilijansku." Zastade načas, pa reče: "Na zemlju, obojica!"

"Bastinado" je reč koja označava telesno maltretiranje, udaranje bičem i batinom. Đulijano je poznavao nekoliko zitelja Monteleprea koji su prosli torturu u kasarni Belampo. Kućama su se vratili slomljenih kolena, glava naduvenih kao bostan, sa teskim unutrasnjim ozledama koje su ih učinile dozivotno nesposobnim za rad. Njemu tako nesto karabinjeri, bogme, nikada neće učiniti. Đulijano kleknu na jedno koleno, kao da će da legne, pa jednu saku spusti na tie, a drugom se masi za pojas, da izvadi pistolj ispod kosulje. Čistina je sada lebdela u mekoj izmaglici prvog sumraka; sunce je bilo zaslo za poslednji planinski vrh. On ugleda Pisotu kako ponosan stoji, odbiv-si da postupi po komandi. Sigurno ea neće uhiti yhna n^rvWo r,,-^w;

§1СШЈШС

65

jumčarenog sira. Nije mu promaklo ni kako pistolji drhture u rukama dvojice mladih karabinjera.

U toni času začu se njakanje mula i topot kopita, i na čistinu izbi onaj karavan koji je Đulijano primetio tog popodneva. Čovek na konju nosio je luparu koja mu je landarala oko ramena i izgledao ogroman u teskoj koznoj jakni. On iskoči iz sedla, izvadi golemi svezanj lira iz dzepa i obrati se karabinjeru s puskom: "Tako, znači, ovoga puta si uspeo da ukebas par malih sardina." Njih su se dvojica, očito, poznavali. I, prvi put, naredniku popusti paznja; sada se usredsredio na novac koji mu je ovaj davao. Cerili su se jedan na drugoga. Dvojicu sa sirom i magarcem kao da su u tom času zaboravili.

Turi Đulijano se lagano primače blizem mladiću u uniformi. Pisota je odmerio obliznji siprag i, takođe polako, gledao kako da se odsu-nja do tamo. Karabinjeri nista nisu primetili. Đulijano udari onog blizeg podlakticom, i ovaj pade. "Trči!", doviknu onda Pisoti. Pisota uroni u cestar, a Đulijano potrča ka drveću. Onaj mladić koji bese ostao na nogama sada se u čudu osvrtao, nije stigao da reaguje na vreme. U trenutku kad se spremao da uskoči u zaklon sume, Đulijano načas oseti neko likovanje. Onda se baci kroz vazduh između dva debela drveta koja će ga zastititi od metaka. U letu je izvadio pistolj ispod kosulje.

Đulijano je, međutim, dobro procenio narednika kao najopasnijeg od one trojice. Narednik je brzo spustio smotuljak novčanica na zemlju, podigao pusku i sasvim stalozeno opalio. Metak je pronasao metu; Đu-lijanovo telo stropostalo se na zemlju kao telasce mrtve ptice.

Pucanj je začuo u istom trenutku kad je osetio da mu se telo slama od bola, kao da ga je neko udario ogromnom močugom. Prizemljio se između dva drveta i pokusao da se pridigne, ali nije mogao. Noge su mu bile umrtvljene; nije mogao da ih pomeri. Sa pistoljem u ruci, nekako se prevrnuo i ugledao narednika kako slavodobitno mase puskom. A onda Đulijano oseti kako mu se pantalone pune krvlju, toplom i lepljivom.

Delić sekunde pre nego sto će povući obarač, Đulijano je bio kao okamenjen, i nista sem zapanjenosti nije osećao. Zar je moguće da su pucali na njega zbog parčeta sira? Da su mu razorili porodicu, tako nehajno, tako okrutno, samo zato sto je pokusao da pobegne prekrsiv-si zakon koji svi zivi krse? Mati će mu suze liti dok je ziva. I eto njegovog tela tu, u lokvi krvi, a on nikada nikome nista nazao nije učinio.

On povuče obarač i vide tamo kako pada ona puska, i ugleda crnn narpHniknvii kanu koia kao da ie odletela u vazduh, dok se telo,

66

ШГО PUZO

SKIUIANU

67

sa smrtonosnom ranom u glavi, stropostalo na kamenito tie. Takav pogodak, iz pistolja, bio je prosto neverovatan sa tolike udaljenosti, ali Đulijanu se učinilo kao da mu je ruka putovala zajedno s metkom i zabola ga, kao bodez, u narednikove oko.

Zapuca onda jedan od onih mlađih karabinjera, ali nasumice, meci su fijuknuli visoko, poput nekih ptičica. I onda zavlada mrtva tisina. Čak se i oni insekti primirise, nestade zuja.

Turi Đulijano se otkotrlja do grmlja. Video je lice svoga neprijatelja, razlivenu krvavu masku, i to mu uli nade. Nije bio bespomoćan. Ponovo je pokusao da ustane, i ovoga puta noge su ga poslusale. Dao se u beg, ali samo se jedna noga pruzala, dok je drugu vukao po zemlji, sto ga je nemalo iznenadilo. Prepone rnu behu tople, lepljive, pantalone natopljene krvlju, mutilo mu se pred očima. Kad je utrčao u nenadan trag svetla, poboja se da je napravio krug i vratio se na onu čistinu, pa pokusa da se okrene. I tada oseti kako pada - ne na zemlju, nego u nekakvu crnu prazninu sa crvenim tačkicama, i znao je da pada zauvek.

MLADI KARABINJER je stajao na čistini. Skinuo je najzad prst sa obarača i vise se nije čulo stektanje masinskog pistolja. Onaj krijumčar se podize sa zemlje s ogromnim sveznjem novčanica u ruci i ponudi ga drugom karabinjeru. Ovaj uperi pistolj u njega i reče: "Uhapsen si." "Nemate vi tu sta - samo podelite ovo na dva dela. I pustite me da idem svojim putem", reče krijumčar.

Ova dvojica pogledase u palog narednika. Nije bilo sumnje da je mrtav. Metak mu je razneo oko i očnu duplju u paramparčad, a iz rane je izvirala zuta tečnost; neki gusterčić se već tu vrzmao i umočio nozice.

"Idem ja za njim u zbunje, ranjen je. Doneću vam njegov les, i vas dvojica ćete biti heroji. Samo me pustite", reče krijumčar.

Drugi karabinjer podize ličnu kartu koju Turi bese bacio na zemlju kad mu je narednik to nalozio. Naglas pročita: "Salvatore Đulijano iz Monteleprea."

"Nema potrebe da ga sada trazimo", reče njegov kolega. "Podneće-mo izvestaj u stabu, to je vaznije."

"Kukavice", reče krijumčar. Pade mu načas na pamet da potegne svoju luparu, ali je primetio da ga ova dvojica motre s mrznjom u očima. Uvredio ih je Da mu naplate za tu uvredu, naterali su ga da natovari narednikove telo na svog konja, a da sam ide peske do njiho-

ve kasarne. Pre toga su mu oduzeli oruzje. Bili su vrlo usplahireni, i on je Boga molio da slučajno ne opale u njega, onako, zbog nervoznih prstiju. Samo ga je, u stvari, to i brinulo. Poznavao je inače, i to vrlo dobro, načelnika Rokofma iz Monteleprea. Radili su i pre zajedno, i radiće ponovo.

Za sve to vreme niko se od njih nije setio Pisote. On je, međutim, čuo svaku njihovu reč. Lezao je u dubokoj, zatravljenoj rupi, s isukanim nozem. Čekao je samo da krenu da love Turija Đulijana i sve isplanirao; zaskočiće jednog od njih i uzeti mu pistolj posto mu prereze grkljan. U dusi mu je tinjalo nesto divlje i nije osećao ni najmanji strah od smrti, a kad je čuo kako se onaj krijumčar nudi da im donese Turijev les, sve mu se smračilo; lice tog čoveka pamtiće dok je ziv. Bilo mu je maltene zao kad su se ovi povukli i ostavili ga samog na mestu krvoprolića. Srce ga zabole kad su mu magarca privezali uz one mule.

Pisota je, međutim, znao da je Turi tesko ranjen i da mu je neophodna pomoć. Kruzio je oko čistine, utrčavao u sumarke u potrazi za nestalim drugom. Turijevog tela tu nije bilo, pa on potrča niz stazu kojom su se ispeli na visoravan.

I dalje nije bilo ni traga ni glasa od Turija Đulijana, a onda se Pisota pope na ogromnu granitnu stenu na čijem je vrhu bila mala udubina. U tom bazenčiću u kamenu on opazi crnu krv. Sa strane potom ugleda dugačke tragove svetlocrvene krvi. Nastavio je da trči, a onda se odjednom ukopao u mestu; Đulijanovo telo lezalo je na stazi, jos je čvrsto stezao pistolj u saci.

Pisota se saze, uze pistolj i zataknu ga sebi za pojas. U tom trenutku Turi Đulijano otvori oči. Te oči behu zive od neke čudovisne mrznje, ali su zurile nekud u stranu, kao da ne primećuju Aspanua Pisotu. Ovaj gotovo zaplaka od olaksanja i pokusa da podigne druga na noge, ali nije imao dovoljno snage. "Turi, pokusaj da ustanes, pomoći ću ti", reče. Đulijano se rukama odupre od zemlje i nekako pridize krupno telo. Pisota ga obgrli oko pasa i ubrzo oseti kako mu se saka zagrejala i ovlazila. Trgnu se, pa ukloni Đulijanovu kosulju, da bi sa uzasom otkrio ogromnu, zjapeću rupu na boku. On osloni Turija uz neko drvo, strgnu sa sebe kosulju i obmota je oko rane da zadrzi krv, vezavsi rukave drugu oko pojasa. Sad jednom rukom obgrli Turija oko struka, a onom drugom podize Đulijanovu levicu visoko u vazduh. Ovakav polozaj davao im je izvesnu ravnotezu, i Pisota nnlak-n nnwHp Diiliiana. knrak no korak, oklevaiući. Da ih je

68

MARIO PUZO

neko video izdaleka, pomislio bi da su to neka dvojica čudaka koji, plesući, silaze niz planinu.

I TAKO JE Turi Đulijano propustio Festu svete Rozalije, od koje su zitelji Monteleprea očekivali čudo.

Propustio je takmičenje u streljastvu u kojem bi začelo pobedio. Propustio je konjske trke u kojima su dzokeji jedni druge, u galopu, tukli batinama i bičevima po glavama. Propustio je sve one ljubičaste, zute i zelene rakete koje su uzletale i rasprskavale se na nebeskom svodu blistavom od zvezdanoga sjaja.

Nikada nije probao čudesne slatkise od badema u obliku sargare-pa, bambusove trske i paradajza, toliko slatke da ti od njih ćelo telo utrne; nije probao ni figurice od sećera u obličju vitesčića iz mitskih epopeja, Rolanda, Olivera i Karla Velikog, sa mačevima od sećera čiji su balčaci bili rubini i smaragdi od sitnoga voća, koje su deca nosila kući, i sa njima isla u krevet, da se prepuste masti pre nego sto će utonuti u san. A kod kuće, sestra mu se verila, i lepo su se proveli, a njega nije bilo.

Sparivanje onog magarca i Čudotvorne mule nije urodilo plodom. Nista od začeća. Stanovnici Monteleprea behu razočarani. Proći će nekoliko godina pre nego sto shvate da im je Festa i te godine donela čudo, ali u vidu mladog čoveka koji je magarca drzao na onoj platformi na skveru.

Peto poglavlje

OPAT }E KRENUO u redovni večernji obilazak franjevačkog manastira, terajući svoje lenje, nesposobne monahe da zarade hleb svoj nasusni. Proverio je čega ima u kosarama po radionicama za izradu svetih predmeta i posetio pekaru koja je obliznja naselja snabdevala izdasnim hrskavim veknama. Zavirio je i u bastu, pregledavsi korpe od bambusa do vrha pune maslina, paradajza i grozđa, ne bi li ugledao ogrebotine na neznim kozicama voćki. Njegovi su monasi bili radini kao vilenjaci, mada ne tako veseli. Bese to, zapravo, jedna potuljena druzina, ljudi u kojima čovek zaista nije mogao da nasluti ni trunku radosti sto su tu da sluze Bogu. Opat izvuče dugu crnu cigaru ispod mantije, i spartao je tako manastirskim imanjem, da pojača apetit pred večeru.

Upravo u tom trenutku ugledao je Aspanua Pisotu kako vuče Turi-ja Đulijana kroz manastirsku kapiju. Čuvar je pokusao da ih zadrzi, ali mu je Pisota prislonio cev pistolja na obrijano teme, pa je ovaj pao na kolena da se poslednji put pomoli. Onda je Pisota polozio okrvavljeno, gotovo bezivotno telo Đulijanovo pred opatova stopala.

Opat je bio visok, mrsav čovek, elegantnog, ponesto majmunolikog lica, sitnih kostiju, prćastog nosa i pronicljivih očica nalik sme-đirn dugmićima. Mada mu je već bilo sedamdeset godina, dobro se drzao, bistar i lukav kao u predmusolinijevskoj eri, u vreme kada je Za mafiju, uz odgovarajuću materijalnu nadoknadu, pisao prigodna Pisamca kojima je porodicama kidnapovanih sugerisano koliko bi morali da plate ukoliko zele ponovo da vide svoje najdraze.

A u ova, poratna vremena, mada su svi odreda, i seljaci i vlast, zna-1 da je njegov manastir sediste crnoberzijanaca i krijumčara, niko se nije mesao u opatove poslove. Prevashodno iz postovanja prema njegovom svetom pozivu, ali i iz osećanja da je čovek ipak zasluzio neka-

materijalnu nagradu za sav teret koji je podrazumevala duznost

Opata Manfredija stoga nije prenerazilo to sto dvojica seljaka, do guse u krvi, upadaju na svetu teritoriju Franje Asiskog. Pisotu je zapravo dobro znao odranije. U nekoliko navrata oslonio se na usluge ovog mladića u svercerskim i crnoberzijanskim poduhvatima. Zajednička im je bila ta lukavost, i obojica su se odusevili kad su je prepoznali jedan u drugome - Pisotu je iznenadilo sto takvu osobinu pronalazi kod tog, već ostarelog, svetog čoveka, a Manfredija sto je prepredenost prepoznao u nekom tako mladom i neiskusnom.

Opat primiri monaha koji je stajao na kapiji, a onda se obrati Piso-ti: "Pa, dragi moj Aspanu, u kakvu li si se nevolju sada uvalio?" Pisota je stezao kosulju oko Đulijanove rane. Opata iznenadise bol i patnja koji su se ocrtavali na Aspanuovom licu; nije verovao daje taj momak sposoban za takva osećanja.

Pogledavsi jos jednom Đulijanovu ranu, Pisota je bio siguran da će njegov prijatelj izdahnuti. A kako tu vest da saopsti Turijevoj majci i ocu? Uzasavao se od pomisli na reakciju Marije Lombardo. U tom času je, svakako, pred njim bio vazniji zadatak. Trebalo je dobro odigrati tesku ulogu i ubediti opata da pruzi Đulijanu utočiste među manastirskim zidinama.

On pogleda opata pravo u oči. Smisljao je poruku koja neće predstavljati neposrednu pretnju, ali koja će svesteniku jasno staviti do znanja da će, ukoliko odbije da pomogne, stvoriti sebi smrtnog neprijatelja. "Ovo je moj rođak i najdrazi prijatelj, Salvatore Đulijano", poče Pisota. "Kao sto i sami mozete da vidite, gadno je prosao, i ubrzo će planine vrveti od nacionalne policije. Traziće njega, a i mene. Vi ste nam jedina nada. Preklinjem vas da nas sakrijete i pozovete doktora. Učinite to za mene i imaćete prijatelja zauvek." Naglasio je reč "prijatelj".

Nista od toga opatu nije promaklo. Sve je savrseno shvatio. Već je bio čuo za tog mladog Đulijana, hrabrog momka vrlo cenjenog u Mon-telepreu, sjajnog na obaraču, odličnog lovca, mnogo muzevnijeg nego sto bi se na osnovu njegovih godina moglo naslutiti. Čak je i Prijateljima prijatelja zapao za oko kao potencijalni novi član organizacije. I veliki don Kroče, glavom i bradom, u toku jedne privatne i poslovne posete manastiru, pomenuo je opatu njegovo ime, napomenuvsi da bi se briga o tom momku jednoga dana mogla lepo isplatiti.

Ali posmatrajući onesvesćenog Đulijana, opat je bio gotovo siguran da će tom mladiću pre biti potreban grob nego utočiste, pre sves-tenik nego lekar. Nije bilo velikog rizika u tome da izađe u susret Pisoti, jer pruziti pribeziste jednom lesu čak ni na Siciliii nii> ^Win

SIIIIIJANU

71

Ali nije zeleo ni da ovaj mladić njegovu uslugu primi zdravo za gotovo. "A zasto vas traze?"

Pisota je oklevao. Ako opat sazna da je ubijen policajac, mozda neće hteti da ih skloni. S druge strane, ako nespreman dočeka poteru, koja će sigurno zakucati na manastirska vrata, moze se desiti da ih, prepadnut, izda. I tako on donese odluku da mu kaze istinu. I učinio je to, brzo, u najkraćim crtama.

Opat spusti pogled, zalostiv zbog jos jedne duse koja je odleprsala u pakao, pa se dobro zagleda u besvesnog Đulijana. Krv je curila kroz kosulju vezanu oko njegovog tela. Mozda će jadnik umreti sada, tu, dok oni razgovaraju, i tako resiti čitav ovaj problem.

Kao franjevački monah, opat je bio ispunjen hrisćanskim milosrđem, ali u tim strasnim vremenima morao je o svemu da razmisli i sa praktične, materijalne strane, da razmotri sve posledice svojih bogougodnih dela. Ako ga skloni, pa dečko umre, iz te situacije mogao bi da izvuče samo korist. Vlasti će biti zadovoljne sto im je predat les, a familija preminulog biće mu doveka zahvalna. Ako se pak Đulijano oporavi, njegova lična zahvalnost biće, mozebiti, jos dragocenija. Covek koji je kadar da, premda tesko ranjen, puca i ubije policajca svakako je čovek koga vredi imati za duznika.

Mogao je, naravno, i da izruči oba ova probisveta Nacionalnoj policiji, koja će ih iseckati na komade. Ali gde je tu korist? Vlasti za njega ne mogu, objektivno, učiniti nista vise od onoga sto su činile do tada. Mala oblast u kojoj je on bio sve i svja već je bila sigurno tie na kojem mu niko nista nije mogao. Upravo su mu i bili potrebni prijatelji s one strane barikada. Ukoliko izda ove mladiće, samo će sebi natovariti gnev seljaka i večitu mrznju dveju porodica. Opat nije bio blesav da pomisli kako će ga njegova mantija spasti vendete koja će začelo uslediti, a i dobro je pročitao Pisotinu narav; taj momak spreman je daleko da dotera pre nego sto ga proguta pakleni oganj. Ne, nema sale sa mrznjom sicilijanskog seljaka. Pravi hrisćani nikada ne bi skrnavili kip Bogorodice, ali kad krene osveta, kad krv uzavri, ubio bi Sicilija-nac i samoga papu ako ovaj prekrsi omertu, taj drevni zavet ćutanja koji nalaze da se nijednom predstavniku vlasti nikada niko ne sme odati. U toj zemlji u kojoj se prebrajati ne mogu statue sto prikazuju Isusa Hrista, ne veruje se u načelo koje nalaze da onome ko te udari okrenes i drugi obraz. Tu se na "oprastanje" gledalo kao na pribeziste za kukavice. Sicilijanski seljak ne zna sta znači biti milosrdan.

U jedno je bio siguran. Pisota ga nikada neće izdati. Kad ga je, onomad, aneaz.ovao da mu obavi neki krijumčarski poslić, opat je

72

MARIO PUZO

S iflll J AN AC

73

udesio da Pisotu uhapse i saslusaju. I, taj islednik, inače iz palermske policije, ne neki od karabinjerskih tupadzija, prvo je bio suptilan, a potom gadan. Ali ni lukavstvo ni okrutnost nisu pokolebali Pisotu. Drzao je jezik za zubima. Islednik ga je pustio i preneo opatu da se na tog mladića moze osloniti i u najtezim poduhvatima. Tako je Aspanu Pisota zauzeo posebno mesto u srcu opata Manfredija, koji se često molio za dusu ovog mladića.

Opat tad stavi dva prsta u skupljena usta i zviznu. Monasi pritrčase, i opat im nalozi da prenesu Đulijana u udaljeno manastirske krilo, u specijalne odaje gde je krio dezertere, sinove bogatih zemljoposedni-ka, koji su u toku rata bezali iz italijanske vojske. Onda posla jednog monaha po doktora u varosicu San Đuzepe Jato, udaljenu tek nekih osam kilometara od manastira.

Pisota je sedeo na krevetu i drzao druga za ruku. Rana vise nije krvarila, Turijeve oči bile su otvorene, ali prekrivene nekakvom mrenom. Jedva se uzdrzavajući da ne zaplače, Pisota se nije usuđivao reč da prozbori. Brisao je s vremena na vreme znoj sa Turijevog čela. Ranjenikova koza je malo pomodrela.

Doktoru je bilo potrebno oko sat vremena da stigne i, posto je prethodno video čitavu hordu karabinjera kako krstari po planini, nije ga začudilo sto njegov prijatelj, opat, krije ranjenog čoveka. To ga se, uostalom, nije ticalo; koga briga za policiju, koga briga za vladu? Opat je, naposletku, Sicilijanac, zemljak kome je potrebna pomoć. I čovek koji mu je redovno slao kosaru punu jaja nedeljom, bure vina o Boziću i mlado jagnje za Uskrs.

Doktor je pregledao Đulijana i previo ranu. Metak je prosao kroz stomak i verovatno pocepao neke vitalne organe, jetru svakako. Mnogo je krvi izgubilo to momče, sad bledo kao duh; koza mu je već bila plavičastobela. Oko usta mu se stvorio beli krug, u kojem je doktor prepoznao jedan od prvih znakova bliske smrti.

On uzdahnu, pa se obrati opatu: "Učinio sam sve sto je bilo u mojoj moći. Krvarenje je zaustavljeno, ali već je izgubio vise od trećine krvi, sto obično za posledicu ima fatalan ishod. Utoplite ga, dajte mu malo mleka, a ja ću vam ostaviti morfijuma." A onda, sa zaljenjem, spusti pogled na Đulijanovo moćno telo.

"Sta da kazem njegovom ocu i majci? Ima li sanse za njega?", prosaputa Pisota.

Lekar uzdahnu. "Kazi im sta hoćes. Ali ova rana je smrtonosna. Istina je da on izgleda kao vrlo snazan momak, pa se moze desiti da pozivi jos neki dan. ali n nvnm dn^oin ч"= T.

OTomaa senka očaja u Pisotinim očima, a ni, brzo zatomljen, izraz olaksanja na opatovom licu, pa dodade, ne bez ironije: "Naravno, na ovom svetom mestu i čuda su moguća."

Opat i lekar izađose. Pisota se nagnu preko svog druga da mu obrise znoj sa obrva i zapanji se kad u Đulijanovim očima prirneti nekakav nagovestaj sprdnje, kao da se ovaj nečemu ruga. Te tamno-smede oči sada su bile u nekakvom srebrnom okviru. Pisota se pn-mače. Turi Đulijano je saputao; borio se iz petnih zila da iscedi iz sebe neku reč.                                                               v. .    ,

Kazi mojoj majci da ću doći kući", reče Turi. A onda učini nesto sto'pisota nikada neće zaboraviti - iznenada podize ruke i zgrabi Pisotu za kosu. Ruke mu behu snazne; nema toga koji bi na samrti smogao snage tako da te stisne. On privuče Pisotinu glavu sebi i kaza: "Učini kako sam ti rekao."

SUTRADAN, JUTROM, posto su ga Đulijanovi roditelji pozvali, Hek-tor Adonis je stigao u Montelepre. Retko je boravio u svojoj kuci u Montelepreu. Mesto u kojem se rodio zamrzeo je jos u mladosti. Naročito je izbegavao Festu. Svi ti ukrasi uvek bi ga razdrazili, u svem tom sjaju video je naopako, zlo prikrivanje sirotinje koja je vladala u toj varosi. Sem toga, uvek je trpeo razna ponizenja, upravo u vreme Feste - pijani muskarci bi ga zavitlavali zbog niskog rasta, dok bi zene uzivale časteći ga prezrivim smejuljenjem.

Nije mu tu ni od kakve pomoći bilo to sto zna toliko toga sto oni nikada saznati neće. Oni su, recimo, bili tako ponosni na to sto je svaka porodica krečila svoju kuću u istu boju u koju su je krečili njihovi očevi i dedovi. Nisu znali da je ta boja fasade odavala njihovo poreklo, krv koju su, zajedno s tim kućama, nasledili od predaka. Nisu znali da su, pre mnogo vekova, Normani krečili kuće u belo, da su Grci uvek koristili plavu, Arapi razne nijanse ruzičaste i crvene boje, dok su Jevreji krečili u zuto. I sada su svi ti ljudi sebe smatrali Italijanima i Sicilijancima. U tom hiljadugodisnjem razdoblju krv se toliko izmesala da poreklo vlasnika neke kuće vise i nisi mogao aa odredis po crtama lica ili telesnim karakteristikama, a ako bi nekome čija je kuća zuta rekao da su mu preci bili Jevreji, mogao bi samo aa dobijes noz u stomak.                                                         -ona

Aspanu Pisota je ziveo u beloj kući, mada je najvise podseca ) ta Arapina. Kuća Đulijanovih bila je pretezno u plavo okrečena, a i uče T"riia n"l;;"r,a r,nrl<Waln i,- na nekoe starogrčkog junaka, ргеггша je

74

MARIO PUZO

81СШЈШС

75

imao telo snaznog, kosčatog Normana. Izgleda, međutim, da su se sve te krvi smesale u nesto čudnovato i opasno da bi nastao jedan pravi Sicilijanac, i to je toga dana dovelo Adonisa u Montelepre.

Via Belaje na svakom ćosku bila ukrasena po jednim parom karabinjera, mrkih lica, sa puskama i revolverima na gotovs. Upravo je počinjao drugi dan Feste, ali je taj deo grada bio neuobičajeno pust; ni dece nije bilo na ulicama. Hektor Adonis je parkirao kola ispred kuće Dulijanovih, popevsi se prednjim točkovima na trotoar. Dvojica karabinjera sumnjičavo su ga motrila dok je izlazio iz vozila, a onda počeli da se smejulje kad su videli koliko je nizak.

Vrata mu je otvorio Pisota i uveo ga unutra. Đulijanovi majka i otac čekali su u kuhinji, na stolu je bio postavljen doručak - hladna kobasica, hleb i kafa. Marija Lombardo je bila mirna posto ju je njen dragi Aspanu ubedio da će joj se sin oporaviti. Vise je bila ljuta nego uplasena. Đulijanov otac je pak izgledao kao da u njemu ponos nadvladava tugu. Njegov sin se dokazao kao čovek; bio je ziv, a njegov neprijatelj mrtav.

Ponovo je Pisota ispričao sve, ovoga puta s blagorodnom prime-som humora. Ublazio je deo o tezini Đulijanove rane i tek ovlas se osvrnuo na junastvo koje je sam iskazao tegleći Dulijana niz planinu do manastira. Hektor Adonis je, međutim, dobro znao da voditi ranjenog čoveka pet kilometara po nepristupačnom terenu mora biti prava golgota za čoveka Pisotine telesne građe. Učinilo mu se takođe da je Pisota samu Đulijanovu ranu opisao bez zalazenja u detalje. Adonis se plasio najgoreg.

"Kako to da su karabinjeri znali da dođu ovamo?", upita ori. Pisota mu ispriča kako im je Đulijano dao ličnu kartu.

Đulijanova majka najednom zakuka: "Sto im Turi ne dade taj sir? Sto im se suprotstavio?"

Đulijanov otac se tad ostro obrati svojoj zeni: "A sta bi ti hte-la? Da im otkuca tog jadnog seljaka? Obesčastio bi nam ime za sva vremena."

Te razlike u stavovima ostavile su na Hektora Adonisa jak utisak. Poznajući Turijeve roditelje, znao je da je majka jača i otresitija od oca. A opet, ona je sada bila pomirena sa sudbinom, a otac sav prkosan. A Pisota, taj mali Aspanu - ko bi rekao da će biti toliko hrabar, da će spasti svog druga i dovesti ga na sigurno? I da će sada tako vesto lagati njegove roditelje, ne otkrivajući im pravu prirodu rane koju je njihov sin zadobio?

Ma samo da im tu ličnu kartu nije dao. Nasi prijatelji bi se zakleli dale u tom trenutku bio ovde, u gradu", reče Đulijanov otac.

Uhapsili bi ga u svakom slučaju", reče Đulijanova mati i zajeca. "Sad će morati da zivi u planini."

"Moramo učiniti sve da ga opat ne izruči policiji", reče Hektor

Adonis.

,Ne bi se taj usudio. Zna on da bih ga ja obesio, sve s onom mantijom", reče Pisota nestrpljivo.

Adonis dobro osmotri Pisotu. Bilo je u tom dečku neke smrtne pretnje. Nije pametno udariti na ego mladog čoveka - pomisli Adonis. Policajci nikada nisu shvatili da nekog starijeg čoveka, koga je već sam zivot uvredio, jos i mozes da uvredis a da prođes nekaznjeno. Mlad čovek, međutim, takve uvrede ne prasta.

Đulijanovi su sad očekivali pomoć od Hektora Adonisa, koji je njihovom sinu već pomagao u proslosti. "Ako policija dozna gde se on nalazi, opat neće imati izbora. Nije ni on sam slobodan od svake sumnje u nekim stvarima... Mislim da će najbolje biti, uz vasu dozvolu, da zamolim svog prijatelja don Kročea Mala da porazgovara sa opatom."

Majka i otac se iznenadise čuvsi da Adonis poznaje velikog dona, sto je Pisota odranije znao, pa se znalački osmehnu profesoru. "A sta ti ovde trazis? Neko će te prepoznati, pa će te uhapsiti. Imaju tvoj tačan opis", ostro reče Adonis mladiću.

"Ona dvojica su se bila usrala od straha. Ni rođene majke ti ne bi prepoznali. A ja imam tuce svedoka koji će se zakleti da sam juče ceo dan proveo u Montelepreu", reče Pisota prezrivo.

Hektor Adonis sad pređe na onaj profesionalni, profesorski stil. »Ne smete pokusavati da posetite svog sina i, ni pod razno, ne smete nikome, pa ni najblizim prijateljima, reći gde se on nalazi", obrati se on roditeljima. "Policija svuda ima dousnike i spijune. Aspanu će pose-civati Turija, isključivo po noći. Čim bude u stanju sam da se kreće, srediću da ode u neko drugo mesto i tamo boravi dok se buka oko oyoga ne stisa. Onda će, s nesto novca, moći da se udesi da se Turi vratl *ući. Ne brini za njega, Marija, čuvaj zdravlje. A ti me, Aspanu, redovno izvestavaj."

On zagrli Turijevu majku i oca. Marija Lombardo nije prestajala da jeca ni kad je Hektor otisao.

Mnogi su ga poslovi čekali - najvaznije je, svakako, bilo to da stupi u vezu sa don Kročeom i učini sve kako bi Turi bio bezbedan tamo § e se nalazi. Hvala Bogu te vlada u Rimu nije raspisala nagradu za

76

MARIO PUZO

sve koji bi dali merodavne informacije u vezi sa ubistvom tog policajca, inače bi opat prodao Turija kao neku od onih svojih svetih relikvija.

TURI ĐULIJANO je nepomično lezao na krevetu. Čuo je sta je doktor rekao za njegovu ranu, ali prosto nije mogao poverovati da umire. Činilo mu se da mu telo lebdi u vazduhu, oslobođeno svakog bola i straha. Nikada on neće urnreti. Nije pri tom znao da veliki gubitak krvi izaziva euforiju.

Preko dana ga je obilazio jedan monah, davao mu mleka. Uveče bi dolazio opat sa lekarom. Pisota ga je posećivao noću i drzao ga za ruku, praveći mu drustvo u dugim, zlim časovima tame. Kad minuse dve nedelje, lekar je obznanio: dogodilo se čudo.

Turi Đulijano je snagom volje nagnao svoje telo da se oporavi, da stvori izgubljenu krv, da pokrpi vitalne organe koje bese razorilo čelično policajčevo tane. A u onom stanju euforije izazvanom gubitkom krvi sanjao je o budućoj slavi. Doziveo je to osećanje nove slobode, osećanje koje mu je kazivalo da nikada vise neće biti odgovoran za ono sto učini. Da će svi zakoni koje nameće drustvo, pa i najstrozi sicilijanski porodični zakoni, ubuduće biti preslabi da ga sputaju. Da će ga, ma sta on učinio, njegova krvava rana učiniti nevinim. A sve to zato sto je ona budala od karabinjera pucala na njega zbog koluta sira.

U toku tih nekoliko nedelja koliko se oporavljao, stalno je u glavi vrteo film iz onih dana kada su se on i njegovi zemljaci okupljali na mesnom trgu i čekali da dođu gabelloti, nadzornici velikih seoskih imanja koji će ih povesti na rad, nudeći im bedne nadnice sa onim prezirom koji kao da ti govori "uzmi ili ostavi", prezirom ljudi u čijim je rukama sva vlast i koji mogu da čine sta im se prohte. Stalno je mislio o toj nepravednoj podeli dobara u kojoj su svi sirotovali posle duge, mučne godine napornoga rada. O toj teskoj ruci zakona koja kaznjava siromasne i miluje bogate.

Ako se ikad oporavi od te rane, zakleo se sebi da će se postarati da pravda bude zadovoljena. Nikada on vise neće biti nemoćni dečak prepusten sudbini na milost i nemilost. Ima da se naoruza, i fizički i mentalno. Ujedno je bio siguran: nikada ponovo neće stati bespomoćan pred ljude kao sto je onomad stao pred Gvida Kvintanu i onog policajca koji je pucao u njega. Onaj mlađani Turi Đulijano, onaj nekadasnji, vise nije postojao.

SIC1LIJANAC

77

KRAJEM MESECA lekar je posavetovao da se period rekonvalescencije produzi na jos četiri nedelje, s tim da sada pacijent počne i sa laksim vezbama, pa je tako Đulijano primio naviku monaha da seta-ju po manastirskom imanju. Opat je zavoleo ovog mladog čoveka i često mu je pravio drustvo u tim setnjama, pričajući mu o svojim mladalačkim putesestvijima po dalekim zemljama. Opatova naklonost svakako nije utihnula kad mu je Hektor Adonis poslao izvesnu sumu novca, kao nagradu za njegove revnosne molitve za duse sirotih, a ni kad mu je don Kroče prijateljski napomenuo da je i njemu stalo da se mladić oporavi.

Sto se samog Đulijana tiče, on je bio zapanjen monaskim načinom zivota. Dok su po selima ljudi gotovo umirali od gladi, ceded i poslednju kap znoja iz sebe za pedeset centi dnevno, monasi manastira svetog Franje ziveli su kao kraljevi. Manastirski posed bio je zaista ogroman i prebogat.

Imali su limunovog drveta koliko dusa iste i rastrkana maslinova stabla stara kao Isus. Imali su male plantaze bambusa i klanicu u kojoj su zavrsavala stada manastirskih ovaca i prasići koje su sami uzgajali. I pilića i ćuradi bilo je u izobilju. Monasi su meso jeli svakoga dana, uz spagete, pili domaće vino iz manastirskog podruma i na crnoj ber-zi trampili robu za duvan, koji su prećutno trosili.

Ali mnogo su i radili. Preko dana, bosi, u mantijama zadignutim do kolena, dok im je znoj lio sa čela. Na izbrijanim temenima, da ih zastite od sunca, nosili su čudno skrojene američke kačkete, crne i smeđe, koje je opat dobio od nekog oficira vojne vlade zaduzenog za provijant u zamenu za bure vina. Monasi su te kačkete nosili na razne načine, neki sa spustenim obodima, u gangsterskom stilu, neki sa obodima dignutim uvis, pa bi gore zatakli cigarete. Opat je vremenom omrznuo ove kape i zabranio je monasima da ih nose, sem onda kad se radi u polju.

U toku druge četiri nedelje oporavka, Đulijano se u svemu priključio monasima. Na opatovo čuđenje, radio je u polju i pomagao starijim monasima da nose teske kosare pune voća i maslinki do skladista. Kad mu je već bilo bolje, Đulijano je počeo da uziva u radu; uzivao je zapravo u pokazivanju svoje snage. Nagomilali bi mu svu silu kosara i on bi ih sve odjednom poneo a da mu kolena ne klecnu. Opat je bio ponosan na njega i rekao mu da moze da ostane koliko mu dusa zeli i da se iskazao kao istinski boziji čovek.

78

MARIO PUZO

Srećan je bio Turi Đulijano te četiri sedmice. Vratio se, naposlet-ku, iz mrtvih, i njegovo je biće treperilo od sanja i čudesa. I voleo je da provodi vreme sa tim starim opatom, koji je u njega imao neograničeno poverenje i otkrio mu sve manastirske tajne. Starac se hvalio kako se svi manastirski proizvodi prodaju direktno na crno trziste, da nista ne ide u vladine magacine. Izuzev vina, koje potrose sami monasi. Noću je tu bilo svega, i kocke i pijanstva, pa su čak i zene znali da prosvercuju, ali opat je na takve pojave umeo da zazmuri. "Teska su ovo vremena", rekao je jednom Đulijanu. "Obećana rajska nagrada je previse daleko, ljudima je potrebno rnalo zadovoljstva sada i ovde. Bog će im oprostiti."

Jednog kisnog popodneva opat je pokazao Turiju i drugo mana-stirsko krilo, ono koje je korisćeno kao skladiste. Prostorija je bila puna relikvija koje je ručno izrađivala obučena grupa starijih monaha. Opat je, kao i svaki drugi prodavač, kukao nad teskim vremenima. "Pre rata nam je posao mnogo dobro isao", uzdahnu on. "Ovo skladiste jedva da je ikada bilo dopola puno. A pogledaj samo kakve sve svete predmete ovde imamo. Kosčica ribe koju je umnozio Hrist. Stap koji je Mojsije nosio na putu u Obećanu zemlju." Tu zaslade da bi, sa zadovoljstvom, osmotrio lice zapanjenog Đulijana. A onda se njegovo kosčato lice iskrivi u bezobrazan osmeh. Sutnuvsi gomileti-nu drvenih stapića, on gotovo blistajući reče: "Ovo nam je bio najjači proizvod u asortimanu. Stotine i stotine komadića krsta na kojem je nas Gospod razapet. A u ovoj korpi su ostaci svih mogućih svetaca koji ti na pamet mogu pasti. Nema domaćinstva na Siciliji koje nema kost nekog sveca. A tamo, u specijalnoj odaji, drzimo trinaest ruku svetog Andreja, tri glave Jovana Krstitelja i sedam veriznjača koje je nosila Jovanka Orleanka. U zimu, nasi monasi putuju na sve strane i prodaju ove dragocenosti."

Turi Đulijano se sad već naglas smejao i opat njegovu reakciju pro-prati osmehom. Ali Đulijano je razmisljao o tome kako, u stvari, svi varaju sirotinju, čak i oni koji joj pokazuju put ka spasenju. Bila je to jos jedna vazna činjenica koju valja utuviti u glavu.

Opat mu pokaza i veliku bačvu punu medaljona koje je osvestao palermski kardinal, trideset mrtvačkih pokrova koje su stavili na Isusa kad je izdahnuo i dve crne Bogorodice. Tu Turi Đulijano prestade da se smeje. Rekao je opatu da njegova majka ima jednu statuu crne Bogorodice koju brizljivo čuva jos otkad je devojćica bila i da je taj mali kip u njenoj kući bio generacijama. Zar je moguće daje i to falsifikat? Opat ga nezno pomilova po ramenu i reče mu da se n тдпаснT

SICILIJANAC

79

kopije prave već duze od sto godina, i to u kvalitetnom maslinovom drvetu. Ali, uveravao je on Đulijana, i kopije imaju vrednost, budući da ih nije napravljeno mnogo.

Opat nije nazirao nikakvu stetu u tome da jednom ubici poveri te ruzne grehe svetih ljudi. A ipak, to sto je Đulijano ćutao, očigledno ne odobravajući ovakve postupke, uznemiravalo je starog svestenika. Da se odbrani, on reče: "Imaj na umu da i oni ljudi koji svoje zivote posvete Bogu zive u materijalnom svetu, zajedno sa ljudima koji ne veruju u nagradu koja će im stići u raju. I rni imamo porodice i moramo da ih izdrzavamo i stitimo. Mnogi od monaha su siromasni i potiču od siromasnih, koji su, znamo, so zemlje. Ne mozemo dozvoliti da nase sestre i braća, nasa rodbina, gladuju u ovim teskim vremenima. I sama sveta Crkva vapije za nasom pomoći, primorana da se brani od moćnih neprijatelja. Jer, moramo se boriti protiv komunista i socijalista, tih zavedenih liberala, a za to je potreban novac. Kakva su uteha Majci Crkvi svi vernici! Njihova potreba za relikvijama donosi novac koji će nam pomoći da slomimo neverne, i ispunjava ljudske duse. Da ih ne snabdevamo tim svetim predmetima, bacali bi novac na kocku, vino i besramne zene. Zar ne mislis tako?"

Đulijano klimnu glavom, ali sve se nesto smeskao. Bilo je to zase-njujuće iskustvo za nekog tako mladog, da mu se ukaze prilika da sretne jednog takvog majstora u licemerju. Opata je njegov smesak iritirao; očekivao je meksi odgovor od ubice kome je pruzio utočiste i vratio ga sa kapije smrti. Duzno postovanje nalagalo bi odgovarajući, licemeran odgovor koji bi delovao prostodusno i iskreno. Ovaj krijumčar, ovaj ubica, ovaj seljak, gospar Turi Đulijano, morao bi da iskaze vise razumevanja, vise hrisćanskog duha. Opat stoga strogo reče: "Zapamti da prava poboznost počiva na veri u čuda."

"Da", reče Đulijano. "A ja znam, svim svojim srcem, da je vasa duznost da nam pomognete da ta čuda dozivimo." Rekao je to bez zlobe, pomalo kao stos, s nepatvorenom namerom da udovolji svome dobročinitelju. Zapravo je jedino na taj način mogao da se suzdrzi od smeha.

Opat je sada bio zadovoljan i opet mu je taj mladić bio mio. Taj fini momak, u čijem je drustvu uzivao proteklih meseci, nesumnjivo je bio jedan od onih koje je dobro imati za duznike. I sigurno neće biti nezahvalan kad sve prođe; već je pokazao da ima plemenito srce. Svakodnevno je opatu iskazivao, i rečju i delom, svoje postovanje i zahvalnost. Nije imao tvrdo srce kako to obično biva kod odmetnika. Sta će biti sa iednim takvim čovekom u toj i takvoj Siciliji, koja

80

MARIO PUZO

vrvi od dousnika, grca u bedi, stenje pod terorom raznih bandita i bezočnih gresnika? Ah, pomisli opat, čovek koji je jednom mogao da ubije moći će ponovo, dok dlanom o dlan... Opat proceni da će don Kroče biti idealna ličnost da mladoga Turija Đulijana uputi na pravi put u zivot.

Jednoga dana, dok se odmarao u krevetu, Turi Đulijano je primio neobičnog posetioca, koga je opat predstavio kao oca Benjamina Mala, vrlo dragog prijatelja, a onda ih ostavio nasamo.

"Dragi moj mladiću, nadam se da si se oporavio od ranjavanja. Časni opat mi kaze da je to zaista pravo čudo", brizno reče otac Be-njamino.

"Bozija milost", uzvrati Đulijano uljudno, a otac Benjamino sagnu glavu, kao da je on sam primio taj blagoslov.

Đulijano gaje proučavao. Ovaj svestenik začelo nikada nije radio u polju. Rubovi njegove mantije bili su i suvise čisti, lice aristokratski belo, ruke i suvise meke. Ali drzanje mu je bilo u dovoljnoj meri posvećeničko; bio je pokoran i imao tu hrisćansku pomirenost, hris-ćansku poniznost.

I glas mu je bio mek i blag. "Sine moj, saslusaću tvoju ispoved i dati ti sveti blagoslov. Oslobođen greha, mozes natrag u svet čistoga srca" reče otac Benjamino.

Turi Đulijano je i dalje promatrao svestenika koji je imao neku izrazito suptilnu snagu u sebi. "Oprostite mi, oče", reče mladić, "jos nisam u stanju skrusenosti i mislim da ne bi bilo pravo s moje strane da se u ovom času ispovedim. Ali hvala vam za blagoslov."

Svestenik klimnu glavom. "Da, to bi iskupilo tvoje grehe. Ali imam jos jednu ponudu koja će mozda biti od praktičnijeg značaja za ovaj svet. Moj brat, don Kroče, salje me da te pitam da li bi zeleo da se sklonis kod njega u Vilabu. Imaćes dobru platu i, naravno, kao sto sigurno znas, vlasti se nikada neće usuditi da te zlostavljaju dok si pod njegovom zastitom."

Đulijano je ostao bez daha saznavsi da je glas o njegovom delu dopro do tako vaznog čoveka kao sto je don Kroče. Znao je da sada mora biti oprezan. Gadio se mafije i nije zeleo da se uplete u njihovu mrezu.

"Ovo je velika čast", reče on. "Zahvaljujem vama i vasem bratu, ali morao bih prvo da se posavetujem sa svojima, moram da uzmem u obzir i zelje mojih roditelja. Dopustite mi, stoga, da za sada odbijem vasu ljubaznu ponudu."

ШЦЈШС

81

On istog časa primeti da je svestenika ovakav odgovor iznenadio. KofcU na Siciliji odbijao zastitu velikog dona? Zato Tun dodade: "Mozda ću za nekoliko ne delja promeniti nusljenje i doa da vas pose-

^OtlcBenjamino se sad malo povratio. Podigao je ruke blagosilja-jući: "Idi s Bogom, sine moj", reče. "Uvek ćes biti dobrodosao u domu moga brata." On prekrsti mladića i ode.

TURI ĐULIJANO je znao daje vreme da napusti manastir Kad mu je Aspanu Pisota te noći do sao u posetu, Đulijano mu nalozi kakve sve p fpreme treba da obavi 2a njegov povratak u spoljm svet. Pnmetio fe takođe, da se i njegov prijatelj Aspanu, kao i on sam piomemo u međuvremenu. Pisota nije ni vrdao niti se bunio, kao sto ,e nekada umeo da čini, dok je primao naređenja za koja je dobro znao da će mu iz korena izmeniti zivot. Najzad mu Đulijano reče: "Aspanu mozes sa mnom, a mozes i da ostanes sa svojima. Postupi kako ti zelis.

Pisota se osmehnu. " Zar mislis da ću tebi da prepustim svu zabavu i slavu? Da ti dam da se sam igras u planini dok ja vodam magarce i berem maslinke? A sta bi s nasim prijateljstvom? Zar da te pustim da sam zivis u planini, a celog se zivota igramo i radimo zajedno, od malih nogu? Samo kad se ti, slobodan, vratis u Montelepre i ja ću se tamo vratiti. Nema dakle vise glupih priča. Dolazim po tebe za četiri dana. Biće mi potrebno malo vremena da učinim sve sto si mi nalozio."

PISOTA je bio stvarno zauzet ta četiri dana. Već je bio dokučio kretanje onog krijumčara na konju koji se bio ponudio da jun ranjenog Đulijana po zbunju. Zvao se Markuci i bio čovek kojije ulivao strahopostovanje; učestvovao j e u velikim krijumčarskim akajama i uzivao zastitu don Kročea i Gvida Kvintane. Ime Markuci inače je bilo poznato po njegovom stricu, nekada znamenitom manjaskom setiL

Pisota je otkrio da Markuci redovno putuje od Monteleprea do Kastelamarea. Sem toga, Pisota je poznavao seljaka koj! je čuvao kn-jumčarove mule i kad je video da izvode zivotinje napolje i vode m u ambar nedaleko od grada, odlučio je da se malo kocka, prognoz,a-jući da će Markuci sutradan krenuti na svoje uobičajeno putovane do Kastelamarea. U čik zore, Pisota se smestio pored dTT Markuci morao da prođe, i čekao. Imao je luparu, koju ste u

82

MARIO PUZO

sicilijanskim domaćinstvima toga doba mogli zateći kao standardni deo kućne opreme. I stvarno, ta opaka sicilijanska sačmara tako je često korisćena za ubistva i prepade da je Musolini, očistivsi ostrvo od mafije, naredio da se svi kameni zidovi na ostrvu stesu na najvise metar visine, tako da ubice ne bi mogle da ih koriste kao idealna mesta za zasedu.

Pisota je bio resen da ubije Markucija, ne samo zato sto se krijumčar onomad ponudio da pomogne policiji i ubije ranjenog Đulijana, već i zato sto se posle hvalio svojim prijateljima. Likvidiravsi svercera, poslaće jasnu opomenu svima koji bi se usudili da izdaju Đulijana. Povrh svega, bilo mu je potrebno oruzje za koje je znao da će ga Mar-kuci nositi.

Nije morao dugo da čeka. Markuci je vodio nenatovarene mule po crnoberzijansku robu u Kastelamare, i budući da nije kod sebe imao ničeg vrednog, kaskao je sasvim bezbrizno kroz ranojutarnju izmaglicu. Puska preko ramena, umesto na gotovs. Kad je ugledao Pisotu ispred sebe, nije se uznemirio. Sve sto je video bio je jedan oniski, mrsavi dečak sa tanusnim, dendijevskim brčićima čiji ga je osmejak bas nervirao. Tek kad je Pisota izvukao lupam koju bese krio ispod jakne, Markuci obrati punu paznju na mladića.

"Uhvatio si me u pogresnom smeru", reče on nabusito. "Jos nisam pokupio robu, sad tek idem tamo. A ove mule su pod zastitom Prijatelja prijatelja. Budi pametan i nađi sebi drugu musteriju."

Pisota meko progovori: "Zelim samo tvoj zivot." Osmehnuo se okrutno. "Onomad si ti hteo da budes heroj, da odradis poso za policiju. Nema nekoliko meseci, sećas se?"

Markuci se sećao: Okrenuo je mulu postrance, kao slučajno, da Pisota ne vidi sta petlja s one strane. A onda zavukao ruku za pojas i potegao pistolj. Istovremeno je cimnuo ular da bi zauzeo polozaj iz kojeg je mogao da opali. Poslednje sto je ugledao bio je Pisotin osmeh dok ga hicem iz lupare obara iz sedla u prasinu.

S nekim mračnim zadovoljstvom Pisota je stajao iznad njegovog tela, pa mu onda opalio jos jednom u glavu. Uzeo je onda pistolj iz Markucijeve ruke i pusku, prebačenu preko ramena. Ispraznio je dzepove njegove jakne i onda svoje napunio pusčanom municijom. Onda je, brzo i metodično, potamanio one četiri mule, za opomenu svakome ko bi se drznuo da pomogne Đulijanovim neprijateljima, makar i izokola. Stajao je tako na tom drumu, sa luparom u ruci, pokojnikovom puskom preko ramena, pistoljem za pojasom. Nije u njemu bilo ni trunke sazaljenja, opijala ga je ta zestina s kojom je ubio čoveka.

SICILIJANAC

83

Uprkos svoj ljubavi koju je osećao prema svom prijatelju Turiju, uvek je bilo nekog trvenja medu njima dvojicom, raznih nesuglasica. I, premda je priznavao Turija kao sebi pretpostavljenog, Pisota je uvek osećao da će to prijateljstvo odrzati samo ako i sam dokazuje hrabrost i pamet. A sada je, eto, i on iskoračio iz tog čarobnog kruga dečastva i drustva, pridruzivsi se Turiju u nepreglednom prostoru izvan tog kruga. Ovim činom zauvek se vezao za Turija Đulijana.

DVA DANA KASNIJE, taman kad je bilo vreme večernjem obedu, Đulijano napusti manastir. Zagrlio se sa svim monasima, koji se behu okupili u trpezariji, i zahvalio im na predusretljivosti. Monasima je bilo zao sto odlazi. Istina, nikada nije učestvovao u njihovim verskim obredima, nije se ni ispovedio, a ni pokajao zbog počinjenog ubistva, ali i neki od tih monaha u zrelost behu kročili sa sličnim zločinima, i nisu bili skloni osudi.

Opat otprati Đulijana do manastirske kapije, gde ga je čekao Pisota Dade mu poklon. Bese to statueta crne Bogorodice, duplikat one koju je imala Marija Lombardo, Đulijanova mati. Pisota je imao neku zelenu američku torbicu od sukna i Đulijano u nju spakova

opatovdar.

Pisota je podozrivim okom pratio kako se opat i Đulijano oprastaju jedan od drugoga. Znao je da je opat krijumčar, tajni pripadnik Prijatelja prijatelja i da se prema svojim jadnim monasima ponasa kao gospodar prema robovima. Nije stoga mogao da se načudi opato-voj sentimentalnosti u toj prigodi. PiSoti pri tom nije palo na pamet da ljubav, naklonost i postovanje koje je sam osećao prema Đulijanu njegov prijatelj moze da izazove i u nekom starom i moćnom coveku poput opata Manfredija.

Mada je opatova naklonost bila iskrena, ne moze se reci da nije bila protkana ličnim interesom. Znao je svestenik da bi ovaj momak jednoga dana mogao da postane nezaobilazan faktor na Siciliji. Njega ceniti bilo je kao slediti boziji znak. A sto se Turija Đulijana tiče, bio je iskreno zahvalan. Opat mu je spasao zivot, ali i vise od toga - naučio ga mnogo čemu i bio sjajan sagovornik. Opat mu je, stavise, dozvolio da koristi njegovu ličnu biblioteku. Zanimljivo je da je Đulijano čak i prema opatovim nepočinstvima gajio izvesne simpatije; video je neKu finu ravnotezu u tom svestenikovom nastojanju da čini dobro ne čineći pri tom veliku vidljivu stetu, da umesno barata svojom moći kaKo bi zivot učinio podnosljivijim i laksim.

84

MARIO PUZO

Opat i Turi Dulijano se zagrlise. "Vas sam duznik", reče Turi. "Seti-te se mene kad god vam zatreba pomoć, bilo koje vrste. Kad me pozovete, ja se moram odazvati."

Opat ga pomilova po ramenu. "Kad hrisćanin čini dobro, on ne trazi da mu se oduze", reče. "Vrati se bozijem putu, sine moj, i njemu se dobrotom oduzi." Pričao je to napamet. Poznavao je on dobro tu vrstu nevinosti u mladom srcu. Sve neduzno, a onda plamen sukne, i nečastivi iz ognja iskoči, da uzme svoje. Ali svakako će zapamtiti Đuiijanovo obećanje.

Dulijano stavi suknenu torbu na rame, uprkos Pisotinom protivljenju, i njih dvojica zajedno izađose kroz manastirsku kapiju. Nisu se osvrtali.

Se§lo poglavlje

SA ISTURENE litice nedaleko od vrha Monte d'Ore, Zlatne planine, Đulijani i Pisota imali su dobar pogled na Montelepre. Samo nekoliko kilometara podno njih izvirala su svetla iz porodičnih kuća, kočoperna, spremna za borbu sa nadirućom noćnom tamom. Đulijanu se čak učinilo da moze da čuje muziku sto dopire sa zvučnika na skveru, gde je poslovično svirala rimska radio-stanica, da napoji duse onih sto patroliraju pre nego sto sednu za večeru.

Ali varljiv je bio planinski vazduh. Da sad krenu, trebalo bi im dva sata do grada i jos četiri da se vrate nazad u brda. Dulijano i Pisota igrali su se tu kao deca; znali su svaki kamen, svaku pećinu i prolaz. Kad ides dalje tom liticom, naići ćes na Belu pećinu, Grota Bjanku, jedno od omiljenih im mesta iz detinjstva, spilju veću od ma koje kuće u Montelepreu.

Aspanu je valjano sledio data mu naređenja - pomisli Turi Dulijano. U pećini je bilo svega: i vreća za spavanje i kuhinjskog posuđa i pakovanja municije i torbi sa namirnicama. Doneo je Pisota i drvenu kutiju sa dzepnim lampama, fenjerima i nozevima, a naslo se tu i nesto kerozina. Dulijano se nasmeja. "Aspanu, pa mi ovde mozemo da zivimo zauvek."

»Mozemo nekoliko dana", reče Aspanu. "Karabinjeri su prvo ovamo dosli kad su počeli da te traze."

»Kukavice tragaju samo danju", uzvrati Turi. "Noću smo bezbedni."

Tamno koleno tame bese već naleglo na trpeljiva planinska bedra, ali nebo je bilo sve od zvezda, pa su jedan drugoga mogli da vide sasvim jasno. Pisota otvori onu suknenu torbu i stade da izvlači oruzje i odeću. Sporo, ceremonijalno, naoruza se Turi Dulijano. Skinuvsi monasku halju, on uskoči u pantalone, a onda obuče siroku jaknu od ovčije koze sa mnogo dzepova. Zataknu dva pistolja za pojas i stavi revolver u jaknu, da se ne vidi a da u svakom trenutku moze da ga izvuče. RpHpnilr i*, лгруап nli-n r>a«a i rnsniin ir>« metaka u dzeoove. Pisota

86

MARIO PUZO

SKUHANU

87

mu dodade noz, pa ga Turi stavi u vojničke čizme koje bese navukao. Na sve to, jos jedno pistoljče ugura u drzač postavljen odmah ispod okovratnika jakne. Kad je zavrsio sa tim, on brizljivo proveri oruzje i municiju. Sve je bilo na svom mestu.

Pusku je nosio da se vidi, na rame ju je okačio. I najzad je bio spreman. Nasmeja se Pisoti, koji je nosio samo luparu, isto da se vidi, i noz, zataknut za pojasom na leđima. "Osećam se ko da sam go", reče Pisota. "Je Г mozes ti da hodas sa svim tim olovom na sebi? Pazi, ako padnes, nikada te neću podići."

Đulijano se neprestano osmehivao; bese to onaj tajanstveni, smireni osmeh deteta koje veruje da mu je svet na dlanu. Ogromni ozi-Ijak na njegovom telu pulsirao je bolom, pritiskao ga je teret oruzja i municije, ali on se i tom bolu radovao. To je bila snaga koja će ga razresiti svih grehova. "Spreman sam da se sretnem sa svojima, ili da se suočim sa neprijateljima, svejedno", reče on Pisoti. Dva mladića krenuse niz dugu, krivudavu stazu koja će ih sa vrha Monte d'Ore odvesti u varos Montelepre, već sasvim tihu u dolini.

Hodali su pod zvezdanim svodom. Naoruzani, pripravni da se suprotstave sili smrti i zloj volji bliznjih ljudskih bića, opijeni mirisom dalekih limunjaka i divljega cveća. Turi Đulijano oseti dotad neslućeno blazenstvo. Nije on vise bio bespomoćni momak na koga će svaki nepočinac tek tako da se obrusi. Nije vise morao da zabavlja ni onog neprijatelja u sebi koji je podvrgavao sumnji njegovu hrabrost. Ako je imao tako jaku volju da se izbavi od smrti, da razneseno telo zbere i uzdigne u novoj snazi, verovao je da moze sve da prevazide. Nije vise sumnjao da je pred njim veličanstvena sudbina. Da, magija tih drevnih, srednjovekovnih junaka, koji nisu mreli dok ne stignu do kraja poslanja, dok ne ostvare svoje velike pobede - bila je magija njegovoga bića.

Nikada on neće napustiti te planine, te maslinjake, tu Siciliju. Samo je nejasnu predstavu svoje buduće slave u tom trenu imao, ali u slavu nikada nije sumnjao. Nikad vise neće biti siroti mladi seljak sto tabana u strahu od karabinjera, sudija, korumpiranih predstavnika zakona.

Sisavsi sa planine, izbili su na put koji vodi u Montelepre. Pro-dose krajputasko svetiliste Bogorodice sa detetom, te plavkaste gipsane haljice sto se presijavaju kao more na mesečini. Vazduhom se sirio miris ustreptalih krosanja, Đulijano je kročio kao omamljen. On ugleda Pisotu kako zastaje kraj jedne kruske i bere plod, sladak od noćnoga vazdusja, i oseti silnu ljubav prema prijatelju koji mu ie

spasao zivot, ljubav sto seze iz detinjstva, iz onih godina koje su proveli zajedno zadivljeni veličinom i čarolijom sveta. I, pozele da svoju besmrtnost sa njim podeli. Nije bila, niti jeste njihova sudbina da duse ispuste kao dvojica bezimenih seljaka na nekoj sicilijanskoj planini. U tom moćnom uzletu duha Đulijano povika: "Aspanu, Aspanu, ja verujem, verujem!" i potrča niz poslednju padinu, preko sablasno belih stena, kraj svetilista Hristovih i svetaca mučenika sto ćutahu uz brdski drum. Pisota je jurio s njim, smejući se, i trkali su se tako pod mesečevim srpom koji im je obasjavao put u Montelepre.

PLANINAMA je kraj bio tu, na zelenoj ledini dugoj stotinak metara, koja se sudarala sa otpornim zidom satkanim od naličja kuća načičkanih u Via Beli. Iza tih zidova, s one ulične strane, svaki dom imao je svoju basticu, u kojoj je uzgajan paradajz, a videlo se, tu i tamo, poneko samotno maslinovo ili limunovo drvo. Kapija koja je vodila u bastu Đulijanovih bila je otključana i mladići tiho uđose; Turijeva mati ih je čekala. Ona potrča sinu u zagrljaj, sva u suzama. Poče da ga ljubi divlje, sapćući: "Sine moj dragi, sine moj dragi", a Turi Đulijano kao da uzmaknu ka zvezdanom nebu, i osmotri sebe, sebe, sina, koji prvi put u zivotu svojoj majci ne uzvraća neznost.

Ponoć je već bila blizu, mesec je sijao i oni pohitase da se sklone u kuću pre nego sto ih opaze budne spijunske oči. Prozori behu zamandaljeni, a odani rođaci Đulijanovih i Pisotinih raspoređeni po ulicama, da upozore na kretanje policijskih patrola. U kući Đulijanovih, prijatelji i rodbina čekali su da proslave povratak ranjenoga sina. Bese to gozba dostojna Uskrsa. Imali su tu jednu noć da je provedu sa njim pre nego sto ode u planine.

Otac zagrli Đulijana i potapsa ga po leđima, s odobravanjem. Tu su bile i dve Turijeve sestre i Hektor Adonis. Bila je tu i jedna komsi-nica, La Venera. Udovica od svojih trideset pet godina otprilike. Njen muz, pokojni odmetnik Kandelerija, doziveo je da ga izdaju, a onda se obreo u policijskoj zasedi, godina tek dana tome bese. Komsinica se u međuvremenu zblizila sa Turijevom majkom, ali on je bio iznenađen sto je i ona te večeri tu. Samo je njegova majka mogla da je pozove. Na trenutak, pitao se sto li je to učinila.

Jeli su, pili i prema Turiju Đulijanu se odnosili kao da se vratio sa nekog dugog putovanja po inostranstvu. A onda se njegovom ocu prohtelo da mu vidi ranu. Đulijano na to izvuče kosulju iz pantalo-na i otkri, ored svima, veliki, ios zapaljeni oziljak, i dalje modar od

MARIO PUZO

ranjavanja. Majka zakuka. Đulijano joj uzvrati osmehom i reče: "Zar bi me radije videla u zatvoru, sa belegom od bastinado*."

Mada je ovo porodično okupljanje u njemu ozivelo sećanje na najsretnije dane detinjsrva, Turiju su svi ti ljudi bili daleki. Na stolu su bila njegova omiljena jela, mastiljave lignje, krupni makaroni sa sosom od paradajza i travčica, jagnjeće pečenje, velika činija puna maslinki, zelena salata sa maslinovim uljem, i jos bambusom ople-tene flase dobrog sicilijanskog vina. Sve sto rađa na zemlji sicilijanskoj. Majka i otac su pričali bajke o zivotu u Americi. Parirao im je Hektor Adonis pripovestima o slavnoj istoriji Sicilije. O Garibaldiju i njegovim čuvenim crvenokosuljasima. O danima kad se narod Sicilije digao na ustanak protiv francuskog okupatora, pre vise stotina godina. A sve te priče o tlačenju Sicilije sezale su jos u doba drevnoga Rima, pa su onda dosli Mavri, pa Normani, Francuzi, Nemci, Spanci. O, jadna Sicilije! Nikada slobodna bila nisi, i narod ti je vazda gladovao, izgarao u znoju lica svog za skromnu nadoknadu i krv prolivao, tek tako, kao da je voda!

I zbog svega toga danas vise nisi imao ni jednog jedinog Sicilijan-ca koji je verovao vladi, zakonima, drustvenoj strukturi koja se uvek okretala protiv zivlja Sicilije, pretvarajući ga u jevtinu radnu snagu, u zivotinje sto tegle i mrcvare se za dzabe. Godinama je Đulijano slusao te priče, u mozak su mu se urezale. Ali toga je časa shvatio da se stvari mogu izmeniti,

Posmatrao je Aspanua kako pusi uz kafu. Čak i na ovom vedrom skupu, Aspanu se nije odricao svog ironičnog smeska, i Đulijano je tačno znao o čemu njegov prijatelj misli i sta će docnije reći: samo ti, braco, budi dovoljno glup da te upuca policajac, pa ga onda ubij, pa se odmetni, i tvoji najdrazi će te voleti do iznemoglosti i gledati te kao da im je svetac sa nebesa sisao. A opet, gledajući to drustvo, jedino je u Pisoti video sebi blisko biće; od svih ostalih kao da je bio odsečen. A bila je tu i ta zena, La Venera. Sto li ju je majka pozvala, sto li je dosla? Nije mu promaklo da joj je lice i dalje privlačno, odvazno i čvrsto, zift crnih obrva i usana tamnocrvenih, gotovo purpurnih pod tim dimom zastrtim svetlom. Nije mogao da dokuči kako je građena, budući daje na sebi imala bezobličnu crnu odoru kakve obično nose udovice na Siciliji.

Turi Đulijano je morao da im ispriča ćelu priču o pucnjavi kod Četiri raskrsća. Njegov otac, podnapit od vina, klicanjem je propra-tio onaj deo o policajčevoj pogibiji. Majka je ćutala. Onda je njegov otac ispričao kako je onaj seljak dosao da trazi svoe maparra Л* K;

SHIIIJANAI

89

mu on, Đulijano stariji, rekao: "Budi srećan sto si izgubio magarca. Ja sam izgubio sina."

"Magarac trazio magarca", uključi se Aspanu. Svi prasnuse u smeh. Đulijanov otac nastavi: "Kad je seljak čuo da je policajac ubijen, toliko se preplasio da mu vise na pamet nije palo da trazi magarca, jer ko zna, mogu jos i da ga premlate." "Nadoknadićemo mu", reče Turi.

Naposletku je i Hektor Adonis izneo svoje planove u vezi sa spasavanjem Turija Đulijana. Porodici poginulog biće plaćeno obestećenje. Đulijanovi roditelji moraće svoje malo imanje da stave pod hipoteku i tako dođu do novca. Sam Adonis će doplatiti koliko treba. Ali na tu taktiku ima da pređu tek kad se strasti stisaju. Tu će do izrazaja doći uticaj velikog don Kročea na vladine zvaničnike i porodicu ubijenoga. Naposletku, bio je to manje-vise nesrećan slučaj. Zla volja nije postojala ni na jednoj ni na drugoj strani. Ta farsa će trajati sve dok porodica zrtve i vladini sluzbenici budu sarađivali. Jedina slaba tačka u ćelom slučaju bila je ona lična karta koja je ostala na mestu gde se ubistvo odigralo. Ali za nekih godinu dana, don Kroče će već udesiti da tuzilastvo izbrise te podatke. I, sto je od posebnog značaja, Turi Đulijano u međuvremenu mora da se drzi podalje od svake nevolje. Mora da se izgubi u planinama.

Đulijano ih je sve strpljivo slusao, osmehujući se, klimajući glavom, ne pokazujući da ga sve to razdrazuje. Oni su mislili da je on onaj isti od pre dva meseca, kad je bila Festa. Bio je skinuo jaknu od ovčije koze i odlozio oruzje, koje mu je sad lezalo kod nogu, ispod stola. To, međutim, nije ostavilo jak utisak na njih koliko veliki, ruzan ozi -ljak. A nisu mogli ni da pretpostave kakvu je promenu u dusi izazvao taj snazni udarac koji mu je uzdrmao telo, niti im je na pamet padalo da njihov Turi vise nikada neće biti onaj mladić koga su poznavali.

U toj kući je, bar do daljeg, bio na sigurnom. Ljudi od poverenja patrolirali su ulicama i pomno pratili svaki pokret u kasarni, kako bi na vreme mogli da ih obaveste o eventualnom napadu karabinjera. Sarna kuća, sagrađena pre mnogo stotina godina, bila je od kamena; prozori su imali masivne drvene kapke, tridesetak centimetara debele, koji sad behu zatvoreni. Drvena vrata takođe behu moćna, dodatno ojačana gvozdenim sipkama. Ni tračak svetla nije mogao da se pro-vuče napolje, kao sto nikakva vojna sila nije mogla da osvoji kuću na prepad. A opet, Turi Đulijano je slutio opasnost. Oni koji su ga najvise voleli hteli su da ga uhvate u zamku prethodnog zivota, da ga ubede da postane mirni seljak, da polozi oruzje i ponovo se nađe bespomoćan

90

MARIO PUZO

pred ljudskim zakonima. U tom trenutku, on shvati da će morati da bude okrutan prema najdrazima. U srcu tog mladog čoveka ljubav je uvek bila ispred moći. Ali sve se promenilo. Sada je jasno uviđao da prvo ide moć, pa posle ljubav.

I tada progovori, blagim glasom, obraćajući se Hektoru Adonisu i ostalima.

"Dragi kume, znam da sve sto kazes govoris iz brige i naklonosti. Ali ja jednostavno ne mogu dopustiti da majka i otac ostanu bez svog malog parčeta zemlje samo da bi meni pomogli da se izvadim iz nevolje u koju sam zapao. I svi vi, dragi moji, ne brinite toliko zbog mene. Ja sam odrastao čovek koji mora sam da plati za svoju neopreznost. I neću dozvoliti da iko plaća nekakva obestećenja za to sto sam ubio onog karabinjera. Nemojte zaboraviti, on je pre toga pokusao da ubije mene, samo zato sto sam svercovao parčence sira. Nikada ne bih pucao na njega da nisam mislio da umirem; kad mi se učinilo da će uskoro sve biti gotovo, nisam hteo da mu ostanem duzan. Ali bilo pa proslo. Ubuduće neću biti lak na obaraču."

Pisota se isceri. "U planinama je, sem toga, i zabavnije nego kod kuće."

Nista, međutim, nije moglo da odvuče paznju Dulijanove majke. Videli su da se uspaničila, u tim očima sto su titrale kao na zejtinu jasno se ogledao strah. Kad je progovorila, u njenom glasu bio je očaj: "Nemoj bandit da mi postanes, nemoj sirotinju da pljačkas i navlačis im jos jednu bedu na vrat. Nemoj u odmetnike. Neka ti La Venera ispriča kako je njen muz prosao."

La Venera podize glavu i pogleda pravo Đulijanu u oči. Senzualnost njenog lica ostavi snazan utisak na njega, kao da ta zena pokusava da izazove strast u njemu. Oči su joj bile smele, mogao je u njima da nasluti poziv. Do tada je u njoj video samo jednu stariju zenu; sada ga je već seksualno privlačila. Glas joj bese promukao, natopljen snaznim emocijama. "U istim tim planinama u koje ti zelis da odes moj muz je ziveo kao zivotinja. Uvek u strahu. Uvek. Nije mogao da jede. Nije mogao da spava. Kad smo bili zajedno u krevetu, skakao bi na svaki sum. Spavali smo sa oruzjem na patosu pored kreveta. Ali ni to mu nije bilo od pomoći. Kad se nasa kćerka razbolela, pokusao je da joj dođe u poseru, a oni su ga čekali. Znali su da je meka srca. Ubili su ga kao psa na ulici. Stajali su nad njegovim telom i smejali mi se u lice."

Đulijanu ne promače kez na Pisotinom licu. Veliki bandit Kandele-rija - meka srca? Pa taj je masakrirao sestoricu posumnjavsi da ga čin-

Ш1ПЈШ1

91

kare! Pljačkao je bogate seljake, iznuđivao novac od siromasnih, tero-risao ceo kraj! A eto, njegova ga je zena videla u drugačijem svetlu.

La Venera nije primetila Pisotin osmeh. Nastavila je svoju priču. "Sahranila sam njega, a onda, nedelju dana kasnije, i dete. Rekli suda je zapaljenje pluća. Ali ja znam da joj je srce bilo slomljeno. Najbolje se sećam kad sam jednom isla da ga vidim gore, u planini. Uvek mu je bilo zima, vazda je gladovao, ponekad bi bolovao. Sve bi dao da se vrati zivotu postenog seljaka. Ali sto je najgore od svega, srce mu je otvrdlo kao kostica maslinke. Nije to vise bilo ljudsko biće, neka počiva u miru. I zato, dragi Turi, nemoj biti toliko gord. Pomoći ćemo ti u ovom vremenu kad ti je tesko, ali nemoj postati ono sto je moj

muz bio."

Svi su ćutali. Ni Pisota se vise nije smejuljio. Đulijanov otac promrmlja da bi mu bilo drago da se kurtalise tog imanja; mogao bi duze ujutro da spava. Hektor Adonis je piljio u stolnjak, i mrstio se. Niko ni reč da kaze.

Tisinu je narusilo kucanje; neko je bio na vratima, očigledno jedan od strazara. Pisota ode da porazgovara sa čovekom. Kad se vratio za sto, dade znak Đulijanu da uzima ono oruzje. "Kasarna je sva u svetlu, karabinjeri se pripremaju da krenu", reče on. "A i policija je kamionom blokirala Via Belu, tamo gde se ulica uliva u skver. Hoće da izvrse prepad na kuću." Tu zastade na trenutak. "Moramo brzo da se pozdravimo sa svima."

Ono sto je sve njih zaprepastilo bio je mir sa kojim se Turi Đuli-jano pripremao za beg. Majka mu pohita u zagrljaj, i on je, jos dok ju je grlio, već u rukama drzao jaknu od ovčije koze. Pozdravio se sa svima i u sledećem trenutku već, reklo bi se, pod punom ratnom opremom, u jakni, s puskom preko ramena, bio spreman za polazak, A opet, nijedan pokret nije izveo brzo ili uzurbano. Kad je bio spreman, nakratko je zastao, osmehnuo im se i onda rekao Pisoti: "Mozes sada da ostanes pa posle da mi se pridruzis u planini ili, ako hoćes mozes odmah sa mnom gore." Bez reći, Pisota krenu ka zadnjim vratima i otvori ih.

Đulijano jos jednom zagrli majku, ona ga poljubi da sve prsti, pa mu reče: "Krij se, ne čini nista ishitreno. Daj da ti pomognemo." Ali on joj se već bese izmakao.

Prvi je isao Pisota, preko polja, ka prvim brezuljcima. Đulijano ostro zviznu, i Pisota zastade da ga sačeka. Put ka planinama bio je čist, a njihovi strazari su im rekli da u tom pravcu nema policijskih patrola i da slobodno mogu da se kreću. Posle četvoročasovnog uspona biće

92

ШО PUZO

$1П11ЈШ<

93

bezbedni u Beloj pećini. Karabinjeri ih sigurno neće ganjati po mraku; biJo bi to uistinu nesvakidasnje hrabro i ludo s njihove strane. " Aspanu, koliko karabinjera ima u ovom garnizonu?", upita Đulijano. "Dvanaestorica", reče Pisota. "I načelnik." Đulijano se nasmeja. "Trinaest je baksuzan broj. A sto mi pa ovako bezimo od tako skromne potere?" Zastavsi, on dodade: "Hajde za mnom."

Sad Đulijano povede Pisotu natrag, kroz polja, pa izađose na varos-ku ulicu, pređose Via Belu i stadose spram Đulijanove kuće, zaklonjeni tamom uzanog sokačeta. Sćućurili su se u senkama i čekali.

Pet minuta kasnije čuli su kako se glavnom varoskom ulicom priblizava dzip. U vozilo su se natrpala sestorica karabinjera, među njima i načelnik lično. Dvojica odmah zađose za kuću, da blokiraju zadnji izlaz. Načelnik se sa preostalom trojicom zaputi pravo ka vratima i zalupa na njih. U isto vreme mali, ciradom pokriveni kamion stade iza dzipa i jos dvojica karabinjera, s puskama na gotovs, iskočise na ulicu da čuvaju odstupnicu.

Đulijano je čitav prizor posmatrao sa vidnom zainteresovanosću. Taktika ovog prepada bila je utemeljena na pretpostavci da napadnuta strana neće biti u mogućnosti da uzvrati, da će im jedina alternativa biti da, eventualno, pokusaju da pobegnu od nadmoćnog protivnika. Turi Đulijano, bas u torn času, utvrdi jedno od svojih načela: da uvek mora biti u poziciji da izvede protivnapad kad ga gone, bez obzira na to sa kolikim neprijatelj dolazio snagama. Ilije, mozebiti, za napadnutog utoliko bolje sto su neprijateljske snage brojnije.

Bila je to prva Đulijanova taktička operacija, i on sam bio je zapanjen sa kakvom bi lakoćom mogao da se nosi s takvom opasnom situacijom ako bi bio resen da prolije neprijateljsku krv. Istina, nije mogao da puca na načelnika i trojicu karabinjera koji su stajali pred glavnim ulazom, iz prostog razloga sto bi meci mogli da prodru u kuću i povrede nekog od njegovih unutra. Ali sasvim je lako mogao da skine onu dvojicu sto su stajala na ulici, kao i dvojicu vozača koji su sedeli za volanima. Da je samo to pozeleo, mogao je sve da ih poskida do onog trenutka kad načelnik i karabinjeri uđu u kuću Đulijanovih. Onda se ne bi ni usudili da izlaze, a on, Turi, i Pisota lako bi se probili kroz polja ka planini. Sto se tiče one policijske blokade u dnu ulice, nije to bio ozbiljan faktor u datoj situaciji. Oni ne bi sami preuzeli inicijativu da krenu u akciju a da prethodno ne dobiju naređenje.

Ali u tom trenutku Đulijano nije zeleo da proliva krv. Jos je sve to bilo u domenu teorijskog manevra. Sem toga, naročito rnu je bilo

stalo da načelnika vidi u akciji, budući da će mu taj čovek biti glavni protivnik u vremenu koje dolazi.

U tom času, vrata se otvorise. Na pragu je stajao Đuliianov otac. Načelnik grubo sčepa starca za ruku i izvuče ga na ulicu pa vičući naredi domaćinu da tu sačeka.

U hijerarhiji italijanskih karabinjera načelnik je najvisi podoficirski čin, te mu sleduje duznost komandanta jedinica u manjim mesti-ma. Kao takvi, načelnici stiču status značajnih ličnosti u zajednici i uzivaju isti ugled kao predsednik opstine ili lokalni svestenik. Zato ni ovaj načelnik nije očekivao da ga Đulijanova majka dočeka sa dobrodoslicom kad mu je preprečila put i pljunula mu pred noge, da iskaze sav svoj prezir.

Načelnik i trojica njegovih ljudi uđose u kuću i počese sa pretresom, dok ih je Đulijanova majka vređala i klela. Svi su izvedeni na ulicu, da odgovore na neka pitanja. I komsijske se kuće ispraznise; ljudi su stajali na ulici i verbalno sikanirali policiju.

Kad se pretres kuće ispostavio jalovim, načelnik je pokusao da saslusa one sto u njoj stanuju. Đulijanov otac čudom nije mogao da se načudi. "Zar vi stvarno mislite da bih bio u stanju da ocinkarim rođenoga sina?" upitao je on načelnika, i okupljeni svet pozdravi to gromoglasnim odobravanjem. Načelnik tad naredi Đulijanovima da

se vrate u kuću.

U senci sokaka, Pisota reče Đulijanu: "Sreća njihova te tvoja majka nije naoruzana." Turi pak nista na to ne reče. Krv mu je jurnula u glavu. Ogroman je napor ulozio da ne popusti svome gnevu. Načelnik podize palicu i udari nekog čoveka iz mase koji se usudio da protestuje protiv grubog ponasanja prema Đulijanovim roditeljima. Druga dvojica karabinjera počese da cimaju građane Monteleprea i uvode ih u onaj drugi kamion, sto je pozadi čekao, usput ih sutirajući i udarajući palicama. Nisu se obazirali na viku uplasenih i buntovnih

mestana.

Najednom, svi ugledase nekog čoveka, samog na ulici, licem u lice sa karabinjerima. On se baci na načelnika. Začu se pucanj i čovek pade na kaldrmu. Neka zena iz jedne od obliznjih kuća poče da vristi, a onda istrča na ulicu i prekri telom paloga muza. Turi Đulijano ju je prepoznao; bila je to stara prijateljica njegove kuće koja je majci uvek donosila sveze ispečen uskrsnji kolač.

Turi potapsa Pisotu po ramenu i prosaputa: "Za mnom", pa potr-ča niz uzane, vijugave ulice prema glavnom skveru, na drugom kraju Via Bele.

94

MARIO PUZO

SICILIJANAC

95

Pisota povika: "Sta to radis, do sto đavola?" ali odmah ućuta. Jer, odjednom mu sinu sta se to Turiju vrzma po glavi. Kamion pun privedenih građana moraće da krene glavnom ulicom do trga, pa da odatle skrene ka kasarni Belampo.

Dok je hitao zamračenom ulicom paralelnom glavnoj, Turi Đuli-jano se oseti nevidljivim, bogolikim. Svestan je bio da neprijatelju ni u snu ne bi na pamet palo sta on radi, da bi pomislili kako on, eto, bezi, trazeći spas u planini. Obuze ga neki divlji polet. Pokazaće on njima da ne mogu tek tako da upadaju u kuću njegove majke, pa će ubuduće dobro razmisliti pre nego sto se odluče na tako nesto. I neće vise moći tako hladnokrvno da ubiju čoveka. Nateraće ih da postuju njegove komsije i familiju.

On stize na suprotnu stranu skvera i, pod svetlosću jedne jedine ulične lampe, ugleda taj policijski kamionet koji je blokirao ulaz u Via Belu. Kao da bi na takvu zamku mogao da nasedne! Sta li oni misle? Je Г to primer njihove pameti? On smugnu u drugu bočnu ulicu da bi prisao ulazu u crkvu, koja je dominirala skverom. Pisota ga je sledio. Kad uđose unutra, preskočise rampu ispred oltara i onda, u deliću sekunde, zastadose na svetoj platformi, gde su, nekada davno, pomagali svesteniku dok je drzao nedeljnu misu. Sa pistoljima na gotovs, oni se blago poklonise i prekrstise; na časak, moć onih sest vostanih figura Isusa Hrista, sa krunom od trnja na glavi, pozlaćene belo-pla-ve halje Bogorodičine i svi sveci poredani - pritulise njihovu zudnju za borbom. A onda, trgnuvsi se, oni potrčase kratkim hodnikom ka velikim vratima od hrastovine sa kojih se skver video kao na dlanu. Tu klekose i pripremise se za paljbu.

Kamionet koji je blokirao Via Belu pođe u rikverc, da propusti kamion sa uhapsenim ljudima. U tom trenutku Turi Đulijano sirom otvori vrata crkve i reče Pisoti: "Pucaj im iznad glava." U isti mah, on zapuca iz revolvera u kamionet, gađajući u gume i motor. I, pogodio je; svetlost okupa skver, kao daje dan, kad je eksplodirao motor i vatra zahvatila kamionet. Dvojica karabinjera isteturase se sa prednjih sedis-ta nalik marionetama popucalih niti; onako iznenađenima, udovi su im jos landarali, od soka. Pisota je iz puske cepao po kabini kamiona u kojem su se nalazili uhapsenici. Turi Đulijano ugleda vozača kako iskače iz kabine i pada na zemlju, nepomičan. Tada iz vozila iskoči drugi, naoruzani karabinjer i Pisota ponovo zapuca. Jos jedan policajac pade. Turi se okrenu Pisoti, da mu se priključi u napadu, ali odjednom stakla na crkvi popucase pod salvom mitraljeske vatre; bojeni komadići stakla zveckali su po podu crkve nalik rubinima. Turiin i>

bilo jasno da milost vise ne stanuje ovde i da je Aspanu bio u pravu. Ili ćes ubiti, ili ćes biti ubijen.

Đulijano cimnu Pisotu za ruku i potrča kroz crkvu, ka zadnjem izlazu, i ubrzo su hitali mračnim, vijugavim uličicama Monteleprea. Znao je Turi da večeras nema sanse da pomognu uhapsenima da pobegnu. Preskočise zatim gradske zidine i istrčase u siroko polje; trčali su, tako, trčali sve dok ne stigose na sigurno, dosegavsi prve brezuljke prekrivene velikim belim kamenjem. Svitalo je kad stigose na vrh Monte d'Ore na Kamarati.

Pre mnogo vekova Spartak se sa svojom armijom robova krio na istom mestu, da bi onda poveo ljude u odsudni boj protiv rimskih legija. Stojeći na vrhu Monte d'Ore, posmatrajući kako se sunce rađa, Turi Đulijano oseti ogromnu radost, kakvu samo mlad čovek moze da oseti, sto je uspeo da pobegne svojim neprijateljima. Nikada se on zivome čoveku pokoriti neće. On će birati koga će ostaviti u zivotu, a ko ima da umre, i nije u njegovom srcu bilo ni trunke sumnje da će sve sto u zivotu bude činio činiti za slavu i slobodu Sicilije, u korist dobra, a ne zla. Da će dobiti svaku bitku, da će pridobiti ljubav ugnjetenih.

Bilo mu je dvadeset godina.

$1СШЈШС

97

Sedmo poglavlje

DON KROČE MALO rođen je u selu Vilaba, malom brlogu od koga će on stvoriti mesto napredno i znano sirom Sicilije. Sami Sicilijanci nisu videli nikakve ironije u tome sto don Kroče potiče iz pobozne kuće koja gaje odgajala i skolovala za svestenika Rimokatoličke crkve, sto mu je krsteno ime bilo Kročefiso, sto će reći - Raspeti, a to je ime koje daju samo veri najposvećeniji roditelji. Stavise, kao vizljasti mladić bio je primoran da igra ulogu Isusa Hrista u jednom od onih religioznih komada izvođenih u slavu Uskrsa, da bi ga publika prihvatila s odusevljenjem, upravo zbog njegovog čudesno poboznog izgleda i drzanja.

Ali kada je stasao, negde na prelazu iz 19. u 20. vek, postalo je jasno da je Kroče Malo jedan od onih kojima je vrlo tesko da priznaju bilo kakav autoritet sem svog vlastitog. Krijumčario je, iznuđivao novac, krao i naposletku i najgore od svega, oplodio jednu mladu seljanku, koja je u onim komadima igrala nevinu Magdalenu. Onda je odbio da se njome ozeni, tvrdeći da su greh počinili u verskom zanosu, uzi-vevsi se u uloge, te da ini stoga valja oprostiti.

Devojčina porodica nije mogla da prihvati ovako prefinjeno objasnjenje, pa je istupila sa jasnim zahtevom: ili će da se zeni, ili će da umre. Kroče Malo je bio i suvise ponosit da bi se ozenio obesčasće-nom devojkom, te je pobegao u planine. Posle godinu dana odmetnis-tva bio je te sreće da ostvari vezu sa mafijom.

Reč "mafija" na arapskom označava utočiste, a u sicilijanskom se jeziku primila u vreme dok su zemljom vladali Saraceni, u desetom veku. Kroz istoriju, narod Sicilije bio je nemilosrdno ugnjetavan, gazila ga je prvo rimska, pa papska čizma, Normani, Francuzi, Nemci, Spanci. Osvajači su siromasnu radničku klasu Sicilije drzali u ropstvu, eksploati.sući njihov rad, silujući im zene, ubijajući vođe. Čak ni bogati Sicilijanci nisu mogli da umaknu osvajačkoj obesti. Spanska inkvizicija Svete rimokatoličke crkve ontuzivala ih i/» ." ;^^o; ~л,-..-i-

±edovao u resavanju problema-                                   bio je da

P   Naiveći zločin koji je covek na Siciliji moga       r           pmgto

bilo kaklu informaciju o delatnostima T^^o su odmicali se ćutalo. I to ćutanje, taj zavet, nazvan je omer ^                 ^ se

Sovi, ljudi su prestali da P"^ dfgne ^u na sebi. Srusen je odnosili na samounistenje, kad .n^ chgne .              ^ ^ .      lu

da vlasti nikada nisu m mogle d t doku«            ^ nije upO.

Sve do Drugog svetskog rata sama rec "maiij

trebljavana.

л " Kroče ie stekao nefor-

PET GODINA posle bekstva u P£T*» ^ J kome se moze malno zvanje "kvalifikovanoga^ Ate će r rea                 ^ minimal.

poveriti zadatak da likvidira neko |a a da ^ ^eke stvari izgladene,

ne posledice. Postao je -#^^£££ P« ^metara ^ vratio se u svoju rodnu Vila bu ^^tLmevalo je, konkret-od Palerma. To sto je moralo da se ^?T     devojke. Sam taj cm no, isplatu obestećenja porodio, °°f^^S«>duSnosti, premda je potomjetumačenkaodokazdonKroceovevel             ćbilaposlata

to pre bio dokaz njegove ^^*"£^ ^a prikrije sramotu, rođacima u Ameriku, s et ^от^^^о. Pa, bili su Siahjan-ali njeni nisu zaboravljali sta ^J.^^tnudivač, član ozlogla-ci. Don Kroče, već izvezbani ^>^^o celu situaciju i b«> senih Prijatelja prijatelja, «^ ***££*, nista neće učiniti svestan da ga, ne preduzme U ^0T^?* oskrnavio. Bilo je to sasvim bJbednim od gneva porodice koju J

98

MARIO PUZO

S H III J Ш<

99

pitanje časti i, da nije bilo tog obestećenja, oni bi ga ubili, ma kakve posledice tog čina bile.

Kombinujući velikodusje i razboritost, Kroče Malo je primio zvučnu titulu "don". Četrdeset mu je bilo kad je priznat kao prvi medu Prijateljima prijatelja i bio pozivan da presuđuje u sporovima suparničkih klanova unutar mafije, i to u najtezim slučajevima, sa zadatkom da, koliko je to u njegovoj moči, primiri zapenusale osvetnike. Bio je razuman, bio je lukav, rođeni diplomata, ali na prvom mestu, nije mu se mutilo u glavi kad vidi krv. Unutar sicilijanske mafije pročuo se kao "don mirotvorac", i od njegove strategije svi su se ovajdili; tvr-doglavci su uklonjeni i don Kroče je postao bogat čovek. Njegov brat Benjamino postavljen je za sekretara palermskog kardinala, ali krv nije voda, makar to i sveta vodica bila, i on će ostati bespogovorno odan Kročeu, vise nego crkvi.

Don Kroče Malo se ozenio i dobio sina koga će obozavati. U to vreme ne tako mudar kakav će docnije postati, ne tako ponizan kao u potonjim godinama, povukao je potez koji će ga proslaviti po celoj Siciliji, ali i privući paznju najvisih rimskih krugova moći. Taj potez nametnuo mu se kao posledica izvesne bračne nesloge, te muke koja nije mimoilazila ni najveće ljude u istoriji.

Don Kroče se - zarad svoje pozicije u Prijateljima prijatelja - ozenio devojkom iz ponosite porodice koja je malo pre toga kupila sebi plemićku titulu, i to za tako veliku sumu da im se krv u venama naprosto obojila u plavo. Već posle nekoliko godina braka zena se prema njemu odnosila sa nedovoljnim uvazavanjem, i on je znao da će to morati nekako da popravi ne oslanjajući se pri tom na uobičajena sredstva. Od te plave krvi zena je bivala sve nezadovoljnija zbog njegove neobrazovanosti, seljačke neotesanosti, njegovog običaja da nista ne govori ako bas ne misli da ima nesto vazno da kaze, zbog njegovog nonsalantnog drzanja i navike da svemu i svakome naređuje. Iz svesti joj, sem toga, nije izbijalo sećanje na ostale prosce i na to kako su se svi oni razbezali kad se don Kroče uključio u trku za njenu naklonost.

Nije zena, naravno, nepostovanje iskazivala tako da se vidi. Ipak je to, je Г te, Sicilija, a ne Engleska ili Amerika. Don je, međutim, bio čovek istančane duse. Nije mu mnogo vremena bilo potrebno da uvidi kako njegova zena ne ljubi tie po kojem on korača, a to je već bio dovoljan dokaz njenog nepostovanja. I tako je on čvrsto resio da osvoji zeninu naklonost, i tp tako da potraje dozivotno, pa da on onda moze u potpunosti da se posveti poslovima. Uhvatio se u kostac sa

problemom, mozgao i mozgao, da bi naposletku iznedrio plan dostojan samoga Makijavelija.

Kralj Italije dolazio je na Siciliju da poseti svoje odane podanike, a odani su mu uistinu bili. Svi Sicilijanci listom mrzeli su rimsku vladu i bojali se mafije. Ali voleli su monarhiju zato sto je kraljevska loza počivala na krvi Bogorodičinoj i Gospoda samog. Kralju u čast pripremana je velika svetkovina.

Prvu nedelje boravka na Siciliji kralj je prisustvovao misi u velikoj katedrali u Palermu. Dosao je da kumuje sinu jednog pripadnika starog sicilijanskog plemstva, knezu Olortu. Kralj je već kumovao barem stotini malisana, sinovima feldmarsala, vojvoda i najmoćnijih ljudi Fasističke partije. Behu to, naravno, politički potezi koje je monarh povlačio kako bi učvrstio veze između krune i vlade. Kraljevi kumči-ći automatski bi postajali kavaljeri krune, a kao dokaz počasti koja im je ukazana, svaki bi dobio dokument. I mali srebrni pehar, da se zna da mu je kum kralj.

Don Kroče je bio spreman. U festivalskoj povorci bilo je vise od tri stotine njegovih ljudi. Jedan od svestenika koji su činodejstvovali bio je i njegov brat Benjamino. Bebica kneza Olorta je krstena, i ponosni otac je izasao iz katedrale trijumfalno podigavsi dete u vazduh. Masa je, odusevljena, urlala. Knez Olorto bio je među najmanje omrazenim aristokratama, mrsav, lepuskast čovek; on je zaista imao ugled na Siciliji, i svet mu se obraćao povodom svim vaznih pitanja.

U tom trenutku velika grupa don Kročeovih ljudi prodrla je u katedralu i praktično preprečila kralju put, da ne moze da izađe. Kralj je bio čovek niskog rasta, s brkovima gusćim od kose na glavi. U svečanoj konjičkoj uniformi, ličio je na igračku, na one male vojnike kojima se deca igraju. Ali uprkos pompeznoj pojavi, bio je to čovek izrazito dobra srca, i kad mu je otac Benjamino ćusnuo u ruke jos jedno povijeno dete, načas je mozda delovao pomalo unezvereno, ali se nije pobunio. Masa ga je, sledeći don Kročeova uputstva, odsekla od pratnje i kardinala, tako da oni nisu mogli da se umesaju. Otac Benjamino je tad zurno poprskao dete svetom vodicom s obliznje česme i onda zgrabio sinovca iz kraljevih ruku i dodao ga don Kročeu. Don Kročeova zena htede da se ugusi od suza radosnica, pa kleče pred Njegovo veličanstvo. Kralj je tako postao kum njihovom sinu jedincu. Vise od toga jedna zena nije mogla da trazi.

100

MARIO PUZO

DON KROČE se ugojio i njegovo kosčato lice zaklonili su obrazi nalik masivnim pločama mahagonija. Nos mu je sad ličio na veliki kljun, podsećao je na nekakvu antenu sa koje su se sirili talasi njegove moći. Kovrdzava kosa je osedela i sparusila se, pa je ličila na sivu bodljikavu zicu. Telo mu se silno zaokruzilo; oči mu behu podbule od mesa koje mu je, poput mahovine, bujalo po licu. Moć mu je rasla sa svakim nabačenim kilogramom, sve do tačke kad je spolja odavao utisak neosvojivog obeliska. Sticao se utisak da je to čovek koji naprosto nema slabosti; nikada nije pokazivao bes, nikada nije bio pohlepan. Naklonost je iskazivao na bezličan način, ljubav - nikada. Bio je svestan bremena svoje odgovornosti, pa nikada nije otkrivao svoje strahove, čak ni zeni, na jastuku. Bio je istinski kralj Sicilije. Njegov sin - i naslednik - podlegao je, međutim, čudnoj boljci: zainteresovao se dečko za versku socijalnu reformu i emigrirao u Brazil da obrazuje i vaspitava divlje Indijance u slivu Amazona. Dona je sinovljeva odluka da ode u Juznu Ameriku toliko postidela da vise nikada nije izgovorio njegovo ime.

Kad je Musolini počeo da se uzdize u moći, don Kroče nije o njemu imao bogzna kakvo misljenje. Pazljivo je procenio fasističkog lidera i dosao do zaključka da taj čovek nije ni prepreden ni hrabar. A ako takav jednoga dana zavlada Italijom, to će značiti da on, don Kroče, moze da vlada Sicilijom.

Ali doslo je vreme nevolje. Posle nekoliko godina na vlasti, Musolini je bacio svoje nezajazljivo oko na Siciliju i, naravno, mafiju. Njemu je bilo jasno da to nije nekakva rastrkana grupica kriminalaca, već prava pravcata vlada u senci koja kontrolise deo njegove imperije. Jasno mu je bilo i to da mafija već vekovima odoleva svim rezimima u Rimu. Mnogi su pokusavali da ovladaju Sicilijom u prethodnih hiljadu godina, ali nikome to nije poslo za rukom. I tada se diktator zakleo da će unistiti mafiju zauvek. Fasisti nisu verovali u demokratiju, u vladavinu prava. Oni su činili sta im je volja pravdajući to borbom za dobrobit drzave. Rečju, oslanjali su se na metode don Kroćea Mala.

Musolini je na Siciliju, kao prefekta sa neograničenim ovlasćenji-ma, poslao Čezarea Morija, svog najpouzdanijeg ministra. Morijev prvi korak bio je da suspenduje krivične sudove na Siciliji i tako, praktično, uskrati Sicilijancima pravo da se brane pred licem pravde. A potom su ostrvo preplavili vojnici koji su imali jasnu naredbu: prvo pucaj, posle pitaj. Hapsio je Mori i deportovao čitava sicilijanska sela. U Italiji pre dik < ature ni;e bilo smrtne kazne, sto je drzavu u praksi činilo manje efikasnom od mafije, koja je sejala strah najvise zbog ubi-

МСШЈШС

101

stva kao standardnog operativnog metoda. Pod prefektom Morijem sve se izmenilo. Ponositi mafiozi, koji su se drzali zakona ornerte odo-levsi čak i najtezim mukama, bili su pobijeni. Takozvani zaverenici prognani su na mala usamljena ostrva u Mediteranu. Za samo godinu dana stanovnistvo Sicilije bilo je desetkovano; mafija, kao vladajuća struktura na ostrvu, nije postojala. Rim se pri tom nije obazirao na to sto su u tu nemilosrdnu mrezu pohvatane hiljade neduznih ljudi i sto su nepravedno proglaseni krivima za učesće u zaveri.

DON KROČE je voleo postena pravila demokratske igre i postupci fasista su ga razgnevili. Prijatelje i kolege hapsili su mu i zatvarali po nekim skrpljenim optuznicama, jer su oni, naravno, bili i suvise pametni da bi ostavili bilo kakav dokaz o počinjenim zločinima. Mnogi su smesteni iza resetaka samo na osnovu glasina, potajno doture-nih informacija; Musolinijeve ljude su podacima snabdevale barabe kojima se nikako nije moglo ući u trag, iz prostog razloga sto se nisu pojavljivali pred sudom da svedoče. Kud se dedose ona postena suđenja? Fasisti su vratili Siciliju u doba Inkvizicije, u vreme bozanskog prava kraljeva. Don Kroče nije verovao u to bozanske pravo kraljeva, drzao je, stavise, da nijedno ljudsko biće u kojem je preteklo zdravoga razuma nikada i nije moglo verovati u takvo pravo, sem u slučajevima kada ti kao alternativu ponude da te rasčereče divlji konji.

I sto je jos gore, fasisti su vratili u modu jezivu kasetu, srednjo-vekovnu spravu za mučenje - uzasnu kutiju nesto manje od metar dugačku i nesto vise od pola metra siroku, koja čuda čini sa telima bandoglavaca resenih da ćute. Čak i najtvrdokornijim mafmzima oslobađao bi se jezik kad ih stave na kasetu. Don Kroče, koji se gadio ovakvih metoda, hvalisao se tih dana da nikada nikoga nije podvrgao mučenju. Obično ubistvo zavrsi posao.

Nalik kakvom kitu, don Kroče je uronio u mutne vode sicilijanskog podzemlja. Usao je u jedan manastir prerusen u franjevačkog monaha, sve pod zastitom opata Manfredija. Njihovo prijateljstvo bilo je dugo i uvek na obostrano zadovoljstvo. Premda se poslovično ponosio svojom nepismenosću, donje svesrdno angazovao opata na pisanju nota slatih rodbinama kidnapovanih lica, i opat je pisao, sve dok se don Kroče u toj, jos ranoj fazi karijere neko vreme bavio otmicama. A njih su dvojica oduvek bili iskreni jedan prema drugome. Imali su mnogo zajedničkog lake zene, dobro vino i svakovrsni .opovluk. Don ie često vodio opata na putovanja u Svajcarsku, gde je

102

MARIO PUZO

odlazio kod lekara, a da uzgred zajedno okusaju blagodatnu raskos te zemlje. Fina, prijatna promena spram mnogo opasnijih zadovoljstava koja nudi Sicilija.

Kad je počeo Drugi svetski rat, Musolini vise nije bio u prilici da tako budno prati sva zbivanja na Siciliji. Uvidevsi to, don Kroče je brze-bolje povezao ono sto je preostalo od Prijatelja prijatelja, saljući poruke nade starim mafijaskim odvaznicima prognanim na ostrvca Panteleriju i Stromboli. Sprijateljio se sa porodicama mafijaskih voda koje je u zatvor oterao prefekt Čezare Mori.

Don Kroče je znao da mu je jedina nada - pobeda saveznika, i da sve napore mora usmeriti u tom pravcu. Stupio je u vezu sa ilegalnim partizanskim grupama i naredio svojim ljudima da obavezno pruzaju pomoć svakom savezničkom pilotu koji prezivi obaranje nad tlom Sicilije. I, kad je kucnuo čas obračuna, don Kroče je bio spreman.

Kada je jula 1943. godine američka vojska izvrsila invaziju na Siciliju, don Kroče je jos intenzivnije pomagao saveznicima. Pa zar s tom vojskom ne marsiraju i mnogi nasi, Sicilijanci, sinovi imigranata? Zar sada Sicilijanac da se bori protiv Sicilijanca, a Nemci da ućare? Don Kročeovi ljudi ubedili su hiljade i hiljade italijanskih vojnika da dezertiraju i sklone se u pribezista koja im je mafija već bila obezbedila. Don Kroče je lično stupio u kontakt s tajnim agentima angazovanim pri američkoj vojsci i poveo nadiruće snage preko samo lokalnom zivlju znanih planinskih prelaza, pomogavsi im da očiste nemačke bunkere i neutralisu tesku artiljeriju. I tako, dok su britanske snage na severnoj strani ostrva trpele velike zrtve i vrlo sporo napredovale, američka armija je privela svoju misiju kraju mnogo pre isteka predviđenog roka i sa vrlo malim gubicima u ljudstvu.

Sam don Kroče, tada sezdesetpetogodisnjak, i to izrazito gojazan - nasao se na čelu grupe mafijasa-gerilaca prilikom upada u Palermo, gde će oteti nemačkog generala zaduzenog za odbranu grada. Krio je potom zarobljenika unutar gradskih zidina dok front nije probijen, a Amerikanci umarsirali u Palermo.

U raportima koje je slao u Vasington, glavnokomandujući američkih snaga za juznu Italiju naziva don Kročea "General Mafija". U mesecima koji će uslediti pod tim će ga nadimkom znati svi američki oficiri na terenu.

SEF AMERIČKE vojne uprave na Siciliji bio je pukovnik Alfonso la Ponto. Kao političar visokog ranga u saveznoj drzavi Niu Dzerzi.

SICILIJANAC

103

automatski je dobio čin pukovnika i prosao obuku za ovu misiju na evropskom tlu. Glavni kvaliteti bili su mu ljubaznost i umesnost u sklapanju političkih sporazuma. I njemu podređeni oficiri birani su na osnovu sličnih karakteristika. U stabu sefa vojne uprave bilo je dvadeset oficira, a angazovano je jos pedeset ljudi. Mnogi su među njima bili italijanskog porekla. Don Kroče ih je sve prigrlio sa iskrenom, bratskom ljubavlju, na sve načine iskazujući im odanost i naklonost. I činio je to uprkos činjenici sto je u razgovoru sa svojim prijateljima te ljude nazivao "Hristovim jaganjcima".

Bilo kako bilo, don Kroče je bio taj koji "isporučuje robu", kako su Amerikanci imali običaj da kazu. Pukovnik La Ponto postavio je don Kročea za svog glavnog savetnika, dajući mu status najblizeg saradnika. Često je večeravao u don Kročeovom domu, gde je uzivao u domaćim specijalitetima.

Na dnevnom redu se najpre naslo pitanje imenovanja novih pred-sednika opstina u malim sicilijanskim gradovima. Do tada su te funkcije obavljali fasisti, koji su, naravno, bačeni u američke tamnice.

Don Kroče je za te duznosti preporučio mafijaske vođe koji su pod Musolinijem lezali u zatvoru. A budući da su ih fasisti mučili i zatvarali zbog pruzanja otpora i delatnosti protiv blagostanja drzave, doslo se do pausalne procene da su i zločini za koje su mafijasi bili optuzeni - čista namestaljka. Uz sjajna jela od ribe i testenine koja je pripremala njegova zena, don Kroče je pukovniku napričao sve najlepse o svojim prijateljima, koji listom behu ubice i lopovi, hvaleći njihovu smelost da ostanu verni svojim ubeđenjima i demokratskim načelima pravde i slobode. Pukovnika je obradovalo sto je, eto, tako brzo pronasao idealne ljude koji bi vodili civilne poslove pod njegovom upravom. Nije ni mesec dana proslo, a većina gradića na zapadnoj Siciliji imala je svoje opstinske čelnike; mahom su to bili najtvrdokorniji mafiozi koji su robijali u vreme fasističke vladavine.

Sa stanovista američke armije, ti ljudi su bili optimalno resenje. Da bi se čuvao red na osvojenoj teritoriji, dovoljno je bilo ostaviti minimum vojnika. U kopnenom delu zemlje rat je i dalje besneo, a Amerikanci su bili mirni, znajući da im barem s leđa ne preti opasnost; nije bilo sabotaza ni neprijateljskih spijuna. I crnoberzijanske aktivnosti stanovnistva svedene su na najmanju moguću meru. Pukovnik je primio medalju za zasluge i bio unapređen u brigadnog generala.

Don Kročeova mafijaska gradonačelnička kamarila sprovodila je zakon za suzbijanje sverca sa najvećom ozbiljnosću; karabinjeri su neprestano patrolirali drumovima i planinskim prolazima. Sve je

104

MARIO PIZO

StCIllJANAC

105

bilo kao u stara vremena. Don Kroče je naređivao i gradonačelnicima i karabinjerima. Vladini inspektori preduzimali su sve neophodne mere da i najtvrdoglaviji seljaci, na za to određena mesta, vladina skladista, uredno donose utanačene količine zita, maslinici i grozda, za sta će dobiti unapred propisanu nadoknadu, pri čemu će proizvodi njihovog mukotrpnog rada - naravno - biti razdeljeni narodu Sicilije. Da bi sve funkcionisalo u najboljem redu, don Kroče je od američke vojske zatrazio i na pozajmicu dobio kamione za prevoz hrane iscrpljenim gradovima Palermu, Monrealeu i Trapaniju, Sirakuzi i Kata-niji; ti su konvoji prelazili i u kontinentalni deo Italije i stizali čak do Napulja. Amerikanci su bili zadivljeni don Kročeovom efikasnosću i nagradili ga poveljom za doprinos i istrajnost u sluzbi oruzanim snagama Sjedinjenih Drzava.

Ali don Kroče tu povelju nije mogao da pojede, pa čak ni da sebi priusti zadovoljstvo daje pročita, budući daje bio nepismen. Ni tapsanje po ramenu kojim bi ga pukovnik La Ponto često udostojio nije moglo da napuni njegov ogromni trbuh. Don Kroče, koji u zahvalnost tih Amerikanaca nije verovao nista vise nego u blagoslove kojima Bog nagrađuje vrlinu, bio je čvrsto resen da dobro naplati svoja brojna dobra dela učinjena za dobrobit čovečanstva i demokratije. I tako su ti do vrha puni američki kamioni, čiji su vozači nosili propusnice sa pukovnikovim potpisom, vozili ka raznim odredistima, a sve u reziji don Kročea. Istovarivani su u donovim magacinima, u gradićima poput Monteleprea, Vilabe ili Partinika. Onda su don Kroče i njegove kolege prodavali tu robu, i po pedeset puta visoj ceni od zvanične, na iznova procvetalom crnom trzistu. I tako je don Kroče učvrstio veze sa najmoćnijim vodama vaskrsle mafije. On je pohlepu smatrao najvećom ljudskom slabosću, pa je zaradu delio sakom i kapom.

Bio je uistinu veoma velikodusan. Pukovnik La Ponto dobio je od njega predivne poklone u vidu antičkih statua, slika i starog nakita. Donu je pričinjavalo zadovoljstvo da mu ugodi. Oficire i sluzbenike američke vojne uprave tretirao je kao sinove i, kao svaki blagorodni otac, prosto ih je zasipao darovima. A ti ljudi, za poslanje odabrani upravo zbog svog razumevanja za -'talijansku narav i kulturu, budući da su mnogi od njih i sami bih sicilijanskog porekla, umeli su da mu uzvrate ljubav. Potpisivali su specijalne putne isprave i sa najvećom paznjom odrzavali kamione dodeljene don Kročeu. Dolazili su na zabave koje je organizovao i tu upoznavali dobre sicilijanske devojke, uzivajući u toplin i tog zivlja, a toplina je poznata kao druga, Jepsa strana sicilijanskog bića. Uvedeni u sicilijanske kuće, topili su se uz

svaki zalogaj hrane istovetne onoj kojom su ih dizale njihove majke emigrantkinje, pa nije nikakvo čudo sto su mnogi od njih zaprosili mlađane Sicilijanke.

Sada su se za don Kročea Mala slozile sve kockice, i mogao je ponovo da uspostavi vlast koju je nekada imao. Zaduzio je mafijas-ke bosove iz svih delova Sicilije. Pod njegovom kontrolom bili su arteski bunari, i on je, uz dobru zaradu, prodavao vodu celokupnom stanovnistvu ostrva. Imao je monopol nad prehrambenom robom; udario je porez na svaku pijačnu tezgu gde je prodavano voće, na svaku kasapnicu gde je prodavano meso, na svaki kafe gde se trosila kafa, pa čak i na putujuće orkestre. A posto je američka armija bila jedini snabdevač gorivom, i benzin je bio pod don Kročeovom kontrolom. Slao je nadzornike na velika plemićka imanja, nameran da, u dogledno vreme, kupi tu zemlju po povoljnoj ceni. Bio je na dobrom putu da povrati moć koju je imao pre nego sto je Musolini zavladao Italijom. I bio je čvrsto resen da se ponovo obogati. U godinama koje dolaze, kako kaze lokalna uzrečica, ima on da propusti Siciliju kroz

presu za maslinke.

Samo je jedno uznemiravalo don Kročea. Njegov jedini sin poveo se za sumanutom zeljom da čini dobra dela. Brat don Kročeov, otac Benjamino, nije mogao da ima poroda. Don nije imao nikoga ko će naslediti njegovo carstvo. Ni u jednog svog podređenog nije imao poverenja; nije tu bilo mladog čoveka s kojim će biti u krvnoj vezi i koji će, kada njegova barsunasta rukavica ne bude dovoljno ubedljiva, umeti da nametne volju čvrstom pesnicom.

Donovi ljudi su svom sefu već skrenuli paznju na Salvatorea Đulija-na, a i opat Manfredi je najpohvalnije govorio o potencijalima ovog mladića. Siciliju su zatim preplavile nove priče o poduhvatima tog momka. Don je namirisao odgovor na jedino pitanje koje ga je mučilo.

Osmo poglavlje

UJUTRO POSLE BEKSTVA iz Monteleprea Turi Đulijano i Aspanu i'isota kupali su se u brzom potoku sto je prolazio iza pećine na Mon-te d'Ori. Pistolje su odlozili na stenu kraj potoka i rasirili ćebe, prepu-^tivsi se lepoti i rozikastim zracima izatkane zore.

Ta Grota Bjanka bese jedna duga pećina koja se zavrsavala načičkanim stenama, visokim skoro do tavanice. Kad su bili deca, Turi i Aspanu su mogli da se provuku kroz pukotinu između vrha tog stelja i tavanice, da bi otkrili podzemni prolaz koji je izbijao na drugu slranu planine. Taj je prolaz tu bio jos od pre Hrista, a iskopala ga je ^partakova vojska, krijući se od rimskih legionara.

Duboko dole, sićusan kao igračka, lezao je Montelepre. Brojne sta-z*ce koje su s mesfa gde su oni stajali vodile ka varosi pruzale su se pod n/ima nalik kakvim belim crvima. A sada je, u toj čudesnoj zori, zlaća-n<^> sunce obasjavalo jednu po jednu sivu kamenu kuću u mestu.

Jutarnji vazduh bio je čist i prozračan, kruske popadale kraj puta "^hu sveze i slatke. Turi podize jednu i zari zube, najpre oprezno, tek d^ osvezi usta. Za nekoliko časova nemilosrdno sunce pretvoriće te Vox;kice u bljutavu masu. Gekoni, hitri gusteri s velikim glavama nalik na balone, na tanusnim nogama kao u insekata - meskoljili su mu se 11 saci, ali njega to nije brinulo; gekoni su bezopasni, premda gadno I2&Jedaju. On ih hitnu u stranu.

Dok je Aspanu čistio oruzje, Turi je posmatrao gradić u dolini. ^°^im okom je pratio crne tačkice, ljude koji idu na polja da obraduju svoja malena imanja. Pokusao je da odredi mesto svoje kuće. Mnogo Je P roslo otkad su, jednom prilikom, on i Aspanu istakli sicilijansku 1 an~ieričku zastavu na krov te kuće. Zivahna, okretna deca, jos mali a Уес odvazni rodoljubi, uzivali su u pohvalama starijih zemljaka, pri cem u su dobro znali da su te zastave tu samo da bi skrenule paznju na *MIĆU, dok oni vrsljaju po planinama.

НСШЈШС

107

Odjednom, on se priseti tog događaja od pre deset godina. Seoski zvaničnici, predstavnici fasističke vlade, naredili su da se sa krova Đulijanovih pod hitno skine američka zastava. Dva dečaka bila su toliko ljuta da su skinuli ne samo američku nego i sicilijansku zastavu. Odneli su onda te stegove u svoje tajno skroviste, u Belu pećinu, Grota Bjanku - i sakrili ih podno zida od stena.

"Gledaj da neko ne naiđe", reče Đulijano Pisoti pokazavsi mu na putiće sto su se uspinjali ka vrhu, pa uđe u pećinu. Jeste proslo deset godina, ali on se tačno sećao gde su zakopali zastave, tamo, u desnom ćosku, ispod stena. Pamtio je to kao da je juče bilo; iskopali su rupu u tlu podno stene, stavili unutra zastave, pa ih zatrpali zemljom.

Mesto gde su lezale zastave bese prekrio tanak sloj sluzave, zele-no-crne mahovine. Đulijano je prvo čizmom izdubio rupu, a onda upotrebio mali kamen kao pijuk. Nije proslo nekoliko minuta, i zastave se pomolise. Ona američka je bila propala, običan dronjak, ali je sicilijanska, koju behu umotali u američku, prezivela. Đulijano je rasiri, i skerletna i zlatna blesnuse starim sjajem. Zastava - netaknuta. Nigde ni rupice. On je iznese napolje i smejući se reče Pisoti: "Se-ćas se ovoga, Aspanu?"

Pisota je netremice gledao u zastavu. Onda se i on nasmeja, nekako jos uzbuđeniji nego njegov drugar. "To je sudbinski znak", povika on i poskoči, pa ote zastavu iz Đulijanove ruke. Onda ode na obod litice i poče da mase zastavom, da ga vide u selu. Sve im je bilo jasno; ni reč nisu morali da razmene. Đulijano isčupa mlado drvo koje je raslo na grebenu. Iskopase rupu i pričvrstise mladicu kamenjem, pa nataknuse zastavu na nju, i ona se vijorila, nesputana, ceo svet daje vidi. Naposletku, Turi i Aspanu sedose, i čekahu.

DO PODNEVA nikoga i nista nisu ugledali, a onda se pojavi jedan covek, sam, na magarcu; primicao se njihovoj litici prasnjavom brdskom stazom.

Posmatrali su ga jos čitav sat, a onda magarac izbi na uzvisinu i krenu strmim putićem navise. "Pa ovaj jahač je manji od magarca. To mora da je tvoj kum Adonis."

Đulijanu nije promakao prezir u Pisotinom glasu. Pisota - tako vitak, kicos pravi, lepo građen - uzasavao se svakog telesnog nedostatka. Gadila su mu se njegova tuberkulozna pluća, koja su mu usta plavila krvlju; nije ih mrzeo toliko sto je njihovo stanje predstavljalo neprekidnu pretnju njegovom zdravlju, koliko zbog toga sto je

108

MARIO PIZO

narusavalo Pisotin ideal lepote. Sicilijanci inače rado ljudima daju nadimke koji slikovito opisuju njihove fizičke mane ili nedostatke i kad ga je jednom neki drug zadirkivao stihom "Pisota, pluća mu sramota", ovaj je krenuo da ga izbode perorezom. Da ne bese Turija Đulijana i njegove snage, stihotvorac bi začelo bio izbusen.

Đulijano potrča nizbrdo i sakri se iza ogromne granitne stene. Bese to jedna od njegovih i Aspanuovih omiljenih igrica kad su bili klinci. Čekao je da Adonis mine kraj njega, a onda iskoračio iz zaklona i dozvao uljeza: "Da se nisi mrdno!" I pokazao svoju luparu.

I ovoga je puta to bila detinja igra. Adonis se lagano okrenu, zauzevsi polozaj iz kojega će moći da potegne pistolj a da ovaj sto mu je postavio zasedu to ne primeti. A onda istupi Đulijano, smejući se; cev njegove sačmare presijavala se na suncu.

"Kume, ja sam, Turi", viknu Đulijano i sačeka da Adonis zadene pistolj za pojas. Onda spusti sačmaru i iskorači na čistinu. Đulijano je znao da je Hektor Adonis zbog svojih kratkih nogu oduvek imao problema kad valja sjahati s magarca, pa krenu da mu pomogne. Ali kad se pojavio na stazi, profesor lako skliznu iz sedla i oni se zagrlise. Zaputise se potom zajedno ka litici, a Đulijano povede magarca.

"E, mladiću moj, popalio si mostove za sobom", reče Hektor Ado-nis onim profesorskim glasom. "Od sinoć, znači, jos dva mrtva policajca... To vise nije sala."

Kad su se popeli, i Pisota pozdravio pridoslicu, Adonis reče: "Čim sam video sicilijansku zastavu, znao sam da ste vas dvojica ovde."

Pisota se iskezi i raspolozen za salu reče: "Turi, ja i ova planina otcepili smo se od Italije."

Hektor Adonis ga preseče pogledom. Eh, kako je mladost egocentrična, kako je samo ona sebi vazna!

"Ceo grad je video vasu zastavu", reče Adonis. "Uključujući načelnika i karabinjere. Popeće se oni da je skinu."

"Sta će nastavnik nego da drzi predavanje", primeti Pisota drsko. "Neka dođu, dobrodosli su, ali zastava je ionako sve sto će ovde zateći. Noću smo bezbedni. Bilo bi pravo čudo da karabinjeri za mraka izađu iz kasarne."

Adonis na njega uopste nije obraćao paznju; raspakivao je tovar sa magarčevih leda. Dade onda Đulijanu moćan dvogled, pribor za prvu pomoć, cistu kosulju, nesto vesa, pleteni dzemper, pribor za brijanje (bese tu i ostri brijač Turijevog oca) i sest sapuna. "Trebaće vam ovo ovde" reče on.

SICILIJANAC

109

Đulijana je odusevio dvogled. A onda napravise spisak stvari koje će im biti potrebne u narednih nekoliko meseci. Znao je da je njegova mati gomilala sapun u toku prethodne godine.

U drugom paketu bila je komadina dimljenog sira posutog bibe-rom, vekna hleba i dva velika okrugla kolača - u stvari, dva hleba punjena prsutom i mocarelom, sa tvrdo kuvanim jajima na vrhu.

"Kolače vam salje La Venera", reče Adonis. "Kaze da ih je uvek pravila za svog muza dok je bio u planini. Na jednom tom kolaču mozes nedelju dana da prezivis."

Pisota se osmehnu. "Kako vreme prolazi, to su ukusniji."

Dvojica mladića sedela su u travi i kidala komadiće hleba. Pisota je nozem sekao snite sira. Trava je vrvela od insekata, pa su torbu sa hranom podigli na granitnu stenu. Vode su se napili iz bistrog potoka koji je prolazio nekih stotinak metara ispod njih. A onda prilegose malo da se odmore, tako da imaju dobar pregled terena.

Hektor Adonis uzdahnu. "Vama dvojici, očito, zivot bas prija, ali znajte da ovo vise nije sala. Ako vas uhvate, pobiće vas."

"I ja ću, ako uhvatim njih, da ih pobijem", reče Đulijano smireno.

Hektora Adonisa su ove reći prenerazile. Nista od pomirenja, shvatio je. "Ne brzaj", reče on, "ti si jos samo dečak."

Đulijano je dugo gledao kuma. "Bio sam dovoljno veliki da pucaju u mene zbog parčeta sira. Sta očekujes od mene, da bezim? Da dozvolim da moji umru od gladi? Da čekam, tako, da mi donosis hranu dok ja leskarim na planini? Ako dođu da me ubiju, ja ću pobiti njih. A i ti, dragi moj kume: kad sam bio mali, zar mi nisi bas ti pričao o bednom zivotu sicilijanskih seljaka? O tome kako ih vlast ugnjetava, kako ih rimski poreznici maltretiraju, i plemstvo i veleposednici koii nam, za krvav rad, plaćaju nistavne nadnice, tek da preteknemo do sutrasnjeg kuluka? Isao sam ja na pijacu sa jos dvesta ljudi iz Monte-leprea, i oni su se nadvikivali oko nas, kao stoku da prodaju... Sto lira dnevnica - uzmi ili ostavi. I mnogi su morali da uzmu... Ko će onds postati prvak Sicilije ako ne Turi Đulijano?"

Hektor Adonis je bio porazen. Već je dovoljno lose sto se ovaj mali bacio u odmetnike; a to sto sad govori kao revolucionar - to je jos gori znak. "Sve to lepo izgleda kad čitas u knjizi", reče Adonis. "Ali u stvarnom zivotu to te moze odvesti u preranu smrt." Rekavsi to, zastade. "I kakvu su korist, reci ti meni, donela tvoja junačka dela one noći? Komsije su ti jos u zatvoru."

"Oslobodiću ih", reče Đulijano uho. Nije mu promaklo da je kum .-.apanjen. A bilo mu je potrebno njegovo odobravanje, njegova pomoć,

110

MARIO PUZO

S1(I1I)\N\(

111

razumevanje. Shvatao je da Adonis u njemu i dalje vidi samo jedno dobrodusno seosko momče. "Moras me razumeti, moras shvatiti da ja sada vise nisam onaj koji sam bio", reče on i zastade malo. Moze li sa sigurnosću reći sta sad kum o njemu misli? Sta ako Adonis naprosto u njemu vidi jednog poludelog, gordog beslovesnika? Ipak produzi: "Ja se ne bojim smrti", izjavi on i osmehnu se Adonisu, a ovaj prepoznade taj dečački osmeh, osmeh koji je oduvek toliko voleo. "Pravo da ti kazem", nastavi Turi, "i sam sam iznenađen time. Ali jednostavno me ne plasi mogućnost da budem ubijen. Meni to, u stvari, izgleda nemoguće." Glasno se nasmeja. "Njihovi policajci, njihova borbena kola, njihove automatske puske, ma sav taj Rim! Ne bojim ih se! Mogu da ih pobedim. Sicilijanske planine su pune odmetnika. Tu su Pasatempo i njegova banda. Tu je Teranova. Oni prkose Rimu. A sto mogu oni, mogu i ja."

Hektora Adonisa je ova priča u izvesnoj meri zabavljala, ali je u isti mah bio i zabrinut. Da nije ono ranjavanje ostavilo neke posledice na Đulijanovu psihu? Ili je, mozda, ono sto se upravo odvija pred njegovim očima početak jedne od onih herojskih pripovesti, poput one o Aleksandru Velikom, Cezaru, Rolandu? Kada ti snovi o junacima počinju ako ne u tajnovitim razgovorima koje mladi poletnici vode sa svojim najblizim drugarima na nekom skrovitom mestu? Adonis se trudio da zvuči nezainteresovano. "E, pusti tog Teranovu i Pasa-tempa. Obojica su uhvaćeni i sad sede u zatvoru u kasarni Belampo. Prebaciće ih u Palermo za nekoliko dana."

"Spasću ih ja, a onda ću od njih očekivati zahvalnost", reče Đulijano. Ozbiljnost sa kojom je izgovorio ove reći zaprepastise Hektora Adonisa i odusevise Pisotu. Obojica pak behu uzbuđeni sto vide ovakvog, izmenjenog Đulijana. Uvek su ga voleli i postovali, to stoji. A i on je uvek bio neobično dostojanstven i stalozen za svoje godine. Ali sada su i Pisota i Adonis osetili u Dulijanu tu volju za moći.

"Zahvalnost? Pa, Pasatempo je ubio svog strica, onog sto mu je poklonio prvog magarca!" reče Hektor Adonis.

"Onda ću morati da ga naučim sta znači biti zahvalan", reče Đulijano pa, zastavsi nakratko, produzi: "A sada, moram da te zamolim da mi učinis nesto. Dobro razmisli o ovome sto ću ti reći. Ukoliko me odbijes, i dalje ćes u meni imati odano kumče. Zaboravi da si drag prijatelj mojim roditeljima, zaboravi svu naklonost koju prema meni osećas. Ovu uslugu od tebe trazim zarad Sicilije, zarad ove zemlje, a ti si me učio da je volim. Budi moje oči i usi u Palermu."

"Ti u stvari trazis od mene, profesora Univerziteta u Palermu, da se pridruzim tvojoj bandi odmetnika", reče Hektor Adonis.

Pisota je bio nestrplj iv. "A sta tu ima čudno, pa na Siciliji smo, svi su u nekoj vezi sa Prijateljima prijatelja! I gde jos na svetu jedan profesor istorije i knjizevnosti nosi pistolj sem na Siciliji?"

Hektor Adonis je pomno proučavao drzanje i reci dvojice mladića dok je razmisljao sta da odgovori. Mogao je, kao od sale, da obeća da će im pomoći, a da onda zaboravi sta im je obećao. Mogao je, jednako lako, da ih odbije i da im obeća jedino da će im pomoći onoliko koliko jedan prijatelj moze, s vremena na vreme, kad bas zagusti, kao sto je to učinio danas. Ta komedija, naposletku, ne moze dugo trajati. Đulijano bi mogao da strada u borbi, ili da ga neko izda. Mozda će emigrirati u Ameriku. I onda će vlasti resiti taj problem - pomisli

Adonis tuzno.

Dobro se sećao jednog davnog letnjeg dana, vrlo sličnog ovom, kada Turiju i Aspanu nije bilo vise od osam godina. Sedeli su na pasnjaku koji je kuću Đulijanovih delio od planina, čekajući da ih pozovu na večeru. Hektor Adonis bese doneo Dulijanu torbu punu knjiga. Među njima je bio i Spev o Rolandu, i on ju je pročitao dečacima.

Adonis je taj spev znao maltene napamet. Ti stihovi behu dragi svakom pismenom Sicilijancu, a sadrzaj priče blizak i onim nepismenima. Taj komad je bio glavna tačka programa lutkarskog pozorista koje je drzalo predstave po gradićima i selima Sicilije, a legendarni likovi iz tog knjizevnog dela behu oslikani na svakom vagonu koji se kotrljao preko sicilijanskih brda. Dva velika viteza cara Karla Velikog, Roland i Oliver, koje pogubise Saraceni, stitili su svoga vladara dok se vraćao u Francusku. Adonis je ispričao dečacima kako su Roland i Oliver zajedno poginuli u velikoj bici kod Ronsevala, kako je Oliver triput preklinjao Rolanda da dune u rog i pozove natrag Karlovu vojsku, i kako je Roland to odbijao, iz ponosa. A onda, kad su ih Saraceni nadjačali, Roland uze svoj veliki rog i dunu u njega, ali tad je prekasno bilo. I, kad se Karlo Veliki vratio da spase svoje vitezove, on pronađe njihova tela među hiljadama pogubljenih Saracena i odseče sebi bradu. Adonis se dobro sećao suza u očima Turija Đulijana i - bas čudno - prezrivog izraza na licu Aspanua Pisote. Za jedno dete to je bio najveći trenutak koji čovek moze da dozivi, za drugoga ponizavajuća

smrt u rukama nevernika.

A tada su - sećao se profesor - dva dečaka ustala iz one trave i utrčala u kuću da večeraju. Turi je prebacio ruku preko Aspanuovog ramena i Hektor se osmehnuo videvsi to. Tako je i Roland pridrzavao

112

MARIO PIZO

Olivera, da stoji uspravno, da ne klone, kako bi obojica na nogama umrla pred nadirućim Saracenima. Roland je umirući bacio rukavicu ka plavetnom nebu i jedan anđeo se spustio da je ponese. Ili barem tako spev i legenda kazu.

Hiljadu godina proslo je otada, a Sicilija je jos bila isto ono tvrdo, nepristupačno tie sa maslinjacima i sprzenim ravnicama, zemlja malih svetilista koja pokraj prasnjavih drumova podigose Hristovi sledbenici, bezbrojnih krstova na kojima postradahu raspeti robovi, pobunjenici koje je ka večnosti poveo Spartak. A njegovo kumče biće jos jedan takav junak, koji ne shvata da Siciliju, e da bi se ta zemlja promenila, mora najpre da zatrpa, i opustosi nekakav moralni vulkan, pa da se sve gradi iz početka.

A sada, dok ih je Adonis posmatrao - Pisotu opruzenog na travi i Đulijana, koji ga je gledao svojim tamnosmeđim očima, s osmehom koji kao da je govorio: "E, kume, tačno znam sta mislis" - pred njegovim očima odigravala se čudesna promena. Adonis ih načas osmotri kao figure isklesane u mermeru, njihova tela kao isčupana iz običnog zivota. Pisota se prometnuo u figuru na vazi, gekon u njegovoj saci postade guja ljuta, a odozgo blagi jutarnji sunčevi zraci sto naviru preko planine. Pisota je izgledao opasno, kao čovek koji je svet zasuo otrovima i bodezima.

Salvatore Đulijano, njegovo kumče Turi, prikazanje bio na drugoj strani vaze. Imao je tu lepotu Apolona, naglasene crte lica, beonjače tako jasne da se posmatraču moglo učiniti da je momak slep. Lice mu je bilo tako otvoreno, tako čisto, nevino kao u kakvog epskog junaka. Ili će pre biti - pomisli Adonis, odbacujući suvisne sentimente - daje to izraz mladića koji je čvrsto resio da postane junak. Njegovo je telo svakako imalo tu misićavu putenost sto odlikuje one mediteranske statue, s jakim butinama i misićavim leđima. Stasom je taj mladić ličio na Amerikanca; bio je visi i sirih pleća od većine Sicilijanaca.

Jos dok su bili mali, Pisota se isticao svojim pragmatičnim karakterom. Đulijano je bio sirokogrudi posvećenik sto veruje u ljudsku dobrotu, ponosan na svoju istinoljubivost. Adonis je, tako razmisljajući, podozrevao da će jednoga dana Pisota biti taj koji će preuzeti ulogu vođe, a da će ga Đulijano slediti. Ali očito se prevario u proce-ni. Mnogo je opasniji onaj koji veruje u svoju vrlinu od onoga koji veruje u lukavstinu.

Pisotin glas - nesto se sprdao kao i obično - trgnu Adonisa iz sanjarenja. "Molim vas, profesore, pristanite. Ja sam drugi na komandnoj lestvici u Đulijanovoj bandi, ali nema nikoga ispod mene, pa niko-

SICILIJANAC

113

rne ne mogu da naređujem." Cerio se. "A voleo bih i ja od nečega

da krenem."

Mada Adonisa ove reći nisu isprovocirale, Đulijano počasti druga Ijutitim pogledom. A onda reče, sasvim mirno: "I, sta ćes mi

odgovoriti?"

"Pristajem", reče Hektor Adonis. A sta bi drugo jedan kum u takvim

okolnostima i mogao da kaze?

Đulijano mu je tada predočio sta sve treba da učim kad se vrati u Montelepre, naročito naglasavajući plan za naredni dan. Adonisa je ponovo začudila hrabrost i zestina koja je izbijala iz mladićevih zamisli. A kad ga njegovo kumče odize sa zemlje i posadi na magarca, on se naze i poljubi ga.

Pisota i Đulijano su posmatrali Adonisa kako ide stazom ka Mon-telepreu. "Tako je nizak", reče Pisota. "Bolje bi nam se uklopio onda kad smo se kao klinci igrali razbojnika."

Đulijano se okrete ka Pisoti i blago mu reče: "A i tvoje saie bi se bolje uklapale u ono vreme nego sto se uklapaju u ovo. Budi ozbiljan kad pričamo o ozbiljnim stvarima." Bez obzira na ove reci, te večeri, pre nego sto će poći na spavanje, njih dvojica se zagrlise. "Ti si moj brat" reče Đulijano. "Upamti to." Onda se umotase u ćebad i utonu-se u san. Bese to poslednja noć koju će provesti tu, izvan domasaja sveta.

Deveto poglavlje

TURI ĐULIJANO i Aspanu Pisota ustadose pre svitanja, pre nego sto se razdanilo; mada je to bilo malo verovatno, karabinjeri bi mogli da podu jos za mraka, ne bi li ih iznenadili sa prvim sunčevim zracima. Videli su prethodne večeri, već je kasno bilo, kako borna kola iz Palerma stizu u kasarnu Belampo, sve sa dva dzipa puna karabinjera. U toku noći Đulijano se u nekoliko navrata prikradao niz padinu, osluskujući da se mozda neko ne priblizava litici; Pisota se sprdao na račun tog njegovog opreza. "Dok smo bili klinci, mi bismo se mozda i usudili na nesto tako", rekao je on Dulijanu, "ali zar stvarno mislis da će ovi lenji karabinjeri rizikovati zivot da nas napadnu po noći, ili da će se uopste odreći sna u mekim krevetima?"

"Moramo da steknemo valjane navike", uzvratio mu je Turi Đulijano. Znao je da će se jednoga dana suočiti sa ozbiljnijim neprijateljima.

Turi i Aspanu temeljno proverise oruzje koje su izneli na ćebe. Onda uzese malo La Venerinog hlebnog kolača i zalise ga čuturom vina koju irn Hektor Adonis bese ostavio. Onaj kolač, začinjen, blagorodno im ugreja utrobe. Jelo ih osnazi, pa sa lakoćom podigose zaklon od pruća i stena na samoj ivici grebena. Tako zaklonjeni, dvogledom su odozgo osmatrali gradić i planinske staze. Đulijano napuni oruzje i nagura kutije sa municijom u dzepove jakne od ovčije koze, dok je Pisota drzao strazu. Đulijano je ovaj posao obavljao brizljivo i polako. Stigao je i da zakopa zalihe i prekrije ih, sam samcijat, ogromnim kamenjem. Sto se tog dela posla tiče, voleo je da ga obavi sam. Pisoti je pak u deo zapalo da ugleda borna kola kako napustaju kasarnu Belampo.

"U pravu si bio", reče Pisota. "Kola odlaze niz Kastela marejsku ravnicu, na suprotnu stranu od nas."

Cerili su se. Đulijano oseti blagu euforiju. Borba s ovim policajcima i neće, na kraju krajeva, biti toliko teska. Sve je to, u stvari, dečja igra za koju je potrebno dečje lukavstvo. Sad će borna kola nestati

SHIIIIANAI

115

iza krivine i onda zaobići planinu, da s leđa priđu njihovoj litici. Vlasti sigurno znaju za onaj tajni prolaz i očekuju da će sad njih dvojica njime pokusati da pobegnu i nalete pravo na borna kola. I zapete

puske.

Kroz jedan sat karabinjeri će poslati snage na Monte d'Oru, u frontalni napad, kako bi ih naterali u beg. Dulijanu i Pisoti je svakako odgovaralo sto policija u njima vidi razuzdanu mlađariju, obične odmetnike. A to sto su razvili skerletno-zlatnu zastavu Sicilije samo je islo u prilog tvrdnji da je reč o nemarnim drznicima, ili je barem policija ovu situaciju tako sagledavala.

Jedan sat kasnije vojni kamionet i dzip u kojem se nalazio i načelnik Rokofino, izvezose se kroz kapiju kasarne Belampo. Dva vozila su se lagano priblizavala podnozju Monte d'Ore, a onda stala, da se ljudi iskrcaju. Dvanaestorica karabinjera sa puskama pohitase stazi-cama koje su vodile uzbrdo. Načelnik Rokofino skide svoju kapu sa siritom i pokaza njome ka skerletno-zlatnoj zastavi koja se vijorila na litici iznad njih.

Turi Đulijano je sve to posmatrao kroz dvogled, zastićen zaklonom od pruća i kamenja. Na trenutak ga zabrinu pomisao na borna kola koja su se priblizavala s druge strane planine. A sta ako su poslali ljude i s te strane planine? I da jesu, bili bi im potrebni sati i sati da se popnu, i u tom času nikako nisu mogli biti blizu. On prestade da misli na njih i reče Pisoti: "Aspanu, ako se ispostavi da ipak nismo toliko pametni koliko mislimo da jesmo, nećemo mi večeras videti svoje majke i jesti njihove spagete, kao ono kad smo bili deca."

Pisota se smejao. "A nikad i nismo voleli da idemo kući, sećas se? Ali moram da ti priznam, ovo sada je jos zabavnije. Da pobijemo nekoliko ovih, a?"

"Ne", reče Đulijano, "pucaj im iznad glava." Pade mu tad na pamet kako se Pisota oglusio o njegovo naređenje dve večeri ranije. "Aspanu, povinuj se mojoj volji. Nema smisla ubijati ih. To nam ovoga puta ne bi donelo nikakve koristi."

Čekali su, strpljivo, jos jedan sat. Onda Đulijano proturi cev sač-mare kroz zaklon i dvaput opali. Bilo je pravo čudo kako se ta bespre-korna formacija karabinjera za tili čas rastrkala; ljudi su se rastrčali kao mravi kad sa čistine beze u travu. I Pisota opali, četiri puta. Sa različitih strana padine oglasise se karabinjeri; dimčići se podigose u vazduh s mesta odakle su pucali.

Đulijano tad odlozi sačmaru i podize dvogled. Jasno je video načelnika i nieeovoe narednika kako petljaju nesto s radio-stanicom. Sad

116

MARIO PUZO

sigurno zovu ona borna kola na drugoj strani planine i upozoravaju ih da će odmetnici uskoro da naiđu. Onda ponovo podize sačmaru, dvaput opali, pa reče Pisoti: "Vreme je da se krene."

Otpuzase do krajnjeg oboda litice, izmakavsi pogledima karabinjera koji su napredovali, a onda skliznuse niz kamenitu strminu, skotr-Ijavsi se nekih pedeset metara pre nego sto će ponovo stati na noge, s oruzjem na gotovs. U niskom trku, spustise se nizbrdo samo jednom zastavsi, kad je Đulijano dvogledom osmotrio poteru.

Karabinjeri su jos pucali na liticu, ne shvatajući da su im dvojica odmetnika sada sa boka. Đulijano krenu niz jedva vidljivu, skrivenu stazicu između ogromnih stena, i ona ih odvede u neki sumarak. Tu se odniorise nekoliko minuta, pa potrčase nizbrdo, brzo i nečujno. Za manje od jednog sata izbili su na ravnicu koja se prostirala između planina i Monteleprea, prisavsi sada gradu s druge strane; sada ih je Montelepre praktično odvajao od kamioneta sa vojnicima. Oni sakri-se oruzje pod jakne i krenuse poljem, bas se ni po čemu ne razlikujući od običnih seljaka koji idu u njivu. Uđose u Montelepre u najvisoj tački Via Bele, samo stotinak metara od kasarne Belampo.

U istom tom trenutku, načelnik Rokofino naredi svojim ljudima da nastave da se penju ka zastavi istaknutoj na ivici litice. Već čitav sat odozgo nije ispaljen ni jedan jedini metak i načelnik je bio siguran da su odmetnici pobegli kroz tunel i da se upravo spustaju niz onu tamo liticu, gde ih čekaju borna kola. Sad će oni da upadnu u zamku, mislio je. Njegovim ljudima bio je potreban jos jedan sat da se popnu na liticu i skinu zastavu. Načelnik Rokofino uđe u pećinu i nalozi da se rasčisti ono >tenje, kako bi video tunel. Onda posla svoje ljude niz taj hodnik od stenja i dole, niz suprotnu stranu planine, u susret onima u bornim kolima. Kad je shvatio da mu je plen umakao, prosto nije mogao da poveruje. Razbio je ljude u grupice i naredio im da pretraze okolinu, siguran da će pronaći begunce i isterati ih iz neke jazbine.

HEKTOR ADONIS se besprekorno pridrzavao Đulijanovih uputsta-va. Navrh Via Bele stajala su oslikana zaprezna kola, do poslednjeg kvadratnog milimetra prekrivena prizorima iz drevnih legendi, kako sa spoljne, tako i sa unutrasnje strane. Čak su i na naplacima točkova bile naslikane sićusne figurice vitezova u oklopima pa se tako, kad se točkovi okreću, sticao utisak kao da taj rad predstavlja liude u kovitia-

117

ću bitke. Osovine behu oslikane svetlocrvenim sarama sa srebrnim

tačkama.

Kola su izgledala kao čovek koji je tetovazama prekrio i poslednji komadić koze. U njih je bila upregnuta pospana bela mula. Đulijano uskoči na prazno vozačevo mesto i pregleda sadrzinu tovara. Kola behu puna velikih krčaga vina opletenih bambusom. Barern ih je dvadesetak bilo. On ćusnu sačmaru iza krčaga. Onda pogleda ka planinama; nista se nije videlo, sem zastave, koja se jos vijorila. On se isceri. "Sve je na svom mestu", reče on Pisoti. "Idi sad i odigraj svoju predstavicu."

Pisota ga pozdravi toboze po vojnički, i ozbiljan i sprdajući se u isti mah, zakopča jaknu da mu se ne vidi pistolj i zaputi se prema kapiji kasarne. U prolazu pogleda na put za Kastelamare, tek da se uveri da slučajno nema na vidiku bornih kola.

Smestivsi se na visoko vozačevo sediste, Turi Đulijano je posma-trao Pisotu kako lagano odmiče čistinom i uspinje se potom kamenitom stazom sto vodi ka kapiji. A onda pogleda niz Via Belu. Video je svoju kuću, ali niko nije stajao ispred nje. Nadao se da bi mozda, makar na tren, mogao ugledati majku. Neki muskarci su sedeli ispred jedne kuće u susedstvu; na stolu u senci balkona opazio je boce s vinom. Najednom se Đulijano doseti da mu dvogled visi oko vrata i on ga brze-bolje skide sa kaisčića i ubaci pozadi u kola, kod sačmare

i vina.

Na kapiji je strazario jedan mladi karabinjer, dečak ne stariji od osamnaest godina. Ruzičasti obrazi i ćosavo lice slali su jasnu poruku: rođen je u nekoj provinciji na severu Italije. Crna uniforma sa belim porubima, kabasta i neprimerenih dimenzija, kao i kapica sa siritom, davali su mu izgled nekakvog lutana ili klovna. Protiv pravila sluzbe, s usana, mladalačkih i izvijenih poput Kupidonovog luka, visila je cigareta. Priblizavajući se tom dečku Pisota oseti prezir i to gaje zabavljalo. I posle svega sto se prethodnih dana događalo, taj momak nije nalazio za shodno da pusku drzi na gotovs.

Strazar je pred sobom video samo benavog seljaka koji se drznuo da pusti brčiće elegantnije nego sto mu pristoje. "Ej ti, dzudzo, kud si se ti to zaputio?", reče on grubo. Pusku nije skinuo s ramena. Pisota je mogao da mu prereze grkljan u trenu.

Nije, ipak, to učinio; opredelio se za ulizivačku varijantu, jedva se suzdrzavsi da se ne nasmeje tom arogantnom naoruzanom detetu. "Ako ne bi smetalo, ja bih da vidim načelnika. Imam neke dragocene informacije", reče Pisota.

118

MARIO PUZO

"Mozes i meni da kazes", reče strazar.

Pisota sad već nije mogao da se suzdrzi. "A i ti ćes da mi platis?" uzvrati on prezrivo.

Strazara je zaprepastio seljakov bezobrazluk. A onda progovori, kao da će, eto, udostojiti uljeza kratkog razgovora, ali ipak sa primet-nom dozom opreza: "Neću ja tebi ni pisljive lire dati, sve da mi kazes da se Isus vratio."

Pisota se iskezi. "Ma ovo je i bolje od toga. Znam gde je Turi Đuli-jano, čovek koji vam je porazbijao njokalice."

"Otkad to jedan Sicilijanac pomaze snagama zakona u ovoj prokletoj zemlji?" reče strazar sumnjičavo.

Pisota mu se malko primače. "Ali ja sam ambiciozan čovek", reče. "Konkurisao sam za karabinjera. Sledećeg meseca idem u Palermo, na preglede. Ko zna, mozda ćemo uskoro nas dvojica nositi istu uniformu."

Strazar je sada Pisotu posmatrao već s izvesnom toplinom, zain-teresovano. Istina je da mnogi Sicilijanci idu u policajce. To je način da se. spasu bede, da ugrabe svoje malo parče moći. Opste je poznata sala da kod Sicilijanaca nema trećeg: ili su kriminalci, ili su policajci, a bez obzira na kojoj su strani, jednaku stetu prave. Pisota se sve vreme smejao u sebi na tu blesavu pomisao da bi ikada mogao postati karabinjer. Kicos je bio taj Aspanu Pisota; na sebi je imao svilenu kosulju u Palermu sasivenu. Samo budala moze da uskoči u ovu crnu uniformu sa belim sarama i na glavu da stavi tu smesnu kapicu s gajtanom.

"Bolje jos jednom razmisli", reče mu strazar, kao da nesto dobro ne zeli da deli ni sa kim. "Plata nam je mala i svi bismo pocrkali od gladi da ne uzimamo mito od krijumčara. A evo, bas ove nedelje, dvojicu nasih iz kasarne, dobri drugari su mi bili - pobi taj prokleti Đulijano. A valja i svaki dan trpeti drskost vas seljaka, koji nećete da nam kazete ni gde je berbernica."

"Naučićemo mi taj narod lepom ponasanju, bastinado je prava stvar za njih", reče Pisota veselo. A onda, u najdubljem poverenju, kao da su već braća po oruzju, upita mladića: "Je Г mogu da dobijem jednu cigaretu?"

Na Pisotino zadovoljstvo, dobra volja u tom času isčile. Strazar je bio zaprepasćen drskosću ovog seljaka. "Cigaretu? Od mene trazis?", reče on nepoverljivo. "A sto bih ja tebi, đubre jedno sicilijansko, davao cigaretu?" Tek sada skide pusku s ramena.

Pisota se jedva suzdrza, toliko je divalj poriv u njemu bio, da ne skoči na strazara i isčupa mu grkljan. "Zato sto mogu da ti kazem

НСШЈШС

119

gde da nađes Đulijana", reče on. "Tvoji drugari sto tamo pretrazuju planinu previse su glupi. Ni gekona ne mogu da nadu."

Strazar je sada bio potpuno pometen. Takva drskost naprosto ga je zbunila; s obzirom na to o kakvoj je informaciji reč, bolje bi bilo da se obrati pretpostavljenom. Imao je osećaj da je ovaj čovek opasan igrač i da bi mogao da ga uvali u nekakvu nevolju. Strazar stoga otvori kapiju i puskom dade znak Pisoti da ude u kasarnu. Leđima je bio okrenut ulici. U tom času Đulijano, udaljen stotinak metara, potera onu mulu i kola krenuse kamenitim puteljkom ka kapiji.

Kasarna Belampo zauzimala je prostor od oko četiri jutra. Velika administrativna zgrada činila je sa krilom u kojem su se nalazile zatvorske ćelije slovo L. Iza nje bile su barake za smestaj karabinjera, dovoljno prostrane da prime stotinu ljudi, sa specijalnim, izdvojenim delom koji je sluzio kao stan za načelnika. Na desnom kraju je bila garaza, zapravo ambar koji je delom i dalje sluzio u tu svrhu, zbog mula i magaraca koji su karabinjerima bile neophodni za kretanje po planinskom terenu, tamo gde od vozila nije bilo vajde.

Duboko u zadnjem delu kompleksa nalazilo se skladiste municije i magacin provijanta od nabranog čelika. Ćela kasarna bila je ograđena bodljikavom zicom, preko dva metra visokom, sa dve osmatračnice koje, međutim, već mesecima nisu bili u upotrebi. Kasarna je podignuta u vreme Musolinijevog rezima, a onda je prosirena u toku rata protiv mafije.

Prosavsi kapiju, Pisota proveri da odnekud mozda ne preti kakva opasnost. Na kulama strazarama nije bilo nikoga, nisu se naokolo muvali naoruzani karabinjeri. Sve je podsećalo na neko mirno, napusteno seosko gazdinstvo. U garazi nije bilo parkirano nijedno vozilo; u stvari, nigde nije bilo ni jednog jedinog vozila, sto je iznenadilo Pisotu, koji se pobojao da bi to moglo da znači kako će se neka kola svaki čas pojaviti. Nije mu palo na pamet da bi načelnik mogao da bude toliko glup da ostavi kasarnu bez i jednog jedinog vozila. Pisota je procenio da bi morao da upozori Turija da će, mozda, uskoro imati neočekivane posetioce.

Pod vodstvom mladog strazara, Pisota prođe kroz siroka vrata zdanja u kojem je bila smestena administracija. Bila je tu neka ogromna soba sa ventilatorima na tavanici, ali ni to nije moglo da rastera jaru. Prostorijom je dominirao masivni sto uzdignut na platformu, a po strani su bile ograde koje su odvajale manje radne stolove za činovnike; duz celog zida bile su naredane drvene klupe. Sobetina je bila sasvim prazna, samo je za onim izdignutim stolom sedeo kaplar, po

120

MARIO PIZO

svemu različita pojava od mlađanog strazara. Na ukrasenoj zlatnoj tablici sa imenom, koja je stajala na stolu, pisalo je "KAPLAR KANIO SILVESTRO". Bese to čovek masivnog trupa - sirokih ramena i debele, stubaste vratine koja je pridrzavala glavudzu nalik kakvoj steni. Rozikasti oziljak, nekakvo svetlucavo umrtvljeno tkivo, pruzao se kao iscrtan od uha do ugla čvrste vilice. Iznad usta su mu poput dva crna krila lebdeli dugački, zbunasti brkovi.

Na rukavu je imao oznake kaplarskog čina, za pojasom veliki pistolj i, najgore od svega, Pisotu je gledao krajnje sumnjičavo, s potpunim nepoverenjem, dok je strazar recitovao svoju pesmicu. Kad je kaplar Silvestro progovorio, njegov akcenat otkri da je Sicilijanac. "Lazes, govno jedno", obrati se on Pisoti. Ali pre nego sto je stigao da kaze jos nesto, začu se Đulijanov glas s ove strane kapije. "Ej, karabinjeri, je Г vi bćete ovo vino, iT sta? Da il' ne?" Pisota se divio glasovnim mogućnostima Turija Đulijana; taj glas je bio hrapav, akcenat tako tezak da su ga, maltene, samo najblizi zemljaci mogli razumeti, dok je odabir reci odavao aroganciju tipičnu za dobrostojećeg seljaka.

Kaplar, razdrazen, zareza: "Sta to, za ime Boga, lupeta taj tamo?", pa onda krupnim koracima napusti prostoriju. Strazar i Pisota su ga sledili.

Oslikana zaprezna kola i bela mula stajali su pred kapijom. Go do pojasa, sirokih prsa okupanih znojem, Turi Đulijano je mahao vrčem vina. Lice mu se iskrivilo u golem idiotski kez; celim telom odavao je utisak neotesanog priprostog momka. Ta pojava razoruzavala je svaku sumnjičavost. Taj kod sebe naprosto nije mogao drzati neko skriveno oruzje, bio je pijan, a akcenat mu je bio onaj najprljaviji koji se na Siciliji moze sresti. Kaplar vise nije drzao ruku na pistolju, pa i strazar spusti pusku. Pisota koraknu unatrag kako bi mogao da izvuče pistolj iz jakne.

"Imam tovar vina za vas", drečao je Đulijano. Onda se ismrknu u prste i tresnu slinu o kapiju.

"Ko je to vino naručio?" upita kaplar. Ali već je prilazio kapiji i Đulijano je znao da će je sirom otvoriti da bi propustio kola.

"Otac mi je rekao da doteram ovo načelniku", reče Đulijano namignuvsi.

Kaplar je netremice gledao u Đulijana. To vino je, nema sumnje, bilo poklon nekog seljaka kome su progledali kroz prste zbog nekog sitnog sverca. Kaplar sa nelagodom pomisli kako bi on, kao pravi sići-

SICILIJANAC

121

lijanski otac, lično doterao vino, da se tačno zna čiji je poklon. Ali samo slegnu ramenima. "Istovari robu i unesi je u kasarnu." "Ja to sam da uradim, neće da moze", reče Đulijano.

Kaplara opet gricnu crv sumnje. Neki instinkt mu je govorio da bude na oprezu. Osetivsi to, Đulijano siđe sa kola, i to na onu stranu odakle će lako moći da izvuče sakrivenu lupani. Prethodno je, međutim, podigao bambusom opleten krčag sa vinom i rekao: "Dvadeset ovih lepotana imam za vas."

Kaplar zagrme i, na njegovu naredbu, dvojica mladih karabinjera istrčase iz kasarne; uniforme im behu raskopčane i na glavama nisu imali kape. Ni oruzje nisu poneli. Đulijano im je, stojeći na kolima, dodavao krčage. Jedan vrč je dodao i onom strazaru s puskom, koji je pokusao da odbije. Đulijano pribeze grubom seljačkom humoru: "Ako ćes da pomognes kad se bude pilo, pomozi i sada."

Sada su trojica karabinjera bila praktično van stroja, ruku zauzetih krčazima, i Đulijano je situaciju drzao pod kontrolom. Sve je teklo kako je samo pozeleti mogao. Pisota je bio tik iza kaplara, jedinog vojnika kome su u tom trenutku bile slobodne ruke. Đulijano prelete pogledom preko obliznjih planinskih padina; nije bilo nikakvog znaka da se neko iz potere vraća u kasarnu. On osmotri i put za Kastela-mare; ni traga ni glasa od bornih kola. Tamo dalje, u Via Beli, deca su se jos igrala na ulici. On izvadi luparu iz kola i uperi je u zapanjenog kaplara. U istom trenu Pisota izvuče pistolj iz kosulje i prisloni cev kaplaru na leđa. "Da se mrdnuo nisi", reče Pisota, "ili ću te brkove olovom da ti izbrijem."

Đulijano je drzao trojicu preplasenih strazara na nisanu. "Ne ispustajte te krčage iz ruku i svi pravac u zgradu", reče im on. Naoruzani strazar koji bese obgrlio krčag baci sad pusku na zemlju. Pisota je podize dok su isli ka zgradi. U kancelariji, Đulijano podize onu tablicu na stolu i stade je s divljenjem razgledati. "Kaplar Kanio Silvestro. Vase ključeve, molim. Sve mi dajte."

Kaplar je drzao ruku na pistolju i gledao u Đulijana. Pisota ga lupi po saci i oduze mu pistolj. Kaplar se okrenu i uputi mu hladan ispitivački pogled, kao da bi ga ovog časa sravnio sa zemljom. Pisota se samo osmehnu i reče: "Oprostite."

Kaplar se sad okrenu Đulijanu. "Dečače moj, bezi odavde i idi u glumce, u tome si vrlo dobar. Batali ovo, nikada nećes pobeći. Načelnik i njegovi ljudi će se vratiti pre nego sto padne noć i juriće te do nakraj sveta. Razmisli jos jednom, mladiću moj, kakav je to zivot kad vek vekujes kao odmetnik ucenjene glave. Lično ću te goniti, a

122

MARIO PUZO

ja lica ne zaboravljam. Saznaću kako se zoves i naći ću te, makar se u paklu krio."

Đulijano mu uzvrati osmehom. Iz nekog razloga, dopadao mu se taj čovek. "Ali ako zelis da znas kako se zovem, sto me ne pitas?", reče.

Kaplar ga prezrivo odmeri pogledom. "A ti si bas takav idiot pa bi mi rekao?"

"Ja nikada ne lazem. Ja sam Đulijano", reče on. Kaplar spusti ruku na ono mesto gde mu je stajao pistolj, koji mu Pisota bese oduzeo. Zbog te instinktivne reakcije, jos vise se dopade Đulijanu. Ovaj je čovek nesumnjivo bio hrabar i odgovoran. Ostali su bili prestravljeni. Da, pred njima je, naoruzan, stajao Salvatore Đulijano, onaj koji je već ubio trojicu njihovih drugova. I nije bilo ni najmanjeg razlogu za pomisao da će njih ostaviti u zivotu.

Kaplar je proučavao Đulijanovo lice, dobro ga upamtio, a onda, sporim, brizljivim pokretima, posegnuo za niskom ključeva koja je stajala u jednoj od fioka njegovog radnog stola. Učinio je to samo zato sto mu je Đulijano bio čvrsto prislonio cev sačmare uz leda. Đulijano mu uze ključeve i dobaci ih Pisoti. "Oslobodi te zatvorenike", reče.

U zatvorskom krilu administrativne zgrade, u prostranom delu sa kavezima, nalazilo se deset građana Monteleprea uhapsenih one noći kad je Đulijano pobegao. U jednoj od odvojenih, manjih ćelija lezala su dvojica proslavljenih lokalnih bandita, Pasatempo i Terano-va. Pisota otključa bravu njihove ćelije i oni radosno pođose za njim u drugu prostoriju.

Uhapseni zitelji Monteleprea, svi listom susedi Đulijanovih, nahru-pise u kancelariju i skupise se oko Đulijana, grleći ga, zahvalni do neba. Đulijano ih je pustio da iskazu zahvalnost, ali je sve vreme bio na oprezu, ne ispustajući razoruzane karabinjere iz vida. Komsije su bile odusevljene Đulijanovim poduhvatom; on je ponizio omrazene policajce, on je sampion! Rekose mu da je načelnik bio naredio bastinado, ali da je upravo ovaj kaplar sprečio izvrsenje kazne, i to čistom snagom svoje ličnosti, objasnivsi da bi taj potez izazvao takav revolt kod stanovnistva da kasarna vise ne bi bila bezbedno mesto. Umesto prvobitne kazne, trebalo je da sutradan ujutro budu prebačeni u Palermo, gde bi ih saslusao sudija.

Đulijano je cev svoje lupare usmerio ka patosu, plaseći se da bi mogla slučajno da opali i povredi nekog u masi koja ga je okruzivala. Sve su to bili stariji muskarci, komsije koje je poznavao od detinjih

МП1ЦШ1

123

dana. Obraćao im se birajući reći, kao sto je uvek činio. "Dobrodosli ste ako odlučite da idete sa mnom u planine", reče. "Ili mozete da odete u posetu svojim rođacima u drugim delovima Sicilije dok se vlasti ne prizovu razumu." Čekao je, ali niko ni glasa da pusti. Dvojica bandita, Pasatempo i Teranova, stajali su po strani. Bili su izrazilo napeti, kao na oprugama. Pasatempo je bio niskog rasta, zdepast, ruzan čovek krupnog lica koje je čuvalo bubuljičaste uspomene na boginje prelezane u detinjstvu, debelih i iskrivljenih usana. Seljaci su ga zvali Zivotinja. I Teranova je bio sitne građe, građen kao lasica. A ipak, bilo je nečeg simpatičnog na njegovom neupadljivom licu; na usnama mu je titrao prirodan, neizvestačen osmejak. Pasatempo je bio tipični pohlepni sicilijanski bandit koji je krao stoku i ubijao za novac. Teranova je bio trudoljubivi tezak i karijeru odmetnika počeo je kada su dvojica poreznika dosla da mu uzmu najbolju krmaču. Obojicu ih je ubio, zaklao svinju da porodica i rodbina imaju sta da jedu, i pobegao u planine. Onda su se on i Pasatempo zdruzili, ali ih je neko izdao, pa su uhvaćeni u nekom napustenom skladistu u zitnim poljima Korleonea.

"Vas dvojica nemate izbora", obrati im se tada Turi Đulijano, "Idemo zajedno u planine, a onda, ako tako budete zeleli, mozete ili da ostanete pod mojom komandom, ili da idete svojim putem. Ali danas mi je potrebna vasa pomoć, a vi mi bar toliko dugujete da mi učinite neku sitnu uslugu." Rekavsi to on im se osmehnu, ne bi li ublazio zahtev da mu se pokore.

Pre nego sto su dvojica bandita stigla bilo sta da odgovore, kaplar je učinio nesto tako prkosno i suludo sto niko zivi slutio nije. Mozda zbog povređenog sicilijanskog ponosa, a mozda i iz urođene mu zver-ske siline, ili pak zbog proste činjenice da ga je razjarila sama pomisao da će mu zatvorenici pobeći - ko zna? Tek, kaplar je stajao na nekoliko koraka od Đulijana i sa iznenađujućom brzinom napravio jedan dug korak napred.

Istovremeno, potegao je mali pistolj skriven u kosulji. Đulijano podize luparu, ali bilo je prekasno. Kaplar je, sa svega pola metra, nisa-nio u Đulijanovu glavu. Ako opali, metak će razneti Turijevo lice.

Svi stadose kao ukopani. Đulijano je video da mu je pistolj uperen u glavu. Iza cevi se naziralo crveno, razjareno kaplarevo lice, grčilo se kao zmijsko telo. Ali pistolju kao da je bilo potrebno mnogo vremena da opali. Bilo je to kao da padas u nekom kosmarnom snu, padas, i taj pad traje zauvek i nema mu kraja, a ti opet znas da je to samo san i Ha nikaHa nprps trpsnnti o tie. U deliću sekunde pre nego sto će

124

MARIO PUZO

kaplar povući obarač, Đulijana preplavi bezmerni talas blazenstva; u njemu nije bilo ni trunke straha. Oči mu ne trepnuse kad kaplar povuče obarač, stavise - Turi krenu ka njemu. Začu se jedno glasno metalno "klik" kad je čekić udario u neispravni metak u burencetu. Tren kasnije Pisota, Teranova i Pasatempo bacise se na kaplara i on se skljoka pod tezinom njihovih tela. Teranova je zgrabio pistolj i otrgao ga kaplaru iz ruke, Pasatempo je sčepao kaplara za kosu i pokusavao da mu iskopa oči, Pisota je bio već potegao noz, spreman da ga ovome zarije u grlo. Đulijano ih obuzda u poslednji čas.

"Nemojte ga ubiti", reče Đulijano tiho i poskida ih sa kaplarovog skrsenog, bespomoćnog tela. On pogleda čoveka koji mu je lezao pod nogama, prenerazen tezinom povreda koje su mu nanesene u tom jarosnom trenu, pod naletom pobesnele gomile. Kaplaru je pola uha bilo odvaljeno, i iz rane je liptala krv. Desna ruka groteskno mu je visila. Iz oka mu je tekla krv, a prekrivalo ga je veliko parče otkinute koze.

Ipak, i dalje nije pokazivao znake straha. Lezao je tu, isčekujući . smrt, i Đulijana preplavi neko osećanje neznosti prema njemu. Jer, eto čoveka koji ga je stavio na veliku probu, čoveka koji je dao zivu potvrdu njegove, Đulijanove, besmrtnosti; eto čoveka koji je dokazao nemoć smrti. Đulijano ga pridize na noge i, na zaprepasćenje svih prisutnih, nakratko ga zagrli. Već u narednom trenu pravio se kao da pomaze kaplaru da se uspravi.

Teranova je pregledao oduzeti pistolj. "Mnogo si sreće imao", obrati se on Đulijanu. "Samo je taj jedan metak bio neispravan."

Đulijano pruzi ruku da uzme pistolj. Teranova je načas oklevao, ali mu ga predade. Đulijano se okrenu kaplaru. "Ponasaj se kako dolikuje", reče mu on prijateljskim tonom, "i ni dlaka s glave neće faliti ni tebi ni tvojim ljudima. Ja garantujem."

I dalje osamućen i preslab od zadobijenih povreda da bi mogao bilo sta da odgovori, kaplar izgleda nije ni razumeo sta mu je Đulijano kazao. Pasatempo sapnu Pisoti: "Daj mi taj tvoj noz da ga dokrajčim."

"Ovde naređuje Đulijano i svi ima da ga slusaju", reče Pisota. Izgovorio je te reci kao puke činjenice, tek da stavi Pasatempu do znanja da je spreman da ga ubije dok trepnes ukoliko takva naredba stigne.

Pohapseni zitelji Monteleprea brzo odose. Nisu zeleli da prisustvuju masakru karabinjera. Đulijano odvede kaplara i njegove vojnike ka zatvorskom krilu i tamo ih zaključa, sve zajedno, u jednu manju ćeliju. Onda povede Pisotu, Teranovu i Pasatempa da pogledaju сега ima u

SICILIJANAC

125

drugim zgradama kasarne. U skladistu sa oruzjem i municijom pro-nađose puske, pistolje i revolvere, sve sa municijom. Natrpase na sebe oruzja koliko su mogli da ponesu, a sanduke sa municijom natovarise na kola. Iz spavaonice uzese nesto ćebadi i nekoliko vreća za spavanje, a Pisota na kola nabaci i dve karabinjerske uniforme, za sreću. I tako Đulijano sede i uze dizgine, u kola do vrha puna poharane robe. Pisota, Teranova i Pasatempo, sa oruzjem na gotovs, krenuse pored kola, za slučaj da ih napadnu. Brzo su se kretali putem za Kastelamare. Bilo im je potrebno nesto vise od sat vremena da stignu do kuće onog seljaka koji Hektoru Adonisu bese ustupio zaprezna kola i da zakopaju plen u njegov svinjac. Onda su pomogli seljaku da prefarba kola u maslinastozeleno, bojom ukradenom iz magacina američke vojske. Načelnik Rokofmo se iz potere vratio u vreme večere; sunce je tonulo za horizont, a ni u ljuto podne nije sijalo tako kako je načelni-kovo lice buknulo od gneva kad je ugledao svoje ljude u kavezu. On odmah izdade naređenje da borna kola krenu u poteru za odmetnicima, ali dotle je Đulijano već bio duboko u planinskoj bestragiji, u svom sigurnom pribezistu.

NOVINE uzduz i popreko Italije dale su veliki publicitet ovoj priči. Samo tri dana ranije, ubistvo dvojice karabinjera takođe je izborilo rnesto na naslovnim stranama, ali tada se o Đulijanu pisalo kao o jos jednom očajnom sicilijanskom banditu za koga se nikada ne bi ni čulo da nije tih zverstava. Ovaj novi poduhvat bio je, međutim, nesto sasvim drugo. Taj Đulijano je bitku s Nacionalnom policijom izvojevao svojom domisljatosću i mudrom taktikom. Oslobodio je svoje pri -jatelje i komsije iz zatvora u koji su, izvan svake sumnje, nepravdom i dospeli. Novinari iz Palerma, Napulja, Rima i Milana pristigose u gradić Montelepre, da intervjuisu porodicu i prijatelje Turija Đulijana. Majku su mu slikali kako drzi Turijevu gitaru. Tvrdila je da na njoj svira kao anđeo. (To nije bila istina; svirao je tek toliko dobro da slu-salac moze da razazna melodiju.) Njegovi nekadasnji drugari iz skole izjavili su da je Turi toliko mnogo čitao da su mu nadenuli nadimak Profesor. Na tu će se pojedinost novine nakačiti s odusevljenjem. Sicilijanski bandit koji - pazi, boga ti - ume i da čita. Pominjali su novinari u svojim izvestajima i Aspanua Pisotu, Turijevog rođaka, koji se glavnom junaku pridruzio na neizvesnim stazama odmetnistva iz čistog, netaknutog prijateljstva. I sve su to bili začini čudesnoj pnpovesti o čoveku koji je ljude nadahnjivao na takvu, bespogovornu odanost.

126

MARIO PUZO

A da ćela priča dobije onu notu neodoljivosti zasluzna je bila jedna stara fotografija, iz vremena kad je Turiju bilo sedamnaest leta. Na njoj je ćela Italija videla retko naočitog mladića, po meri mediteranske muzevnosti. Ono sto se verovatno najvise dopalo italijanskom narodu bio je Đulijanov čin milosrđa, činjenica daje postedeo kaplara koji je hteo da ga ubije. Bilo je to bolje nego u najdirljivijoj operi; pre je to, stavise, ličilo na lutkarske predstave, popularne na Siciliji, gde se drvenim figurinama događalo sve i svasta, ali bi se uvek sve zavrsilo bez prolivene krvi, raznetog mesa i unakazenih tela.

Novine su jedino osudile Đulijanovu odluku da oslobodi dvojicu ozloglasenih razbojnika poput Teranove i Pasatempa, ukazujući na mogućnost da dva tako zla kompanjona mogu samo da skrnave predstavu o vitezu u blistavom oklopu.

Samo su jedne milanske novine podsetile svoje čitaoce da je Salva-tore - Turi Đulijano prethodno ubio trojicu pripadnika Nacionalne policije, uz napomenu da bi trebalo preduzeti posebne mere kako bi on bio lisen slobode, jer ne mogu se jednom ubici oprostiti počinjena zlodela samo zato sto je zgodan, načitan i ume da svira gitaru.

Deseto poglavlje

DON KROČE je sada bio u najvećoj meri svestan značaja Turija Đuli-jana i iskreno mu se divio. Kakav je to mladi mafiozo! On je, naravno, mislio na iskonsko značenje te reći, kao kad se za nečije lice kaze da je "mafiozo", kao sto je neko drvo u polju "mafiozo", ili zena "mafiozo", a to će reći - nesto prelepo, divno na jedinstven, poseban način.

Kakva bi čelična pesnica taj mladić bio u barsunastoj rukavici don Kročeovoj! Kakav ratni zapovednik na bojnom polju! Don Kroče je odlučio da se ne obazire na činjenicu da ga je Đulijano, u dobrom trenutku, dobrano nazuljio oslobodivsi dvojicu bandita utamničenih u Montelepreu, strasnog Pasatempa i prepredenog Teranovu, čije je hvatanje sam don odobrio i u njemu saučestvovao. Ali sve se to dalo oprostiti, sto je bilo - bilo je; nikada don ne bi sebi priustio ljutnju koja će mu sutra uskratiti korist. Od sada će budno motriti na svaki korak Turija Đulijana.

U PLANINSKO] ZABITI, Đulijano nije znao koliko mu je u međuvremenu narasla slava. I suvise je zauzet bio planiranjem kako da učvrsti svoje pozicije. Prvi problem sa kojim se suočio bila su dva bandita, Teranova i Pasatempo. Ispitao ih je o svim pojedinostima njihovog hapsenja i dosao do zaključka da ih je neko izdao, ocinkario. Oni su se pak zaklinjali u odanost svojih ljudi, iznoseći tome u prilog podatak da su mnogi od njih izginuli braneći svoje sefove. Kad je sve dobro odvagao, Đulijano je utvrdio da je Pasatempa i Teranovu izdala mafija, čiji su pripadnici dejstvovali kao spoljni saradnici i posrednici za ovu bandu. Kad je svoju sumnju otvoreno izneo dvojici bandita, oni su naprosto odbili da poveruju u tu verziju. Prijatelji prijatelja nikada ne bi prekrsili sveti zakon omerte, stozer njihovog sopstvenog opstanka. Đulijano nije dalje insistirao, već je i zvanično ponudio Teranovi i Pasatempu da pristupe njegovoj bandi.

128

MARIO PUZO

siciLijmc

129

Objasnio im je da njegov cilj nije puko prezivljavanje, već da iza njegovog pregnuća stoji namera da jednoga dana izrastu u organizaciju sa političkim uticajem. Posebno je naglasio da oni nikada neće pljačkati sirotinju. Stavise, pola dobitka deliće nevoljnicima u svim provincijama u okruzenju Monteleprea, sve do predgrađa Palerma. Teranova i Pasatempo bi se nasli na čelu sopstvenih bandi, koje bi bile pod Đulijanovom komandom. Te bande, podređene glavnoj komandi, ne bi kretale u pohod sa ciljem ostvarivanja materijalne koristi ukoliko prethodno ne bi dobile odobrenje od samoga Đulijana. Ako udruze snage, imaće apsolutnu vlast u svim provincijama koje izdrzavaju veliki grad Palermo, ali i Monreale, kao i varosi Montelepre, Partiniko i Korleone. Imponovalo im je kad im je rekao da će zauzeti ofanzivan stav prema karabinjerima i da će, jednoga dana, policajci biti ti koji se boje za goli zivot, a ne banditi. Pasatempa i Teranovu je taj hrabar pristup naprosto zapanjio.

Pasatempo, tipičan predstavnik stare razbojničke garde, bio je prvenstveno zainteresovan za silovanja, sitne iznude i ubijanje pastira po poljima. Nije stoga neobično sto je, saslusavsi Đulijana, odmah počeo da kuje planove kako bi jednoga dana mogao da ubije tog mladića i otme njegov deo plena. Teranova, kome se Dulijano svideo i koji je, nesumnjivo, iskazivao mnogo veću zahvalnost sto ga je ovaj izvukao iz zatvora, dokonao je kako bi mozda mogao taktički da usme-ri ovog darovitog mlađanog bandita, pa da ovaj krene nekim razboritijim putem. Dulijano ih tada pogleda s blagim osmejkom, kao da im čita misli i uziva u onome sto je pročitao.

Pisota je već bio navikao na velike ideje svoga druga, s kojim deli dobro i zlo od malih nogu. On je imao vere u njegove reci. Kad Turi Dulijano kaze da je kadar nesto da učini, Aspanu Pisota zaista veruje da je kadar. Zato je i ovom prilikom slusao sta Turi govori.

Pod blagom jutarnjom svetlosću koja je obasjala planine zlaćanim zracima, njih trojica su slusali Đulijana kao opčinjeni, dok je on bese-dio o velikom pohodu, o tome kako će oni stati na čelo borbe za oslobođenje naroda Sicilije, kako će vratiti dostojanstvo iznurenoj sirotinji i skrsiti moć mafije, plemstva i Rima. Da je bilo ko drugi to pričao, oni bi se začelo zacenili od smeha, ali svima im je na pameti bilo nesto sto će doveka pamtiti svako ko je tom činu prisustvovao: tren kad kaplar podize pistolj ciljajući Đulijanu u glavu. Taj miran pogled Dulijanov, ta apsolutna sigurnost da neće umreti dok je čekao da kaplar povuče obarač - bilo je to nesto sto se ne zaboravlja. Kao ni milost koju je prema kaplaru iskazao posto je pistolj omanuo. Svi

ti postupci odavali su čoveka koji je verovao u sopstvenu besmrtnost i prosto nagonio druge da i oni veruju. I tako su njih trojica bez daha gledali u tog naočitog mladića, zatečeni njegovom lepotom, hrabros-ću i nevinosću.

SUTRADAN UJUTRO Dulijano povede svoju trojicu ljudi, Aspanua Pisotu, Pasatempa i Teranovu, niz planinu, pa izađose na stazu koja će ih dovesti do ravnice nedaleko od gradića Kastelvetrana. On je isao ispred ostalih, da ispita teren. I Dulijano i njegovi ljudi behu obučeni kao radnici.

Dulijano je znao da tuda prolaze konvoji kamiona sa namirnicama na putu ka pijacama Palerma. Problem je bio kako kamione zaustaviti. Oni će se, kao sto uvek biva, kretati velikom brzinom, ne bi li obeshrabrili eventualne otmičare, a i vozači bi mogli biti naoruzani,

Rasporedivsi ljude u zbunje kraj puta, nadomak Kastelvetrana, Dulijano sede na veliku belu stenu, tako da se sa svih strana jasno vidi. Ljudi koji su isli u njive gledali su ga nepomičnih lica. Videli su da ima lupam i zurno prolazili mimo njega. Dulijano se pitao da li ga je iko od ovih ljudi prepoznao. Onda ugleda velika zaprezna kola, oslikana motivima iz neke drevne epopeje; vukla ih je samo jedna mula. Starca koji je kola terao Dulijano je znao iz viđenja. Bio je to jedan od brojnih vozara koje ste mogli sresti u ruralnim delovima Sicilije. Stari je iznajmljivao svoja zaprezna kola za prevoz barnbuso-vine od zabačenih sela do fabrike u gradu. Nekada davno boravio je u Montelepreu, tu i tamo bi prevezao neku robu za Đulijanovog oca. Dulijano stade nasred puta. Lupam mu je visila u desnoj ruci. Vozač ga je prepoznao, premda se to na njegovom licu ničim nije odrazilo, sem sto je kratko trepnuo.

Dulijano ga oslovi prisno, onako kako je ljude pozdravljao jos u detinjstvu, nazvavsi ga stricem. "Zu Pepino", reče on. "Srećan je ovo dan i za tebe i za mene. Ja sam ovde da ti pomognem da se obogatis, a ti da pomognes meni da olaksam muke sirotinjske." Iskreno se obradovao sto posle tolikih godina vidi starca, pa se grohotom nasmeja. Starac nije odgovarao. Netremice je gledao u Đnlijana, njegovo kameno lice mirovalo je, isčekujući. Dulijano se pope na kola i sede kraj njega. Onda skloni luparu pozadi i opet se radosno nasmeja. Zato sto je naleteo bas na Zua Pepina, znao je da će mu se toga dana posrećiti.

130

MARIO PUZO

Đulijano je uzivao u svezini pozne jeseni, divoti planina na horizontu, kao i saznanju da njegova tri čoveka u siprazju drze situaciju na drumu pod kontrolom. Izneo je svoj plan Zuu Pepinu, koji ga je slusao bez rečL, bez najmanje grimase. Sve dotle, doduse, dok mu Đulijano nije rekao da će njegova nagrada biti puna kola hrane iz poharanih kamiona. Tada Zu Pepino groknu i reče: "Turi Đulijano, uvek si bio fino« i hrabro momče. Dobrodusan, osetljiv, velikodusan i saosećajan. OtKad si porastao i postao čovek, nisi se promenio." Đulijano se doseti Kako Zu Pepino pripada onoj staroj gardi Sicilijanaca koja je negoval-a raskosan jezik. "Računaj na moju pomoć, i u ovom i u svim ostalirn poduhvatima. I pozdravi svoga oca koji bi trebalo da se ponosi sto ima takvog sina."

KONVOJ koji su činila tri kamiona sa namirnicama pojavi se na drumu negde oko podneva. Kad su zasli za krivinu koja je izbijala na partiničku ravr»icu, vozila su morala da stanu. Čitava povorka zapreznih kola i mul^ blokirala je put tako da ni mis nije mogao da prođe. Akciju je u delo sproveo Zu Pepino, kome su svi prevoznici bili sto duznici, sto bespogovorno odani.

Vozač prvog kamiona je legao na sirenu, primakavsi se toliko da je branikom kljucnuo najbliza kola. Rabadzija koji je na njima sedeo okrenu se i uputi soferu pogled u kojem se ogledala takva zlovolja daje ovaj smesta prikočio, procenivsi daje mudrije strpljivo sačekati nego se kačiti s ovim svetom. Znao je sofer da su ove rabadzije, upr-kos činjenici d& njihov poziv nije na bogzna kakvoj ceni, ponositi i zestoki ljudi koji će braneći svoju čast i pravo prvenstva na drumu biti u stanju da- nozem nasmrt izbodu ćoveka i da s mesta zločina odu zvizdućući-

Druga dva Kamiona takođe se zaustavise. Vozači izađose. Jedan od njih bio je sa istoka Sicilije, drugi je bio stranac, sto će reći - dosao je iz Rima. Taj Ilimljanin primače se vozarima otkopčavajući jaknu, Ijutito im dovikujući da sklone te proklete mule i govnjiva kola s puta. Pri tom je jedna ruku gurnuo u jaknu.

Đulijano skoči sa kola. Nije morao da vadi sakrivenu luparu, niti da poteze pistolj koji je drzao za pojasom. Dao je znak svojim ljudima koji su čekali u siprazju i oni istrčase s oruzjem na gotovs. Teranova se izdvoji iz grupe, pa otrča do zadnjeg kamiona, za slučaj da vozač pokusa da pobegne u rikverc. Pisota skliznu niz nasip i stade licem u lice s onim besrtim soferom iz Rima.

131

U međuvremenu, Pasatempo, koji je akciji očito pristupio sa vise zara nego ostali, izvuče sofera prvog kamiona i baci ga u prasinu, Đuli-ianu pred noge. Đulijano se sagnu, pruzi ruku i pomoze čoveku da se pridigne. Dotle je Pisota već doterao sofera onog poslednjeg kamiona, i sada su sva trojica stajala tu, jedan do drugoga, kao pokisli. Onaj Rimljanin nije vise gurao ruku u jaknu, a i onaj gnev mu bese isčileo sa lica. Đulijano im se osmehnu, s nepatvorenom dobrom voljom, i reče: "Ovo je srećan dan za vas trojicu. Nećete morati da bijete dug put do Palerma. Moje rabadzije će vam istovariti robu s kamiona i razdeliti tu hranu nevoljnicima kojih je ova oblast puna, i to, naravno, pod mojim budnim okom. Dozvolite mi da vam se predstavim.

Ja sam Đulijano."

Trojica vozača namah postadose snishodljivi, bogzna kako ljubazni. Ne zure oni, rekose, ama bas nikud. Imaju sve vreme ovoga sveta. U stvari, sad je bas negde vreme da malo predahnu i ručaju. Kamioni su im udobni. A i vreme je fino, nije pretopio. Eto, stvarno, lepe zgode, bas ih je zvezda sreće obasjala.

Đulijano je video da se plase. "Ne brinite", reče on. "Ja ne ubijam ljude koji hleb nasusni zarađuju u znoju lica svog. Pridruzićete mi se za ručkom dok moji ljudi ne obave svoj posao, a onda ćete se vratiti svojim kućama, zenama i deci, i ispričati im koliko ste danas imali sreće. Kad vas policija bude saslusavala, nemojte im reći vise nego sto morate, i ja ću vam biti zahvalan."

Đulijano zastade. Bilo mu je od posebnog značaja da se ovi ljudi ne osete osramoćenima i da ga ne omrznu. Vazno je bilo da svima kazu kako se Đulijano prema njima lepo poneo. Jer, biće i drugih ovakvih slučajeva i dobro je da ga prati dobar glas.

I, soferi dozvolise da ih odvedu u senku velike stene kraj puta. Dobrovoljno su Đulijanu predali pistolje, iako ih niko i nije pretresao. A onda su sedeli kao anđeli dok su im rabadzije istovarivale kamione. Kad ovi zavrsise posao, bese ostao jos jedan pun kamion čiji tovar nije mogao da im stane na kola. Đulijano reče Pisoti i Pasatempu da sednu uz sofera ovog kamiona i dade Pisoti zadatak da isporuči robu nadničarima u Montelepreu. Sam Đulijano i Teranova nadgledaće ras-podelu hrane u kastelvetranskom okrugu, kao i u Partiniku. Kasnije će se skupiti u pećini na vrhu Monte d'Ore.

Ovim delom Đulijano je ponovo počeo da pridobija podrsku svojih zemljaka. Ko je jos video da neki razbojnik deli plen siromasnima? Sutradan su u svirn sicilijanskim novinama osvanule storije o novom Robinu Hudu. Jedino je Pasatempo gunđao: po njegovom misljenju,

132

MARIO PUZO

ceo dan su radili, a za dzabe. Pisota i Teranova su, međutim, shvatili da je posle ovog prepada njihova banda dobila jos hiljade sledbenika u borbi protiv Rima.

Nisu, međutim, znali daje preuzeta roba putovala u skladiste don Kročea Mala.

ZA SVEGA MESEC DANA Đulijano je dousnike imao posvuda; oni su mu davali informacije o bogatim trgovcima sto putuju sa novcem zarađenim na crnoj berzi, o navikama raznih plemića, ali i o kretanju onih malobrojnih nepodobnika sto se sasaptavaju sa visokim policijskim zvaničnicima. I tako je do Đulijana dopro glas o nakitu kojim bi se s vremena na vreme u javnosti podičila vojvotkinja od Alkama. Prema tom izvoru, veći deo godine dragulji su lezali u sefu u Palermu, ali bi ih ona uzimala u pojedinim prilikama, mahom kad ide na zabave. Da bi saznao vise o vojvotkinjinim draguljima - učinilo mu se da bi tu moglo biti dobrog plena - Đulijano je poslao Aspanua Pisotu da ispipa situaciju na imanju Alkamovih.

Ograđeno imanje vojvode i vojvotkinje od Alkama, čije su kapije čuvali naoruzani strazari lezalo je tridesetak kilometara jugozapadno od Monteleprea. I vojvoda je plaćao "kiriju" Prijateljima prijatelja, sto je bila garancija da mu niko neće krasti stoku, pljačkati kuću ili oteti nekog člana porodice. U normalnim vremenima, kad operisu normalni kriminalci, ovaj aranzman učinio bi ga bezbednijim od pape u Vatikanu.

Početkom novembra meseca, kad se na velikim sicilijanskim imanjima ide u berbu grozđa, poslovično nedostaje radne snage pa se do posla lako moze doći. Pisota se, tako, pojavio na gradskom skve-ru, gde su nadzornici regrutovali nadničare. Pridruzio se grupi koju su poveli na imanje vojvode od Alkama. Prvog dana polomio se od posla puneći kosare tamnim grozdovima. Vise od sto ljudi radilo je u vinogradu; bese tu i muskaraca, i zena, pa i male dece, koji su radeći pevali u horu. Oko podneva bi ručali, pod vedrim nebom.

Pisota je sedeo sam, posmatrajući ostale. U jednom trenutku zapazi neku mladu zenu koja je iz zamka donosila posluzavnik sa hlebom. Bila je lepa, ali bleda; videlo se da ne izlazi često na sunce. Sem toga, bila je bolje obučena od drugih zena. Ali ono sto je na Pisotu ostavilo naročito snazan utisak bila je njena oholost; stalno se nesto pućila, izbegavajući svaki dodir sa drugim radnicima. Pisota će saznati da je ona lična sluskinja vojvotkinje od Alkama.

SKUHANA*

133

U trenu mu je bilo jasno da će ova devojka bolje od bilo koga drugog posluziti njegovim namerama. Đulijanu je Pisotin stil bio dobro znan, pa rnu je izričito naredio da u tom mukotrpnom procesu pribi-ranja informacija niposto ne osramoti neku od lokalnih devojaka. Ali Pisota je drzao da je Turi ipak i suvise romantičan i nevin u ovozemaljskim stvarima. Devojče je lepotica, lovina koja se ne propusta.

Kad se ponovo pojavila, opet s ogromnim posluzavnikom, on joj ga uze iz ruku, da je odmeni. Njegov postupak ju je iznenadio i kad je Pisota upita kako se zove, ona ne htede da odgovori.

Pisota spusti onaj posluzavnik i zgrabi je za ruku. Onda joj se osmehnu, onako, kao da će da je pojede. "Odgovori mi kad te lepo pitam. Ako nećes, ima da te zakopam u ovo grozđe." A onda se nasme-ja, da joj stavi do znanja kako se samo salio. Pa je počasti svojim najsarmantnijim osmehom i prozbori najneznijim glasom: "Ti si naj lepsa devojka koju sam na Siciliji ikada video", reče. "Morao sam da pričam sa tobom."

Sluskinja je bila i prestravljena i privučena. Primetila je opasno sečivo koje mu je visilo za pojasom, nije joj promaklo ni kako se taj momak nosi, kao da je i on neki vojvoda. Sad je već bila zainteresova-na, nego sta. Rekla mu je da se zove Gracijela.

Kad prođe dugi radni dan, Pisota odvazno zakuca na zadnja kuhinjska vrata u zamku i upita da li je tu Gracijela. Starica koja mu je otvorila vrata prvo ga saslusa, a onda sturo reče: "Posluzi nije dozvoljeno da prima posete." I zalupi mu vrata pred nosem.

Sutradan je Pisota ponovo uzeo posluzavnik iz Gracijelinih ruku i sapnuo joj da zeli da je vidi posle posla. Vesto joj prikači tanku zlatnu narukvicu preko članka dok ju je milovao po ruci. Ona mu. obeća da će se nekako izvući iz zamka kad padne mrak, pa da se nađu u vinograd^ gde u to vreme nema nikoga.

Te noći Aspanu Pisota obuče onu svilenu kosulju koja mu je po meri sasivena u Palermu. Čekao je devojku u udolini između brda obranog grozđa. Kad se pojavila, Pisota je zagrli, a kad ona podize glavu da je poljubi, on se samo očesa svojim usnama o njene i gurnu joj saku između nogu. Pokusala je da mu se izmigolji, ali on je čvrsto stisnu. Strasno su se ljubili, a on joj zadize vimenu suknju i s iznenađenjem otkri da nosi donji ves od svile. Mora da gaje od vojvotkinje pozajmila, pomisli Pisota. Hrabra mala, a i lopovluku sklona.

On je povuče dole, na ćebe koje bese rasirio na zemlji, pa legose jedno uz drugo. Ljubila gaje strasno, dajući mu se celim telom; osetio ip tn km? svilane gaćice. Brzim pokretom, on ih strgnu i sada su mu

134

MARIO PUZO

ruke bile pune toplog, vlaznog mesa. Ona mu je skidala kais i otkopčavala ga i on, ne prestajući daje ljubi, strgnu pantalone do kolena. Leze onda na devojku, skloni ruku koja je vrsljala po svili i prodre u nju. Gracijela tiho zastenja i izdize se sa zadivljujućom snagom, a Pisoti se učini da se penje i pada, penje i pada, i onda, iznenada, Gracijela tiho ciknu i potpuno se primiri. Majku mu, pomisli Pisota, prebrzo je svrsila. Ali sta fali. On je ovo i radio zbog dragocenih informacija, to mu je bio cilj; sto se ličnog zadovoljstva tiče, moze ono i da sačeka. Umotase se u ono ćebe, zagrljeni. On joj reče da je dosao ovamo da radi ne bi li sakupio nesto novca koji će mu omogućiti da se upise na Univerzitet u Palermu, jer, zaboga, njegovi hoće da postane advokat. Hteo je da devojka pomisli kako je on prilika koju ne bi trebalo propustiti. Onda ju je pitao da mu nesto ispriča o sebi, da li joj se dopada posao, kakve su ostale sluge. Postepeno je usmeravao priču prema njenoj gospodarici, vojvotkinji.

Gracijela uze Aspanuovu ruku i ponovo je ćusnu sebi među noge, pa mu ispriča kako je vojvotkinja lepa kad obuče svoje fine haljine i stavi svoj fini nakit, pa kako najvise voli bas nju, Gracijelu, pa joj dozvoljava da nosi nesto od njene garderobe, uglavnom ono sto izađe iz mode.

"Uh, voleo bih da te vidim kad se udesis kao vojvotkinja. Je Г ti daje i nakit da stavis?"

"Pa, na Badnje veče mi uvek da onu ogrlicu." I bas kao sto je Đuli-jano i pretpostavljao, u vreme praznika dragulji će biti tu, u zamku. Morao je, međutim, jos nesto da sazna, ali ga je ona odjednom opkoračila, pridrzavajući pri tom ćebe na ramenima. U trenu, Aspanu je ponovo bio u naletu, ćebe odlete u stranu, suknja prhnu preko Graci-jeline glave i njih dvoje, od siline devojačkog mamuzanja, zavrsise u onom bedemu od grozđa. Kad su bili gotovi, iscrpljena tela isparavala su od lepljivog mirisa slatkih plodova i omamljujućeg vonja ljubavi. "Lepo je ovo, na svezem vazduhu, ali kad bih mogao da dođem kod tebe kući, da vodimo ljubav kako dolikuje", reče Aspanu.

"Ne moze dok je vojvoda ovde. Kad ode u Palermo, u kući je malo opustenija atmosfera. Sledećeg meseca će odsustvovati nekoliko nede-Ija, tamo negde pred Bozić."

Aspanu se osmehivao. Sad kad je imao sve potrebne informacije mogao je da posveti punu paznju onome sto mu je pri ruci. On naleg-nu na Gracijelino telo i opet je pritisnu uz ono ćebe; sada je vodio ljubav s takvom zestinom da je devojka bila orosto

SICILIJANAC

135

zadovoljstva, malo se čak i uplasila. Taman toliko da ga se uzeli do narednog meseca.

PET DANA pre Bozića Đulijano, Pasatempo, Pisota i Teranova stigose do kapije imanja Alkamo, u kolima koje su vukle mule. Bili su obučeni kao dobrostojeći seoski domaćini koji su posli u lov; garderobu su nabavili u Palermu, od para zarađenih prodajom dela robe poskidane s onih kamiona. Svaki je na sebi imao pantalone od rebrastog somo-ta, crvenu vunenu kosulju, tesku jaknu isaranu redenicima. Isprečise im se dva strazara. Posto se sve to događalo usred bela dana, strazari nisu bili uznemireni njihovom pojavom, pa ni puske nisu skidali s ramena.

Đulijano im se priblizi hitrim korakom. Nije bio naoruzan, izuzme li se pistolj sakriven iza grubog rabadzijskog kaputa. Strazare počasti onim svojim sirokim osmehom. "Gospodo", reče, "ja sam Đulijano i dosao sam da pozelim vasoj vojvotkinji srećan Bozić i da je zamolim da za taj veliki praznik daruje sirotinju."

Strazari kao da se okamenise na pomen Đulijanovog imena. Onda se latise pusaka, ali su ih Pasatempo i Teranova već gledali preko revolverskih cevi. Pisota oduze strazarima puske i baci ih na kola. Pasatempo i Teranova zaputise se, sve sa zarobljenim strazarima, kroz kapiju.

Dvorcu se prilazilo preko ogromnog kamenom popločanog dvorista. U jednom uglu, kokoske su se skupljale oko neke stare sluskinje koja im je bacala psenicu. Iza kuće u basti se igralo četvoro vojvotki-njine dece, pod budnim okom guvernante u crnoj pamučnoj haljini. Đulijano se stazom zaputi ka kući, Pisota je isao za njim. Da, Aspanu je dobio prave informacije; sem ovih na kapiji, drugih strazara nije bilo. Pored baste je bio jedan mnogo veći komad zemlje gde je uzgajano povrće, a bio je tu i maslinjak. Njih sestoro je radilo u basti. Đulijano pozvoni na vrata, a onda ih gurnu, bas kad je sluskinja prisla da ih otvori. Gracijela se silno iznenadila ugledavsi Pisotu tu, pred glavnim vratima, pa koraknu u stranu.

"Ne boj se", reče Đulijano blago. "Kazi svojoj gospodarici da nas ovamo salje vojvoda, poslom. Moram da razgovaram s njom."

I dalje u čudu, Gracijela ih odvede do dnevne sobe, gde je vojvotkinja sedela i čitala. Ona rukom dade sluskinji znak da napusti sobu; vidno joj je smetalo sto, eto, neki ljudi nenajavljeni upadaju u njen dom, Da ostro re-čf Mu? mi ip na niitii Sta bih mopla da učinim za vas?"

136

MARIO PUZO

Dulijano nije bio u stanju da joj istog časa odgovori, zapanjen lepotom te odaje. Bila je to najveća soba koju je u zivotu video i, na njegovo jos veće čuđenje, pre nekako okrugla nego četvrtastog oblika. Zlatne zavese zaklanjale su velike francuske prozore, dok je tavanica bila izdubljena, nalik kupoli, i ukrasena freskama koje prikazivahu heruvime. Knjiga je bilo posvuda - na sofi, na čajnim stočićima i na policama duz zidova. Po zidovima su visile velike slike, raskosna ulja na platnu, a posvuda su se mogle videti ogromne vaze sa cvećem. Po stoćićima, oko kojih su stajale masivne fotelje i sofe, bile su razbacane srebrne i zlatne kutije. U sobu je lako moglo da stane i stotinu ljudi, a jedina osoba koja je tu impozantnu odaju koristila bila je ova usamljena zena odevena u belu svilu. Kroz otvorene prozore dopirali su sunčevi zraci, svez vazduh i dečji povici. Dulijano prvi put u zivotu oseti zavodljivu moć bogatstva, shvati da se novcem moze stvoriti sva ta lepota; oklevao je sada, kad je trebalo narusiti tu divotu nekim grubim ili okrutnim činom. Učiniće samo ono sto mora učiniti, i nikakvog ruznog belega na ovom divnom mestu ostaviti neće.

Vojvotkinja je strpljivo čekala odgovor. Odmah joj je za oko zapao muzevni stas tog naočitog mladića. Primetila je daje zadivljen lepotom njene sobe i pri tom joj je pomalo smetalo sto je ta lepota na njega očito ostavila jači utisak nego njena lična. Pomislila je kako je, eto, prava steta sto je on očigledno običan seljak, sto se ne kreće u njenim krugovima, a u tom miljeu malo nevinog flerta niko ne bi smatrao nedoličnim. Zbog svega toga, kad je progovorila, u njenom glasu bilo je mnogo vise topline nego obično u ovakvim okolnostima: "Mladiću, izvinite, ali ako je taj posao u vezi sa imanjem, moraćete neki drugi put da dođete. Moj muz nije kod kuće."

Dulijano je pogleda. Osetio je načas onu netrpeljivost koja se u siromasnom muskarcu javlja kad mu neka bogata zena na izvestan način nameće svoju nadmoć oslanjajući se na svoje bogatstvo i drustveni polozaj. On se uljudno nakloni, zapazivsi impozantan prsten na njenoj ruci, pa reče, toboze ponizno: "Posao je u vezi sa vama. Zovem se Dulijano."

Zalud mu je bila ona toboznja poniznost, zabadava ju je rasipao na vojvotkinju, već otupelu od udvoričke poniznosti svoje posluge. Ona je u tome, jednostavno, videla obično postovanje reda. Bila je to kulturna zena, zanimale su je knjige i muzika, dok je sicilijanska sva-kodnevica uopste nije interesovala. Retko bi pročitala lokalne novine; smatrala ih je pukom varvarstinom. I tako ona ljubazno

ГРГР-

SHIllIANtr

137

mi je sto smo se upoznali. Jesmo li se, mozda, nekom prilikom sreli u Palermu? U operi, mozda?"

Aspanu Pisota, koga je ovaj prizor bas zabavljao, glasno se nasme-ja i priđe onim francuskim prozorima, da proveri ne stize li slučajno iz tog pravca neki sluga.

Dulijano, pomalo ljut na njega zbog tog segačenja, ali nekako opčinjen plemkinjinim neznanjem, tvrdo reče: "Draga moja vojvotkinjo, nikada se nas dvoje nismo sreli. Ja sam odmetnik. Moje puno ime glasi Salvatore Dulijano. O sebi razmisljam kao o prvaku Sicilije, a dosao sam danas ovamo da vas vidim zato da bih zamolio da poklonite svoj nakit siromasnima, kako bi i oni mogli u radosti da svetkuju rođenje Hristovo."

Vojvotkinja se, u neverici, osmehivala. Neće nju ovaj mladić, čije su lice i telo u njoj probudili neslućenu glad, nikako povrediti. To bi prosto bilo nemoguće. A sada, sa prvim nagovestajem opasnosti, bila je dodatno zaintrigirana, u pozitivnom smislu. Pričaće o ovome na onim zabavama u Palermu. I tako ona reče s nevinim osmehom: "Moj nakit je u sefu, u banci u Palermu. Mozete uzeti svu gotovinu koju trenutno imam u k: ci. S mojim blagoslovom." Nikada niko nije posumnjao ni u jednu reč koju je u zivotu rekla. Čak ni kao devojčica nikada nije slagala. Ovo joj je bilo prvi put.

Dulijano osmotri dijamant koji joj je visio na lančiću oko vrata. Znao je da laze, ali je oklevao da učini ono sto se u ovakvim slučajevima mora učiniti. Onda klimnu glavom Pisoti, koji ćusnu prste među zube i triput zviznu. Za samo nekoliko minuta na francuskom prozoru pojavio se Pasatempo. Njegova kratka, dezmekasta, ruzna figura i zloslutno, oziljcima izbrazdano lice kao da behu izasli iz neke lutkarske predstave. Lice mu bese siroko, ali čela gotovo da i nije imao, pa je s onom gustom, zbunastom crnom kosom i čupavim obrvama ličio na gorilu. On uputi vojvotkinji osmeh koji je otkrivao ogromne, raznobojne zube.

Kada se pojavio i treći bandit, vojvotkinja najzad oseti strah. Skinula je onu ogrlicu i predala je Đulijanu. "Ovo će vas zadovoljiti?" upita ona.

"Ne" odgovori Dulijano. "Draga moja vojvotkinjo, ja sam čovek mekog srca. Ali moji drugovi nisu istog dvisevnog sastava. Eto, moj prijatelj Aspanu je, mada je zgodan, okrutan kao neminovnost sama, bas ko i ovi njegovi brčići kojima slama tolika zenska srca. A od onog čoveka tamo, sto kod prozora stoji, imam prave noćne more, verujte mi, iako mi je oodredeni. Nemoite da ih pustim da obave ovo onako

138

MARIO PUZO

kako su oni navikli. Ima da vam se usunjaju u bastu i, kao jastrebovi, da vam odnesu decu u planine. Haj'te sada, donesite i ostale dijamante."

Vojvotkinja otrča u svoju spavaću sobu i vrati se za nekoliko minuta s kutijom za nakit. Bila je dovoljno pribrana da sakrije nekoliko posebno vrednih dragulja pre nego sto se vratila u dnevnu sobu. Onda pruzi kutiju Đulijanu. On joj s gracioznim naklonom, zahvali, a onda se okrenu Pisoti. "Aspanu", reče, "moze biti da je vojvotkinja nesto zaboravila. Otiđi do spavaće sobe i pogledaj da nesto, slučajno, nije ostalo, tek da budemo sigurni." Pisota je maltene začas pronasao skrivene dragulje i doneo ih Đulijanu.

U međuvremenu, Đulijano je otvorio kutiju sa nakitom i srce mu je preskočilo kad je ugledao skupocene dragulje. Znao je da od sadrzaja ove kutijice ćela varos Montelepre moze mesecima da se prehrani. Jos veću radost u njemu je izazvalo saznanje da je ovaj nakit vojvoda i kupio od novca zarađenog na znoju bedno plaćene radne snage. A onda, dok je vojvotkinja krsila ruke, on ponovo primeti onaj veliki smaragd na njenom prstu.

"Draga moja vojvotkinjo", reče on, "kako ste mogli da budete tako nesmotreni da pokusate mene da obmanete krijući te dragulje? To bih jos i mogao da očekujem od nekog sirotog seljaka koji je godinama robovao da stekne blago. Ali kako je moguće da vi, evo, glavu stavljate u torbu, i zivot svoje dece rizikujete, da biste sačuvali dva komada nakita koji vam neće nedostajati vise nego sto bi vasem suprugu, vojvodi, nedostajao sesir da ga izgubi u setnji? A sada, bez opiranja, dajte mi taj prsten koji nosite na ruci."

Vojvotkinja je bila sva u suzama. "Dragi moj mladiću", reče ona, "molim vas, dozvolite mi da zadrzim ovaj prsten. Poslaću vam novca onoliko koliko on vredi, samo mi ga ostavite. Moj muz mi ga je dao kao veridbeni dar. Ne bih bez njega mogla. Srce bi mi prepuklo."

Opet se Pisota nasmeja. Učinio je to namerno. Bojao se da će joj Turi, osetljiv kakav jeste, ostaviti taj prsten. A nije bilo ni trunke sumnje da je taj smaragd najvredniji u zbirci.

Đulijano pak nije bio bas toliko osetljiv. Pisota će doveka pamtiti taj izraz lica, to nesto u Turijevim očima, kad je ovaj grubo uzeo vojvotkinju za ruku i strgao joj smaragdni prsten sa drhtave sake. Onda je brzo uzmakao i stavio prsten na mali prst leve ruke.

Vojvotkinja je bila crvena kao bulka, suze su joj jos navirale iz očiju. Turi se, videvsi to, vratio ljubaznom tonu. "U čast vasih uspomena, nikada neću prodati ovaj prsten - nosiću ga ja sam." Vojvotkinja mu

SICILIJANAC

139

pogledom prelete preko lica, da nađe bar neki tračak ironije, ali ironije tu nije bilo ni od korova.

Bio je to jedan od onih čudesnih trenutaka u zivotu Turija Đuli-jana. Kad je namakao taj prsten, osetio je prenos moći. Stavivsi taj prsten, venčao se sa svojom sudbinom. Bio je to simbol moći koju će preuzeti od sveta bogatih. U tom tamnozelenom kamenu, oivičenom zlatnim krugom, koji je jos mirisao na parfem prelepe zene koja ga je godinama nosila, on je osetio dasak zivota koji nikada neće biti njegov.

DON KROČE je slusao i ni reč nije rekao.

Vojvoda od Alkama je dosao lično da mu se pozali. Pa, zar ne plaća on redovno "kiriju" Prijateljima prijatelja? Zar mu oni nisu garanto-vali da će biti bezbedan od svake krađe? Sta se to sad desava? U stara vremena niko se ne bi usudio da ovako nesto učini. I sta će sad don Kroče učiniti da mu se vrati ukradeni nakit? Vojvoda je krađu prijavio vlastima, mada od toga neće biti vajde, a i donu Kročeu se neće svideti. Ali moglo je tu da se napabirči nesto od osiguranja; mozda će vlada u Rimu tog bandita Đulijana uzeti zaozbiljno.

I don Kroče je smatrao daje kucnuo čas da se o Đulijanu razmislja s najvećom ozbiljnosću. "Ako vam nadoknadim ukradene dragulje, hoćete li mi dati četvrtinu njihove vrednosti?", upita on vojvodu.

Vojvoda je bio van sebe od besa. "Prvo vam platim da vodite računa o mojoj i bezbednosti moje imovine. A onda, kad ne izvrsite svoju duznost, trazite da vam plaćam otkupninu. Kako samo mozete i da se nadate da ćete sačuvati ugled kod svojih klijenata ako ovako vodite posao?"

Don Kroče klimnu glavom. "Moram priznati da ima rezona u tome sto govorite. Ali pokusajte da o Salvatoreu Đulijanu razmisljate kao o prirodnoj nepogodi, kao o bozijoj kazni. Sigurno ne očekujete da vas Prijatelji prijatelja sačuvaju od zemljotresa, vulkana, poplave? Za neko vreme Đulijano će biti stavljen pod kontrolu, to vam jemčim. Ali evo, pa razmislite: vi mi dajte taj procenat. Bićete pod nasom zastitom u narednih pet godina bez plaćanja uobičajene rente, uz dogovor da vas Đulijano neće ponovo napadati. A i sto bi, jer i ja i on pretpostavljamo da ćete biti razumni i drzati te dragocenosti u sefu u Palermu? Zene su i suvise nevine - ne poznaje zensko srce pozudu i pohlepu sa kojom mi muski ganjamo materijalna blaga ovoga sveta." On tu zastade načas, da mine lagani osmejak koji se bese pojavio na vojvodi-

140

MARIO PUZO

nom licu. "Ako sve dobro izračunate, koliko vam ode na zastitu celog imanja za pet godina, a imajući u vidu da dolaze nemirna vremena, uvidećete da ste ovim nesrećnim slučajem izgubili sasvim malo."

Vojvoda je ponovo razmislio o svemu. Don Kroče je bio potpuno u pravu rekavsi da dolaze teska vremena. Stvarno će malo, pa i manje od toga izgubiti ako se odrekne određenog procenta, sve i da mu ne traze "kiriju" narednih pet godina; jer ko zna hoće li don Kroče pozi-veti tih pet godina, ko zna hoće li uspeti da zauzda Dulijana? Ipak je ovo, u datom trenutku, najbolja moguća varijanta. Tako će biti mirniji i sto se vojvotkinje tiče, budući da ona sigurno vise neće traziti da je zasipa nakitom, sto će ishodovati značajnom ustedom. Moraće, istina, da proda jos jedan komad zemlje, ali to su, iz raznih budalastih razloga, njegovi preci činili vekovima, pa je opet na stotine hektara preteklo. I vojvoda je pristao.

DON KROČE se susreo sa Hektorom Adonisom. Sutradan je Ado-nis otputovao u posetu svom kumčetu. Objasnio mu je zbog čega je dosao. Nije okolisao, sve je rekao, s neba pa u rebra. "Bolju cenu nećes dobiti, čak i da nakit prodas lopovima u Palermu", reče Adonis. "A čak i da ti to pođe za rukom, biće ti potrebno mnogo vremena i sigurno nećes dobiti novac pre Bozića, a znam da ti je to zelja. Sem toga, ako pristanes na ovaj dogovor, steći ćes naklonost don Kročea, a vazno je imati njegovu naklonost. Zbog tebe mu je, na kraju krajeva, u jednom trenutku bio poljuljan ugled. On će ti to oprostiti ako mu učinis ovu uslugu."

Dulijano se osmehivao gledajući svog kuma. Nije ga bilo briga za don Kročeovu naklonost; naposletku, nije li sanjao o tome da jednoga dana odseče glavu toj mafijaskoj azdaji sto se nadnosi nad Sicilijom? Ali već je bio poslao izaslanike u Palermo, da pronađu kupce za pokradeni nakit, i bilo mu je jasno da će to biti dug i mučan proces. I, prihvatio je pogodbu. Odbio je, međutim, da se odrekne prstena sa smaragdom.

Pre nego sto će otići, Adonis se sasvim odrekao uloge učitelja koji je Dulijana uputio u pripovesti o drevnim romantičnim junacima. Prvi put mu je govorio o stvarnosti sicilijanskog zivota. "Drago moje kumče", reče on, "niko se ne divi tvojim sposobnostima kao sto se divim ja. Volim tvoju visokoumnost, u nadi da sam joj i ja doprineo. Ali sada moramo da pričamo o golom opstanku. Nemoj se nadati da ćes uspeti da pobedis Prijatelje prijatelja. U poslednjih hiljadu godi-

SICILIJANAC

141

na, nalik milionima paukova, oni su ispleli svoju dzinovsku mrezu koja pokriva sve, čitav zivot na Siciliji. U sredistu te mreze sada stoji don Kroče. On te postuje, zeli tvoje prijateljstvo, voljan je da se i ti uz njega obogatis. Ali ponekad se moras povinovati njegovoj volji. Mozes ti imati i svoje sopstveno carstvo, ali ono mora biti unutar te mreze o kojoj ti govorim. Jedno je izvesno: ne smes neposredno da mu se suprotstavis. Učinis li to, istorija će sama pomoći don Kročeu da te unisti."

I TAKO JE nakit vraćen vojvodi. Dulijano je zadrzao polovinu novca i razdelio ga Pisoti, Pasatempu i Teranovi. Njima nije promaklo da je prsten sa smaragdom i dalje na Đulijanovom prstu, ali ne rekose nista, jer je on odbio da uzme i novčić od prodatog nakita.

Drugu polovinu novca Dulijano bese namerio da razdeli siromasnim pastirima koji su čuvali bogataska stada ovaca i stoku, ostarelim udovicama i siročićima, svoj sirotinji koja ga je okruzivala.

Novac je uglavnom delio preko posrednika, ali jednog lepog dana napunio je dzepove svoje jakne od ovčije koze sveznjevima novčanica i - krenuo. Lirama je napunio i platnenu torbu i odlučio da peske prođe kroz sela od Monteleprea do Pjani dei Grečija. Sa sobom je poveo Teranovu.

U jednom selu naisao je na tri starice koje su gotovo skapavale od gladi. Svakoj je dao po debeli svezanj lira. One su plakale i ljubile mu ruke. U drugom selu sreo je čoveka kome su pretili da će ostati bez imanja zato sto nije mogao da plati hipoteku. Dulijano mu je ostavio dovoljno da izmiri namete do poslednje lire.

U trećem selu je kupio lokalnu pekaru i bakalnicu, plativsi vlasnicima i svu robu koja se zatekla, pa je hleb, sir i testenine razdelio seoskom zivlju.

U sledećem mestu kroz koje je prosao dao je novac roditeljima bolesnog deteta, da mogu ubuduće da ga vode u bolnicu u Palermo i plaćaju kućne posete lokalnog doktora. Prisustvovao je, takođe, ven-čanju jednog mladog para i počastio ih izdasnim novčanim darom.

Srcu mu je, međutim, najmilije bilo da pare deli dečici koja su, sva dronjava, trčkarala ulicama sicilijanskih varosica. Mnogi od tih malisana znali su za Dulijana. Okupili bi se oko njega dok im je delio sve-znjeve novčanica napominjući im da te pare obavezno odnesu svojim roditeljima. Gledao bi onda dečurliiu kako veselo trči kućama.

142

MARIO PIZO

Ostalo mu je bilo samo jos nekoliko sveznjeva kad je odlučio da, pre nego sto padne noć, poseti i svoju majku. Prelazeći preko polja iza svoje kuće naisao je na malog dečaka i devojčicu koji su plakali. Izgubili su novac koji su im roditelji dali i rekli da su im ga uzeli karabinjeri. Đulijana je dirnula ova mala tragedija, pa im je dao jedan od dva preostala sveznja. A onda, posto je devojčica bila toliko lepa da prosto nije mogao da zamisli kako je neko kaznjava sto je ostala bez novca, on uze pa napisa poruku i reče maloj da je pokaze roditeljima.

Roditelji te devojčice nisu bili jedini čija je srca obasjalo sunce zahvalnosti. Zitelji Bordeta, Korleonea, Partinika, Monrealea i Pjani dei Grečija, da iskazu odanost, prozvase ga kraljem Monteleprea.

DON KROČE je bio zadovoljan uprkos tome sto je ostao bez petogodisnje vojvodine "kirije". Jer, iako je onomad rekao Adonisu da će mu vojvoda platiti samo dvadeset procenata ukupne vrednosti nakita, on je od vojvode uzeo dvadeset pet odsto i pet procenata strpao u dzep. Jos vise ga je radovalo saznanje da je tako rano primetio i dobro proceni mladog Đulijana. Kakva fina, čestita momčina! Ko bi rekao da će neko tako mlad videti stvari s takvom jasnoćom, postupati tako razborito i pri tom sa takvim strpljenjem slusati sta mu govore starije, mudrije glave? A opet, sve je to taj mladić činio sa nekom hladnom inteligencijom koja je i te kako vodila računa o vlastitim interesima, sto je don, naravno, visoko uvazavao, jer ko bi pa zeleo da sarađuje s nekom budalom? Da, don Kroče je mislio da će Turi Đulijano postati njegova čvrsta desna ruka. I, posle izvesnog vremena, voljeni sin naslednik.

TURI ĐULIJANO je dobro opazao sve te mahinacije u njegovom okruzenju. Znao je da kum Hektor iskreno brine za njegovo blagostanje. Ali to nije značilo da veruje u procene iskusnijeg čoveka. Đulijano je bio svestan da jos nije dovoljno jak da se bori protiv Prijatelja prijatelja; njihova pomoć mu je uistinu bila potrebna. Nije, međutim, imao ni iluzije da je to saradnja na duze staze. Na kraju će, ako sad poslusa svog kuma, morati da postane don Kročeov vazal. A bio je čvrsto resen da do toga nikada ne dođe. Moraće, do daljeg, da čeka svojih pet minuta.

Jedanaesto poglavlje

ĐULIJANOVA BANDA je sada brojala trideset ljudi. Neki od njih bili su nekadasnji članovi Pasatempove i Teranovine bande. Neki su bili građani Monteleprea koje je Đulijano oslobodio iz zatvora. Oni su dosli do zaključka da im vlasti nikada neće oprostiti, iako su bili nevini; i dalje su ih gonili. Odlučili su stoga da im je bolje da budu progonjeni tako, u Đulijanovom drustvu, nego da ih pohvataju negde same, bez prijatelja da priskoči u pomoć.

Jednog lepog aprilskog jutra Đulijanovi dousnici u Montelepreu javise da je neki čovek opakoga izgleda, mozebiti spijun policijski, zainteresovan da se priključi njihovoj bandi i da se stalno nesto raspituje. On je sad u varosi i čeka na skveru. Đulijano je poslao Terano-vu i jos četvoricu u Montelepre, da vide o čemu je reč. Ako je čovek spijun, odmah da ga ubiju; ako im pak moze biti od koristi, primiće ga u svoje redove.

U rani popodnevni čas Teranova se vratio i rekao Đulijanu: "Doveli smo ga i mislili smo da bi i ti voleo da ga vidis pre nego sto ga ubijemo."

Đulijano se od srca nasmejao ugledavsi stamenu figuru ode venu u tradicionalnu sicilijansku odeću za rad u polju. "Pa dobro, stari druze, zar si mislio da ću ikada zaboraviti to tvoje lice? Dolazis li ovog puta sa boljim mecima?"

Bio je to onaj karabinjer, kaplar Kanio Silvestro, koji je hteo da puca Đulijanu u glavu prilikom onog čuvenog upada u zatvor.

Silvestrovo tvrdo, oziljcima izbrazdano lice bilo je napeto. To lice se, iz ko zna kog razloga, dopadalo Đulijanu. Slab je bio na tog čoveka koji mu je pomogao da dokaze svoju besmrtnost.

"Dosao sam da vam se pridruzim", reče Silvestro. "Mogu vam biti od koristi." Rekao je to ponosito, kao neko ko se sprema da nekome nesto pokloni. I to se svidelo Đulijanu. On pusti Silvestra da kaze sta ima.

144

MARIO PUZO

Posle onoga sto se odigralo u zatvoru kaplar Silvestro je poslat u Palermo, gde mu je suđeno zbog neizvrsavanja duznosti. Njegov načelnik je bio besan kao ris i sam ga je saslusavao pre nego sto je predlozio da mu se sudi. Neobično je, svakako, bilo to sto je načelnikovu sumnju razbudio upravo kaplarov pokusaj da ubije Đulijana. Istraga je pokazala da pistolj nije opalio zbog neispravnog metka. Načelnik je tvrdio da je kaplar namerno u pistolj stavio bas to zrno, znajući da je defektno. I da je taj navodni pokusaj pruzanja otpora bio u stvari obična sarada, te daje kaplar Silvestro zapravo pomogao Đulijanu da isplanira upad u zatvor i tako komandovao svojim podređenima da oni ni na koji način ne ugroze uspeh akcije.

Đulijano ga prekide. "A otkud njima ta ideja da si ti mogao znati da su meci neispravni?"

Silvestro se pokunji. "Pa, trebalo je da znam. Ja sam u pesadiji bio oruzar, stručnjak." Lice mu se smrači i on slegnu ramenima. "Zakazao sam jednom, tako je bilo. Onda su me prebacili na kancelarijski posao i ja vise nisam dovoljno vodio računa o svom pravom poslu. Ali vama mogu biti od koristi. Mogu da budem oruzar. Da vam pro-veravam i popravljam oruzje. Da pazm da se municija na odgovarajući način skladisti, pa da se ne dogodi da sve odleti u vazduh. Mogu da vam prilagodim oruzje određenoj nameni, da ga podesim za ove, planinske uslove."

"Ispričaj mi priču do kraja", reče Đulijano. Temeljno je proučavao tog čoveka. Mozda je neko namerio da ubaci dousnika u bandu Video je da Pisota, Pasatempo i Teranova nimalo ne veruju kaplaru,

Silvestro produzi: "Sve su to bile budale, preplasene zenetine. Načelnik je znao da je glupo postupio sto je većinu ljudstva poveo u planinu, ostavivsi za sobom kasarnu punu zatvorenika. Karabinjeri na Siciliju gledaju kao na neku stranu, okupiranu zemlju. Ja sam pro-testovao zbog takvog stava i tako sam dospeo na njihovu crnu listu. A nadlezni u Palermu učinili su sve da zastite svog načelnika - oni su, na kraju krajeva, i odgovorni za njega. Bolje bi bilo daje kasarnu Beiampo neko iznutra izdao, nego sto je ispalo ovako, da je zauzmu hrabriji i pametniji ljudi. Nisu mi sudili. Rekli su mi da podnesem ostavku. Kazali su mi da to neće uticati na moje buduće zaposlenje, ali znam ja njih... Nikada vise neću moći da radim u nekoj vladinoj sluzbi. Ni za sta ja vise nisam podoban, a sicilijanski sam rodoljub. I tako, pitam ja sebe - sta ćes sad sa svojim zivotom? I kazem - ma idero kod Đulijana."

SKUHANU

145

Đulijano posla čoveka na mesto gde se kuvalo da donese hrane i pića, a onda okupi glavesine.

Pasatempo je bio osoran i neumoljiv. "Sta oni misle, da smo mi bas takve budale? Ubijmo ga i bacimo njegovo telo sa litice. Nisu nam potrebni karabinjeri u bandi."

Pisota je primetio da je kaplar opet pridobio Đulijana. Znana mu je bila impulsivnost njegovog prijatelja, pa oprezno reče: "To je najve-rovatnije trik. Ali sve i da nije, sto da reskiramo? Posle ćemo se sve vreme sekirati zbog toga. Uvek će postojati zrno sumnje. Sto ga jednostavno ne bismo vratili natrag?"

"Zna gde nam je logor. Video je neke nase ljude i zna koliko ih ima. To je dragocen podatak", reče Teranova.

"On je pravi Sicilijanac. Postupa ovako iz čistog osećanja časti. Ne verujem da bi jedan spijun to učinio", reče Đulijano. Video je da se svi smeju njegovoj nevinosti.

"Ne zaboravi, taj je pokusao da te ubije", reče Pisota. "Nosio je skriveno oruzje i, premda zarobljen, pokusao da te ubije, tek tako, u nastupu gneva, bez nade da će pobeći."

To i jeste ono sto ga čini meni dragocenim, pomisli Đulijano. A

onda glasno reče:

"Zar to ne dokazuje da je častan čovek? Doziveo je poraz, ali je osetio da mora umreti sveteći se. A kakvu on to stetu moze da nam napravi? Biće običan član bande - nećemo ga upućivati u nase poslove. I stalno ćemo ga drzati na oku. Lično ću obratiti paznju na njega. Kad za to dođe vreme, staviću ga na probu koju će morati da odbije ako je ovde dosao da nas spijunira za karabinjere. Samo ga vi meni

prepustite."

Kasnije te večeri, kad je rekao Silvestru da je sada član njihove

bande, čovek mu je samo uzvratio:

"Mozes da računas na mene, ma sta da je u pitanju." Bilo mu je jasno da ga je Đulijano jos jednom spasao sigurne smrti.

U VREME USKRSA, Đulijano je posetio svoju porodicu. Pisota se protivio tome, opominjući ga da bi policija mogla da mu postavi zamku. Uskrs je na Siciliji, po tradiciji, bio dan smrti za bandite. Policija je računala na čvrstu vezanost odmetnika za njihove porodice, znajući da će se oni u vreme praznika dosuniati sa planina da vide svoje najdraze. Ali Đulijanove uhode su dojavile da će i načelnik lično te godine ići da

146

MARIO PUZO

poseti svoje, tamo, na kopnu, te da je pola garnizona smestenog u kasarni Belampo dobilo dopust i da će praznik proslaviti u Palermu. Đu-lijano je odlučio da povede sa sobom dovoljno ljudi da vode računa o njegovoj bezbednosti. Uvukao se u Montelepre na Veliku subotu.

Nekoliko dana pre toga najavio je svojima da će doći, i njegova je mati pripremila veliku uskrsnju gozbu. Tu noć je proveo u krevetu u kojem je spavao jos kao dete, a sutradan, kad je majka krenula na jutarnju misu, i Đulijano je posao sa njom u crkvu. U pratnji su mu se nasla sestorica telohranitelja, koji su takođe u grad dosli da se vide sa svojima, ali su imali naređenje da prate Đulijana kud god da krene. Kad je s majkom izasao iz crkve, sestorica telohranitelja čekala su ga u drustvu Aspanua Pisote. Aspanuovo liceje od besa bilo belo kao kreč. "Neko te je izdao, Turi", reče on. "Načelnik se vraća iz Palerma sa pojačanjem od dvadeset ljudi, hoće da te hapse. Opkolili su kuću tvoje majke. Misle da si unutra."

Đulijano se načas naljutio na samoga sebe sto je tako zurio i bio glup, i istoga trena doneo je odluku da vise nikada ne bude tako nemaran. Ne zbog toga sto bi načelnik i njegovih dvadeset ljudi mogli da ga uhvate, čak i u majčinoj kući. Okruzili bi ga sa svih strana njegovi telohranitelji, i bila bi to bitka do poslednje kapi krvi. Ali to bi skrnavilo duh te uskrsnje posete domu. Dan kada je Hrist vaskrsao nije dan kada se narusava mir.

On se oprosti sa majkom i reče joj da se vrati kući i slobodno prizna policiji da ga je ostavila kod crkve. Tako neće moći da je optuze za saučesnistvo. Kazao joj je jos da ne brine, da su on i njegovi ljudi dobro naoruzani i da će lako pobeći; borbe neće ni biti, uveravao ju je. Ne bi se karabinjeri usudili da ih prate u planine.

Đulijano i njegovi ljudi odose a da ih policija ni videla nije. Te noći, u planinskom logoru, Đulijano je postavio Pisoti neka pitanja. Otkud je načelnik saznao da će on za Uskrs doći u Montelepre? Ko gaje ocinkario? Moraju preduzeti sve mere kako bi dousnik bio razotkriven. "To je tvoj specijalni zadatak, Aspanu", reče on. "A ako postoji jedan dousnik, onda ih mora biti jos. Ne zanima me koliko će ti vremena biti potrebno i koliko će sve to da kosta - moras da saznas ko je to učinio."

JOS DOK JE BIO DETE, Pisoti se nije sviđao taj pajac od berberina koji je drzao radnju u Montelepreu. Frizela je bio od onih majstora sto sisaju u skladu sa svojim raspolozenjem; jednoga dana bile su to

ЖШЈШС

147

frizure po poslednjoj modi, sutradan po starinski, trećeg dana u najkonzervativnijem stilu, bas kako seljaci vole. Varirajući stilove, on je - tako je govorio - iskazivao svoju umetničku prirodu. Sem toga, bio je blizak sa onima koji su iznad njega i pokroviteljski se odnosio prema sebi jednakima. Sa decom se rado igrao, ali s pakosću svojstvenom Sicilijancima, s pizmom koja predstavlja jednu od tamnijih strana ostrvskoga karaktera; stipkao bi im usi makazama, a ponekad bi ih osisao tako kratko da bi im glave ličile na bilijarske kugle. I zato je Pisota, s nekim mračnim zadovoljstvom, izvestio Đulijana da je upravo berberin Frizela policijski spijun i da je on taj koji je narusio zakon omerte. Bilo je vise nego očigledno da načelnik nije na Uskrs tek tako, slučajno udario. Mora biti daje dobio informaciju da će Turi biti u varosi toga dana. A otkud mu ta informacija kad je Turi i svojima javio da dolazi samo dvadeset četiri časa ranije?

Pisota se tada oslonio na usluge svojih sopstvenih dousnika u selu da proveri svaki korak koji je načelnik preduzeo u toku ta dvadeset četiri sata. A kako su samo Đulijanovi majka i otac znali da će im sin doći, i njih je, uzgred, ispitao, da vidi da nisu slučajno oni nesto odali.

Marija Lombardo je odmah naslutila njegovu nameru. "Ni sa kim nisam pričala, čak ni sa komsijama. Ostala sam u kući i kuvala, da bude uskrsnja gozba kad Turi dođe", reče ona Pisoti.

Ali Đulijanov otac je onog jutra kad mu je dolazio sin otisao kod Frizele. Stari je bio pomalo tast i zeleo je da izgleda najbolje moguće u tim retkim prilikama kad bi Turi dolazio da poseti roditelje u njihovom domu u Montelepreu. Frizela je obrijao i osisao starog uz uobičajene sale. "Da ne ide to gospodin, mozebiti, u Palermo, da se vidi s izvesnim mladim damama? Ili mu, mozda, stize vazna poseta iz Rima?" On, Frizela, tako ima da udesi sinjor Đulijana da ovaj moze mirne duse i "kralja" da primi, tako je rekao brica. Pisoti je ćela situacija bila pred očima. Đulijanov otac se tajanstveno smejulji i mrmlja kako čovek moze da se udesi i bez posebnog razloga, čisto iz ličnog zadovoljstva. A opet, u tom času je prosto opijen osećanjem vaznosti jer, zaboga, njegov je sin već toliko slavan da ga nazivaju Kraljem Monteleprea. Mozda je stari tako navraćao i ranije u sličnim prigodama, pa bi brica naknadno saznao da je Đulijano dolazio i nije mu bilo tesko da sabere dva i dva.

Načelnik Rokofmo je navraćao u berbernicu svakog jutra, tu se brijač. Na prvi pogled, nije tu bilo nikakvog razgovora u toku kojega bi brica mogao tom policajcu da prenese neku informaciju. Ali Pisota

148

MARIO PUZO

je bio istrajan u svojoj sumnji. Slao je svoje uhode u berbernicu da se tu povazdan muvaju i igraju karte sa Frizelom za malim stolom koji ovaj bese izneo na ulicu. Pili su vino, pričali o politici i dovikivali pogrdne reci prijateljima u prolazu.

U toku nekoliko nedelja, Pisotini spijuni prikupili su jos informacija. Frizela je, dok brije ili sisa musteriju, poslovično zvizdukao jednu od svojih omiljenih operskih arija, a ponekad bi iz velikog ovalnog radio-prijemnika dopirali zvuči pesama snimljenih u Rimu. Takav bi uvek bio slučaj kad Frizela opsluzuje načelnika. I uvekbi se, u jednom trenutku, dogodilo da se brica nagne policajcu preko ramena i nesto mu sapne. Da vam sumnja ne klija u srcu, rekli biste na taj prizor da se brica prosto trudi da udovolji zelji redovne musterije. Ali onda je jedan od Pisotinih uhoda bacio pogled na banknotu kojom je načelnik platio Frizeline usluge. Primetili su da je novčanica presavijena, a berberin ju je ćusnuo u naročiti dzepić za časovnik, na postavi svog belog mantila. Kad su se spijun i jedan od njegovih pomagača name-račili na Frizelu, priteravsi ga da im pokaze novčanicu, videli su da je reč o banknoti od deset hiljada lira. Berberin se zakleo da mu je načelnik tako platio usluge za proteklih nekoliko meseci i spijuni su se pravili da mu veruju.

Pisota je svoj dokazni materijal Đulijanu predočio u prisustvu Teranove, Pasatempa i kaplara Silvestra. Bili su u svom logoru, u planinama, i Đulijano priđe obodu jedne stene sa koje je pucao pogled na Montelepre. Oči su mu bile uprte u gradić u kojem je odrastao.

Gospar Frizela, berberin, bio je u toj varosi oduvek, bar koliko Đulijano pamti. Kao dečačić, odlazio je kod Frizele na sisanje o Svetoj krizmi, i Frizela bi mu uvek dao srebrni novčić na dar. Poznavao je Frizelinu zenu i sina. Frizela se salio sa njim kad god bi Đulijano prolazio kraj njegovog salona i uvek bi se raspitivao za zdravlje majke mu i oca.

Ali sada je Frizela pogazio sveti zakon omerte. Otkrio je tajnu neprijatelju; bio je dousnik na platnom spisku policije. Kako je on, Đulijano, mogao da bude tako nesmotren? I sta mu sada valja činiti? Jedna je stvar ubiti policajca u zestokom oruzanom obračunu, a sasvim druga likvidirati, hladnokrvno, nemoćnog starijeg čoveka. Turiju Đulijanu bila je tek dvadeset i jedna godina, i bio je to prvi put da je morao da pribegne hladnoj surovosti, neminovnoj u velikim poduhvatima.

On se okrenu ostalima. "Frizela me zna otkad sam se rodio. Davao mi je sladoled od limuna kad sam bio mali, sećas se, Aspanu? A sa načelnikom mozda samo ogovara, mozda mu ne daje nikakve prave

SICILIJANAC

149

informacije. Nije to kao da smo, recimo, mi kazali Frizeli da ću se ja pojaviti u varosi, pa da onda on to prenese policiji. Mozda on samo iznosi neke pretpostavke i uzima novac, jer sta će, kad mu se nudi?

Ko bi pa odbio?"

Pasatempo je posmatrao Đulijana skupljenih očiju, kao sto hijena skilji u onemoćalo telo umirućeg lava, pitajući se da li je sad već pravi trenutak da skoči na njega i otrgne mu komad mesa. Teranova je blago vrteo glavom; na usnama mu je titrao osmeh kao da slusa bleskastu priču nekog deteta. Samo je Pisota odgovorio:

"Ma kriv je kao pop u kupleraju", reče on.

"Mogli bismo prvo da ga upozorimo", kaza Đulijano. "Mogli bismo da ga pridobijemo za svoju stvar i da ga onda koristimo za proturanje laznih informacija vlastima, kad god nam se za to ukaze potreba." Jos dok je govorio, znao je da nije u pravu. Nije vise mogao sebi da priusti takve poteze.

"A sto onda da mu ne damo neki poklon, torbu punu psenice iii pile, kad si već kod toga?" jarost je govorila iz Pisote. "Turi, nasi zivoti i zivoti svih ljudi koje vidis ovde sa nama, u planinama, zavise od tvoje hrabrosti, od tvoje volje, od tvog vodstva. Kako da te sledimo ako oprostis takvom izdajniku kao sto je Frizela? Čoveku koji je prekrsio zakon omerte? Prijatelji prijatelja bi mu dosad jetru i srce zakačili na kuku ispred berbernice, i to bez ovako jakih dokaza kakve mi imamo. Ako ga sada pustis, onda će svaka pohlepna izdajica znati da moze, barem jednom, nekaznjeno da nas ocinkari. A jednom bi to moglo sve da nas kosta glave."

Teranova je pozivao na razum. "Frizela je glupi pajac, pohlepni prevarant. Da su normalna vremena, on bi bio pravi seoski gnjavez. Ali u ovakvim vremenima on je opasnost. Da ga pustimo da se provu-če ne bi bilo pametno - takav čovek nije kadar da se promeni, samo bi nastavio po starom. Pomislio bi da mi, naprosto, nismo ozbiljni ljudi. I ne samo on, mnogi bi to pomislili. Turi, ugrozio si aktivnost Prijatelja prijatelja u Montelepreu. Njihov čovek Kvintana se pritajio, mada daje neke nepromisljene izjave. Ukoliko sad progledas Frizeli kroz prste, ukoliko ga zbog ovoga ne ubijes, Prijatelji će pomisliti da si nejak, pa će te staviti na jos teze probe. Karabinjeri će biti smeliji u napadima, neće se plasiti kao do sada, opasniji će biti. Čak ni građani Monteleprea neće imati tako visoko misljenje o tebi. Frizela ne srne ostati u zivotu." Poslednje reci izgovorio je maltene sa zaljenjem.

Đulijano ih je slusao i razmisljao. U pravu su bili. Svestan je bio 1 onog Pasatempovog pogleda kao u hijene, pročitao mu je misli.

150

MARIO PUZO

Pasatempu vise neće moći da se veruje ukoliko Frizela bude posteđen. Nema nazad za vitezove Karla Velikog, nema nazad u bespostednoj bici na Poljima zlatnih odora. Frizela mora biti likvidiran, i to na takav način da njegov primer svima ulije strah u kosti.

Nesto Đulijanu pade na pamet. On se okrenu kaplaru Silvestru i upita ga: "Sta ti mislis? Sigurno bi ti načelnik rekao ko su mu dousnici. Je Г berberin kriv?"

Silvestro slegnu ramenima, nijedan misić na licu nije mu se po-merio. I, ni reč nije prozborio. Svima je bilo jasno da mu čast ne dozvoljava da govori, da neće da izda svog bivseg pretpostavljenog. Ne odgovorivsi na ovo pitanje stavio im je do znanja da je berberin sigurno imao neke kontakte sa načelnikom. A opet, Đulijanu to nije bilo dovoljno da bi bio sasvim siguran sta mu valja činiti. On pogleda kaplara, osmehnu se i reče:

"Sad je vreme da dokazes koliko si nam odan. Idemo svi zajedno u Montelepre, a ti ćes lično likvidirati berberina, na trgu, javno."

Aspanu Pisota se divio lukavstvu svoga prijatelja. Đulijano bi ga uvek iznenadio. Vazda se drzao plemenito, ali bi onda, nenadano, postavio zamku glava da te zaboli. Ovako će svi biti u prilici da se uvere govori li kaplar istinu i da li je zaista tako častan čovek sa istančanim osećanjem za postenu igru. Nikada Đulijano ne bi pristao na tu likvidaciju da nije bio siguran u bricinu krivicu, ma koliko ga to kostalo. Pisota je primetio osmejak na Đulijanovom licu; ako kaplar odbije, brica je nevin i neće ga ubiti.

Ali kaplar je čačkao guste brčine, pa ih pogleda, jednog po jednog, pravo u oči. "Frizela tako lose sisa da samo zbog toga zasluzuje da umre. Biću spreman ujutro."

Kad je svanulo, Đulijano, Pisota i bivsi kaplar Silvestro pođose putem za Montelepre. Sat vremena pre njih, logor su napustili Pasa-tempo i njih jos deset, sa zadatkom da se rasporede po ulicama koje se zavrsavaju na centralnom varoskom trgu. Teranova je ostao da čuva logor, s tim da u svakom trenutku bude spreman da povede poveću grupu u varos, ukoliko bude ozbiljnijih problema.

Jutro je jos bilo mlado kad su Đulijano i Pisota izasli na trg. Kal-drmisane ulice i uzani pločnici behu sveze oprani, neka deca igrala su se oko platforme gde je, onog davnog prazničnog dana, obavljeno sparivanje najjačeg magarca i Čudotvorne mule. Đulijano reče Silvestru da razjuri onu decu kako ne bi prisustvovala onome sto će se dogoditi. Silvestro je taj zadatak izvrsio tako priljezno i silno da su se deca razletela na sve strane kao pilad.

151

Kad su Đulijano i Pisota usli u berbernicu, s revolverima na gotovs, Frizela je upravo sisao jednog imućnog lokalnog zemljoposednika. Brica je pretpostavio da su dosli da otmu njegovu musteriju, pa se hitro uklonio s prepredenim osmehom na licu, kao da grabljivce upućuje na plen. Zemljoposednik, vremesni sicilijanski seljak koji se za vreme rata obogatio prodajući stoku italijanskoj armiji, ponosito ustade. Ali Pisota mu dade znak da se skloni u stranu, pa iskezivsi se reče:

"Nemas ti dovoljno para da platis nasu cenu, niti zbog tebe da upadnemo u nevolju."

Đulijano je bio na oprezu, nije skidao oka sa Frizele. Brica je jos drzao makaze. "Spusti ih", reče mu Đulijano. "Nećes morati da sisas tamo kuda ćes sada otići. Haj'mo napolje."

Frizela ispusti one makaze; njegovo siroko lice poprimi neku klov-novsku grimasu dok je pokusavao da prizove osmeh. "Turi", reče on, "ja para nemam, tek sam otvorio radnju. Ja sam siromasan čovek."

Pisota ga zgrabi za gustu, zbunastu kosu i izvuče ga iz radnje na kaldrmu, gde je čekao Silvestro. Frizela pade na kolena i zakuka. "Turi, Turi, pa ja sam te sisao kad si bio mali. Zar se ne sećas? Zena će mi umreti od gladi. Sin mi je slab u glavu."

Pisota je video da se Đulijano opasno koleba. On sutnu berberina i reče:

"Trebalo je o tome da razmisljas ranije, dok si cinkario."

Frizela zaplaka. "Nikada nisam cinkario Turija. Načelniku sam pričao o nekim kradljivcima ovaca. Zenom se i detetom kunem da nista nisam rekao."

Đulijano pogleda čoveka koji mu je klečao pred nogama. U tom trenutku, učinilo mu se da će mu srce pući, da se upravo sprema da učini nesto sto će ga zauvek unistiti. Ali progovori blagim glasom: "Imas minut vremena da se pomiris sa Bogom."

Frizela podize pogled, osmotri trojicu koja su stajala ponad njega i ne vide milost na njihovim licima. Onda pogleda Đulijana i reče: "Nemoj dozvoliti da mi zena i dete gladuju." "Obećavam da će imati svoje parče hleba" reče Đulijano. Onda se okrenu Silvestru. "Ubij ga", reče.

Kaplar je ceo taj prizor pratio kao osamućen. Ali kad začu te reći, on povuče obarač. Meci izdigose Frizelino telo, a onda ono tresnu o vlaznu kaldrmu. Barice u pukotinama zatamnise se od krvi. Jurila je, crna, kroz pukotine u kaldrmi u kojima nije bilo vode, terajući male pnstprp TfHan HUP! tren. trpom ie vladao potpuni tajac. Onda

152

Ш10 PUZO

se Pisota sagnu nad berberinovo telo i prikači četvrtasti komadić bele hartije na mrtvačeve grudi.

Kad je načelnik stigao, taj papirić je bio jedini dokazni materijal koji se mogao naći na licu mesta. Prodavci iz okolnih radnji nista nisu videli, tako su bar tvrdili. Bas su svi nesto radili u zadnjim pros tori-jama svojih prodavnica. Ili su se odali posmatranju prelepih obi aka iznad Monte d'Ore. Onaj stari seljak, Frizelina musterija, izjavio je da se upravo umivao kad je začuo pucnje, ali da nije video ubice. LJpr-kos svemu tome, bilo je jasno kao dan koje odgovoran za ovaj zlo čin. Na papiru na Frizelinom lesu pisalo je: "OVAKO UMIRU ONI STO IZDAJU ĐULIJANA".

Dvanaesto poglavlje

RAT, onaj svetski, bio se zavrsio, ali Đulijanov je tek počinjao. U naredne dve godine Salvatore Dulijano je postao najpoznatiji čovek na Siciliji. Uspostavio je vladavinu nad severozapadnim uglom ostrva. U srcu njegove imperije bio je gradić Montelepre. Pod kontrolom je drzao i Pjani dei Greči, Borđeto i Partiniko. I opasni grad Korleone, čiji su zitelji bili toliko svirepi da su čak i u sicilijanskom okruzenju od njih zazirali kao od retko divljačne sorte. Đulijanova teritorija prostirala se do oboda Trapanija, a stvarnu pretnju predstavljao je i Monrealeu, pa i samoj prestonici Sicilije, Palermu. Kad je nova demokratska vlada u Rimu ucenila njegovu glavu na deset miliona lira, Dulijano se od srca nasmejao; taj postupak vlasti nije ga ometao u povremenom, potajnom kretanju kroz razne sicilijanske gradove. S vremena na vre-me bi čak obedovao u nekom od restorana u Palermu. Uvek bi, kad zavrsi s jelom, ostavljao ispod tanjira poruku: "Tek da se vidi da Turi Dulijano moze da ide kud mu je volja."

Neprobojnu Đulijanovu tvrđavu činile su prostrane pećine na Kamarati. Poznavao je sve hodnike i tajne prolaze. Tu se osećao nepo-bedivim. Uzivao je u pogledu na Montelepre sa visine, odakle se vide-la i partinička ravnica sto se pruzala ka Trapaniju i Sredozemnom moru. Dok bi sumrak tonuo u tmasto plavetnilo, bacajući odbleske dalekoga mora, video bi rusevine grčkih hramova, stabla pomorandzi, maslinjake i zitna polja zapadne Sicilije. Uz pomoć dvogleda, video bi i ograđena svetilista kraj puteva u kojima, pod slojem prasine, ćutahu zaključani sveci.

Sa tih planina on bi se, sa svojim ljudima, obrusavao niz bele, prasnjave drumove da pljačka vladine konvoje, kaci se na vozove i olaksa bogatasice za nesto nakita. Seljaci na oslikanim zapreznim kolima, idući na mesne svetkovine, pozdravljali su njega i njegove jude, u DOOM im KO

154

MARIO PUZO

Niko od njih, ni jedan jedini pastir ili radnik, nije ostao bez cara kad Đulijano deli plen.

Sada je dousnike imao svuda. Sva su sela bila njegove budne usi. Uveče, pred spavanje, u molitvi, deca bi se obraćala Bogorodici i molbom da "čuva Đulijana od karabinjera"

Selo je hranilo Đulijana i njegove ljude. Bilo je tu svega - maslina, pomorandzi, grozđa. I stada ovaca čiji bi pastiri zazmurili kad odmetnici dođu po koje jagnje. Kroz taj predeo Đulijano se kretao kao duh, izgubljen u maglovitom plavom svetlu sicilijanskoga podneblja, u tom nebesnom odrazu mediteranske modrine.

Zimski meseci gore, u planinama, bili su dugi i hladni, A opet, Đulijanova banda bila je sve brojnija. Noću bi se logorske vatre sve tlu-cale po padinama i dolinama venca Kamarate. Uz svetlost ognja, ljudi su čistili oruzje, popravljali odeću, prali rublje u obliznjim potocima. Pripremanje zajedničkih obroka katkad bi bilo povod sitnim razmiricama. Svako selo na Siciliji imalo je različiti recept za lignje i jegulje, u svakom selu druge su travke stavljane u paradajz sos. Negde kobasice prze, negde ih jedu presne. Ljudi navikli da s nozem idu u stetu ovde su uzivali u pranju vesa; otmičarima su pak drazi bili kuvanje i sivenje. Pljačkasi vozova i banaka uzivali su glancajući puske i pistolje.

Postujući Đulijanovu naredbu, iskopali su rovove i napravili stra-zarnice, da vladine snage ne mogu da ih iznenade. Jednoga dana, bas dok su kopali, naisli su na skelet neke dzinovske zivotinje; nisu ni sanjali da je nesto tako ikada moglo postojati. Istoga dana dosao je i Hektor Adonis sa knjigama za Đulijana, jer je ovaj u poslednje vreme bio veoma znatizeljan, kao da bi da за/na sve sto se na ovome svetu saznati moze. Čitao je knjige iz raznih naučnih oblasti, medicine, politike, filozofije, kao i dela koja su mu pomagala da pronikne u sustinu vojnih doktrina. Hektor Adonis mu je na svakih nekoliko nedelja donosio pune torbe knjiga. Đulijano ga toga dana odvede tamo gde su njegovi ljudi iskopali onaj skelet. Adonis se osmehnu videvsi ih tako zbunjene. "Pa zar ti nisam dao onolike knjige iz istorije?", reče on Đulijanu. "Čovek koji ne poznaje istoriju čovečanstva u poslednje dve hiljade godina - zivi u mraku." Rekavsi to, napravi kratku pauzu. Blagi glas Adonisov poprimao je onaj profesorski, predavačici ton.

"Ovo je kostur ratne masine koju je u svojim pohodima angazovao Hanibal Kartaginjanin, koji je, pre dve hiljade godina, prelazio ove planine u nastojanju da unisti Rimsko carstvo. To je skelet jednog od njegovih ratnih slonova, obučenih za borbu; te zivotinje niko ranije ne bese video na ovom kontinentu. Kako li su se samo prestravili ti

SHIIIJANU

155

rimski vojnici kad je ova sila navalila! A opet, ovi slonovi Hanibalu nisu doneli prave koristi; Rim ga je pobedio, i Kartagina je unistena. U ovim planinama obitava mnostvo duhova, i vi ste pronasli jednog od njih. Razmisli, Turi, jednoga dana i ti ćes biti jedan od tih duhova."

Đulijano je zaista razmisljao o tome te noći. Svidela mu se sama pomisao da bi mogao da postane jedan od duhova istorije. Ako mu je već suđeno da ga ubiju, nadao se da će se to dogoditi u planinama; snovao je kako će, ranjen, otpuzati do jedne od hiljadu pećina i kako ga niko neće naći, vekovima, dok nekim slučajem njegovi zemni ostaci ne budu otkriveni, kao sto se upravo dogodilo s ovim slonom Hanibalovim.

Menjali su konačista vise puta u toku zime. S vremena na vreme, banda se razbijala na po nekoliko sedmica; ljudi su spavali u kućama svojih rođaka, prijateljski nastrojenih pastira, ili u velikim praznim ambarima koji su pripadali plemićkim kućama. Đulijano je veći deo zime proveo nad svojim knjigama, kujući planove. Vodio je duge razgovore sa Hektorom Adonisom.

U rano proleće, Đulijano je sa Pisotom krenuo niz put sto vodi ka Trapaniju. I, tu je ugledao kola sa sveze oslikanom legendom. Prvi put, pred njegovim očima ukazala se tabla na kojoj je bila predstavljena legenda o Đulijanu. Prizorom su preovladavali drečavi crveni tonovi, a bio je tu Đulijano kako, kleknuvsi pred damom plave krvi, skida smaragdni prsten sa prsta vojvotkinje od Alkama. U pozadini je bio naslikan Pisota sa masinkom kako preti grupi preplasenih naoruzanih ljudi.

Toga su dana, takode, prvi put oko pasa poneli kaiseve sa velikim, četvorougaonim snalama od zlata na kojima behu prikazani orao i lav. Snale je izradio Silvestro, koji im je sada bio oruzar od poverenja. Dao ih je Đulijanu i Pisoti. Postao je to svojevrsni zastitni znak njihovog polozaja u bandi. Đulijano je uvek nosio tu Silvestrovu rukotvorinu; Pisota pak samo kad je u Đulijanovom drustvu. Jer Pisota je često isao u gradove i sela prerusen, pa se tako i po gradu Palermu muvao.

Noću, u planini, Đulijano bi, skinuvsi kais, pomno proučavao četvrtastu zlatnu snalu. Na levoj strani je bio orao, koji je izgledao kao čovek sav u perju. Zdesna je bio lav u skoku, s kandzama - nalik orlovim rasirenim krilima - sto pridrzavaju krug u sredini snale. Izgledalo je kao da ta dva bića okreću točak sveta. Osobito ga je fascinirao lav, s tim svojim ljudskim telom ispod lavovske glave. Kralj vazdusja i kralj tla - utisnuti u meko, zuto zlato. Đulijano je u sebi video orla, u Pisoti lava, a onaj krug u sredini bila je Sicilija.

156

MARIO PUZO

VEKOVIMA SU OTMICE članova bogatih familija na Siciliji bile jedna od najunosnijih grana domaće radinosti. Otmičari su obično regru-tovani iz redova ozloglasenih mafioza, koji bi, pre nego sto će krenuti u akciju, obično poslali pisamce na određenu adresu. To je bio, otprilike, uljudan način komunikacije, a sve u cilju da bi se izbegli neprijatne pojed inosti u vezi sa plaćanjem otkupa koji se, je Г te, lepo mogao platiti i unapred. Kao kad kupujete na veliko i to za gotovinu, otkupna cena bila je znatno niza, jer je i celokupna operacija bila kudikamo jednostavnija, bez onih uznemiravajućih trenutaka. Rečju, moglo je sve fino da se udesi pa da do otmice uopste i ne dođe. Istinu govoreći, kidnapovati neku poznatu ličnost nikada nije bilo tako lako kao sto neki misle. Nije to posao za pohlepne amatere ili smetene, lenje nikogoviće koje mrzi da rade pa misle da će tako lako doći do velikog novca. Nije to ni samoubilačka akcija, kako to često biva u Americi, gde je sam pojam otmice poprimio krajnje negativno značenje. Na Siciliji pak ni reč "kidnapovanje" nija bila u upotrebi, budući da deca nikada nisu otimana, sem u slučaju da je uz njih i neko od odraslih. Mozete vi za Sicilijance reći sta god hoćete: i da su rođeni kriminalci, i da ubijaju lako, pa i rado, kao sto zena ubere cvet; mozete reći da su lukavi prevaranti bas kao Turci, da su, po opstim drustvenim merilima, tri veka iza svog vremena; ali niko ne moze da ospori da Sicilijanci vole decu. Ne, nije to samo ljubav, to je neka vrsta idolatrije. Takve, dakle, pojave kao sto je "kidnapovanje" u rasirenom smislu reci, na Siciliji nije bilo. Oni bi, jednostavno, "pozvali" neku imućnu ličnost da im dođe u goste, i onda tog dragog gosta ne bi pustali kući dok uredno ne plati stan i hranu, kao da je boravio u hotelu.

Ovaj deo sicilijanske domaće radinosti podrazumevao je i određena pravila, koja su postovana stotinama godina. Iznos otkupnine uvek je mogao biti predmet pregovora, i to se činilo preko posrednika, poput, recimo, uvazenih pripadnika mafije. Ukoliko "gost" sarađu-je, nema nasilja, "Gosta", stavise, tretiraju sa najvećim uvazavanjem, uvek mu se obraćaju u skladu sa njegovim drustvenim polozajem, znači - ako je knez, obraćaju mu se kao knezu, ako je don, ili nadbiskup - sa "done", "nadbiskupe"... Ovo poslednje, naravno, ukoliko bi se neki bandit drznuo da ugrozi spokoj svoje gresne duse i dograbi mantijasa. Čak bi, u takvim situacijama, i člana Parlamenta oslovljavali sa "časni", mada su svi znali da su ti skupstinski probisveti lopov-čine kakvih nema.

MCILIJANAC

157

Tako je postupano iz čiste razboritosti. Istorija je pokazala da se takva politika isplati. Kad jednom zatvorenik, odnosno oteti, bude pusten, kad se vrati kući, neće osećati potrebu za osvetom ukoliko mu, za vreme "gostovanja", nije povređeno dostojanstvo. Prepričavao se slučaj nekog velikog vojvode, koji je, posto su ga otmičari pustili na slobodu, odveo karabinjere na mesto gde su se krili banditi, a onda im platio advokate, da ih brane pred sudom. Kada su, uprkos svemu, banditi osuđeni, vojvoda je posredovao, i njihova duga zatvorska kazna je naposletku prepolovljena. Sve je to učinio zato sto su se sa njim ophodili sa izuzetnim taktom i Ijubaznosću, pa je vojvoda izjavio da na tako fine manire nije naisao nigde, čak ni u elitnim krugovima Palerma.

Nasuprot tome, zrtva otmice koja bi u toku "gostovanja" bila ponizavana, po izlasku na slobodu iskazaće spremnost da potrosi čitavo bogatstvo kako bi se otmičari pohvatali i kaznili. Nije bila retkost da osvetnik od te sorte progoniteljima svojih mučitelja ponudi veću nagradu od otkupnine koju su otmičari trazili za njega.

U svakom slučaju, kad sve ide svojim tokom, odnosno ukoliko se obe strane ponasaju civilizovano, cenkanje je sasvim normalna pojava, visina otkupnine obično se koriguje, i oteti biva pusten na slobodu. Sicilijanski bogatasi su o otmicama vremenom počeli da razmisljaju kao o svojevrsnom nezvaničnom vidu izmirivanja poreskih obaveza, koji i nije tako lose platiti ako si bas resio da zivis u zemlji koju volis; a budući da su ionako vrlo malo drzali do poreza koji se slivao u vladinu blagajnu, oni su taj krst nosili sa hrisćanskom pomirljivosću.

Bilo je leka i za tvrdoglavo odbijanje da se ide u "goste", kao i za preterivanje u cenkanju. Tada bi se, recimo, odseklo jedno uvce, ili bi nedisciplinovanom nevoljniku amputirali prst. Obično bi to bilo dovoljno da se i oni najtvrđi prizovu razumu. Uglavnom se sve zavrsavalo u granicama podnosljivosti, izuzev u onim tuznim, retkim slučajevima kada su otmičari morali da isporuče les, obredno osakaćen i izbusen mecima, ili, u stara vremena, izboden nozem tako da ubodi formiraju krst na telu zrtve.

Bilo kako bilo, "pozivanje u goste" poslovično je bilo mučan, tezak poduhvat. Zrtva je morala duze vreme da se prati, tako da otmičar tačno zna u kom trenutku moze daje zgrabi uz minimum nasilja. Pre toga organizatori operacije morali su da pripreme pet-sest skrovista, sa sve zalihama i strazarima, budući da je otmica podrazumevala pregovarački proces i, naravno, potragu koju će organizovati vlasti. Komplikovana je to rabota bila, nikako za amatere.

158

MARIO PUZO

Kad je Đulijano odlučio da i sam počne da se bavi otmicama, usredsredio se isključivo na najbogatije sicilijanske musterije. Prva njegova zrtva bio je najimućniji i najmoćniji plemić na ovom ostrvu. Knez Olorto, vlasnik ogromnih imanja na samoj Siciliji, ali i prave imperije na tlu Brazila, bio je gospodar većini zitelja Monteleprea - na njegovoj zemlji nalazila su se njihova imanja i kuće. U političkom smislu, knez Olorto je bio siva eminencija; ministar pravde u Rimu bio je njegov blizak prijatelj, a bivsi kralj Italije krstio je knezevo dete. Don Kroče, glavom i bradom, bio je glavni nadzornik svih knezevih imanja na Siciliji. Prećutno se podrazumevalo da pozamasni honorar koji je don Kroče za te usluge dobijao uključuje i osiguranje kneza Olorta od otmičara i ubica, te njegovog nakita, krupne stoke i ovaca od lopova.

BEZBEDAN u svome zamku, čijim su bedemima patrolirali don Kro-čeovi ljudi, čuvari kapija i knezeva lična garda, Olorto se upravo pripremao za mirno veće koje će provesti uzivajući u pogledu na zvezda-no nebo, koje je rado osmatrao kroz ogromni teleskop; tu napravu voleo je vise od bilo čega. Odjednom se začu bat koraka na zavojitom stepenistu koje je vodilo do njegove opservatorije. Neko provali kroz vrata i četvorica priprosto odevenih ljudi sa puskama u rukama očas ispunise sobičak Knez zastitnički pokri teleskop rukom i okrenu leđa neduznim zvezdama da se suoči sa uljezima. Kad ugleda Teranovino

izbrazdano lice, hitro se pomoli Gospodu. Teranova mu se, međutim, obrati uljudno: "Vase gospodstvo, naređeno mi je da vas odvedeni u planinu, na

odmor koji ćete provesti u drustvu Turija Đulijana. Platićete troskove

smestaja i hrane, takav nam je, znate, običaj. Ali o vama će se voditi

računa kao o novorođenčetu."

Knez pokusa da prikrije strah. Naklonivsi se, on upita, jedva izgovarajući reci:

"Mogu li samo da uzmem neke lekove i nesto odeće?" "Mi ćemo vam sve to dopremiti", reče Teranova. "Sada nam je brzina od sustinskog značaja. Karabinjeri će stići svaki čas, a oni, znate, nisu pozvani na nasu malu zabavu. A sada, molim vas, pođite ispred mene niz ove stepenice. I nemojte pokusavati da bezite. Nasi su ljudi posvuda, a čak ni jedan knez nije brzi od metka."

Dole, niza zid knezevog zamka, kraj bočne kapije, čekali su alfa romeo i dzip. Olorto je uguran u alfu romeo, gde je seo i Teranova,

SICILIJANAC

159

dok su ostali uskočili u dzip, pa dva vozila pohitase uz planinski drum. Kad su bili negde na pola sata od Palerma, sasvim blizu Monteleprea, automobili se zaustavise i ljudi poizlazise. Kraj puta je bilo svetiliste sa figurom Bogorodice i Teranova nakratko kleknu pred njom i prekrsti se. Knez, pobozan čovek, suzdrza se nekako; nije zeleo sad tu da kleči, pa da se to protumači kao da preklinje ove ljude da ga ne povrede. Onda se ona petorica rasirise u formaciju zvezde, svaki kao vrh kraka, dok je knez koračao u sredini. Spustali su se strmom padinom sve dok ne izađose na stazicu koja će ih odvesti do nepregledne divljine Kamarate.

Pesačili su satima i knez je često molio da predahnu, sto su ljudi ljubazno uvazavali. Onda su seli ispod velike granitne stene i večerali. Pogostise se hlebom, hrskavom veknom, dobrim komadom sira i bocom vina. Teranova je hranu pravedno razdelio ljudima, uključujući i kneza, pri tom se čak izvinivsi. "Zao mi je sto nemam nista bolje da vam ponudim", reče on. "Kad stignemo do naseg logora, Đulijano će vas sačekati sa toplim obrokom, mozda dobrim zečjim paprikasem. Imamo mi tamo kuvara koji je radio u palermskim restoranima."

Zahvalivsi Teranovi, knez je jeo sa apetitom. Ako ćemo pravo, nikada takav apetit nije imao na blistavim zabavama na koje je navikao. Duga setnja ga je lepo izmorila; takvu glad već godinama ne bese ose-tio. Kad se najeo, izvadi iz dzepa paklicu engleskih cigareta i ponudi njima sve ljude, ukrug. I Teranova i svi ostali uzese po cigaretu, sa zahvalnosću, i zudno ih popusise. Knezu nije promaklo da mu nisu uzeli paklicu; ostala je kod njega. To ga, nekako okurazi, pa reče:

"Moram redovno da uzimam neke lekove. Dijabetičar sam i moram svakodnevno da primam insulin."

Iznenadila ga je Teranovina iskrena zainteresovanost. "Ali zasto nam to odmah niste rekli?", upita ga on. "Mogli smo toliko da sačekamo. U svakom slučaju, nemate razloga za brigu. Đulijano će poslati coveka po to i imaćete ga odmah ujutro. To vam obećavam."

»Hvala vam", reče knez. Teranovino tanko, bičasto telo kao da se svaki čas saginjalo, iz postovanja i predusretljivosti koja kao da mu je bila u opisu radnog mesta. Ono lice, koje ga je u opservatorijumu preplasilo, sada se knezu Olortu učinilo prijatnim; čovek se neprestano osrnehivao, delovao je zaista pristupačno. Ali bilo je u Teranovinoj Pojavi nečega nalik britvi, sto lepo obrije, al' ume i da zakolje.

Kad su ponovo krenuli, Teranova je stao na čelo zvezdaste formacije. Cesto bi skoknuo natrag, do kneza, da ga uveri kako mu ni dlaka s glave neće faliti.

160

MARIO PUZO

Peli su se tako dok naposletku ne stigose na zaravan na vrhu planine. Tri su vatre gorele, a duz litice behu raspoređeni izletnički stolovi sa stolicama od bambusove trske. Za jednim od tih stolova, pri svetlu lampe iz američkih vojnih rezervi, sedeo je i čitao Salvatore Đulijano. Kraj nogu mu je počivala platnena torba puna knjiga. Preko torbe su mileli gekoni; knez oslusnu muziku planinskog vazduha, koji je odzvanjao zujem miliona i miliona insekata. To, očito, nije smetalo mladiću zadubljenom u knjigu.

Đulijano se dize od stola i učtivo pozdravi kneza. Ko bi taj prizor posmatrao sa strane, ne znajući o čemu je reč, nikada ne bi pretpostavio da je ovo susret otmičara sa otetim. Neki je čudan osmeh, ipak, titrao na mladićevom licu; Đulijanu pade na pamet koliko je, eto, daleko dogurao. Pre dve godine bio je običan seljak; a sad je u njegovoj milosti bio čovek najplavlje krvi i najdebljeg buđelara na celoj Siciliji.

"Jeste li jeli?", upita Đulijano. "Mozemo li učiniti bilo sta da ovu vasu posetu učinimo sto prijatnijom? Provesćete sa nama neko vreme."

Knez je priznao daje usput ogladneo i izneo Đulijanu svoju muku sa insulinom i drugim Jekovima. Đulijano odmah dozva nekoga ko je stajao podno litice i ubrzo jedan od njegovih ljudi trkom, stize noseći serpu sa vrućim paprikasem. Đulijano dade knezu papir da ispise, do detalja, kakvi su mu lekovi potrebni. "Imamo druga apotekara u Monrealeu. On će, za nas, otvoriti radnju u svako doba dana i noći", reče Đulijano. "Lek vam stize sutra do podne."

Kad je knez zavrsio sa jelom, Đulijano ga povede niz padinu i uvede u malu pećinu gde se nalazila slamarica sa madracem. Dvojica odmetnika koji su isli za njima nosili su ćebad, i knez ostade u čudu videvsi da imaju čistu belu posteljinu i veliki, mekani jastuk. Đulijano primeti da je gost zadivljen. "Vi ste ugledan čovek, i ja ću učiniti sve da uzivate u ovom kratkom odmoru. Ako se bilo ko od mojih ljudi sa vama bude ophodio nedolično, molim vas da me o tome izvestite. Svi su. oni dobili stroga uputstva kako da se prema vama ponasaju, u skladu sa vasim drustvenim polozajem, naravno, ali i imajući u vidu vas ugled rodoljuba, pravog Sicilijanca. A sada, lepo spavajte, biće vam sutra potrebna sva snaga, jer idemo na dugi mars. Poruka u vezi sa otkupninom već je poslata, i karabinjeri će krenuti u poteru, pa moramo da odmaknemo sto dalje odavde."

Knez mu zahvali na ljubaznosti, a onda ga upita koliku je otkupninu za njega trazio.

SUIIIIVNM

161

Đulijano se nasmeja i kneza očara taj mladalački, nesputani smeh, kao i dečačka lepota njegovoga lica. Ta je očaranost nestala kad je čuo Đulijanov odgovor:

"Vasa vlada ucenila je moju glavu sa deset miliona lira. Bila bi, slo-zićete se, uvreda za vase gospodstvo kad bi otkupnina ne bi bila bar deset puta visa nego za moju malenkost."

Knez je bio zatečen, ali pronađe u sebi dovoljno ironije. "Nadam se da moji imaju o meni isto tako visoko misljenje kao vi."

"Postoji, razume se, mogućnost da se vode pregovori", reče Đulijano. Kad je otisao, ona dvojica bandita pripremise knezu krevet, a onda sedose ispred pećine. Uprkos simfoniji insekata, knez Olorto utonu u san, i spavao je te noći kako godinama nije.

A ZA ĐULIJANA JE BILO POSLA ćele te noći. Poslao je ljude u Mon-telepre po knezev lek; bio ga je slagao za onog apotekara u Monrealeu. Onda je poslao Teranovu u manastir kod opata Manfredija. Hteo je da opat pregovara o otkupu, premda je znao da će ovaj taj posao obaviti preko don Kročea. Manfredi će, u svakom slučaju, biti savrsen posrednik, a don Kroče će svoj procenat sigurno izvući.

Pregovori će biti dugi, i podrazumevalo se da pun iznos od sto miliona lira neće biti isplaćen. Knez Olorto je bio veoma bogat čovek, ali - istorija kazuje - nikada se ne izvuče prvobitna suma.

Knezu Olortu je naročito prijao drugi dan otkako je otet. Islo se na dug ali ne tako naporan mars do udaljene kuće u planinskoj zabiti. Đulijano se u toni udobnom domu drzao bas kao pravi domaćin, poput kakvog imućnog seljaka počastvovanog iznenadnom kraljevom posetom. Pronicljivom Đulijanu nije promakla knezeva zabrinutost zbog stanja u kojem se nalazila njegova odeća. Zalostivo je plemić pogledao na brizljivo skrojeno englesko odelo koje je tako skupo platio, a ono, eto, već pohabano i propalo.

Đulijano ga, bez trunke prezira, s nepatvorenom radoznalosću, upita:

"Je Г vi stvarno toliko vodite računa o tome sto na sebi nosite?"

U knezu se već probudila ona pedagoska crta, i inače mu je malo trebalo. A u datim okolnostima, obojica su imali dovoljno vremena da temu razrade. I tako je plemić Đulijanu odrzao, ma, pravi govor o umeću oblačenja, o prelepo skrojenim odelima od najfinijih materijala, i o tome kako takva spoljasnjost moze da obogati čoveka, ne tek tovrsno, neeo stvarno, iznutra. Pa inu je onda besedio o londonskim

162

MARIO PUZO

krojačima, tim neunistivim snobovima sto prave takve stvari da se jedan italijanski vojvoda, je Г te, zapita: Pa, po čemu se ja to razlikujem od nekog komuniste? Naveo rnu je knez razne vrste tkanina, pri-povedao o majstorima krojačkog zanata, o vremenu provedenom na beskrajnim probama. "Dragi moj Đulijano", reče knez Olorto, "nije novac u pitanju, mada samo sveta Rozalija zna koliko sam platio ovo odelo, a od te sume bi jedna sicilijanska porodica godinu ćelu mogla da pretera, pa priđe i kćerki miraz da podmiri. Ali morao sam da idem u London. Dane i dane morao sam da provedem sa krojačima koji su me gurkali, pa ajde se okrenite, pa dajte malo levo, pa pomerite se ovamo... Jadno je to iskustvo, dragi moj. I eto, zbog svega toga sada zalim sto mi propade ovo odelo. Ono mi je nezamenjivo."

Đulijano je pomno slusao i posmatrao kneza, ne bez saosećanja, pa upita:

"A sto je vama lično i vasem stalezu uopste toliko vazno da se oblačite naročito ili - oprostite - tako ispravno? Vi, evo, i sada nosite tu kravatu, iako smo u planini. Kad smo usli u ovu kuću, primetio sam da ste zakopčali zaket, bas kao da vas ovde čeka neka vojvotkinja."

Knez Olorto, premda u političkom smislu ekstremni reakcionar i, poput većine sicilijanskih plemića, neosetljiv na pitanja iz sfere socijalne pravde, uvek je umeo da se poistoveti sa pripadnicima nizih drustvenih staleza. Smatrao je i osećao da su to, naprosto, ljudska bića kao i on sam, i nijedan čovek koji je za njega radio, uvazavao ga i znao gde mu je mesto, nije morao da se brine za svoju budućnost. Posluga u njegovom zamku prosto je obozavala kneza. Odnosio se prema njima kao da su mu rod rođeni, Za rođendane im je uvek delio poklone, o praznicima bi častio sve redom. Kad porodica sedne da jede, kad ne bi bilo gostiju, sluge koje su stajale kraj stola priključile bi se porodičnim raspravama i iznosile svoja misljenja o problemima s kojima se suočava ta plemićka porodica. I, to nije bilo nista neobično u Italiji. Niko nije bio surov prema nizim klasama sve dok one ne krenu u borbu za svoja prava.

Isti taj stav sada je knez zauzeo prema Đulijanu. Kao da je onaj koji ga je oteo tek puki sluga sto zeli svoj deo kolača, koji bi voleo da moze da zivi kako zive bogati i moćni ljudi. Knez najednom postade svestan da moze da izvuče korist iz ovog vremena zatočenistva, pa da mu se, na kraju, čak i isplati otkupnina koju će za njega platiti. Znao je, međutim, da mora biti veoma pazljiv. Da mora da se osloni na svoj sarm, ali da ni u jednom momentu ne bude snishodljiv. Da mora da bude iskren i govori samo istinu, onoliko koliko je to u njegovoj moći.

SHHIJANAf

163

I da ne pokusava i suvise da profitira na trenutnoj situaciji. Jer, začas će Đulijano, prividno slab, pokazati svoju snagu.

Knez je stoga na Đulijanovo pitanje odgovorio sa krajnjom ozbiljnosću, nastojeći da kaze ono sto stvarno misli. "Sto vi nosite taj prsten sa smaragdom, tu zlatnu snalu?", upita on smeseći se. Čekao je da Đulijano nesto kaze, ali se ovaj samo osmehnuo, pa knez nastavi. "Ozenio sam se zenom jos bogatijom od mene. Imam vlast, imam svoje duznosti u politici. Vlasnik sam imanja, ovde, na Siciliji i, preko svoje zene, jos većeg imanja u Brazilu. Narod mi na Siciliji ljubi ruke čim ih izvadim iz dzepova, a čak mi i u Rimu ukazuju visoke počasti. Jer, u tom gradu, u Rimu - novac vlada. Sve oči uprte su u mene. Meni to dođe smesno - nista nisam učinio da zasluzim sve to. Ali na meni je da te počasti zadrzim, i moram ih zadrzati, ne smem da skrnavim značaj i ulogu jedne javne ličnosti. Čak i kad idem u lov, u odeći koja po svemu podseća na prostu, seljačku, moram da izgledam savrseno. I da odigram svoju ulogu, bogatasa i vaznog čoveka koji je posao u lov. O, kako ponekad zavidim ljudima kao sto ste vi i don Kroče, ljudima koji moć drze u glavi i srcu! Koji su moć stekli hrabrosću i lukavstvom! Zar nije to da čovek pukne od smeha: sve to isto ja postizem samim tim sto odem kod najboljeg krojača u Londonu?"

Tako je lepo knez izdeklarnovao ovu govoranciju, da Đulijano nije mogao a da se glasno ne nasmeje. U stvari, Đulijanu je plemićev stil bio zabavan, pa su i večerali zajedno i potom nadugačko pričali o sicilijanskoj bedi i rimskom kukavičluku.

Knez je znao za don Kročeovu zelju da pridobije Đulijana, pa je resio da zaigra na tu kartu.

"Dragi moj Đulijano", reče on, "kako to da vi i don Kroče nikako da se udruzite i zajedno vladate Sicilijom? On ima mudrost zrelosti, a vi idealizam mladosti. Ne dolazi uopste u pitanje da obojica volite Siciliju. Sto ne biste udruzili snage, dolaze vremena opasna po sve nas. Sada, kad je rat zavrsen, stvari se menjaju. Komunisti i socijalisti uzdaju se u to da će degradirati značaj crkve, razvrgnuti krvne veze. Oni se usuđuju da kazu da je obaveza prema političkoj partiji vaznija od ljubavi prema majci, od odanosti braći i sestrama. Sta ako dobiju na izborima i počnu da sprovode takvu politiku?"

"Nikad oni neće dobiti na izborima", reče Đulijano. "Sicilija nikada

neće glasati za komuniste."

"Ne budite tako sigurni", reče knez. "Sećate se Silvija Fere, druzili ste se kao deca. Dobri dečaci kao Silvio otisli su u rat i vratili se inficirani radikalnim idejama. Njihovi agitatori obećavaju besplatan hleb,

164

MARIO PIZO

SICILIJMC

165

slobodnu zemlju. Bezazleni seljak nalik je magarcu koji ide za sarg repom. Moze se vrlo lako dogoditi da narod izglasa socijaliste."

"Ne volim demohrisćane, ali ću učiniti sve da sprečim dolazak soci jalista na vlast", reče Đulijano.

"Jedino vi i don Kroče mozete obezbediti Siciliji slobodu", reče knez. "Morate se ujediniti. Don Kroče o vama uvek govori kao o sinu - zaista vam je naklonjen. A samo on moze izdejstvovati da ne dođe do velikog rata između vas i Prijatelja prijatelja. On shvata da vi činite ono sto činiti morate; shvatam to i ja. Ali čak i sada, nas trojica mozemo sarađivati i uticati na tok nasih sudbina. Ne učinimo li to, poći ćemo putem unistenja."

Turi Đulijano je jedva obuzdavao gnev. Kako su drski ovi bogatasi! Onda progovori, s nekim smrtonosnim mirom:

"Jos vam nije određena otkupnina, a vi već predlazete savez. Mogli ste dosad i mrtvi da budete."

Te je noći knez lose spavao. Ali Đulijano vise nije iskazivao zlu volju prema njemu, i knez je, sve u svemu, imao lepe koristi od potonjeg dvonedeljnog boravka u planini. Poboljsalo mu se zdravstveno stanje, telo mu je osnazilo od svakodnevnih napora i svezeg vazduha. Mada je oduvek bio vitak, bese mu se napravio sloj sala na stomaku, koga je sada nestalo. Fizički se nikada bolje nije osećao.

I mentalno se osvezio. Ponekad, kad su se kretali od mesta do mesta, Đulijano nije bio u grupi koja ga je čuvala, pa je morao da razgovara sa ljudima nepismenim, nekultivisanim. Bio je, međutim, iznenađen karakterom tih muskaraca. Većina tih bandita bila je po prirodi učtiva, imali su urođeno dostojanstvo, a inteligencije im ni u kom smislu nije nedostajalo. [Jvek su mu se obraćali titularno, nastojeći da udovolje svakom njegovom zahtevu. Nikada se u zivotu nije u toj meri priblizio svojim zemljacima Sicilijancima i s iznenađenjem je prepoznao u sebi novu ljubav prema svojoj zemlji i narodu. Otkupnina, konačno utanačena na sezdeset miliona lira u zlatu, isplaćena je uz posrednistvo don Kročea i opata Manfredija. Noć pre nego sto će biti pusten Đulijano je u knezevu, čast priredio gozbu, kojoj su prisustvovale glavesine i dvadeset najvaznijih članova bande. Zavrsnu zdravicu odrzao je sam knez. "Gostovao sam u domovima najmoćnijih plemićkih porodica Sicilije", rekao je on tom prigodom. "Ali nikada se prema meni domaćini nisu ovako lepo ophodili, nikada nisam naisao na ovakvu gostoljubivost niti na ljude tako uglađenih manira kakve sam sreo ovde, u ovim planinama. Nikada nisam tako zdravo spavao i tako dobro jeo." Tu je načas zastao, pa s osmehom nastavio:

[a-

Istina je da je račun malo povisok, ali sve sto je dobro mora biti i "skupo." Ove reci izazvase prave salve smeha; Đulijano se smejao najglasnije u celoj druzini. Knezu, međutim, nije promaklo da se Pisota nije ni osmehnuo.

Nazdravise mu svi i popise u knezevo zdravlje. Te noći knez će se sećati dok je ziv, sa najvećim zadovoljstvom.

Sutradan ujutro - a nedelja bese - knez je ostavljen ispred katedrale u Palermu. Usao je u crkvu taman za ranojutarnju misu i pomolio se. Bio je obučen bas onako kao onog dana kad je otet. Đulijano je, da iznenadi svog gosta i ukaze mu postovanje, dao da njegovo englesko odelo popravi i očisti najbolji rimski krojač.

SKUHANU

167

Trinaesto

SEFOVI SICILIJANSKE MAFIJE trazili su sastanak sa don Kroče-om. Premda je don Kroče bio priznat za sefa među sefovima, nije im neposredno komandovao. Svaki je vladao svojim carstvom. Mafija je bila kao jedna od onih srednjovekovnih kraljevina gde su se moćni baroni okupljali da najmoćnijem medu sobom pomognu u ratovima koje je vodio, priznajući ga nominalno za vladara. Ali kao sto je kralj morao da se udvara tim baronima, i ovi su trazili udeo u ratnom plenu kao nagradu. Don Kroče nije njima vladao silom, već snagom svoje inteligencije, harizmom i godinama građenim "respektom". Vladao je, zapravo, kombinujući njihove raznorodne interese i stapajući ih u jedan zajednički interes od koga će svi imati koristi.

Morao je don Kroče krajnje obazriv prema njima da bude. Svi su oni imali privatne vojske, tajne atentatore, davitelje, trovače, časne egzekutore sa zloglasnom luparom u ruci. U tome je snaga ovih prvaka bila jednaka njegovoj, don Kročeovoj; zato je on i zeleo da pridobije Turija Đulijana, da ovaj postane njegov ratni komandant. I ovi su ljudi bili pametni, na svoj način, bilo je među njima i najvećih zivih Jukavaca Sicilije. Nisu podrivali zgradu donove moći; uvazavali su ga i verovali u njega. Ali čak i najinteligentniji čovek na svetu moze se katkad naći u zabludi. A oni su drzali da je donova opsednutost Đulijanom jedna i jedina slabost koja se za sve te godine pomolila iz zadivljujućeg lavirinta njegovog uma.

Don Kroče je za sest glavesina priredio raskosan ručak u bas-ti hotela Umberto u Palermu, gde su im tajnost i bezbednost bili garantovani.

Medu tim mafijaskim prvacima, najdalje se proneo glas o don Sijanu, strahu i trepetu grada Bizakvina. On je pristao da govori u ime ostalih i učinio je to sa nebrusenom učtivosću tipičnom za sastanke Prijatelja prijatelja na najvisem nivou.

1

"Dragi moj don Kroče", reče don Sijano, "tebi je poznato koliko te svi mi postujemo. Ti si čovek koji je vaskrsnuo i nas i nase familije. Mnogo ti dugujemo. I zato ti se, isključivo da ti učinimo uslugu, ovom prilikom i obraćamo. Taj bandit Turi Dulijano previse je ojačao. Mnogo smo mu gledali kroz prste. On je jos dečak takoreći, ali uporno prkosi i tvom i nasem autoritetu. Pljačka nakit nasih najuglednijih klijenata. Otima masline, grozđe i kukuruz od najbogatijih zemljopo-sednika. A sada nam iskazuje nepostovanje pred kojim ne mozemo zazmuriti. Otme kneza Olorta, za koga zna daje pod tvojom zastitom. A ti si i dalje dobar prema njemu, pruzas ruku prijateljstva. Znam da je Dulijano jak, ali nismo li mi jos jači? Ako ga pustimo da tera dalje ovako, neće li jos ojačati? Mi smo svi slozni u stavu da je kucnuo čas da se ovo pitanje resi. Moramo preduzeti sve moguće mere kako bismo ograničili njegovu moć. Ako ne budemo reagovali na otmicu kneza Olorta, smejaće nam se ćela Sicilija."

Don Kroče klimnu glavom kao da se slaze sa svim sto je rečeno. Ali sam nista nije kazao. Gvido Kvintana, po vaznosti poslednji među okupljenima, reče gotovo zalbenim tonom: "Ja sam gradonačelnik Monteleprea, i svi znaju da sam jedan od Prijatelja. Ali niko kod mene ne dolazi za misljenje, niko mi se ne obraća da ispravim neku naprav-du, niti mi darove donosi. Dulijano vlada gradom i prosto mi dozvoljava da i ja tu zivim, tek da bi izbegao svađu sa vama, gospodo. Ali ja jedva zarađujem za zivot, nemam nikakav autoritet. Puka sam figura. Dok je Dulijano u zivotu, Prijatelji u Montelepreu faktički neće postojati. Ne plasim se ja tog dečka. Sreli smo se mi jednom. Pre nego sto je postao bandit. Ne mislim da je to čovek koga se treba plasiti. Ako se ovaj skup slaze, ja bih pokusao da ga likvidiram. Napravio sam plan i samo čekam vase odobrenje da ga sprovedeni u delo."

Don Pidu iz Kaltanisete i don Arzana iz Pjani dei Grečija klimnu-se glavama. "U čemu je tu problem?" oglasi se don Pidu. "S nasim mogućnostima, u stanju smo da izručimo njegov les u katedralu u Palermu i da mu odemo na sahranu kao da je svadba."

Druge glavesine, don Markuci iz Viljamure, don Bučila iz Parti-nika i don Arzana pozdravise ove don Piduove reci. Rekli su sta su imali, i sada su čekali.

Don Kroče podize svoju veliku glavu. Dok je govorio, okretao je svoj kukasti nos od jednog do drugog. "Dragi moji prijatelji, slazem se sa svim tim", reče on. "Drzim, međutim, da ste potcenili tog mladog čoveka. Izrazito je lukav za svoje godine i mozda isto toliko hrabar kao bilo ko od nas ovde. Neće biti tako lako ubiti ga. Sem toga, mislim

168

MARIO PUZO

siciLijmc

169

da bi od njega moglo biti neke koristi u budućnosti, i to ne samo za mene već i za sve nas. Komunistički agitatori, vidite to i sami, nagna-se ovaj narod sicilijanski u ludilo, pa sad svet čeka novog Garibaldija, a na nama je da se potrudimo da spasioca ne pronađu u Đulijanu. A ne moram ni da vam govorim kakve bi po nas posledice bile kada bi Sicilijom zavladali ti komunistički divljaci. Moramo ubediti Đulijana da se bori na nasoj strani. Nije nasa pozicija u toj meri sigurna da bismo mogli sebi da priustimo taj luksuz da ubijemo Đulijana i tako sebi uskratimo njegovu snagu." Uzdahnuvsi, don popi času vina da protera parče hleba, pa maramicom brizljivo obrisa usta, "Učinite mi uslugu. Dozvolite mi da ulozim poslednji napor ne bih li ga ubedio. Ako odbije, učinite ono sto mislite da se učiniti rnora. Moj odgovor dobićete u roku od tri dana. Samo mi, eto, dopustite da jos jednom pokusam da postignem razuman sporazum."

Prvo je don Sijano, u znak odobravanja, pognuo glavu. Posle svega, koji bi to razuman čovek bio toliko nestrpljiv da posrlja u ubistvo, a da tri dana ne moze da sačeka? Kad glavesine odose, don Kroče pozva Hektora Adonisa u svoju kuću u Vilabi.

DON se Adonisu obratio zapovednim tonom. "Imao sarn razumeva-nja za tvog mladog kuma, ali sada je to strpljenje na izmaku", reče on čovečuljku. "Kucnuo je čas kad će morati da se opredeli: ili je sa nama, ili protiv nas. Otmicom kneza Olorta uvredio je lično mene, ali ja sam voljan da oprostim i zaboravim. On je, naposletku, mlad, a ja se dobro sećam da sam i sam bio usijane glave u njegovom uzrastu. Kao sto vazda govorim, postujem ga zbog toga stoje takav kakav je. I, veruj mi, istinski cenim njegove sposobnosti. Bio bih presrećan ako bi pristao da mi bude desna ruka. Ali on će morati da uvidi koje je njegovo mesto u celoj ovoj semi. fa tu imam druge glavesine koje njega i ne postuju bas toliko i nemaju toliko razumevanja za njegovu mladost. Neću jos dugo biti kadar da ih obuzdavam. Idi ti, lepo, kod svog kumčeta i reci dečku ono sto sam sad ja rekao tebi. I najkasnije sutra mi dođi s odgovorom. Duze ne mogu da čekam."

Ovo je uplasilo Hektora Adonisa. "Don Kroče, uvazavam velikodusnost koju iskazujes i rečju i delom. Ali Turi zna sta hoće i, kao svi mladi ljudi, i suvise je siguran u svoju moć. A istina je da nije sasvim bespomoćan. Ako zarati sa Prijateljima, znam da neće moći da pobedi, ali steta bi mogla da poprimi zastrasujuće razmere. Postoji li mogućnost da mu obećam nekakvu nagradu?"

"Ovo mu obećaj", reče don. "Obećaj mu da će uvek imati visok polozaj u hijerarhiji Prijatelja i da će uvek moći da računa na moju ličnu odanost i ljubav. Na kraju krajeva, ne moze on doveka da zivi u planini. Doći će vreme kada će pozeleti da zauzme svoje mesto u drustvu, da zivi u skladu sa zakonom, da zasnuje porodicu. Kad taj dan dođe, ja ću biti jedini čovek na Siciliji koji mu moze obezbediti pomilovanje. Meni bi predstavljalo najveću radost da to i učinim. Iskreno to mislim." I, uistinu, kad je don govorio na ovaj način, njemu se, naprosto, moralo verovati, bio je neodoljiv.

KAD JE HEKTOR ADONIS krenuo u planine da se sretne sa Đulija-nom, bio je vrlo uznemiren, uplasen za svoje kumče i čvrsto resen da mu sve kaze kako jeste. Zeleo je da Đulijano shvati da je ljubav koja njih dvojicu vezuje na prvom mestu, iznad Adonisovog odnosa sa don Kročeom. Kad je stigao, duz oboda litice behu postavljeni stolice i stolovi na sklapanje. Turi i Aspanu su sedeli sami.

"Moram s tobom da razgovaram u četiri oka", reče Adonis Đulijanu.

"Mali čoveče, Turi preda mnom nema tajni", odbrusi Pisota Ijutito.

Adonis nije obratio paznju na uvredu, već mirno reče: "Turi, ako hoće, moze da ti kaze sve sto ja kazem njemu. To je njegova stvar. Ali ja tebi ovo ne mogu da kazem. Ne mogu da preuzmem tu odgovornost."

Đulijano taknu Pisotu po ramenu. "Aspanu, ostavi nas nasamo. Ako je reč o nečemu sto bi i ti trebalo da znas, sve ću ti ispričati." Pisota naglo ustade, mrko pogleda Adonisa i udalji se.

Hektor Adonis je čekao, dugo. Onda konačno progovori. "Turi, ti si mi kumče. Volim te otkad si bio beba. Podučavao sam te, davao ti knjige da čitas, pomagao ti kad si se odmetnuo. Ti si jedan od retkih ljudi na ovom svetu zbog kojih mislim da ovaj zivot ima smisla. A opet, tvoj rođak Aspanu me, evo, vreda, a da mu se ti ni jednom jedinom rečju ne suprotstavljas."

"Tebi verujem vise nego bilo kome, sem majke i oca", rastuzi se Đulijano.

"A Aspanu", reče Hektor Adonis prekornim tonom, "nije li on postao i suvise krvozedan da bi iko u njega imao poverenja?"

Đulijano ga pogleda pravo u oči i Adonis nije mogao a da se .ne zadivi pred tom blazenom čestitosću mladićevog lica. "Da, moram da priznam, verujem Aspanuu vi,se nego tebi. Ali tebe volim od detinj-stva. Ti si mi, svojim knjigama i pameću, oslobodio um. Znam da si

170

MARIO PUZO

SICIL1JANAC

171

«,*   . '».V*-

novčano pomagao mojoj majci i ocu. I svestan sam da si mi uvek bio pravi prijatelj, u svakoj nevolji. Vidim, međutim, i to da si se upetljao sa Prijateljima prijatelja, i nesto mi kazuje da se tu krije razlog tvoje danasnje posete."

Adonisa jos jednom bez daha ostavi instinkt njegovog kumčeta. On izlozi Turiju ceo slučaj. "Moras da nađes kompromis sa don Kro-čeom", reče on. "Ni kralj Francuske ni kraij Dveju Sicilija ni Garibaldi, čak ni Musolini - nisu uspeli do temelja da uniste Prijatelje prijatelja. Nemoj ni ti ziveti u zabludi da mozes protiv njih da povedes rat iz kojeg ćes izaći kao pobednik. Preklinjem te da pristanes na sporazumno resenje. Moras, u početku, da postujes volju don Kročeovu, ali ko zna kakav će tvoj polozaj biti u budućnosti? Kunem ti se tvojom časću i srećom tvoje majke, koju obojica obozavamo: don Kroče veruje u tebe, u tvoju genijalnost, i u svom srcu nosi seme istinske ljubavi prema tebi. Bićes mu naslednik, sin ljubimac. Ali za sada se moras povinovati njegovoj volji."

Video je da je Turi dirnut i da ga je ozbiljno saslusao. "Turi", reče Hektor Adonis toplo, "pomisli samo na svoju majku. Ne mozes veči-to po ovim planinama ziveti, ne mozes doveka da stavljas glavu u torbu kad odes majku da vidis. Ako priđes don Kročeu, moći ćes da se nadas pomilovanju."

Mladom čoveku je bilo potrebno malo vremena da sredi misli. A onda progovori, sporo, ozbiljnim tonom. "Pre svega, zelim da ti zahvalim na iskrenosti", reče Đulijano. "Ponuda je vrlo primamljiva. Ali ja sam trenutno posvećen oslobađanju naroda Sicilije iz jarma sirotinje, i zaista ne verujem da isti taj cilj pred sobom imaju i Prijatelji. Oni su sluge bogatasa i rimskih političara, a to su meni zakleti neprijatelji. Hajde da sačekamo i vidimo kako će se stvari razvijati. Izvesno je da sam im stao na zulj kad sam oteo kneza Olorta. Ali s druge strane, i dalje ostavljam Kvintanu u zivotu, a tog čoveka prezirem iz dubine duse. Nego, eto, trpim iz postovanja prema don Kročeu. Kazi mu to. Kazi mu to i kazi mu da se svakoga dana molim da osvane dan kada ćemo nas dvojica biti ravnopravni partneri. Dan kad nasi interesi neće biti sukobljeni. A sto se njegovih glavesina tiče, neka čine sto im je volja. Njih se ne plasim."

Teska je srca Hektor Adonis preneo Đulijanov odgovor don Kročeu, koji je samo klimnuo svojom lavovskom glavom, kao da nista drugo i nije očekivao.

NAREDNOG MESECA triput su pokusali da ubiju Đulijana. Gvi-du Kvintani je dozvoljeno da prvi povuče nogu. On je, do detalja, isplanirao atentat dostojan Bordzija. Đulijano je često, kad god silazi s planina, isao jednim putem. Duz druma behu prostrana polja u koja Kvintana dotera veliko stado ovaca. Ovce su čuvala trojica naizgled bezazlenih pastira, rodom, inače, iz Korleonea, starih prijatelja Kvintaninih.

Gotovo čitavu jednu sedmicu, kad god bi opazili Đulijana kako ide putem, pastiri bi ga pozdravljali sa najvećim uvazavanjem i, po starinskom običaju, trazili da mu poljube ruku. Đulijano bi s njima uvek prijateljski popričao; pastiri kao pastiri, bivali su povremeno članovi njegove bande, a on je uvek trazio nove regrute. Nije osećao nikakvu opasnost budući daje gotovo uvek putovao sa telohraniteljima i često sa Pisotom, koji je vredeo barem za dvojicu. Pastiri su bili nenaoruzani, lako odeveni, tako da nisu ni imali gde da sakriju oruzje.

Ali nosili su ti pastiri lupare i redenike, vezane oko stomaka nekolikih ovaca koje su uvek pasle negde u sredini stada. I samo su čekali priliku da Đulijano prođe sam ili bar sa sto manjom pratnjom. Pisota je u startu posumnjao u te pastire: sto li su oni samo tako fini, otkud sad odjednom toliko stado ovaca? I, Pisota se malo raspitao, oslonivsi se, jos jednom, na mrezu svojih dousnika. Tako je dosao do saznanja da su pastiri zapravo ubice koje je angazovao Kvintana.

Pisota nije gubio vreme. Poveo je sa sobom deset članova svoje sop-stvene bande i opkolio trojicu pastira. Potanko ih je ispitao o svemu: ko je vlasnik tih ovaca, koliko dugo su oni uopste pastiri, odakle su rodom, kako im se zovu majke, kako očevi, kako zene, deca... Izgledalo je, na prvi pogled, da pastiri iskreno odgovaraju, ali je Pisota imao dokaz da lazu.

Pretragom je otkriveno oruzje u ovčijem runu. Pisota htede da pobije prevarante, ali mu Đulijano nije dozvolio. Naposletku, nikakva steta nije učinjena, a pravi krivac bio je Kvintana.

I tako su ona trojica naterana da poteraju stado ovaca u gradić Montelepre. I tamo, na glavnom trgu, moradose da pevaju koliko ih grlo nosi: "Dođite po poklon, daruje Turi Đulijano. Jagnje za svako domaćinstvo, uz blagoslov Turija Đulijana!" Kad bi se ljudi javili, pastiri bi, za svakoga ponaosob, zaklali i odrali ovcu.

"Dobro upamtite", obrati se Pisota pastirima. "Ima da mi budete predusretljivi kao najfinija prodavačica u Palermu, je Г jasno? I mnogo mi oozdravite Gvida Kvintanu."

172

MARIO PUZO

Don Sijano nije u toj meri ulazio u detalje. On je poslao dvojicu emisara da podmite Pasatempa i Teranovu, kako bi ih preokrenuo protiv Đulijana. Ali don Sijano nije, prosto, mogao da razume kako je Đulijano uticao na ljude koji bi, potpavsi pod njegov upliv, postajali bezrezervno odani. Sta da se kaze kad mu je veran bio i takav prostak kao Pasatempo? Don Sijanova dvojka je raskrinkana, a Đulijano ni ovoga puta nije dozvolio da lete glave. Pasatempo je, svojevoljno, emisare poslao natrag sa vidljivim belezima bastinada.

Treći pokusaj ponovo je organizovao Kvintana. Ovoga puta Đulijano će izgubiti strpljenje.

U Montelepre je u to vreme dosao novi svestenik, putujući fratar koji je po telu imao svete rane, stigmate, koje je jednog nedeljnog jutra pokazao na misi u lokalnoj crkvi.

Bese to otac Dodana, visok čovek atletske grade i tako odsečnog hoda da je crna mantija leprsala ponad njegovih ispucalih koznih cipela. Kosa mu je bila beličastoplava, lice izborano i smeđe kao les-nik, mada je jos bio mlad čovek. Za manje od mesec dana stekao je status legende u Montelepreu, jer se nije bojao postenoga rada i svakodnevnih obaveza; pomagao je seljacima u zetvi, grdio nevaljalu decu po ulicama, odazivao se pozivima bolesnih starica koje su htele da se ispovede pre nego sto odu Bogu na istinu. I tako se Marija Lom-bardo Đulijano nije iznenadila kada ju je otac Dodana jedne nedelje posle mise zaustavio ispred crkve i upitao je da li bi ista mogao da učini za njenog sina.

"Začelo brinete za njegovu besmrtnu dusu", reče otac Dodana. "Kada sledeći put dođe da vas poseti, vi posaljite po mene i ja ću saslusati njegovu ispovest."

Marija Lombardo nije volela svestenike, iako je bila religiozna. Ali ovaj je čovek na nju ostavljao uistinu snazan utisak. Znala je da se Turi nikada ne bi ispovedio, ali bi mozda u ovom svetom čoveku mogao da nade uzvisenu dusu naklonjenu njegovom poslanju. Kazala je svesteniku da će njenom sinu biti prenesena ova ponuda.

,Ja bih, stavise, isao i u planinu da mu pomognem", reče otac Dodana. "Kazite mu to. Moj jedini posao je da spasavam duse od opasnosti koje vrebaju u paklu. A na svakom je da gleda svoja posla."

Turi Đulijano je naredne nedelje dosao u posetu majci. Nagovarala ga je da poseti svestenika i ispovedi se. Mozda će mu otac Dodana dati sveto pričesće. Biće joj lakse na dusi ako joj sin bude razresen grehova.

§1СШЈШС

173

Na majčino iznenađenje, Turi Đulijano je iskazao veliku zaintereso-vanost. Pristao je da se vidi sa svestenikom i poslao je Aspanua Pisotu do crkve, da doprati oca Dodanu do kuće Đulijanovih. Ispalo je bas kao sto je Đulijano podozrevao; otac Dodana se pojavio i po njegovim pokretima odmah je bilo jasno da je reč o čoveku od akcije; bio je i suvise energičan i saosećajan spram Đulijanovog poslanja.

"Sine moj, saslusaću tvoju ispovest u osami tvoje spavaće sobe. A onda ću ti dati svetu pričest. Sve stvari su mi ovde", reče otac Dodana i pomilova drvenu kutiju koju je nosio pod miskom. "Tvoja će dusa biti čista kao dusa tvoje majke, a ako te neko zlo zadesi, otići ćes pravo u raj."

"Pripremiću kam i nesto da se pojede za tebe i oca", reče Marija

Lombardo i zaputi se ka kuhinji.

"Mogu i ovde da se ispovedim", reče Turi Đulijano s osmehom

na licu.

Otac Dodana okrznu pogledom Aspanua Pisotu. "Tvoj prijatelj će

morati da napusti ovu prostoriju", reče.

Turi se nasmeja. "Moji gresi su javna stvar. O njima se pise u svim novinama. Dusa mi je, inače, čista, izuzme li se jedno. Mnogo sam sumnjičav, to moram da vam ispovedim. I, stoga, voleo bih da vidim sta je u toj kutiji sto nosite pod miskom."

"Nista naročito. Nafore za sveto pričesće", reče otac Dodana. "Poka-zaću vam." On krenu da otvori kutiju, ali u tom trenutku Pisota mu pritisnu cev pistolja uz kičmenu mozdinu. Đulijano oduze kutiju svesteniku. Pogledi im se susretase. Đulijano otvori kutiju. Na podlozi od osvestanog barsuna blistala je tamnoplava automatska puska.

Pisota je primetio daje Đulijanu lice skroz pobledelo, a oči, oivičene onom srebrnom crtom, pocrnele od zatomljene srdzbe.

Đulijano zatvori kutiju i pogleda svestenika. "Mislim da bi trebalo da odemo u crkvu i zajedno se pomolimo", reče on. "Pomolićemo se za tebe i za Kvintanu. Molićemo naseg dobrog Gospoda da odagna zlo iz Kvintaninog i pohlepu iz tvoga srca. Koliko je obećao da će ti

platiti?"

Otac Dodana nije bio zabrinut. I njegovi prethodnici u pokusajima da se likvidira Đulijano prosli su bez ogrebotine. On, tako, samo slegnu ramenima, a onda se i osmehnu. "Onu nagradu koju vlada daje, plus pet miliona lira."

"Dobra cena", reče Đulijano. "Ne krivim te sto si pokusao da se obogatis. Ali obmanuo si moju majku, i to ti oprostiti ne mogu. Jesi li ti stvarno svesteno lice?"

174

MARIO PUZO

,Ja?", reče otac Dodana, ne prikrivsi prezir. "Nikad bio. Ali sam mislio da ću biti dovoljno verodostojan."

Njih trojica se zaputise niz ulicu; Đulijano je nosio drvenu kutiju, Pisota je isao pozadi. Uđose u crkvu. Đulijano natera oca Dodanu da klekne pred oltarom, a onda izvadi automatsku pusku iz drvene kutije. "Imas minut za molitvu", rekao je.

SUTRADAN je Gvido Kvintana, tek sto je ustao, posao u obliznji kafe na prvu jutarnju kafiću. Kad je otvorio ulazna vrata, načas ga je uznemirila ogromna senka koja je bitno remetila suncem obasjan sva-kojutarnji ambijent. U sledećem trenutku, ogroman, grubo sačinjen drveni krst tresnu unutra, gotovo ga oborivsi na tie. Zakucano na tom krstu bilo je mecima izbuseno telo oca Dodane.

DON KROČE je uzeo u razmatranje ove propale pokusaje da se Đulijano likvidira. Kvintana je primio ozbiljno upozorenje. Ili će se u potpunosti posvetiti duznostima gradonačelnika, ili će gradić Montele-pre biti prinuđen da sam sobom vlada, kako zna i ume. U svakom slučaju, jasno je bilo da je Salvatore Đulijano izgubio strpljenje i da bi svaki čas mogao da krene u opsti rat protiv Prijatelja. Don Kroče je u Đulijanovoj odmazdi prepoznao resenost pravog gospodara. Moze se izvesti samo jos jedan napad, i tu neuspeha ne srne biti. Don Kroče je bio svestan da će, konačno, morati da zauzme stav. I tako je, mimo svoje volje, uprkos viđenju ćele situacije, poslao po svog najpouzdanijeg egzekutora, izvesnog Stefana Andolinija, znanog i po nadimku Fra Djavalo.

Čefrnacifo poglavlje

MONTELEPREJSKI GARNIZON pojačan je sa vise od stotinu karabinjera i, u retkim prilikama kad bi se usunjao u grad da provede veče sa svojima, Đulijano je bio u neprestanom strahu da će se karabinjeri obrusiti na njega.

Jedne takve večeri, dok je slusao svoga oca kako priča o starim dobrim vremenima provedenim u Americi, pade mu na pamet zanimljiva zamisao. Salvatore stariji je pio vino i vrteo poznate priče sa starim, pouzdanim prijateljem koji je takođe boravio u Americi i vratio se na Siciliju zajedno sa njim; jedan drugog su dobroćudno prekorevali sto su bili toliko glupi. Taj čovek, stolar po imenu Alfio Dorio, podsetio je Đulijanovog oca na prvih nekoliko godina koje behu proveli u Americi, pre nego sto će se zaposliti kod Kuma, don Korleonea. Unajmljeni su tada da naprave ogroman tunel ispod reke, da Г bese do Nju Dzersija ili do Long Ajlenda, oko toga nisu mogli da se sloze. Prisećali su se kako je jezivo bilo raditi ispod rečnog dna, nisu do dana danasnjeg mogli da zaborave uzasni strah da će cevi sto drze vodenu silu popustiti i da će se oni dole podaviti kao pacovi. I najednom, Đulijanu sinu. Ova dvojica, sa pomoćnicima kojima se moze verovati, mogli bi da iskopaju tunel od kuće njegovih roditelja do njegove baze u planinama; prolaz ne bi morao da bude duzi od stotinak metara. Izlaz bi bio sakriven ispod ogromnih granitnih stena, a ulaz bi se nalazio u kući, prikriven u jednom od ormara ili ispod peći u kuhinji. Ako bi se to napravilo, Đulijano bi mogao da dolazi i odlazi kad mu je volja.

Dvojica starijih ljudi odmah mu rekose daje to nemoguće, ali majka je bila odusevljena samom pomislju da bi njen sin u potaji mogao da dolazi i spava u svom krevetu kad dođu hladne zimske noći. Alfio Dorio je rekao da bi, s obzirom na to da se posao morao obaviti u tajnosti, mogli da angazuju strogo ograničen broj ljudi, a budući da moze da se radi isključivo noću, biće potrebno premnogo vremena

176

MARIO PUZO

ЖШЈШС   Г

da se radovi na takvom tunelu okončaju. Sem toga, bilo je tu raznih drugih teskoća. Kako da se ratosiljaju iskopane zemlje a da ih niko ne vidi? A i zemljiste je puno kamenja. Sta ako nalete na granitnu zilu? Pa onda, sta ako izda neki od radnika? Uza sve to, njih dvojica su neprestano naglasavali da bi takav poduhvat uzeo najmanje godinu dana. Đulijano je shvatao da se stalno kace za tu pojedinost zato sto, duboko u svojim srcima, nisu verovali da će on toliko poziveti. I njegova majka je to zapazila.

"Moj sin trazi da učinite nesto sto bi moglo da mu spase zivot", obrati se Marija Lombardo dvojici muskaraca. "Ako ste vi previse Jenji za takav posao, onda ću ja da ga obavim. A sta nam vlasti mogu sve i da otkriju da kopamo tunel? Imamo potpuno pravo da kopamo na nasoj zemlji. Reći ćemo da pravimo podrum za tursiju i vino. Razmislite malo. Ovaj tunel bijednoga dana Turiju mogao da spase zivot. Nije li to vredno prolivenog znoja?"

Bio je tu i Hektor Adonis. On reče da će nabaviti neke knjige o kopanju i svu neophodnu opremu. Glasno razmisljajući o ovom poduhvatu, istupio je sa izvesnom varijacijom na prvobitnu temu koja im se svima dopade: da prvo sagrade mali probni tunel, koji bi iz ove vodio u neku drugu kuću u Via Beli, prolaz za bekstvo u slučaju da izlaz iz tunela bude ugrozen ili neki dousnik ocinkari gde se nalazi. Najpre bi iskopali taj probni tunel, a na njemu bi radili samo Salvato-re Stariji, Alfio Dorio i Marija Lombardo. Niko drugi ne bi ni znao za njega. A ne bi bilo potrebno ni tako mnogo vremena da se iskopa.

Dugo su raspravljali o tome koja bi kuća bila idealna za ovaj posao. Đulijanov otac je predlozio dom roditelja Aspanua Pisote, ali Đuiija no odmah napomenu da to ne dolazi u obzir. I ta je kuća bila pod stalnom prismotrom. U njoj je, priđe, zivelo mnogo rodbine. Mnogi će znati za tunel. Sem toga, Aspanu nije bio u dobrim odnosima sa svojima. Otac mu bese umro, a kad se majka ponovo udala, nikada joj to nije oprostio.

Hektor Adonis je ponudio svoju kuću, ali ona je bila predaleko, a ni Đulijano nije zeleo da izlaze svog kuma takvoj opasnosti. Jer, ako tunel bude otkriven, vlasnika kuće će začelo uhapsiti. Uzeti su u obzir bili i drugi rođaci i prijatelji, ali su sve te mogućnosti odbačene, da bi naposletku Đulijanova mati rekla: "Postoji samo jedna osoba. Zivi sama, samo četiri kuće niz ulicu. Muza su joj ubili karabinjeri i ona ih mrzi. Ona mi je najbolja prijateljica i drag joj Turi, gledala ga je kako izrasta iz dečaka u muskarca. Zar mu nije ona slala hranu ćele

j

koju je proveo u planinama? Ona mi je prava prijateljica, i ja u nu , imam puno poverenje."

Ona zastade na trenutak pa reče: "La Venera." I, naravno, otkad je r;'asPrava 'l počela, svi su samo čekali da Marija Lombardo pomene nje; no ime. La Venera im je svima od samog početka bila na pameti ]f^ao jedini logičan izbor. Ali oni behu Sicilijanci, muskarci, i nisu mo»gli da istupe sa takvim predlogom. Ako La Venera pristane i ako se t^o pročuje, njen će ugled biti unisten zauvek. Bila je mlada udovica. A covako bi poklonila svoju privatnost, sebe samu jednom mladom mueiskarcu. Ko bi i sumnjao da će u tome udovica posrnuti? Nijedan čovjek u tom delu Sicilije ne bi je uzeo za zenu, pa čak ni ukazivao najiosnovnije postovanje. Istina je da je La Venera barem petnaest gocdina starija od Turija Đulijana. Ali jos joj ne bese ni četrdeseta. I premda ne lepog lica, bila je veoma privlačna, a tinjala joj je i ona vatra u očima. U svakom slučaju, bila je zensko, a on musko, i s tim tunelom biće zajedno i sami. Neće, dakle, biti nikakve sumnje da će se spojiti, jer nijedan Sicilijanac neće poverovati da su musko i zensko bili negde zajedno sami, bez obzira na razliku u godinama, a da se nista nije dogodilo. I tako će taj tunel sto vodi do njene kuće, koji bi Turiju Đulijanu jednoga dana mogao da spase zivot, obeleziti i nju ka«o zenu na losem glasu.

Sve njih - sve sem Đulijana samoga - brinula je Turijeva čednost, u Seksualnom smislu. Nije to bilo prirodno za jednog Sicilijanca. Bio )e gotovo nezainteresovan za zene. Njegovi ljudi odlazili su u Paler-m*3 kod prostitutki; Aspanu Pisota je bio poznat po skandaloznim ljubavnim aferama. Glavesine Teranova i Pasatempo pročuli su se ^ o ljubavnici siromasnih udovica koje su kupovali poklonima. Pasa-te*mpo je, povrh toga, stekao reputaciju ćoveka koji u ubeđivanju zena n^retko pribegava pre onim siledzijskim negoli udvaračkim metodi-m^, mada je o tome strogo vodio računa otkad je pod Đulijanovom ^mandom. Đulijano je, naime, pripretio svojim ljudima da će oni ^ji siluju biti osuđeni na smrt.

Iz svih tih razloga, morali su sačekati da sama Đulijanova majka lz^ovori ime svoje prijateljice, a kad je ona to najzad učinila, behu Pomalo iznenađeni. Marija Lombardo Đulijano bila je pobozna, staro-"^ odna zena koja se nije libila da mlade devojke nazove kurvama kad ih na seoskom trgu videla bez marama. Oni, međutim, nisu znali Olsio sto je znala Marija Lombardo. A to je da La Venera, zbog teskog Porođaja i nedostatka odgovarajućeg medicinskog tretmana, vise nije "^oda da zatrudni. Oni nisu mogli znati da je Marija Lombardo već

178

MARIO PUZO

ranije procenila da će La Venera biti idealna uteha njenom sinu, i da ni sa jednom neće biti u toj meri siguran. Njen sin je odmetnik uce-njene glave i svaka bi ga zena lako mogla izdati. Mlad je i muzevan i zena mu je potrebna - a gde ćes bolje zene od one koja neće traziti da se njome zeni? Sem toga, La Veneri zaista ne bi palo na pamet da se jos jednom uda za bandita. Tu bedu već je na svojoj kozi iskusila. Istina je da će trpeti La Venerin ugled, tako da će, na kraju, ona sama morati da donese odluku sta joj valja činiti. Ako pristane, moraće i to breme da nosi.

Kad je Đulijanova majka, nekoliko dana kasnije, iznela La Veneri plan, nemalo ju je iznenadilo udovičino ponosito i radosno "da". To je u Mariji Lombardo samo učvrstilo sumnju da je njena prijateljica slaba na Turija. Pa neka bude sto mora biti, pomisli Marija Lombardo dok je grlila La Veneru, lica okupanog suzama zahvalnosti.

Tunel koji je povezivao dve kuće bio je gotov za četiri meseca; radovi na onom glavnom pak neće biti gotovi barem jos godinu dana. S vremena na vreme, Đulijano bi se noću usunjao u varos da poseti svoje i spava u toplom krevetu, posle tople večere koje bi mu pripremila mati, a to bi uvele bila prava gozba. Ali proleće je skoro već počelo kad je prvi put morao da upotrebi onaj tunel. Glavnom ulicom je prosla patrola karabinjera naoruzanih do zuba, u stanju pune pripravnosti. Đulijanova četvorica telohranitelja, sakrivena po obliznjim kućama, bili su spremni za odsudni boj. Ali vojnici prođose. Ostao je, ipak, strah da bi mogli da se vrate i odluče da pretresu Đulijanovu kuću. I tako se Turi Đulijano provukao kroz skrovita vrata u spavaćoj sobi svojih roditelja i usao u tunel.

Na drvenu ploču sto je skrivala ulaz bilo je nabacano tridesetak centimetara zemlje, tako da ni radnici sto prave glavni tunel ne znaju da ovaj postoji. Đulijano je morao da raskopa zemlju i pomeri drvenu tablu. Potrebno mu je bilo jos petnaest minuta da ispuze kroz uzan prostor koji je vodio do La Venerine kuće. A tamo se izlaz nalazio u kuhinji i bio prikriven ogromnom gvozdenom pećnicom. Đulijano zakuca na poklopac - imali su unapred dogovoreni znak - pa je sad čekao. Zakuca ponovo. Nikada se nije plasio metaka, ali se bojao ovog mraka. I najzad odozgo doprese neki jedva čujni zvuči. Neko podize poklopac. Nije, zapravo, mogao do kraja da se podigne, smetala je ona masivna peć. Đulijano se s mukom provukao kroz otvor i, lezeći na stomaku, izmigoljio na pod u La Venerinoj kuhinji.

Mada je bilo gluvo doba noći, La Venera je bila u svojoj standardnoj, lose skrojenoj crnoj haljini, koju je, zaleći muza, stalno nosila,

SKUHANA!

premda behu prosle već tri godine od njegove pogibije^ bosa. Čarape nije nosila i dok se dizao sa patosa, Đuli,jan   l .>ila je video kozu na njenim nogama, uzbudljivo belu, toliko dru^ ^ lePo smeđeg od sunca spečenog lica i zift crne, iskrzane i u,ćer>/ C*JU °đ Prvi put je primetio da joj lice nije tako siroko kao u v^       n^ kose. varosanki, daje zapravo trouglastog oblika, i premda s tamnosmeđe, sada su se jasno videle male crne tačke u pre nije razaznavao. Drzala je lopaticu punu uzarenog Vaglj, T. ' da se već bila pripremila da ga hitne kroz poklopac na Otvo» Videvsi ko je dosao, ona mirno ubaci ugljevlje u vatru i vrati     ^u na mesto. Izgledala je pomalo uplaseno.                             Pol<d

"To je samo patrola, krstare naokolo", umiri je Đulijan(x

opac

a(^

se su

до ie samu ^ич^^, --------                       .    .     v

vrate u kasarnu, idem ja. Ali nemoj da se brines, mO)1 p^..

"^Čekali su. La Venera mu je skuvala kafu, pa su tako ć^kaj. ^. metila je da kod njega nema onih nervoznih pokreta ^ak^n&litnih za njenog pokojnog supruga. Nije svaki čas virio kroz: pn^ mu se ne bi grčilo na iznenadne zvuke sto dopiru s ulice. I ,gk ^ sasvim opusteno. Nije mogla da prosudi da h je on to izv^zba^ ^ pa se tako ponasa znajući one priče o njenom muzu, a i ^tQ ^ ^ uznemiri svoje roditelje, naročito majku. Njegovo ^тоо^, bilo je gotovo zarazno, i ona je uskoro zaboravila u kakvoj se taj opasnosti nalazi, pa su ćeretali o sitnim varoskim d°godovstiriama Pitala ga je da li je primao hranu koju mu je s vrertiens* ^ ^^ slala u planinu. On joj je zahvalio i rekao da su on i пј^. ^ njoni jedva čekali da stignu njeni paketi. I da njegovi ljudi i^ lepih reci na račun njenog kuvanja. Preskočio je, naravno, gru| koje su neki od njih zbijali, dokonajući da je ta zena, ^ko vodi onako kako kuva, zaista prava prilika. Dok su razgovar^ -ju je promatrao. Nije se prema njemu drzala prijateljski Цао ц nije iskazivala onu neznost sa kojom se prema njemu орг^ц drugima. Pitao se nije li je, slučajno, na neki način Uvreclio ~ opasnost minula i kucnuo čas da Turi krene, sasvim su §e, odnosili jedno prema drugome.

Dve nedelje kasnije, Đulijano joj je ponovo dosao. Z(^ se kraju, ali su u planinama besnele oluje; kisa se slivala ад Ogr;iđenih svetilista kraj drumova. Đulijano je u svojoj pećini Sanjao 0 .^ noj kuhinji, toploj kupki, mekanom krevetu u sobi u kojQjje proyeo detinjstvo. Negde u te zudnje, sto ga je nemalo iznenadilo, utkalo S£

pred

je

180

MARIO PUZO

i sećanje na belu kozu La Venerinih nogu. Kad je zvizdukom dozvao svoje telohranitelje i krenuo putem ka Montelepreu, već je pala noć. Njegovi su ga radosno dočekali. Majka se odmah dala na kuvanje, da pripremi sinu jela koja je najvise voleo; u međuvremenu, pripremila mu je toplu kupku. Otac mu je taman bio sipao času anisovače, kad jedan od brojnih uhoda dođe do kuće i reče Đulijanu da patrole karabinjera upravo opkoljavaju grad i da će načelnik glavom i bradom izvesti leteći odred iz kasarne Belampo i izvrsiti pretres doma Đulijanovih.

Đulijano se provuče kroz vrata u senci ormara, pa zađe u tunel. Unutra je bilo blato od one kisurine, i zemlja se lepila na njega dok je, sporo i mučno, napredovao ka odredistu. U La Venerinu kuhinju ugmizao je potpuno blatnjave odeće i lica crnog od prljavstine.

Kad ga je La Venera ugledala, nasmejala se. Bio je to, u stvari, prvi put da je Đulijano čuje kako se naglas smeje. "Izgledas kao Mavar", reče ona. On se načas oseti povređenim, kao malo dete, mozda zato sto su Mavari u lutkarskim predstavama na Siciliji uvek bili razbojnici, pa se tako sada on, umesto da bude junak čiji je zivot u opasnosti, obreo u kozi jednog razbojnika. Ili se mozda ona tim smehom ogradila od njega, ne bi li zauzdala zelju koja je tinjala u njemu. Primetila je da mu je na neki način povredila sujetu. "Napuniću limenu kadu, pa mozes da se operes", reče ona. "A imam nesto muzevljeve odeće koju mozes da obučes dok ne operem tvoje stvari."

Očekivala je da će se pobuniti, da će biti i suvise nervozan da se kupa u trenutku kad mu preti takva opasnost. Njen muz bio je uvek na ivici zivaca kad bi joj dolazio i nikada se nije skidao, a pistolji bi mu vazda stajali nadohvat ruke. Ali Đulijano joj se osmehnu i skide svoju tesku jaknu, odlozi pistolje i stavi ih preko drvene kutije u kojoj su joj stajala drva za lozenje.

Bilo je potrebno nesto vremena da se ugreje voda u serpama i loncima, kako bi se napunila kada. Posluzila ga je kafom dok su čekali i dobro ga osmotrila. Lep je kao anđeo, pomislila je, ali je njegova lepo-ta nije zanela. I njen je muz bio naočit muskarac, a opet je ubijao ljude. A od onih metaka koji su ga usmrtili gadno je poruzneo, pomisli ona s jadom u srcu; nije mudro voieti čoveka zbog njegovog izgleda, bar ne na Siciliji. O, kako je plakala onda, kad joj je muz pao, kakve je suze lila! Ali potajno, osetila je tada i ogromno olaksanje. Njegova je smrt odranije bila izvesna, od časa kad se odmetnuo. Svakoga dana ona je čekala crnu vest, nadajući se samo da će poginuti u planini ili nekom dalekom gradu. Ali ubili su ga njoj na oči. I otad nije uspela

$1СШЈШС

181

da se otrgne toj sramoti, ne zbog toga sto je bio bandit, nego sto je umro tako neslavno, sto nije bio hrabar u poslednjem času. Bio se predao i preklinjao je za milost, a karabinjeri su ga masakrirali tako, pred njom. Hvala Bogu te njena kćerka nije videla kako joj ubijaju oca. To je bila mala milost Hristova.

Videla je da je Turi Đulijano posmatra s onim posebnim svetlom na licu koje odaje zelju u svakom muskarcu. Dobro je ona tu pozudu poznavala. Sledbenici njenoga muza često su tako izgledali. Bila je, međutim, svesna da Turi neće pokusati da je zavede, prevashodno iz postovanja prema svojoj majci, iz postovanja prema njenoj, La Venerinoj zrtvi kada je pristala da se iskopa taj tunel.

Ona izađe iz kuhinje i pređe u malu dnevnu sobu, da on moze na miru da se okupa. Kad je otisla, Đulijano skide sve sa sebe i uđe u kadu. To sto je go, a jedna zena mu je u neposrednoj blizini učinilo mu se bas erotičnim. Prao se brizljivo, a onda navukao odeću njenoga muza. Pantalone su mu bile malo kraće, a kosulja uska na grudima, pa je gornju dugmad morao da ostavi raskopčanu. Peskiri koje mu bese zagrejala kraj peći behu tek malo bolji od običnih krpa, pa je bio vlazan i kad se obrisao; tada je prvi put shvatio koliko je ona zapravo siromasna, pa odluči da joj, preko majke, dotura novac.

On viknu La Veneri da se obukao i ona se vrati u kuhinju. Pogledala ga je od glave do pete. "Nisi oprao kosu", reče. "Kosa ti izgleda kao gnezdo gekona." Rekla je to grubo, ali ipak s vidnom naklonosću, pa se nije uvredio. Nalik kakvoj staroj baki, prstima mu je prosla kroz umrsenu kosu, a onda ga uzela za ruku i povela do umivaonika,

Đulijano je osećao toplinu gde god bi ga njena ruka dotakla. On brzo gurnu glavu pod česmu, ona pusti vodu, pa mu nasapuna kosu zutim peraćim sapunom, jer bolji nije imala. Dok je to činila, telom i nogama povremeno bi se očesala o njega, i on oseti silan poriv da obujmi njene grudi, njen meki stomak.

Kad mu je oprala kosu, La Venera ga posadi na jednu od onih crnih stolica i stade priljezno da mu brise glavu grubim, ofucanirn smeđim peskirom. Kosa mu je bila toliko duga da je prekrivala kragnu kosulje.

"Izgledas kao jedan od onih odmetnutih engleskih lordova iz filmova", reče ona. "Moram da te podsisarn, ali ne moze ovde u kuhinji. Dlake ima da mi upadnu u posuđe i da ti upropaste večeru. Dođi u

drugu sobu."

Đulijanu je prijala njena strogo  .. Preuzela je ulogu nekakve tetke <M. majke, tekd;i bi odagnala zelju da prema njemu ispolji neko neznije

182

MARIO PUZO

osećanje. Bio je svestan njene seksualnosti, ali i oprezan. U toj oblasti bio je sasvim neiskusan i nije zeleo da ispadne budala. Bilo je to kao gerilsko ratovanje u planini; nije ulazio u borbu dok dobro ne prouči sve okolnosti i ne uveri se da mu sve ide naruku. A ovo ovde bio je jedan sasvim neispitan teren. Bilo kako bilo, iskustva stečena u toku poslednje godine, dok je vodio bandu i ubijao ljude, učinila su da taj njegov prirodni momački strah i njemu samome deluje kao nekakav vic; pomisao na to da bi ga ova zena mogla odbiti nije mu u toj meri paralisala ego. A uprkos rasirenoj predstavi da je on jedan čedan i, u tom smislu, besprekoran momak, on je odlazio u Palermo sa svojim prijateljima i posećivao prostitutke. Bilo je to, doduse, pre nego sto će se odmetnuti, pre nego sto se pročuo kao glavesina bandita; sem toga, jedan romantični heroj nikada ne bi radio tako nesto.

La Venera ga povede u malu dnevnu sobu, krcatu namestajem, sa crnim lakiranim drvenim stočićima. Na njima su stajale fotografije njenog pokojnog muza i deteta, svakog ponaosob i svih njih zajedno. Bilo je tu i snimaka La Venere sa njenima. Fotografije su bile u ovalnim drvenim ramovima, otisci prosarani smeđim tačkicama. Đulijano ostade bez daha videvsi La Veneru u devojačkom izdanju iz srećnijih dana, naročito one slike na kojima je nosila lepu, mladalačku odeću. Bio je tu i jedan njen klasičan portret, ona u tamnocrvenoj haljini; uh, ta ga je fotografija u srce dirnula. Na trenutak, on se seti njenog muza i svih zločina koje je morao da počini da bi joj obezbe-dio takvu odeću.

"Ne gledaj te slike", reče La Venera tuzno se osmehnuvsi. "Bilo je to vreme kada sam mislila da će ovaj svet moći da me učini srećnom." Njemu je pak bilo jasno da je jedan od razloga sto ga je uopste uvela u ovu sobu bio taj da vidi fotografije.

Ona nogom dogura hoklicu iz ugla i Đulijano sede na nju. Iz kozne kutije, čudesne izrade, zlatom prosivene, zena izvadi makaze, brijač i česalj - poklon koji joj je bandit Kandelerija doneo jednog Bozića, vrativsi se iz neke pljačke. Onda ode u spavaću sobu i vrati se s belim čarsavom pa ga prebaci Đulijanu preko ramena. Donela je i drvenu posudu koju je stavila na sto. Neki dzip prođe kraj kuće.

"Da ti donesem oruzje iz kuhinje? Je Г bi se bolje osećao da ti je pri ruci?"

Đulijano je pogleda smireno. Izgledao je blazeno. Nije zeleo daje uznemirava. Oboje su znali daje dzip pun karabinjera koji su se upravo zaputili da izvrse pretres Đulijanove kuće. Ali njemu su dve stvari bile na pameti: ako karabinjeri i dođu ovamo, kod La Venere, i notu-

SICIUJANAC

183

jaju da prodru kroz zabravljena vrata, Pisota i njegovi ljudi će ih sve izmasalcrirati; a pre nego sto je izasao iz kuhinje, pomerio je peć na onaj poklopac, tako da niko ne moze da se uvuče u kuću iz tunela.

Nezno je dotaknu po ruci. "Ne" reče. "Nije mi potrebno oruzje, sem ako ne nameravas da me prekoljes tom britvom." Oboje se nasmejase.

Onda je počela da ga sisa. Činila je to tako pazljivo i lagano, sekući pramen po pramen i odbacujući kosu u drvenu posudu. Đulijano je sedeo, reč maltene ne progovarajući. Opčinjen tihim zvucima maka-za, pogledom je preletao po zidovima. Na jednom su visili ogromni portreti La Venerinog muza, velikog bandita Kandelerije. Velikog, istina, ali samo u ovoj malenoj sicilijanskoj provinciji, pomisli Đulijano; njegov mladalački ponos već ga je terao u nadmetanje sa udo-vičinim muzem.

Rutiljo Kandelerija je bio naočit čovek. Imao je visoko čelo i talasa-stu, kestenjastu kosu, brizljivo podsisanu. Đulijano se pitao da li gaje to njegova zena sisala. Lice su mu krasili gusti brčići kao u konjičkog brigadira. Zbog njih je izgledao stariji. A imao je svega trideset pet godina kada su ga karabinjeri ubili. Sada je njegovo lice ćutalo na tom ovalnom portretu, gotovo dobroćudno, kao da sve blagosilja. Samo su oči i usta odavali svirepost. A opet, bilo je na tom licu i neke pomi-renosti, kao da je znao kakva mu sudbina mora biti. Kao i sve koji podignu ruku na svet i grabe od njega ono sto zele, ne prezajući od nasilja i ubistva, kao i sve koji se rukovode samo vlastitim zakonom i pokusaju da ga nametnu ćelom drustvu - i njega je, na kraju puta, čekala iznenadna, nasilna smrt.

Drvena činija brzo se ispunila svetlucavim smeđim vlasima, koje su sad podsećale na gnezdo neke male ptice. La Venerine noge su se trle o Đulijanova leđa; vrelina njenog tela izvirala je kroz grubo tkanje haljine. Kad je stala ispred njega da mu sredi kosu iznad čela, drzala se podalje od njegove noge, ali kad bi se nagnula, grudi bi joj se zanjiha-le i gotovo okrznule Turijeve usne. Tezak, opojan miris njenog čistog tela zagreja mu lice, pa mu se načas učini da stoji ispred neke vatre. Na portrete rastrkane po zidovima vise nije obraćao paznju.

Ona zanjiha oblim bokovima da odlozi jos jedan pramičak kose u drvenu posudu. Na trenutak zastade, bokom oslonjena o njegovu ruku; osećao je njenu svilenkastu kozu čak i kroz tu crnu haljineti-nu. Telo mu se pretvori u stenu. Ona se jače osloni o njega. Kako bi nekako suzbio u sebi zelju da joj istog časa zadigne suknju i sčepa te bokove, on reče saljivo:

184

MARIO PUZO

"Jesmo li mi Samson i Dalila?" Ona se iznenada odmaknu. I on, sa iznenađenjem, ugleda suze na njenom licu. Bez daljeg razmisljanja, on spusti ruke na njeno telo i privuče je sebi. Ona, lagano, pruzi ruku i odlozi one makaze preko gomile tamnih vlasi sto ispunise drvenu posudu.

Njegove su ruke već bile ispod crne haljine i stiskale joj topla bedra. Ona se sagnu i spusti usne na njegove, prekrivsi ih kao da će da ga proguta. U početku to bese neznost. ali se ubrzo izrodi u zivotinjsku strast, strast hranjenu trogodisnjim časnim udovistvom i slatkom pozudom mladića koji nikada nije osetio ljubav jedne zene, zadovoljavajući se kupljenom rutinom u krevetima prostitutki.

U prvi mah, Đulijano izgubi svaki pojam o vremenu i prostoru. La Venerino telo bilo je tako bujno, plamtelo je nekom tropskom vrelinom koja mu je dopirala do samih kostiju. Grudi su joj bile mnogo veće nego sto je mogao da pretpostavi; crna udovička haljina dobro ih je prikrivala i stitila od pozudnih očiju. Opazivsi te nabrekle lopte, Đulijano oseti kako mu krv nemilice udara u glavu. A onda padose na patos, vodeći ljubav i skidajući se istovremeno. Ona je samo saputala: "Turi, Turi", kao u agoniji, a on nije govorio nista. Bio je već isčezao u tom mirisu, u vrelini njenog raskosnog tela. Kad zavrsise, ona ga povede u spavaću sobu, gde su ponovo vodili ljubav. Nije, prosto, mogao da veruje kakvo je zadovoljstvo pronasao u njenom telu; osetio se čak donekle porazenim sto joj se tako predao, ali ga je tesilo saznanje da se ona njemu prepustila jos strastvenije, bez ikakve zadrske.

Kad je zaspao, dugo je posmatrala njegovo lice. Dobro gaje urezala u pamćenje, strahujući da ga mozda vise nikada zivog neće videti. Dobro se sećala poslednje noći provedene sa svojim muzem, kome je, posto su vodili ljubav, okrenula leđa i ubrzo zaspala, ne zapamtivsi tako čak ni onu masku blazenstva stoje svak navuče na lice posle ljubavi. A ona je tada Kandeleriji okrenula leđa jer nije mogla da podnese tu strasnu nervozu koju je on prosto sejao po kući, nije mogla da se izbori sa njegovim uzasom da će ga uhvatiti, sa njegovom nesanicom, skakanjem iz kreveta čim bi se ona mrdnula da ode nesto da priredi u kuhinji ili obavi neki kućni posao. Čudila se Đulijanovom spokoju; bio joj je toliko mio zbog tog svog mira. Dopao joj se jer, za razliku od njenog muza, nije ni pusio ni pio ni pričao o svojim brigama i strahovima. A dok je govorio, bio je nezan, ali je svome zadovoljstvu pristupao bez straha i s usmerenom strasću. Nečujno je ustala iz kreveta, a on se i ne pomeri. Čekala je trenutak pa otisla do kuhinje da mu pripremi ono sto najbolje ume.

Sli II11ШГ

185

Kada je, jutrom, napustao njenu kuću, izasao je na glavna vrata, iskoračivsi nehajno na ulicu, doduse s oruzjem skrivenim ispod jakne. Rekao joj je da neće zastajati da se pozdravi s majkom i zamolio je da to učini umesto njega, samo da joj kaze da je dobro i na sigurnom. La Veneru je uplasila njegova odvaznost; nije znala daje u varosi prava mala armija Đulijanovih ljudi i nije primetila da je on drzao vrata otvorena nekoliko minuta pre nego sto će izaći, tek da Pisoti da znak, pa da ovaj, ako odnekud iskrsne neki karabinjer, rasčisti teren.

Ona ga poljubi sa stidljivosću koja ga je ganula, pa mu sapnu:

"Kad ćes ponovo da mi dođes?"

"Kad god dođem da vidim majku, doći ću posle i kod tebe", reče on. "U planini ću te sanjati svake noći." Na te reći, ona oseti kako je obuzima neslućena radost; bilo joj je drago sto ga je usrećila.

Čekala je do podneva, pa posla da vidi Đulijanovu majku. Marija Lombardo je, čim ju je ugledala, znala sta se dogodilo. La Venera je izgledala deset godina mlada. Crne zenice plesale su u tamnosmeđim očima, obrazi se rumeneli i prvi put za ove, evo, već gotovo četiri pune godine - imala je na sebi haljinu koja nije bila crne boje. Bese to nabrana haljina sa somotskim porubom, bas kakvu bi devojka obukla da se u njoj pokaze majci svog dragana. Marija Lombardo oseti veliku zahvalnost prema svojoj prijateljici, zbog njene odanosti i hrabrosti, ali i izvesno zadovoljstvo sto se njeni planovi zasad ostvaruju. Biće to dobro za njenog sina - zena koja ga nikada neće izdati, zena koja nikada neće moći da trazi da pored nje ostane dok ih smrt ne rastavi. Mada je svog sina bezmerno volela, nije bila ljubomorna. Sem u jednom kratkom trenu kad joj je La Venera ispričala kako je Turiju pripremala svoj glavni specijalitet, pitu punjenu zečjim mesom i komadićima slanog sira sa zrncima bibera, i kako je on jeo za petoricu i zakleo se da nesto tako dobro u zivotu nije okusio.

Petnaesto poglavlje

ČAK I NA SICILIJI, gde su ljudi ubijali jedan drugoga s istim svirepim poletom s kojim Spanci u koridi kolju bikove, ubilačke ludilo građana Korleonea izazivalo je sveopsti uzas. Suprotstavljene familije tamanile su se međusobno zbog svake sitnice - jednog maslinovog drveta, recimo, pri čemu nije bilo nista neobično da komsija ubije komsiju zato sto je ovaj zahvatio malo vise vode iz potoka koji dva domaćinstva dele. Tu je čovek vrlo lako mogao da umre od ljubavi - bukvalno, zbog toga sto je uputio nedoličan pogled nečijoj zeni ili kćerki. Čak i trezveni Prijatelji prijatelja podlegli su tom ludilu, i neki njihovi ogranci tukli su se na zivot i smrt u tom Korleoneu, sve dok ih don Kroče nekako nije priveo mirnom resenju.

U jednom takvom gradu, Stefan Andolini stekao je nadimak Fra Diavalo, sto će reći - Brat Đavo.

Don Kroče je pozvao Andolinija da mu dođe iz Korleonea i dao mu uputstva. Ovaj je trebalo da se priključi Đulijanovoj bandi i pridobije njihovo poverenje. Ostaće sa njima sve dok mu don Kroče ne da nova naređenja. U međuvremenu, na njemu je bilo da salje informacije o stvarnoj Đulijanovoj snazi, o odanosti njegovih sabora-ca Pasatempa i Teranove. Budući da Pisotina vernost nije dolazila u pitanje, preostalo je jedino da se izvrsi temeljna procena svih mogućih Aspanuovih slabosti. I, ako se ukaze prilika, Andolinijevo bi bilo da ubije Đulijana.

Andolini se nije plasio velikog Đulijana. Sem toga, budući da je bio riđokos - a riđokosi su bili prava retkost u čitavoj Italiji - Stefan Andolini je potajno verovao da se nepisani zakoni sto nalazu vrlinu na njega, jednostavno, ne odnose. Kao sto kockar veruje da njegov "sistem" naprosto ne moze da omane, tako je i Stefan Andolini ziveo u uverenju da je toliko lukav i prepreden da ga niko nikada neće nadmudriti.

SHIIIJVNM

187

Odabrao je dvojicu pičota, sto će reći ubica - segrta, da ga prate u toj misiji. Ti momci jos nisu bili primljeni u mafiju, ali su imali razloga da se nadaju toj počasti. I tako se oni zaputise ka planinskom pribezistu Đulijanovom, sa ruksacima i luparama, da bi ih zaustavila patrola na čelu sa Pisotom.

Pisota je priču Stefana Andolinija saslusao nepomična lica. Andolini mu je poverio kako ga karabinjeri i Tajna policija traze zbog ubi-stva nekog socijalističkog agitatora u Korleoneu. To je, zapravo, bila susta istina. Andolini je, međutim, prećutao da policija i karabinjeri ne raspolazu nikakvim dokazom i da ga traze tek da bi ga saslusali. I to bi saslusanje bilo čista formalnost, pre uljudan razgovor nego iscrpljujuće propitivanje, zahvaljujući, naravno, uticaju don Kročea. Andolini je Pisoti rekao i to da su ova dva pičota sto idu s njim tako-đe na meti policije, zbog saučesnistva u ubistvu. I to je bila istina. Ali dok je tako govorio, u srcu Stefana Andolinija narastala je neka nelagoda. Pisota je slusao, ali s onim izrazom na licu kakav imaju ljudi koji su upravo sreli nekoga koga odranije dobro poznaju i o kome su već dovoljno toga čuli, pa sad mogu, na licu mesta, da izvagaju koliko će im verovati.

Andolini je rekao da je u planinu dosao u nadi da će biti primljen u Đulijanovu bandu. A onda je izvadio keca iz rukava. Naglasio je da ima preporuku nikoga drugog nego Đulijanovog oca lično. On, Stefan Andolini, bio je rođak velikog don Vita Korleonea, koji zivi u Americi. Pisota na to klimnu glavom. Andolini produzi. Don Vito Korleone je rođen u Andoliniju, u selu Korleoneu. Otac mu je ubijen, pa su i njega, tako mladog, progonili, i on je odlučio da pobegne u Ameriku, gde je postao veliki Kum. Kad se vratio na Siciliju da se osveti ubicarna svoga oca, Stefan Andolini je bio jedan od njegovih segrta. Docnije će posetiti dona u Americi, i primiti nagradu za vernost. Dok je boravio s one strane Atlantika, upoznao je Đulijanovog oca, koji je u to vreme kao zidar radio na donovoj novoj rezidenciji na Long Ajlendu. Sprijateljili su se tada, pa je Andolini, pre nego sto će krenuti u planine, zastao u Montelepreu, da primi blagoslov Salva-torea Đulijana Starijeg.

Pisota se, po izrazu lica sudeći, nesto bio zamislio dok je slusao ovu priču. Nije imao poverenja u tog čoveka, u njegovu crvenu kosu, u to lice ubice. Nije se Pisoti dopalo ni kako izgledaju ona dvojica pičota sa tim malpelom, kako ga je u sebi nazvao na sicilijanski način.

"Odvesću vas Đulijanu, ali drzite te lupare na ramenima dok vam se on ne obrati. Nemojte ih skidati bez dozvole."

188

MARIO PIZO

Stefan Andolini se siroko iskezi i reče sa najvećom Ijubaznosću: \          "Ali, Aspanu, ja sam tebe prepoznao, i imam poverenja u tebe. Uzmi,

evo, moju luparu, i neka tvoji ljudi isto učine sa mojim pičotima. Kad budemo razgovarali sa Dulijanom, siguran sam da će nam vratiti puske."

"Nismo mi tovarne zivotinje da vam nosimo oruzje", reče Pisota. "Nosite sami." I on krenu ka Dulijanovom planinskom skrovistu na obodu litice s koje puca pogled na Montelepre.

Vise od pedeset članova bande, rastrkanih po litici, bilo je zabavljeno čisćenjem oruzja i popravkom opreme. Đulijano je sedeo za stolom i posmatrao nesto kroz dvogled.

Pisota se obrati Đulijanu pre nego sto će mu dovesti nove regrute. Naveo mu je sve okolnosti, a onda rekao:

"Turi, meni ovaj izgleda malo 'buđav'." "Budav" je sicilijanski izraz za čoveka koji cinkari.

"A mislis i da si ga negde već video?", upita Đulijano.

"Ili video, ili čuo za njega", uzvrati Pisota. "Poznat mi je nekako. Ali s druge strane, nema mnogo riđokosih. Sigurno bih ga dobro upamtio."

"Čuo si za njega od La Venere", reče Đulijano tiho. "Ona ga zove malpelo - i ne zna da se zove Andolini. I menije o njemu pričala. Svojevremeno se pridruzio bandi njenog muza. Mesec dana kasnije, karabinjeri su postavili zasedu i ubili joj muza. Ni La Venera ne veruje Ando-liniju. Taj je stalno - tako mi je rekla - izvodio neke sitne cake."

Priblizio im se tada Silvestro. "Ne veruj tom ridokosom. Video sam ga u Palermu, u stanici policije, dolazio je u privatne posete komandantu karabinjera."

"Idi do Monteleprea i dovedi mog oca ovamo. Dotle, neka njih pod strazom", reče Đulijano.

Pisota posla Teranovu po Đulijanovog oca, a onda ode do one trojice, koji su sedeli na zemlji. Sagnuo se i podigao oruzje Stefana Andolinija. Članovi bande okruzise trojicu dosljaka kao sto vukovi opkole posrnuli plen. "Neće vam sj jetati ako vas nakratko oslobodim zadatka da nosite oruzje?" upita Pisota cereći se. Stefan Andolini je načas izgledao uznemireno, lice mu se iskrivilo u grimasu. A onda je slegnuo ramenima. Pisota dobaci njegovu luparu jednom od svojih ljudi.

Sačekao je nekoliko trenutaka, da se uveri da su mu ljudi spremni. Onda krenu da i onoj dvojici Andolinijevih segrta oduzme lupa-re. Jedan od njih, pre iz straha nego iz zle namere, odgurnu Pisotu i

SlflllJANVI

189

polozi saku na oruzje. Za tili čas, hitro kao sto jezik sevne u ustima otrovnice, zablista sečivo u Pisotinoj ruci. On se baci unapred, i noz zaseče po pičotovom vratu. Mlaz rozikaste krvi siknu u bistro planinsko vazdusje, a pičoto se prevrnu na bok. Pisota ga opkorači, povi se unapred i jos jednim brzim potezom zavrsi posao, da bi potom, serijom kratkih udaraca nogom, odgurao telo do obliznje jaruge.

Ostali iz Đulijanove bande skočise sad na noge, s oruzjem na gotovs. Andolini, koji je jos sedeo na zemlji, podize ruke u vazduh, gledajući oko sebe kao da preklinje za milost. Ali onaj drugi segrt posegnu za luparom, pokusavsi da nanisani. Pasatempo, koji je stajao iza njega i kezio se od uzitka, isprazni pistolj nevoljniku u glavu. Pucnji su odjekivali planinom. Svi načas stadose kao ukopani; Andolini je, bled kao krpa, drhtao od straha, dok je Pasatempo drzao pistolj. Onda se, tiho, s oboda litice začu Đulijanovglas. "Otarasite se tih teia i vezite malpela za drvo dok moj otac ne dođe."

Tela su umotali u mreze od bambusovine i odneli do jedne duboke pukotine u steni. Leseve su onda bacili i zatrpali ih kamenjem, da se posle - kako sujeverje nalaze - ne bi sirio zadah. Taj zadatak poveren je Pasatempu, koji je mrtvace, pre nego sto će ih na taj način sahraniti, brizljivo opeljesio. Đulijano je neprestano suzbijao u sebi gađenje prema Pasatempu. Nema tog razuma na ovom svetu koji će od zveri napraviti viteza.

Bese već pao mrak, nekih sedam časova je proslo otkako je Tera-nova krenuo u Montelepre, kad Đulijanov otac najzad stize u logor. Stefan Andolini, dotle vezan za drvo, sada je pusten i doveden do pećine osvetljene kerozinskim lampama. Đulijanov otac se naljuti kad ugleda Andolinija u takvom stanju.

"Ali ovaj čovek je moj prijatelj", reče on svome sinu. "Nas dvojica smo radili za Kuma u Americi. Ja sam kazao Stefan u da moze da dođe ovamo i pridruzi se tvojoj bandi, i da ćete se ovde lepo prema njemu odnositi."

Stari se rukovao sa Andolinijern. "Izvini. Moj sin mora daje nesto pogresno shvatio, ili je čuo neke glupe glasine o tebi." Zastade načas, bas u neprilici. Uznemirio ga je taj prizor, to sto starog prijatelja vidi ovako preplasenog. Jer, Andolini je jedva na nogama stajao.

Andolini je bio siguran da mu ode glava. Da je sve ovo puka sara-da. Vrat ga je pozadi već boleo od grča u isčekivanju metaka. Mal-tene se zaplakao pomislivsi kako je mogao da bude toliko drzak da potceni Đulijana. Munjevite likvidacije njegovih segrta potpuno su ga prenerazik

190

MARIO PUZO

Sinjor Đulijano je osetio da je njegov prijatelj u smrtnoj opasnosti, i da mu ta opasnost preti upravo od njegovog sina, Turija. On mu se, stoga, obrati:

"Turi, koliko sam te ja puta, ajde reci, molio da učinis nesto za mene? Ako ista imas protiv ovog čoveka, oprosti mu i pusti ga da ide. Tamo, u Americi, on je uvek bio dobar prema meni, poslao ti je poklon za krstenje. Ja u njega imam puno poverenje i njegovo mi je prijateljstvo veoma drago."

"Sad, kad vidim da ga ti poznajes, odnosićemo se prema njemu kao prema uvazenom gostu. Ako zeli da ostane među nama kao član moje bande, dobro je dosao", reče Đulijano.

Đulijanovog oca vratise u Montelepre na konju, da bi mogao da prespava u svom krevetu. Kad je stari otisao, Đulijano je razgovarao sa Stefanom Andolinijem.

"Znam ono za tebe i Kandeleriju", reče on. "Bio si don Kročeov spijun kad si se priključio Kandelerijinoj bandi. Mesec dana kasnije, . Kandelerija je ubijen. Njegova udovica te se seča. Po onome sto mi je rekla nije mi bilo tesko da zaključim sta se dogodilo. Mi Sicilijanci smo stvarno dobri u sklapanju kockica kad je o izdaji i prevari reč. Bande odmetnika nestaju. Vlasti su zadivljujuće efikasne. Ja sedim ovde, na ovoj planini, i povazdan mislim. Razmisljam o vlastima u Palermu - nikada do sada nije bilo da oni znaju bas sve, kao sto znaju sada. A onda, eto, čujem da su ministar pravde u Rimu i don Kroče ko dva oka u glavi. I ti i ja znamo da je don Kroče pametan za obojicu. Sto znači da don Kroče čisti teren od bandita i da taj posao obavlja za vladu u Rimu. A onda mi, tako, onomad pade na pamet da je pitanje dana kada če meni don Kroče poslati nekog svog spijuna. I čekam tako, i čekam, i pitam se sto li donu treba toliko vremena. Jer, bez lazne skromnosti, ja sam glavni plen. I, eto, sedim ja danas, gledam kroz onaj dvogled i vidim neku trojicu kako se priblizavaju. Pa kazern sebi: 'Evo ga opet onaj malpelo. Jedva čekam da se sretnemo.' Ali bez obzira na sve, moram da te ubijem. Ne zelim da uznemirim svog oca, pa će tvoje telo jednostavno nestati."

Bes, nakratko, nadvlada strah u srcu Stefana Andolinija. "Sta, obmanućes rođenog oca?", povika on. "I ti sebe nazivas sicilijanskim sinom?" Rekavsi to, pijunu na zemlju. "Ako si tako resio, ubij me i idi u pakao."

Pisota, Teranova i Pasatempo bili su jednako zapanjeni. Ali već im se toliko puta u proslosti događalo da ih njihov sef tako iznenadi. Đulijano, tako častan čovek, koji se dičio time da uvek drzi reč, koji

biti ista za sve, kadar je, eto, najed-je vazda govori, da pra vdć ' Tora ^ se a sam toliko umoran da vise ne mogu da mislim." Klemenca ustade i pomilova ga po ramenu. "Majki, odspavaj malo, Kad se probudis, upoznaćes moga brata. Veliki čovek, kao i tvoj otac, jednako pametan, jednako zestok, a on je, inače, glavni u ovom deh i zemlje, ko sisa Kročea."

Majki se skinuo i legao u krevet. Već vise od trideset časova nije spavao, a opet mu se u glavi sve kovitlalo, misli su se rojile ne dozvoljavajući telu da predahne. Premda drveni kapci behu zatvoreni, kroz prozore je do njega dopirala toplota jutarnjeg sunca. U vazduhu je bio tezak miris cveća i limunovog drveta. Intenzivno je razmisljao o svemu sto se događalo prethodnih nekoliko dana. Kako to da se Pisota i Andolini tako slobodno sećkaju? Sta se to zbilo pa je Đulijano proce-nio da mu je don Kroče neprijatelj, i to bas u ovom, najneprikladni)em mogućem trenutku? Takav kiks se, jednostavno, jednom Sicilijancu

200

MARIO PUZO

SICILIJANAC

201

ne moze dogoditi. Naposletku, čovek već punih sedam godina zivi u planini kao odmetnik. Sto je mnogo - mnogo je. Sigurno se taj Đuli-jano uzeleo boljeg zivota - i to verovatno ne ovde na Siciliji, već pre u Americi. I izvesno je da taj namerava da ide, čim ispred sebe, eto u Ameriku salje verenicu, trudnu. I pogodi ga prosvetljujuća misao koja će razresiti ćelu misteriju: Đulijano upravo bije svoju poslednju bitku. I ne plasi se da kosti ostavi na rodnoj zemlji. Postoje, naravno, planovi i čitave zavere čije bi razresenje dovelo do konačnih zaključaka, ali je Majki, koji nije sve to mogao znati, morao da bude oprezan. Jer, Majki Korleone svakako NIJE zeleo da umre na Siciliji. Nije on deo tog mita.

MAJKL SE PROBUDIO u ogromnoj spavaćoj sobi i podigao zaluzine, koje se sirom otvorise upolje, otkrivajući belu, kamenu terasu blistavu na jutarnjem suncu. Ispod terase se prostiralo Sredozemno more, nalik debelom plavom tepihu sto se pruza ka horizontu. Skerletni zraci sarali su povrsinu vode, a oni čamci sa ribarima lagano su se gubili iz vidokruga. Majki ih je posmatrao nekoliko minuta, do srzi opčinjen lepotom mora i veličanstvenim liticama Eričea koje su se izdizale nad obalom, tamo, ka severu.

Soba je bila krcata masivnim rustičnim namestajem. Bese tu neki sto i na njemu plavi emajlirani lavor i bokal sa vodom. Preko stolice je bio prebačen grubi smeđi peskir. Na zidovima behu izvesane ikone svetaca i Bogorodice sa detetom Isusom u rukama. Majki se umio, pa izasao iz sobe. U dnu stepenista čekao ga je Piter Klemenca.

"Sada već bolje izgledas, Majki", reče Klemenca. "Idemo sad lepo da se najedes, snaga da ti se vrati, a posle ćemo da pričamo o poslu. On ga povede u kuhinju u kojoj se nalazio dugački drveni sto. Kad su posedali, kraj peći se kao nekom čarolijom niotkuda pojavi starica u crnom i prinese im dve soljice espresa. Isto tako, kao da izvodi mađi-oničarski trik, zena donese veliki tanjir sa jajima i kobasicom, i stavi ga na sto. Iz pećnice stize veliki, okrugli hrskavi hleb. Zena se izgubi u prostoriji iza kuhinje. Uopste se nije obazirala na Majklove izraze zahvalnosti. U tom trenutku u prostoriju uđe neki muskarac. Bio je stariji od Klemence, ali je toliko ličio na njega daje Majklu istoga časa bilo jasno da je to don Domenik Kiemenca, Piterov brat. Don Dome-nik je, bar po spoljasnjosti, bio kudikamo drugačiji od brata. Nosio je crne somotske pantalone zataknute u glomazne smeđe čizme, belu svilenu kosulju podavijenih rukava i odozgo poduzi crni prsluk, a na

lavi omanji kačket. U desnoj ruci drzao je bič, koji je odlozio u ćosak. Majki ustade da pozdravi čoveka, i don Domenik Klemenca ga zagrli

kao starog prijatelja.

Svi posedase. Don Domenik je zračio urođenim dostojanstvom, a bilo je i nečeg zapovedničkog u njegovoj pojavi sto je Majkla narnah podsetilo na njegovog oca, velikog Korleonea, Odlikovala ga je i ista staromovremska učtivost. Piter Klemenca je očigledno osećao izvesno strahopostovanje prema svom starijem bratu, koji se prema njemu ophodio pokroviteljski, s onom naklonosću koju često starija braća iskazuju prema svojim lakomislenim bratićima. Majki je bio zapanjen njihovim međusobnim odnosom, ali ga je to, sve u svemu,e i zabavljalo. Piter Klemenca je u Americi slovio za čoveka od najviseg poverenja don Korleonea, bio je opaki caporegime*

Don Domenik prozbori ozbiljnim glasom, ali s iskricom u oku: "Majkle, veliko je moje zadovoljstvo i čast sto je tvoj otac, don Kor- -leone, tvojubezbednost poverio upravo meni. Sada ću, verujem, moći: da zadovoljim svoju znatizelju. Evo ovaj ovde, moj brat nikogović, je r F on stvarno uspeo u Americi kao sto nama priča? Je Г istina da sej toliko uspeo na lestvici taj moj mlađi braca kome, istinu da kazem 4j nikada ne bih poverio ni svinju da zakolje, jer ni to ne bi umeo kakor> treba? Zar ga je don Korleone stvarno postavio sebi za desnu ruku? jos mi, znas, kaze da pod svojom komandom drzi sto ljudi. On, mlađi brat! Kako ja u to da poverujem?" Dok je govorio, tapsao blagonaklono brata po ramenu.

"Sve je to istina", reče Majki. "Moj otac uvek kaze da bi, da ne vasega brata, i dalje prodavao masline."

Svi se nasmejase. "A ja bih veći deo zivota proveo u zatvoru" "iter Klemenca, "On me je naučio kako da ponekad koristim t mozakc a ne samo pistolj."

Don Domenik uzdahnu. "Ja sam samo siromasni seljak. Istin^ Je da mi komsije dolaze po savet, a ovde u Trapaniju imaju običnoj a kazu da sam vazan čovek. Nazivaju me Nevernim i'ito sto nisaixi pristao da igram kako don Kroče svira. Mozda mi to i nije bas najpc^ metnije, mozda će Kum naći bolji i laksi način da se sporazume s* on Kročeom. Meni je to, jednostavno, nemoguće. Neveran mozda jesam, ali samo onima koji nemaju časti. Don Kroče prodaje infor ctye vladi, a po meni je to infamita.** Nema veze koliko su razlozi

* Jtal.: podsef, titula u komandnoj hijerarhiji. (Prim, prev.) * ftal.: nečasno. (Prim, prev.)

202

MARIO PUZO

51СШЈШС

203

takve postupke delikatni. Najbolje je drzati se starih zakona, Majkle, u sta ćes se i lično uveriti narednih dana koje ćes ovde provesti."

"Siguran sam da će biti tako", uzvrati Majki učtivo. "I, duzan sam da vam zahvalim na pomoći koju mi pruzate."

"Imam posla", reče don Domenik. "Ako ti bilo sta zatreba, posalji po mene." On uze onaj bič i izađe iz kuhinje.

"Majkle, tvoj otac je pristao da pomogne da se Turi Đulijano izvuče iz ove zemlje", reče Piter Klemenca. "Ali tvoja bezbednost je, svakako, na prvom mestu. Tvoj otac ovde jos ima neprijatelja. Đulijano ima nedelju dana da se sastane s tobom. Ali ako se ne pojavi, ti moras sam u Sjedinjene Drzave. Tako mi je naređeno. Imamo specijalni avion koji nas čeka u Africi, mozemo da poletimo svaki čas, kad god nam je volja. Ti samo reci i - polazimo."

"Pisota je kazao da će mi u najkraćem roku dovesti Đulijana", reče Majki.

Klemenca zviznu. "Video si Pisotu? Do đavola, pa ovi ga traze s istom jarosću kao sto jure Đulijana! Kako li je on neprimećen sisao s planine?"

Majki slegnu ramenima. "Imao je jednu od onih specijalnih crvenih propusnica s potpisom ministra pravde. A i to me brine." Piter Klemenca zavrte glavom.

Majki nastavi. "A ovaj tip sto me je doveo ovamo, Andolini... Je Г ga poznajes, Pite?"

"Aha", reče Piter Klemenca. "Radio je za nas u Njujorku, obavio je nekoliko prljavih poslova, ali Đulijanov otac je bio čist, a i pravi umetnik s ciglama. Obojica su bili toliko glupi da se vrate u otadzbinu. Ali mnogi su Sicilijanci takvi. Ne mogu ljudi da zaborave svoje usrane kućerke na Siciliji, pa to ti je. Ovoga puta sam sa sobom poveo dvojicu, kao ispomoć. Nisu bili na Siciliji dugo, već dvadeset godina ima. I tako smo jednoga dana izasli malo u prirodu, tamo, blizu Eri-čea, prelep je to grad, Majki, pa seli malo na neku livadu, sve ono, s ovcama sto izvode na ispasu, pa smo malo pili vina, je Г te, i onda nam se, kako to biva, svima redom pripisalo. I odemo mi da se ispisamo i, kad smo s tim zavrsili, ova dvojica, sto sam ih doveo iz Amerike, počeli da skaču i urlaju: 'Zivela Sicilija, zivela Sicilija!' Sta ćes! Takvi su ti Sicilijanci, i takvi ostanu do groba." "Da, ali staje s ovim Andolinijem?"

Klemenca slegnu ramenima. "Tvoj otac i on su u srodstvu. Bio je svojevremeno jedan od najblizih Đulijanovih saradnika, desna ruka

mu je bio, u stvari, punih pet godina. Ali pre toga je bio blizak don Kročeu. Ko će ga znati? Opasan je to čovek."

"Andolini će ovamo dovesti Đulijanovu verenicu", reče na to Majki. ,Ona je trudna. Moramo brodom da je prebacimo do Sjedinjenih Drzava, pa da onda ona odande posalje sifriranu poruku Đulijanu, tako da ovaj zna da je put bezbedan i da i on moze da nam se priključi. Obećao sam da ćemo to obaviti. Je Г to u redu?"

Klemenca opet zviznu, u čudu. "Nisam znao da Đulijano ima devojku. Ma, naravno da je u redu, zavrsićemo mi to."

Izasli su u prostrano dvoriste. Majki je video strazare na kapiji, a i dole, na plazi, gde su se najmanje sestorica naoruzanih ljudi setka-la tamo-amo. Veliki motorni čamac bio je kratkim uzetom vezan za dok. U samom dvoristu stajala je grupa ljudi koji su, očigledno, čekali da ih Piter Klemenca udostoji prijemom. Bilo ih je dvadesetak, sve Sicilijanci od glave do pete, u prasnjavoj odeći, s kačketima, nalik siromasnijim verzijama don Domenika Klemence.

U uglu dvorista, ispod limunovog drveta, postavljen je bio ovalni drveni sto okruzen rustičnim drvenim stolicama. Klemenca i Majki sedose i Klemenca pozva one okupljene muskarce. Jedan od njih priđe i sede. Klemenca se raspitivao o njegovom privatnom zivotu. Je li ozenjen? Ima li dece? Koliko dugo radi za don Domenika? Ima li rodbine u Trapaniju? Da li je ikada razmisljao o tome da ode u Ameriku i tamo se obogati? Ispitivao je jednog, pa drugog, pa trećeg, i odgovor na ovo poslednje pitanje svaki put bio je jedan te isti: da.

Starica u crnom donese veliki bokal vina sa svezim limunom, a onda iznese posluzavnik sa mnogo časa. Klemenca ponudi pićem i cigaretom svakoga s kim je razgovarao. Kad zavrsi sa poslednjim ispitanikom, i kad grupa molilaca izađe iz dvorista, Klemenca se obrati Majklu:

"Je Г ima neki od njih da ti se bas nije svideo?"

Majki slegnu ramenima. "Meni su svi oni nekako isti. Svi hoće u Ameriku."

"Potrebno nam je sveze krvi tamo, kod kuće", reče Klemenca. »Mnoge smo ljude izgubili u poslednje vreme, a moze se lako dogoditi da ih izgubimo jos. Svakih pet godina, ili tu negde, vraćam se ovamo i odvodim sa sobom otprilike dvanaestoricu. Lično ih obučavam. Prvo idu sitni poslovi: prikupljanje reketa, tuče, duznosti telohrani-telja. Testiram ih, da vidim koliko su stvarno verni. Kad osetim da je kucnuo čas i kad mi se ukaze sansa, pruzim im priliku da dobro zarade. Ali tu sam vrlo oprezan. Kad stignu do te tačke, oni znaju

204

MARIO PUZO

da će ziveti udobno do kraja zivota pod uslovom da ostanu odani Ovde svi znaju da ja regrutujem mlade snage za familiju Korleone i nema čoveka u ovoj provinciji koji ne bi zeleo da dođe i razgovara sa mnom. Ali moj brat je taj koji pravi odabir. Do mene dođu samo ljudi koje on pusti."

Majki pogleda oko sebe po tom prelepom dvoristu, punom raznobojnog cveća, mirisavog limunovog drveća, starih statua bozanstava iskopanih iz drevnih rusevina, kao i onih drugih, novijih kipova, sto predstavljaju svece, pa u roze obojene zidine oko vile... Bila je to uistinu čudesna scenografija, dusu dala za veliku probu koju će proći dvanaestorica apostola-ubica.

KASNIJE PO PODNE, mali fijat ponovo se pojavi pred kapijom vile, i strazari ga, masući rukama, propustise. Za volanom je sedeo Andolini, a kraj njega je bila devojka duge, zift crne kose, prelepog ovalnog lica, dostojnog oslikane Bogorodice. Kad je izasla iz kola, Majki je primetio daje trudna, mada je na sebi imala skromnu, siroku haljinu kakve se često viđaju na Sicilijankama; njena, srećom, nije bila crna, već cvet-nog dezena na beloj osnovi. Samo njeno lice bilo je, uostalom, tako lepo da nije ni bilo vazno sta je obukla.

Majki Korleone se iznenadio kad je ugledao malenu figuru Hekto-ra Adonisa kako se izvlači sa zadnjeg sedista. Adonis je, ujedno, preuzeo duznost da jedne drugima predstavi. Devojka se zvala Justina. Nije u njoj bilo one stidljivosti karakteristične za mlade dame; tek joj je sedamnaesta, a na licu joj se ogleda snaga znatno starije zene, kao da je već iskusila svu tragiku zivota. Justina je temeljno proučila Majkla pre nego sto se naklonila dok ih je Adonis upoznavao jedno s drugim. Gledala ga je kao da na njegovom licu pokusava da nazre makar i najblazi nagovestaj izdajničke prirode.

Jedna od onih starica odvede je do sobe koja za nju bese pripremljena, a Andolini s kola skide fustmin prtljag, koji je, zapravo, činila samo jedna torbica. Majki je sam unese u kuću.

Te večeri svi su obedovali zajedno, svi sem Stefana Andolinija, koji je opet otisao svojim fiiatom. Hektor Adonis je ostao. Za stolom su kovali plan kako da Justinu prebace u Ameriku. Don Domenik je odmah naglasio da je brod za Tunis spreman i da moze odmah da krene, te da će tako biti sve do onog časa kad budu konačno znali da li Dulijano dolazi, s tim sto bi u tom slučaju, ako se on pojavi, morali

§1СШЈШС

205

,  (jgaju sto je brze moguće. "Ko zna kakva će ga rđa dopratiti dovde?", reče d°n Domenik s osrnejkorn na licu.

Piter Klemenca izjavi tada da će otpratiti Justinu do Tunisa, čisto da se uveri da se lepo smestila u naročiti avion sa svim specijalnim dokumentima koji će joj omogućiti da bez problema uđe na teritoriju Sjedinjenih Drzava. A onda će se vratiti u vilu.

Kad Justina stigne u Ameriku, poslaće na Siciliju sifrovanu poruku, i onda će početi zavrsna operacija spasavanja Turija Đulijana.

Justina je za vreme obeda vrlo malo govorila. Don Domenik je upita da li bi zelela da krene na put odmah, te noći, s obzirom na to da je za njom tezak dan i da je već mnogo proputovala.

Dok je odgovarala, Majki ju je dobro osmotrio, i nije mu promakla njena očita neizmerna privrzenost Đulijanu. Imala je isti onaj oganj u očima, istu onu odlučnost u crtama lica, iste one čvrste vilice kao najjače, nepokolebljive Sicilijanke. I govorila je istini tim, zapoved-

nim tonom.

"Lakse je putovati, a i manje opasno, nego se unedogled kriti", reče ona. "Spavala sam s ovcama po planini i poljima, pa sto onda ne bih mogla da prespavam na brodu ili u avionu. Sigurno neće biti toliko hladno." Rekla je to s ponosom koji pristaje mladosti, ali su joj ruke drhtale dok je usnama primicala času s vinom. "Jedino me brine hoće li Turi uspeti da pobegne. Sto ne moze i on sa mnom?"

"Justina", reče Hektor Adonis blago, "nismo zeleli njegovim prisustvom da ugrozimo tvoju bezbednost. Njemu je teze da putuje, moraju se preduzeti veće mere predostroznosti."

"Pred zoru ćes isploviti za Afriku, Justina. Mozda bi bolje bilo da se malo odmoris."

»Ne, nisam umorna, a i previse sam uzbuđena da bih zaspala", reče ona. "Mogu li da dobijem jos jednu času vina?"

,^on Đomenik joj napuni času do vrha. "Pij, godiće tvojoj bebi, a i u ces posle lakse zaspati. Imas li od Đulijana neku poruku za nas?" Justina se tuzno osmehnu. "Mesecima ga nisam videla. Aspanu isota je jedini u koga on ima poverenia. Nije da misli da bih ga ja 1Z    a>a'* Ja sam mu slabost, preko mene mogu da ga prikljeste. Mnogo je čitao one romantične priče gde ljubav prema zeni dovodi junaka 0 konačnog pada. Ljubav koju oseća prema meni on smatra svojom najstrasnijom slabosću, a meni, naravno, nikada ni reč ne kaze o svo-J»n namerama."

.,. Majki je zudeo da sazna sto -'ise o tom Đulijanu, jer bi i on, njegov poke? jni brat Soni mozda postali takvi da je njegov otac

206

МШО PUZO

SICILIJANAC

207

svojevremeno odlučio da ostane na Siciliji. "Kako si upoznala Turi ja?" upita on Justinu.

Ona se nasmeja. "Zaljubila sam se u njega kad mi je bilo jedanaest godina", reče. "Ima tome već skoro osam leta. Upravo te godine Turi se odmetnuo, ali je u nasem seocetu već bio poznat. Moj mladi brat i ja smo radili u polju sa ocem, i tata nam je dao neke lire, da ih odnesemo majci. A brat i ja, sta smo bili - glupa dečurlija, počesmo da paradiramo s tim parama, van sebe od uzbuđenja, jer nikada toliko novca u rukama nismo imali. Ugledala su nas, tako, na putu dvojica karabinjera, oduzeli nam novac i onda nam se slatko smejali, dok smo mi ridali. Nismo znali sta ćemo, plasili smo se da odemo kući, a nismo smeli ni ocu da se vratimo. Onda se iz zbunja pojavio taj mladić. Bio je neobično visok za jednog Sicilijanca, mnogo siri u ramenima. Izgledao je kao neki od onih američkih vojnika koje smo viđali u vreme rata. Nosio je masinku, ali je imao te nezne smeđe oči. Vrlo je zgodan bio. Upitao nas je: 'Deco, sto plačete kad je ovako lep dan? A ti, mlada damo, ne plači vise inače ćes upropastiti to divno lisće, pa ko će onda hteti tobom da se ozeni?' Ali dok je to govorio tako se zarazno smejao i mi smo primetili da je, zbog nečega, odusevljen nama. Kazali smo mu sta se dogodilo i on se ponovo nasmejao, pa nam rekao da uvek moramo da se pazimo karabinjera i da je dobro sto smo tu vaznu lekciju naučili tako mladi. Onda je mom bratu pruzio golemi svezanj lira i rekao da ponesemo taj novac majci, pri čemu je meni doturio poruku za oca. Jos se sećam sta je pisalo, od reci do reci. 'Nemojte koriti svoju decu, jer ona će vam biti zadovoljstvo i uteha kada ostarite. Dao sam im mnogo vise novca nego sto ste izgubili. I znajte: od danas pa ubuduće, vas i vasu decu stiti ĐULIJANO. To ime me je, sećam se, istoga časa opčinilo, a on ga je ispisao velikim slovima. Mesecima mi se pojavljivalo u snovima. Samo ta slova. Đ-U-L-I-J-A-N-O.

Zavolela sam ga, međutim, zbog tog očitog zadovoljstva koje je on osećao čineći dobra dela. Zaista je uvek odusevljen kad moze nekome da pomogne. Takav je bio, takav i ostao. Uvek u njemu vidim to isto zadovoljstvo, kao da vise dobija on sto daje, nego onaj sto dobija. Zato ga narod na Siciliji voli."

"Zuto ga je voleo - sve do Portela dela Đinestre", dodade tiho Hek-tor Adonis.

Justina spusti pogled i s neskrivenom zestinom reče: "Vole ga i sada."

o, dobro, tad si ga prvi put videla, ali kad ste se ponovo sreli?",

uskoči Majki hitro.

Moj stariji brat mu je bio prijatelj. A mozebiti i da mi je otac bio kod njega u bandi, ne znam. Samo su moji, u kući, i Turijeve glavesine znali da smo se uzeli. Turi ih je sve zakleo na ćutanje, pribojavajući se da bi vlasti mogle da me uhapse."

Svi za stolom behu zatečeni tom novosću. Justina posegnu u nedra i izvadi novčanik. Iz njega uze neku ispravu, krem boje, sa debelom hartijom i velikim pečatom, pa je pruzi Majklu, ali papir zavrsi u rukama Hektora Adonisa, koji ga brizljivo isčita. A onda joj se osmehnu. "Sutra ćes biti u Americi. Mogu li Turijevim roditeljima da saopstim

ovu lepu vest?"

Justina pocrvene. "Oni i dalje misle da sam ja nevenčana zatrud-nela", reče. "Zbog toga i ne stojim bas najbolje u njihovim očima. Da, slobodno im kazite."

"Jesi li ikada videla, ili pročitala, taj Testament koji Turi negde krije?", upita Majki.

Justina odmahnu glavom. "Nisam", reče. "Turi mi o tome nikada

nista nije pričao."

Don Domenikovo lice na to nesto ohladne, ali je i on sad izgledao znatizeljno. Čuo je bio nesto o tom Testamentu, pomisli Majki, ali ne zeli da se to primeti. A koliko ljudi zna? Sigurno ne zna svaki Sicilija-nac da postoji taj Testament. Samo članovi vlade u Rimu, don Kroče i Đulijanova porodica i najuzi krug njegovih saboraca.

"Don Domeniče", reče Hektor Adonis, "mogu li vas zamoliti za gostoprimstvo do časa kad iz Amerike stigne vest da je Justina bez-bedno doputovala? Onda ću udesiti da novost dopre i do Đulijana. Sve u svemu, biće to samo jos jedna noć ovde."

Na te je reci don Domenik reagovao s tupom usiljenosću. "Uči-nicete mi čast, dragi moj profesore. Ostanite dokle god zelite. Ali sad je svima nama vreme da idemo na spavanje. Nasa mlada sinjora morala bi da odspava pre dugog putovanja koje je pred njom, a i ja sam, pravo da kazem, previse star za pozne sedeljke. Avanti."* Onda se napravi kao da mase krilima, nalik kakvoj dobroćudnoj ptičurini, 1 tako im dade znak da krenu. On lično uze Hektora Adonisa pod ruku i povede ga ka spavaćoj sobi, glasno naređujući sluskinjama da Se Pobrinu za ostale goste.

Kad je Majki sutradan ustao, Justina već bese otisla.

* Kal.: hajdemo. (Prim, prev.)

208

MARIO PUZO

HEKTOR ADONIS je morao dve noći da prespava kod Klemence pre nego sto je po kuriru stiglo Justinino pismo iz kojega se dalo saznati da je ona stigla u Ameriku i da je sve u redu. Adonis je, na svoje zadovoljstvo, u tekstu pronasao i unapred dogovorenu sifru i onoga jutra kad je trebalo da krene zamolio je Majkla da se sastanu i popričam u četiri oka.

Majki je ta dva dana proveo u nelagodi, napet, opsednut slutnjom; već je i sam jedva čekao da se najzad vrati kući, u Ameriku. Kada mu je Piter Klemenca opisao ubistvo njegovog brata Sonija Korleonea, to ga je ispunilo nekim crnim primislima u vezi sa sudbinom Turija Đulijana. U Majklovoj svesti, njegova i Turijeva sudbina stalno su se preplitale. Bili su nekako slični, imali su isti odnos prema fizičkoj vitalnosti i moći. Dulijano je bio tu negde, Majklovo godiste, a Majkla je zaintrigirala Turijeva slava; uznemiravala ga je sama pomisao da će uskoro stajati licem u lice s tim čovekom. Pitao se pri tom u kakvu bi svrhu njegov otac, u Americi, mogao da iskoristi Đulijanove potencijale. Jer, nijednoga časa nije sumnjao u nameru svog oca da angazuje Turija Đulijana. Da nije tako, sto bi sad uopste morao da obavi taj zadatak, da prebaci Đulijana u Ameriku?

Majki i Adonis siđose na plazu. Obojicu ih pozdravise naoruzani strazari: " Vossia", sto će reći - vasa gospodstva. Ni jedan ni drugi stra-zar ni na koji način ne iskaza ni trunku poruge na račun omalenog, elegantno obučenog Hektora Adonisa. Onaj motorni čamac se vratio, i sada, kad ga je osmotrio iz blizine, Majki vide da je to plovilo veliko maltene kao kakva manja jahta. U čamcu su sedeli ljudi naoruzani luparama i masinkama.

Julsko sunce je peklo, more je bilo tako plavo i tako mirno da se svetlost od njega odbijala kao od kakve metalne povrsine. Majki Kor-ieone i Hektor Adonis sedose na stolice u pristanistu.

"Pre nego sto pođem, a uskoro bi trebalo da krenem, ima jos nesto sto moram da ti kazem", reče tiho Hektor Adonis. "To je, u stvari, ono najvaznije sto ti mozes da učinis za Đulijana." "Učiniću to, od srca", reče Majki.

"Moras odmah da posaljes ocu u Ameriku Đulijanov Testament", reče Adonis. "Zna on sta će s njim, S tim dokumentom učiniće sve sto je potrebno da don Kroče i vlada u Rimu dobiju jasan signal da je Testament u Americi, i onda se neće usuditi da naude Đulijanu. Pustiće ga da emigrira a da mu dlaka s glave ne fali."

§1СМЈШС

209

]e Г Testament kod vas?", upita Majki. "čovečuljak se lukavo osmehnu, a onda se glasno nasmeja. "Kod

tebe je", reče.

Majki je bio zaprepasćen. "Neko vas je presao", reče. "Niko ga

meni nije dao."

"Jesu, dali su ti ga", reče Hektor Adonis. On blago spusti saku na Majklovu podlakticu, i ovaj primeti koliko su sićusni i nezni profesorovi prsti, kao u deteta. "Marija Lombardo, Dulijanova majka, ona ti ga je dala. Samo ona i ja znamo gde se nalazi, ne zna čak ni Pisota." Po izrazu Majklovog lica Adonisu je bilo jasno da mladić nema pojma o čemu je reč. "To je u onoj statueti crne Bogorodice", reče Hektor Adonis. "Istina je da je ta Bogorodica u njihovoj familiji već generacijama i da ima posebnu vrednost. Svi za nju znaju. Ali E>uli-jano je dobio kopiju. Ona je suplja. Testament je ispisan na vrlo tankom papiru, i na svakom parčetu hartije nalazi se i Đulijanov potpis. Poslednjih nekoliko godina pomagao sam mu u sastavljanju teksta. Ima tu i nekih inkriminisućih dokumenata. Turi je od početka znao sa kakvim bi krajem mogao da se suoči i hteo je da za taj kraj u svakom trenutku bude spreman. Za jednog mladića, on zaista ima izvanredan smisao za strategiju."

Majki se nasmeja. "A njegova majka je, bogami, velika glumica." »Svi Sicilijanci su glumci", reče Hektor Adonis. "Mi nikome ne veru-jemo i pred svima se nesto pretvaramo. U Đulijanovog oca se, u svakom slučaju, moze imati poverenja, s tim sto bi valjalo imati u vidu da je on, pokatkad, indiskretan. Pisota je, jos iz detinjsrva, najpouzdaniji Đulijanov prijatelj. Stefan Andolini je spasao Đulijanu zivot u okrsaju sa karabinjerima, ali ljudi se menjaju, bilo to vremenom, ili kad ih stavis na muke. Hoću da kazem, bolje je da oni nista ne saznaju." "Ali vama je verovao", reče Majki.

»Blagosloven sam ja", reče Adonis prostodusno. "Ali vidis li sad kako Dulijano ume da bude prepreden? Sto se Testamenta tiče, jedino u mene ima poverenja. A kad je zivot njegov u pitanju, veruje samo ?i-soti. Da bi Dulijano pao i Pisota i ja bismo morali da pokleknemo."

Sedamnaesto poglavlje

MAJKL KORLEONE i Hektor Adonis krenuse ka vili i sedose ispod limunovog drveta sa Piterom Klemencom. Majki je jedva čekao da pročita Testament, ali Hektor Adonis reče da bi uskoro trebalo da se pojavi Andolini i odbaci ga do Monteleprea, dok je Majki Andolinija isčekivao jer mu je ovaj mogao doneti neku poruku.

Prosao je jedan sat. Hektor Adonis je, zabrinuta lica, gledao na sat. "Mora da su mu se pokvarila kola. Onaj fijat je prava sklopocija", reče Majki,

Hektor Adonis odmahnu glavom. "Stefan Andolini ima srce ubi-ce, ali taj čovek je oličenje tačnosti. I zaista se mozes na njega osloniti. Plasim se da - posto, evo, već čitav sat kasni - nesto slučajno nije poslo naopako. A ja u Montelepre moram da stignem do mraka, pre policijskog časa."

"Moj brat će ti dati automobil i vozača", reče Piter Klemenca. Adonis načas razmisli o toj ponudi. "Ne", reče najzad, "čekaću. Vazno mi je da ga vidim."

"Smetaće ti ako odem da pročitam Testament bez tebe? Kako se otvara statua?"

"Ma, naravno, pročitaj ga", reče Hektor Adonis. "A sto se otvaranja tiče, nema tu nikakvog trika. Statua je izrađena u tvrdom drvetu. Glava je nakalemljena naknadno, postoje Turi unutra ugurao papire. Prosto, dakle, otnkaris glavu. Ako budes imao problema sa čitanjem, biće mi drago da ti pomognem. Posalji nekog slugu po mene."

Majki i Piter Klemenca popese se u Majklovu sobu. Statueta je jos bila u Majklovoj jakni; bese potpuno zaboravio na nju. Kad ju je izvadio, obojica se zagledase u crnu Bogorodicu. Crte tog lica behu nesumnjivo afričke, a opet je izraz bio isti kao kod belih Majki Bozijih kakve ukrasavaju gotovo svako siromasno sicilijansko domaćinstvo. Majki poče da je pretura po rukama. Vrlo je teska bila - ko bi rekao da je iznutra suplja.

SlflllJANAf

211

P'ter Klemenca ode do vrata i doviknu nesto jednoj sluskinji. I, . vi se zena sa kuhinjskim nozem. Ona na časak gvirnu u sobu ?dodade Klemenci noz. On zatvori vrata pred njenim radoznalim

P°8MaikHe drzao crnu Bogorodicu nad masivnim drvenim stolom. 7«rrabk> je pločicu izrezbarenu na vrhu glave. Klemenca brizljivo spu-ti noz na Bogorodičin vrat, podize ručerdu i jednim kratkim, moćnim udarcem odseče joj glavu, koja odlete na drugi kraj sobe. Kroz suplju siju ispadose papiri umotani tračicom od meke sive koze.

Klemenca je udario bas po savu gde je glava bila nakalemljena; kuhinjskim nozem, inače, ne bi mogao da preseče tvrdo maslinovo drvo On odlozi noz i izvadi one papire iz obezglavljene statuete. Odve-zavsi koznu tračku, rasiri papire po stolu. Bilo je tu, sveukupno petnaestak tanusnih hartija ispisanih sitnim rukopisom, crnim mastilom. U dnu svake strane bio je Dulijanov potpis, nehajno nazvrljan, kao kraljevi kad se potpisuju. Bilo je tu i dokumenata sa sluzbenim vladinim pečatima, pisama sa vladinim zaglavljima i izjavama propraćemm pečatima sudskih pisara. Papiri su bili urolani, da bi stali unutra, pa je Majki upotrebio dva dela razglavljene statuete i noz da ih razmota i izravna na stolu. Onda je, ceremonijalno, nasuo dve čase vina iz bokala sto je stajao na noćnom stočiću i dodao jednu Klemenci. Popise, pa se bacise na čitanje Testamenta.

Bila su im potrebna maltene dva sata da sve pročitaju.

Majki čudom nije mogao da se načudi kako je moguće da je Turi Dulijano, tako mlad, tako pun ideala, proziveo i preziveo sve te prljav-stine i prevare. Majki je dovoljno poznavao svet da bi shvatio kako se Dulijano drzao sopstvene lukavstine, sopstvenog viđenja moći, da bi ostao dosledan svojoj misiji. I Majki tad oseti neizmerno saosecanje i zelju da učini sve sto je u njegovoj moći kako bi Dulijano pobegao.

Sam Dulijanov dnevnik jos i nije u toj men svedočio o njegovom zivotu i dogodovstinama u prethodnih sedam godina, koliko prateća dokumenta, koja bi - izvan svake sumnje - mogla da obore demohns-ćansku vladu u Rimu. Kako su ti moćnici mogli biti tako budalasti, pitao se Majki: evo note s kardinalovim potpisom, pa pisma ...oje je ministar pravde poslao don Kročeu raspitujući se sta bi moglo da se učini kako bi se slomio otpor demonstranata u Đinestri, sve nno sročeno, da nikome ne zapadne za oko, ali ipak sasvim prozirno u svetlu događaja koji su se docnije odigrali. Svaki od tih papira bio je, sam po sebi, u dovoljnoj meri bezazlen, ali tako, na gomili, oni su se uzdizali u planinu dokaza, nalik kakvoj optuzujućoj piramidi.

212

MARIO PUZO

Bilo je tu i jedno pismo kneza Olorta, puno nadahnutih komplimenata upućenih Dulijanu, u kojem plemić uverava odmetnika da su svi ljudi na vaznim polozajima u demohrisćanskoj vladi u Rimu pruzili knezu uveravanja da će učiniti sve sto je u njihovoj moći da Đulijano dobije pomilovanje, ukoliko učini sve sto se od njega trazi. U tom pismu knez Olorto podvlači da u potpunosti razume stav ministra pravde u Rimu.

Nasle su se tu i kopije planova koje su pripremili visoki zvaničnici karabinjera, a sa ciljem da se uhvati Đulijano - behu to planovi koji su ustupljeni Dulijanu, u zamenu za trazene usluge.

"Nije nikakvo čudo sto oni ne zele da uhvate Đulijana zivog", reče Majki. "S ovim papirima moze sve da ih raznese."

"Nosim ja ovo u Tunis, iz ovih stopa", reče Piter Klemenca. "Do sutra uveče Testament će biti na bezbednom, u rukama tvoga oca." On uze onu obezglavljenu Bogorodicu i nabi hartije u nju. Onda ćusnu statuetu u dzep i obrati se Majklu: "Hajmo. Ako odmah pođem, vratiću se ovamo sutra ujutro."

Dok su izlazili iz vile, Klemenca dodade onaj mesarski noz staroj sluskinji u kuhinji, i zena ga je pazljivo razgledala sa svih strana, kao da proverava nema li tragova krvi. Onda krenuse duz plaze, da bi, ne bez iznenađenja, primetili Hektora Adonisa, koji je tamo jos sedeo i čekao. Stefan Andolini nikako da se pojavi.

Čovečuljak je bio olabavio kravatu i skinuo sako; njegova blesta-va bela kosulja bese sad natopljena znojem, premda je sedeo u senci limunovog drveta. Bio je uz to i pomalo pijan - veliki vinski bokal na drvenom bastenskom stolu zvrjao je prazan.

Adonis pozdravi Majkla i Pitera Klemencu, s očajem u glasu. "Počinje izdaja, ona konačna izdaja", reče on. "Andolini, evo, već tri sata kasni. Moram da odem do Monteleprea i Palerma. Moram da posa-Ijem poruku Dulijanu."

Piter Klemenca pokusa da mu popravi raspolozenje. "Profesore, mozda su mu se kola pokvarila, ili su ga zadrzali neki drugi, hitniji poslovi, ko zna sta... On zna da ste vi ovde na bezbednom i da ćete ga čekati. Provedite kod nas jos jednu noć, ako se ne pojavi do večeras."

Hektor Adonis je jednako mrmljao: "Sve će poći po zlu, sve će poći po zlu." Onda ih zamoli da mu obezbede prevoz. Klemenca pozva dvojicu ljudi i nalozi im da uzmu jednu od onih alfi romeo, pa da odvezu Hektora Adonisa do Palerma. Naglasio je ljudima da obavezno vrate kola u vilu pre nego sto se smrkne.

SKUHANU

213

Onda su pomogli Hektoru Adonisu da ude u kola, jos jednom ga uveravajući da nema razloga za brigu. Testament će stići na američko tie za neka dvadeset četiri sata, i onda će Đulijano biti bezbedan. Posto automobil prođe kroz kapiju, Majki i Klemenca izađose opet na plazu, pa se, isprativsi pogledom alfu sa Adonisom, zagledase u neki čamac koji je upravo isplovljavao put Afrike. "Vraćam se ujutro", viknu Piter Klemenca odlazeći. A Đulijano se pitao sta će se dogoditi ako se Đulijano pojavi bas ove noći.

Docnije je večerao, sluzile su ga dve starije zene. Posle se setao plazom, sve dok mu strazari nisu skrenuli paznju na to da je dosao do kraja Klemencinog imanja i da mora da se vrati. Smrknuće se za nekoliko minuta; Sredozemno more sada je bilo tamno, barsunasto plavo, a tamo negde, iza horizonta, Majki je mogao da nasluti mirise afričkog kontinenta, opojni vonj divljeg cveća i zivotinja.

Ovde, kraj velike vode, nisu se čuli insekti; ta stvorenja traze bujnu vegetaciju i zadimljen, ugrejan vazduh prostorije. Učinilo mu se kao daje neka masina sto neprestano drnda najednom zamukla. Tajac. Stajao je na toj plazi, u spokoju i lepoti sicilijanske noći, i zalio sve one sto sada, u strahu, putuju po mraku: Đulijana u njegovim planinama, Pisotu sa tanusnim oklopom u vidu specijalne crvene propusnice dok prolazi kroz neprijateljske linije, profesora Adonisa i Stefana Andoli-nija koji traze jedan drugoga po prasnjavim drumovima Sicilije, Pitera Klemencu sto na talasima modrocrnog mora jedri ka Tunisu... A kud se dede don Domenik Klemenca? Na večeri se nije pojavio. Sve to behu senke u sicilijanskoj noći i kad se sve one ponovo popnu na pozornicu, biće to predstava o zivotu ili smrti Turija Đulijana.

KNJIGA ČETVRTA

Don Kroče

1947

Osamnaesto poglavlje

KRALJ Umberto II Savojski bio je ponizan, dobrodusan čovekkoga je narod mnogo voleo. Organizovao je referendum na kojem će se zivalj Italije izjasniti da li zeli da zemlja, bar nominalno, ostane monarhija. Umberto II, jednostavno, nije hteo da ostane kralj ako ga narod ne zeli. Takvi su bili i njegovi preci. Savojski su kraljevi odvajkada bili vladari bez ambicije; njihove monarhije su, zapravo, bile demokratije pod vlasću parlamenta. I zato su politički eksperti bili ubeđeni da će rezultati referenduma obezbediti opstanak monarhije.

Predviđalo se, takođe, da će ostrvo Sicilija dati ogromnu većinu glasova koja će odrzati status quo. U tom trenutku, dve najjače snage na ostrvu bile su ona Turija Đulijana, čija je banda kontrolisala severozapadni ugao Sicilije, i don Kročea Mala, koji je, sa svojim Prijateljima prijatelja, drzao ostatak ostrva. Đulijano se nije uključivao u razne predizborne kombinatorike, nije ulazio u savez ni sa jednom političkom partijom. Don Kroče i mafija ulagali su sve napore kako bi obezbedili reizbor demohrisćana i opstanak monarhije.

Na opste iznenađenje, italijansko biračko telo prosto je oduvalo monarhiju; Italija je postala republika. A socijalisti i komunisti postigli su na izborima tako veliki uspeh da su demohrisćani, posteno uzdrmani, jedva zadrzali vlast. Naredni izbori, to je svima bilo jasno, na vlast u Italiji mogu dovesti bezbozne socijaliste. Demohrisćanska partija je posegla za svim svojim resursima ne bi li osigurala pobedu na narednim izborima.

Najveće iznenađenje bila je Sicilija. Sicilijanci su u parlament izglasali mnoge poslanike iz socijalističkih i komunističkih stranaka. Na ostrvu su radnički sindikati i dalje imali tretman đavolje rabote i mnogi industrijalci i zemljoposednici odbijali su svaku političku trgovinu sa njima. Sta se to onda dogodilo?

Don Kroče je bio van sebe od besa. Njegovi su ljudi učinili sve Sto su mogli. Pretili su zivlju u ruralnim područjima, seljaci su se,

218

MARIO PUZO

naravno, poplasili, ali su se sve te pretnie, očito, u konačnom skoru pokazale jalovima. Rimokatolička crkva je nalozila svestenstvu da propoveda protiv komunista, a opatice su delile dobrotvorne kosare sa spagetima i maslinovim uljem samo onima koji bi im obećali da će na glasačkom listiću zaokruziti demohrisćane. Crkvena hijerarhija na Siciliji nasla se u čudu. Razdelila je crkva milione i milione lira u hrani, ali sta radi lukavi sicilijanski seljak? Samo ćuti, guta dobrotvorni hlebac i pljuje na demohrisćane!

I ministar pravde Franko Treća naljutio se na svoje zemljake Sicili-jance. Da, bese to jedna izdajnička bratija, prepredena za svoj čar, ali i onda kad od nečega nikakve vajde nema, ponosita, sto drzi do časti čak i kad pas nerna za sta da je ujede. Bacali su ga u očaj ti njegovi zemljaci. Kako su mogli da glasaju za socijaliste i komuniste, za one koji će, na kraju, unistiti srz sicilijanske porodice i poizbacivati njihovog hrisćanskog Boga iz svih tih velelepnih katedrala sirom Italije? Samo je jedan čovek mogao da mu pruzi odgovore na ova pitanja i da mu ponudi resenje za predstojeće izbore, izbore koji će odlučiti političku budućnost Italije. Ministar posla po don Kročea Mala.

SICILIJANSKI SELJACI, koji su glasali za levičarske partije i odlučili da svrgnu svog voljenog kralja, bili bi uistinu zapanjeni kad bi znali koliki je gnev njihova biračka procena izazvala kod mnogih vaznih ljudi na visokim polozajima. U čudu bi se nasli da su znali kako i moćne Sjedinjene Drzave, Francuska i Velika Britanija brigu brinu sta će biti s Italijom, i neće li slučajno ući u savez sa Rusijom. Mnogi od tih seljaka za Rusiju nikada ne behu ni čuli.

Siromasni narod Sicilije, kome je demokratski poklon u vidu biračkog prava dat prvi put posle dvadeset godina, prosto je izglasao one kandidate i političke partije koji su im obećavali mogućnost da vode svoje male zivote na svojim malim imanjima, i da za to plaćaju minimalan porez.

Prestravili bi se, istina, da su znali da je svaki glas dat strankama levice ujedno bio glas protiv strukture njihovih porodica, glas protiv Svete katoličke crkve i Bogorodice, čije su ikone, osvetljene sjajem crvenih sveca, krasile svaku kuhinju i spavaću sobu na Siciliji; uza-snuli bi se da su znali da će svaki glas dat socijalistima i komunistima njihove katedrale pretvoriti u muzeje i odagnati voljenoga papu daleko od obala Italije.

SICILDANAC

219

Ali nisu znali. Sicilijanci su glasali za svoje parče zemlje, za sebe i svoje najblize, a ne za političke partije. Veću radost u zivotu nisu mogli ni da zamisle; da obrađuju svoju zemlju, da zadrze ono sto stvore u znoju lica svog i da plodovima svoga rada prehrane sebe i svoju decu. Njihov san o raju zavrsavao se na nekoliko jutara zitnog polja, terasastoj bastici na planinskoj padini, malenom vinogradu, limunovom i maslinovom drvetu.

MINISTAR PRAVDE Franko Treća bio je rođeni Sicilijanac i ortodoksni antifasista koji je pre nego sto će prebeći u Englesku mnogo vremena proveo u Musolinijevim zatvorima. Bio je to visok muskarac aristokratskog drzanja, i dalje zift crne kose, mada mu je gusta bradica bila prosarana sedinom. Premda istinski heroj, vazio je i za birokratu i političara od glave do pete, sto je stvarno opaka kombinacija.

Ministrovu prostranu kancelariju u Rimu ispunjavao je masivni stari namestaj. Na zidovima behu slike predsednika Ruzvelta i Vin-stona Čerčila. Iza prozora od zamagljenog stakla nazirao se balkon. Ministar je sipao vino uvazenom gostu, don Kročeu Malu.

Sedeli su tako i pijuckali vino, razgovarajući o političkoj stvarnosti Sicilije i dolazećim regionalnim izborima. Ministar Treća nije krio svoja strahovanja. Ako se na Siciliji produzi taj levičarski trend, demo-hrisćanska partija bi mogla da izgubi većinu u vladi. Rimokatolička crkva bi, pri tom, mogla da izgubi svoj zakonom ustanovljen polozaj sluzbene drzavne religije u Italiji.

Ni na jednu od ovih napomena don Kroče nije uzvratio. Samo je jeo, prinuđen da konačno prizna samome sebi kako je hrana u Rimu mnogo bolja od onoga sto se jede na njegovoj rodnoj Siciliji. Svoju carsku glavu nadneo je nad tanjir sa spagetima; nezajazljive čeljusti istrajno su mlele testeninu. Povremeno bi, istina, maramicom obrisao tanusne brčiće. A onaj njegov nos, silna kljunčina, nalik kakvom strazaru, posmatrao je svako novo jelo koje su prinosile sluge, kao da pokusava da namirise zrnce nekakvog otrova. Pogled mu je sevao preko izdasno nakrcanog stola. Ni reč nije rekao dok je ministar drobio o aktuelnim drzavnim poslovima.

Obed su kraju priveli nad velikim tanjirom sa voćem i sirevima. Onda je, uz ceremonijalnu soljicu kafe i veliku času konjaka, don konačno bio spreman za priču. On pridize nekako svoju ogromnu telesinu iz neudobne mu stolice, i ministar ga zurno povede u primaru sobu, ka masivnim foteljama. Naredi onda slugi da donese onu

220

Ш10 PUZO

S HIIIJ ANU

221

kafu i konjak, pa mu dade voljno. Ministar je sam donu sipao espre so, ponudio mu cigaru (koju ovaj odbi) i lepo se namestio u fotelji da čuje neku mudrost od don Kročea Mala.

Netremice je don Kroče posmatrao ministra. Nije on bio zadivljen tim aristokratskim profilom, tupim crtama iica, energijom svoga domaćina. A ministrova brada mu se prosto gadila, mislio je da je to obična poza. Takav čovek moze da prođe u Rimu, ali na Siciliji - nikada. A opet, don je znao da upravo taj čovek ima moć da učvrsti mafiju na Siciliji. Gresilo se nekada kad se Rimu rugalo; takav stav je ishodovao dolaskom Musolinija i fasista na vlast. Don Kroče nije gajio iluzije. Levičarska vlada mogla bi ozbiljno da se baci na sprovode -nje zacrtanih reformi, koje su podrazumevale i eliminisanje podzemne vlade Prijatelja prijatelja. Samo će demohrisćanska vlada odrzati zakonske procese koji don Kročea čine neranjivim, i on je zato i pristao da dođe u Rim, sa zadovoljstinom nadrilekara koji ide u posetu hordi zlosrećnika sto mahom pate od histerije. Donje naprosto znao da za to ima leka.

"Mogu vam obezbediti prevlast na Siciliji na sledećim izborima", reče on ministru Treći. "Ali nama su potrebni naoruzani ljudi. Morate mi dati garancije da se nećete okrenuti protiv Turija Dulijana." "To vam ja ne mogu obećati", reče ministar Treća. "To mi vi morate obećati", uzvrati don Kroče. Ministar je českao bradicu. "Kakav je čovek taj Đulijano?" upita on kolebljivo. "Mnogo mlad dečko, a već tako svirep. Čak i za jednog Sicilijanca."

"A, ma ne! Fin je to momak", reče don Kroče, ne obazirun se na ministrov ironični osmejak i pri tom ne htede reći da se sa Đuiijanom, zapravo, nikada nije sreo.

Ministar Treća odmahnu glavom. "Mislim da je to jednostavno nemoguće", reče on. "Ne moze se za čoveka koji je pobio toliko karabinjera reći da je fin momak."

U pravu je bio. I sam don Kroče je primetio daje Đulijano prethodne godine bio naročito bezobziran. Otkad je likvidirao "oca" Dodanu, Đulijano se s osobitom srdzbom obrusio na sve svoje neprijatelje, bila to mafija ili vlast u Rimu.

Đulijano je u to vreme počeo da salje pisma novinskim redakcijama. U tim dopisima tvrdio je daje on jedini pravi gospodar zapadne Sicilije i da Rim tu nista ne moze. Slao je i pisma u kojima je karabinjerima izričito zabranjivao da posle ponoći patroliraju gradovima Montelepreorn, Korleoneom i Monrealeom. Obrazlazući ovu zabranu

je da njegovi ljudi s vremena na vreme moraju da posete svoje na! tejje j familiju, te da ne zeli da budu uhapseni u svojim krevetima 4° bijeni na kapijama svojih kuća, ili da se tako nesto dogodi njemu samome kad ode u posetu svojima u Montelepre.

Novinski urednici dočekivali su ova pisma sa radosću, bombastič-. naslovi samo su pljustali. Salvatore Đulijano zabranio upotrebu kasete? Bandit zabranio policiji da ide u patrole po gradovima Sicilije? Kakav bezobrazluk! Kakva nezapamćena drskost! Pa sta taj momak misli, daje kralj Italije? Čak je objavljen i neki strip gde se karabinjeri kriju u nekom sokačetu u Montelepreu dok ogromni Đulijano veličanstveno stupa na mesni trg.

Načelniku monteleprejskom preostalo je, naravno, samo jedno. Svake noći slao je patrole koje su kruzile ulicama. Svake je noći njegov garnizon, koji je sada brojao svih stotinu ljudi, bio u stanju pune borbene gotovosti, čuvajući prilaze varosi s planinske strane, za slučaj da Đulijano krene u opsti napad.

Ali jednom zgodom je poslao karabinjere u planinu. Đulijano i petorica njegovih glavesina - Pisota, Teranova, Pasatempo, Silvestro i Andolini - svaki na čelu grupe od po pedeset ljudi, priredise im zase-du. Đulijano nije imao milosti; ubijeno je sest karabinjera. Ostali su se razbezali pod razornom vatrom iz masinki i pusaka.

Rim se digao na oruzje, ali upravo je ta bezobzirnost Turija Đuli-jana bila činilac koji bi svima u datom trenutku mogao da bude od koristi, samo ako don Kroče u to uspe da ubedi ovu jajaru od ministra pravde.

"Verujte mi", reče don Kroče ministru Treći, "Đulijano moze da posluzi nasim ciljevima. Ubediću ga da objavi rat socijalističkim i komunističkim partijama na Siciliji. On će im napasti centrale, maltre-tiraće im vođe. Biće mi naoruzana desna ruka. A onda ćemo, razume se> moji prijatelji i ja obaviti sve sto je neophodno, a sto se, naravno, ne moze učiniti pred očima javnosti."

Ministra Treću, po izgledu sudeći, ovakav predlog nije prenerazio, 1 on s prizvukom oholosti u glasu reče: "Đulijano je već izrastao u andal nacionalnih razmera. Ma, to je internacionalni skandal. Eno, a st°lu mi je plan načelnika armijskog generalstaba. Pokrenućemo uPe i udariti na Dulijana. Njegova je glava ucenjena na deset milina lira. Hiljadu karabinjera hitno je poslato na Siciliju da pojačaju ec postojeće snage. A vi me molite da ga uzmem u zastitu? Dragi J don Kroče, pa ja sam očekivao da ćete mi vi pomoći da nam Цапо padne u ruke, kao sto ste pomagali pre, s drugim banditima.

222

Ш10 PUZO

SKUHANU

223

Đulijano je nasa sramota, mrlja na obrazu Italije. Svi misle da bi ga trebalo ukloniti."

Don Kroče srknu espreso; brčiće je sad obrisao prstima. Pomalo je gubio strpljenje sa ovim rimskim licemerom. On blago zavrte glavom. "Turi Đulijano je nama mnogo vredniji ziv nego mrtav. Potrebni su nam on i njegovi herojski podvizi po planinama. Narod Sicilije ga obozava; mole se za njegovu dusu, za njegovu sigurnost. Sve da prevrnete, nećete naći čoveka koji će izdati Turija Đulijana. A on je mnogo lukaviji od svih onih bandita pre. Imam spijune u njegovom logoru, ali on je takva ličnost da vise, naprosto, ne znam koliko su mi ti dousnici stvarno odani. Takav je čovek Đulijano. On prosto budi ljubav u svakome, ne mogu ljudi da mu odole. Ako posaljete tamo tih hiljadu karabinjera i svu tu vojsku, a poduhvat propadne - a već su takvi poduhvati propadali - sta onda? Da vam kazem ja nesto: ako Đulijano odluči da podrzi levičarske partije na idućim izborima, izgubićete Siciliju i, posledično, kao sto vi sigurno i sami znate, vasa partija gubi vlast u Italiji." Tu zastade, taj predah je potrajao, a za to vreme on se jos prodornije zagleda u ministrove oči. "Morate doći do nekog sporazuma sa Đulijanom."

"A kako će to da se organizuje?", upita ministar Treća s onim ljubaznim a nadmoćnim osmehom koji je don Kročeu bio tako mrzak. Da, bio je to tipični osmejak jednog Rimljanina, a ovaj ministar je rođen na Siciliji. Treća produzi: "Prema mojim saznanjima, a ona su pouzdana, u Đulijanovom srcu za vas nema ljubavi."

Don Kroče slegnu ramenima. "Nije on ove tri godine istrajao a da nije bio dovoljno pametan da zaboravi svu pizmu koju su terali na njega. A ja sam sa njim u vezi. Doktor Hektor Adonis je jedan od mojih ljudi, a njemu je kum i prijatelj od najviseg poverenja. On će mi biti posrednik, on će izdejstvovati primirje sa Đulijanom. Ali moram od vas dobiti neophodne garancije u nekom konkretnom obliku."

Ministar je sad bio sarkastičan. "Je Г biste hteli pismo, uredno potpisano, u kojem pise da ja, je Г te, volim bandita kog pokusavam da uhvatim?"

Donova najveća snaga bila je u tome sto nikada nije obraćao paznju na uvredljiv ton sagovornika, na manjak postovanja, mada je sve to uredno skladistio u svoje srce. Stoga je i ovom prilikom odgovorio krajnje jednostavno, a lice mu se prometnulo u masku koju je nemoguće prozreli.

"Ne", reče don, "samo mi dajte kopiju tog plana koji je načelnik generalstaba napravio za pohod protiv Đulijana. Kao i kopiju vase

naredbe da posaljete pojačanje od hiljadu karabinjera na ostrvo. Poka-zaću ta dokumenta Đulijanu i obećati mu da naredba neće stupiti na snagu ako nam on pomogne u podučavanju sicilijanskih glasača. Time posle neće moći da vas terete - uvek mozete da kazete da su kopije ukradene. A ja ću Đulijanu obećati i to da će on, ukoliko demo-hrisćani pobede na sledećim izborima, biti pomilovan."

"A, to ne moze", reče ministar Treća. "To je izvan mojih moći." "Jedno obećanje, međutim, nije izvan vasih moći", reče don Kroče. "A ako na kraju ispadne da obećanje moze da se ispuni, tim bolje. Ako to pak bude nemoguće, ja ću mu saopstiti losu vest."

Ministar je ugledao svetio na kraju tunela. Shvatio je - a don Kroče je i nameravao da ga u to uveri - kako će naposletku on, Kroče Malo, morati da se otarasi Đulijana, budući da na Siciliji za obojicu nema mesta. I da će don Kroče preuzeti svu odgovornost za taj čin, te da ministar nema razloga da se brine zbog resavanja ovog problema. Neka obećanja se i mogu dati. U ovom slučaju, dovoljno je da don Kročeu ustupi kopije dva vojna plana.

Ministar je vagao. Don Kroče obori glavurdu i mekim glasom reče: "Ako je to pomilovanje uopste mogućno, ja ću ga izdejstvovati."

Ministar se setkao po sobi, razmisljajući o svim komplikacijama koje bi mogle da iskrsnu. Don Kroče je sedeo nepomičan; ni očima ni telom nije sledio ministra. Treća najzad reče: "Obećajte mu pomilovanje u moje ime, ali morate znati, to vam odmah kazem, da neće ići lako. Veliki bi skandal mogao da izbije. A, u stvari, sta? Kad bi novinari, evo sada, odnekud saznali da smo se nas dvojica videli, zivog bi me rastrgli, pa bih morao da se vratim na svoje imanje na Siciliji, da čistim govna i čuvam ovce. Recite mi, zar stvarno ne biste mogli bez kopija ovog plana i mog ukaza?"

"Bez toga se nista ne moze učiniti", reče don Kroče. Njegov tenor je sad moćno odjekivao, ubedljiv i siguran, kao u kakvog velikog pevača. "Đulijanu je potreban neki dokaz da smo nas dvojica prijatelji, kao i neka vrsta avansa za njegove buduće usluge. I jedno i drugo postići ćemo kad Đulijanu predam te papire, uz obećanje da ono sto u tim dokumentima pise neće biti sprovedene u delo. Onda će on moći da dejstvuje s istom slobodom kao ranije, a da se ne bije sa vojskom i policijskim pojačanjima. Sa ovim planom u dzepu, ja imam neposredan dokaz da sam u vezi sa vama i kad se i Đulijano lično uveri da je od svega bilo samo slovo na papiru - meni će se stvoriti prostor da zastuoam interese Rima na terenu."

224

MARIO PUZO

Ministar Treća nasu don Kročeu jos jednu soljicu espresa. "Slazem se", reče tada. "Ja zaista verujem u nase prijateljstvo. Sve je u diskreciji Ali brine me vasa bezbednost. Kad Dulijano obavi svoj posao, a od pomilovanja ne bude nista - sigurno će u vama videti jedinog odgovornog za takav rasplet."

Don klimnu glavom, ali ne reče nista. Srkutao je espreso. Ministar ga je napregnuto posmatrao, pa progovori: "Nema na tako malom ostrvu mesta za vas obojicu."

Don se osmehnu. "Napraviću ja mesta za njega", kaza on. "Ima vremena."

"Dobro, dobro", reče ministar Treća. "A ovo upamtite: ako ja članovima svoje partije mogu da obećam glasove sa Sicilije na idućim izborima, pa ako budem u stanju da resim taj problem sa Đulijanom na korist i ugled nasoj vladi, nema potrebe ni da se naglasava koliko ću uznapredovati na lestvici moći. Ali ma gde stigao, nikada neću zaboraviti vas, dragi moj prijatelju. Za vas ću uvek imati vremena." Don Kroče namesti zadnjicu u fotelji; bas je nesto dokonao da li bi imalo smisla praviti od ovog ljigavog Sicilijanca premijera Italije. Ali njegova glupost samo će koristiti Prijateljima prijatelja, a i u slučaju da izda - nije to čovek koga je tesko unistiti. Kad je ponovo progovorio, don Kroče se oglasi onim svojim iskrenim tonom, po kojem se pročuo: "Zahvaljujem na vasem prijateljstvu, učiniću sve sto je u mojoj moći da vam budem od pomoći u vasim stremljenjima. Spora-zumeli smo se. Ja sutra po podne idem za Palermo i biću vam veoma zahvalan ako učinite da mi do jutra u hotel stignu kopije vojnog plana i drugi papiri. A sto se Đulijana tiče, ako ne mozete da isposlujete pomilovanje, čak i kad obavi posao, ja ću nekako udesiti da momak prosto nestane. U Ameriku bi mogao da ode, recimo, ili na neko drugo mesto gde nikome neće biti na smetnji."

I tako se njih dvojica rastadose. Treća, Sicilijanac koji je odabrao da se drzi drustvenih normi, i don Kroče, koji je na samu strukturu i zakone zvaničnog Rima gledao kao u nekakvu đavolju tvorevinu koja se tu stvorila da ga sputa i zarobi. Jer, don Kroče je verovao u slobodu, u svoju sopstvenu slobodu, u to da zivi i traje i nijednoj drugoj sili nista ne duguje, temeljeći svoju moć isključivo na postovanju svojih zemljaka Sicilijanaca koje je svojim postupcima zasluzio. Prava je nesreća, pomisli don Kroče, to sto ga je usud učinio protivnikom Turiju Đulijanu, čoveku koga je nosio u srcu, a ne ovom ministarskom probisvetu.

SICILIJANAC

225

VRATIVSI SE u Palermo, don Kroče pozva Hektora Adonisa. Rekao mu je da se sastao sa Trećom i ispričao detalje dogovora postignutog u Rimu. Onda mu je pokazao kopije planova koje je vlada napravila pripremajući rat protiv Đulijana. Čovečuljak se uznemirio, a tome

se don i nadao.

"Ministar mi je obećao da će ceo ovaj plan on lično oboriti i da on nikada neće biti primenjen u praksi", reče don Kroče. "Ali tvoje kum-če mora da upotrebi svu svoju moć kako bi uticao na ishod idućih izbora. Mora biti neumoljiv i jak, i ne srne vise toliko da vodi računa o sirotinji. Mora da razmislja o svojoj kozi. On, jednostavno, mora da shvati da je savez sa Rimom i ministrom pravde prava prilika za njega. Pod Trećinom komandom su karabinjeri, ćela policija, sve sudijc. Jednoga dana taj bi čovek mogao da postane premijer Italije. Ako se to dogodi, Turi Dulijano će moći da se vrati svojoj porodici, a mozda ga čeka i velika politička karijera. Narod Sicilije ga voli. Ali do daljeg, on mora da oprosti i zaboravi ono sto mu se desavalo. Računam na tebe da ćes izvrsiti uticaj na Turija."

"Ali kako mozes da verujes obećanjima Rima?", upita Hektor Ado-nis. "Turi se uvek borio za sirotinju. Nikada on nista neće učiniti protiv interesa siromasnih."

»On sigurno nije komunista", reče don Kroče ostro. "Ugovori mi susret sa Đulijanom. Ja ću ga ubediti. Nas dvojica smo najmoćniji ljudi na Siciliji. Zasto onda ne bismo radili zajedno? Ranije me je odbijao, ali vremena se menjaju. Sada će mu nas savez biti spasononosno resenje, kao, uostalom, i nama. Komunisti ima sve da nas smrve s jednakim zadovoljstvom. Komunistička drzava ne moze sebi da priusti luksuz da čuva jednog heroja kao sto je Dulijano ili razbojnika kakav sam ja. Sastaću se sa Turijem gde god on pozeli. I kazi mu da mu garantujem da će Rim ispuniti obećanja. Ako demohrisćani pobede na sledećim izborima, ja ću lično biti odgovoran za Turijevo pomilovanje. I stajem iza toga zivotom i časću."

Hektoru Adonisu je sve bilo jasno. Don Kroče je rizikovao da se sav Đulijanov gnev usmeri na njega ukoliko ministar Treća pogazi datureč.

».Mogu li da ponesem ove planove, da ih pokazem Đulijanu?" upita Adonis.

,  On Kroče načas razmotri ovu mogućnost. Znao je da mu planovi ce "to vraćeni i da će, predajući ih, Đulijanu dati moćno oruzje u

226

MARIO PUZO

SKUHANU

227

vremenu koje dolazi. On se osmehnu Hektoru Adonisu. "Dragi moj profesore", reče, "naravno da mozete da ih ponesete."

ČEKAJUĆI Hektora Adonisa Turi Đulijano je razmisljao sta mu dalje valja činiti. Znao je da će mu se, posle izbora i uspeha levičarskih partija, don Kroče obratiti za pomoć.

Za nesto manje od četiri godine, Đulijano je sirotinji na tom delu sicilijanske teritorije razdelio stotine miliona lira i ogromne količine hrane, ali stvarnu pomoć nije mogao da im pruzi sve dok se ne domogne neke vrste vlasti.

Uznemiravalo ga je ono sto je čitao u knjigama iz oblasti ekonomije i politike koje mu je Adonis donosio. Tok istorije jasno je ukazivao da su levičarske partije jedina nada siromasnih u svim zemljama sveta izuzev Amerike. A opet, na njihovu stranu on jednostavno nije mogao da pređe. Mrzeo je komunističke propovednike koji su blatili Crkvu, mrzeo je njihov prezir prema vezama starostavnim koje čine jezgro sicilijanske porodice, temelj drustva. A znao je da bi socijalistička vlada ulozi! a veliki napor ne bi li ga isterala iz planina, kudikamo veći nego deraohrisćani.

Noć je bila, i Đulijano je posmatrao vatre koje behu raspalili njegovi ljudi, rastrkani po planini. Na litici s koje je pucao pogled na Montelepre povremeno bi začuo zvuke sa dalekog varoskog skvera, gde je svirala muzika. Gledao je geometrijski raspoređeno ulično osve-tljenje, gotovo savrsen krug svetlasaca u daljini. Pomislio je načas da bi, kad Adonis dođe i obave posao, bas mogao sa svojim kumom da se spusti s planine i poseti roditelje i La Veneru. Nije se plasio to da učini. Posle ove tri godine, potpuno je kontrolisao sva zbivanja u provinciji. Odred karabinjera u varosi bio je potpuno pokriven, a sem toga, povesće sa sobom dovoljan broj pripadnika svoje bande da masakriraju neprijatelja ako se usude da se muvaju oko kuće njegove majke. Sada je već Đulijano imao naoruzane sledbenike koji su ziveli u samoj Via Beli.

Kad je Adonis stigao, Turi Đulijano ga odvede u prostranu pećinu sa stolom i stolicama osvetljenu baterijskim lampama iz zaliha američke vojske. Hektor Adonis ga zagrli i predade mu torbicu sa knjigama, koju Turi sa zahvalnosću prihvati. Adonis mu dade i malu torbu za spise punu nekih papira. "Mislim da će te ovo zanimati. Trebalo bi odmah da pročitas."

Đulijano rasiri papire po drvenom stolu. Behu tu naredbe sa potpisom ministra Treće kojima se nadlezna instanca ovlasćuje da prebaci dodatni kontingent od hiljadu karabinjera iz kopnenog dela zemlje na Siciliju, sa jedinim ciljem da se bore protiv Đulijanovih bandita, kao i planovi koje je iscrtao načelnik generalstaba. Đulijano je sve te papire pomno proučio. Nije se bojao; jedino će morati dublje da se povuče u planine, a ovo mu je doslo kao valjano i pravovremeno upozorenje.

"Ko ti je ovo dao?", upita on Adonisa.

"Don Kroče", reče profesor. "A on je te papire dobio od ministra Treće lično." Turija taj podatak kao da nimalo nije iznenadio, u svakom slučaju ne u onoj meri koja bi se dala očekivati. On se, stavise,

smeskao.

"Zar bi ovo trebalo da me uplasi?", upitao je. "Nepregledna je planina. Sve ljude koje posalju ovamo planina moze da proguta, a da ja za to vreme leskarim i zvizdućem ispod nekog drveta."

"Don Kroče hoće da se vidi s tobom. Doći će tamo gde ti kazes, i u vreme koje ti odredis", reče Adonis. "Ovi papiri su znamen njegove dobre volje. Zeli da ti predlozi nesto."

"A ti, kume moj, je Г mi ti savetujes da se nađem sa don Kročeom?", upita Turi, sada napregnuto posmatrajući Hektora.

"Da", uzvrati Adonis prosto.

Turi Đulijano klimnu glavom. "Onda ćemo se naći, i to u tvojoj kući, u Montelepreu. Jesi li siguran da je don Kroče spreman na taj

rizik?"

"A sto ne bi bio?", reče Adonis ozbiljnim tonom. "Ja ću mu dati reč da je u mojoj kući potpuno bezbedan. A ti ćes meni dati reč da će sve biti u redu. Ja u tvoju reč verujem vise nego u ista drugo na

ovome svetu."

Đulijano uze Adonisa za ruke. "I ja u tvoju", reče. "Hvala ti za ove planove, i hvala za ove knjige koje si mi doneo. Hoćes li da mi pomognes nesto u vezi sa jednom knjigom sada, večeras, pre nego

sto krenes?"

"Naravno", reče Hektor Adonis. I ostatak te noći, svojim veličanstvenim profesorskim glasom, objasnjavao je i objasnjavao teska poglavlja u knjigama koje je doneo. Turi ga je slusao s najvećom mogućom paznjom, povremeno postavljajući pitanja. Bas kao da su nastavnik i učenik, kao pre toliko godina.

Te noći je Hektor Adonis sugerisao Đulijanu da zadrzi Testament. Taj dokument će ostati kao hronika svega sto se događalo bandi, do poslednjeg detalja, uključujući tajni sporazum Turija Đulijana sa don

l

228

MARIO PIZO

Kročeom i ministrom Trećom. To bi Đulijanu jednoga dana mog] da bude velika zastita.

Đulijano je u prvi mah bio pun entuzijazma. Čak i ako mu taj Testament sam po sebi ne donese nikakvu moć, čak i ako ga negde izgubi, on je mastao da bi, mozda, za nekih sto godina, neki budući buntovnik mogao da ga pronađe. Kao sto su on i Pisota pronasli kosti Hanibalovog slona.

Devetnaesto poglavlje

ISTORIJSKI susret odigrao se dva dana kasnije. A u tom kratkom vremenskom razmaku, u ta dva dana, varos Montelepre sva je kipela od glasina. Da, dolazi veliki don Kroče Malo, s sesirom u ruci, da se sastane s njihovim slavnim junakom, Turijem Đulijanom! Kako je tajna procurila, niko nije znao. Moze biti da su nagađanja bila neposredno izazvana Đulijanovim vanrednim merama predostroznosti uoči tog sastanka. Patrole su zauzele polozaje oko puta za Palermo, kako bi blokirale ovu vaznu saobraćajnicu, a gotovo pedesetorica njegovih ljudi koji su imali rodbinu u Montelepreu otisli su da prespavaju kod rođaka.

Pasatempo i njegovi poslati su da blokiraju kasarnu Belampo i onesposobe karabinjere ukoliko se usude da krenu u patrolu. Tera-novini ljudi su kontrolisali put koji je u Montelepre vodio iz pravca Kastelamarea i Trapanija. Kaplar Kanio Silvestro se popeo na krov sa jos petoricom najboljih strelaca; tesko oruzje kamuflirali su ramovi-ma od bambusa koji se obično koriste za susenje paradaiza, sto se u mnogim monteleprejskim domaćinstvima redovno činilo.

Don Kroče je stigao u sumrak, u velikoj alfi romeo koja je parkirana ispred kuće Hektora Adonisa. Dosao je sa svojim bratonfl, ocem Benjaminom, i dvojicom naoruzanih pratilaca koji su ostali u kolima sa vozačem. Hektor Adonis ih je čekao na vratima, jos elegantmji no obično, u svom naročitom sivom odelu po londonskom kroju, sa crveno-crnom kravatom na zaslepljujuće beloj kosulji. Predstavljao je upadljivu suprotnost donu, koji se, reklo bi se, obukao jos nemarnije nego obično; stomačina mu se tresla u sirokim pantalonama u kojima Je podsećao na neku ogromnu gusku sto se gega, nosio je kosulju bez kragne, raskopčanu, i teski crni sako koji mu uopste i nije pokrivao trbuh, pa su se jasno videla dva bela tregera, palac siroka. Na nogama Je imao neke lagane papuče.

230

MARIO PUZO

Otac Benjamino je bio u svesteničkoj odori, a na glavi je, kao ' uvek, nosio prasnjavu crnu kapu u obliku liganja. Pre nego sto su usli, blagoslovio je Adonisov dom. Prekrstio je rukom i promrmljao blagoslov.

Hektor Adonis je posedovao jednu od najlepsih kuća u Monte-lepreu i ponosio se njome. Namestaj je dopremljen iz Francuske, a zidove su krasile brizljivo odabrane slike manje poznatih zivih likovnih umetnika. Pribor za ručavanje kupljen je u Nemačkoj, a kućna pomoćnica mu je bila sredovečna Italijanka koja je, pre rata, prosla obuku u Engleskoj. Posluzila ih je kafom kad sedose u primaću sobu. Čekali su jos samo da se pojavi Dulijano.

Don Kroče se osećao potpuno bezbednim. Znao je da Dulijano neće osramotiti svoga kuma tako sto bi pogazio datu reč. I tako se don, u tom prijatnom ambijentu, prepustio predviđanju toka događaja. Sada će, eto, konačno upoznati i lično proceniti istinsku veličinu te mlade zvezde u usponu. Prenuo se iz snatrenja kada je shvatio da se Dulijano, maltene neprimetno, usunjao u kuću. Nikakav se zvuk sa kaldrme pre toga nije čuo, ni vrata nisu skripnula. Iznenada, pred njima je, pod lučnim vratima sto vode u trpezariju, stajao Turi Dulijano. Prvo sto je don Kročeu zapalo za oko bila je retka naočitost ovog mladog čoveka.

Od zivota u planini, Turi se rasirio u ramenima, a lice mu se suzilo. Jos je ono bilo ovalno, ali je omrsavio u obrazima, i brada mu se isturila. Don Kroče se zagleda u te oči, sto kao da nisu na čovekovom, nego na licu nekog izvajanog mladića, zlatnosmeđe s tim čudnim srebrnim krugovima koji kao da su pridrzavali jabučice u dupljama. I po odeći je bio u početnoj prednosti nad starijim sagovornikom; nosio je uzane pantalone od finog pamuka i belu kosulju, sveze opranu i ispeglanu. Preko je imao lovačku jaknu od tamnonarandzastog somota, raskopčanu, taman da se vidi revolver koji je uvek nosio sa sobom. Ali pre svega i iznad svega bila je njegova mladost; da, izgledao je prosto neverovatno mlad, kao kakav dečko, mada su mu bile dvadeset četiri.

Zar je moguće da ovaj dečak prkosi Rimu, da je nadmudrio Prijatelje prijatelja, odanim učinio čak i jednog ubicu, Andoi inija, zauzdao Pasatempovu zversku prirodu, osvojio četvrtinu Sicilije i srca svin zitelja ostrva? Don Kroče je znao daje Dulijano neverovatno hrabar, ali Sicilija je bila puna hrabrih ljudi koji su prerano zavrsili u grobu, kao lak plen svakolikom izdajstvu.

SKUHANA!

231

I u tom času, kad je čak i don Kročea počeo da grize crv sumnje, T i Dulijano učini nesto sto će toliko razgaliti donovo srce, uveriv-" sa da nije pogresio sto ovog momka zeli da učini svojim saveznikom On uđe u sobu, zaputi se pravo ka don Kročeu i reče: "Bacio

tuo mano."

Bio je to tradicionalan pozdrav kojim su sicilijanski seljaci ukazivali počast pripadniku viseg staleza - svesteniku, zemljoposedniku ili plemiću. "Ljubim ruke." I Dulijano je to izgovorio s radosnim osmehom na licu. Ali don Kroče je tačno znao zbog čega je momak to rekao. Nije to bio način da iskaze svoju potčinjenost donu, ili čak postovanje prema njegovim godinama. Rekao je to zato sto mu je don, dosavsi u kuću Hektora Adonisa, poverio svoju bezbednost, i Dulijano je na ovaj način hteo da mu stavi do znanja da uvazava ukazano mu poverenje. Don Kroče se lagano pridize, njegovi teski obrazi potamnese od napora koji mu je pričinjavalo to prokleto ustajanje. A onda zagrli Đulijana. Bio je to jedan plemenit mladić, i on je zeleo da mu pokaze svoju naklonost. Dok je to činio, video je da Hektor Adonis sav blista od ponosa - njegovo kumče ima drzanje istinskog dzentlmena.

Pisota je usao u prostoriju i posmatrao prizor a da mu se na oporom licu ne pojavi ni nagovestaj smeska. I on je bio naočit momak, ali je njegova lepota bila u direktnoj suprotnosti sa Đulijanovom. Bolest pluća istanjila je njegovo telo, izostrila crte lica. Jagodice su izgledale kao da će probiti kozu maslinaste boje. Kosa mu je bila brizljivo začesljana, doterana, crna, dok je Dulijano svoju zutomrku kosu sisao na kratko, pa mu je stajala kao kakav slem.

Sto se Turija Đulijana tiče, on se nadao da će iznenaditi dona takvim pozdravom, ali je, obrnuto, on bio iznenađen potpunim dono-yim razumevanjem i uglađenim iskazom naklonosti kojim mu je ovaj covek uzvratio. Pogledom je proučavao glomaznu pojavu don Kročeo-vu i ono sto je video učini ga jos opreznijim. Opasan je taj čovek bio. e samo po ugledu koji je uzivao, već i po toj auri moći koja ga je okruzivala. Krupno telo, na prvi pogled groteskno, kao da je zračilo

u energiju, zagrevajući prostor oko sebe. A kad bi don progovorio, taj glas sto dopire iz velike glave odzvanjao je čarolijom horske muzike. Umeo je prosto da opčini sagovornika kad bi krenuo da ga nesto ubedi; bila je to kombinacija iskrenosti, snage i izvanredne v. aznosti, tako čudnovata za čoveka koji je u svemu ostalom sto je C1nio bio tako neotesan.

Ш10 PflZO

će zaustavi sprotđ g     °П° *° & KĆi: ~&>

~^

^ Zaista zbiti?

zi: "Svi "a Siciliji zna            ^^^° f°g mJadića'

Neko bi mogao pom4ti ^ s^" ЈГЛ^Г ° siro

АћЈа znam da ti verujes u Boga         "          ^   kv*arske

janac A ko jos ne zna koliko

tomunisti zavladaju            "

»a sicilijanskom pi

su se borili u ratu zarazena

tJckim doktrinama za koje "

da pronađu vlastiti put ka bolj^  *r

uspostavi svemoćna drzava kot T h T ^ bi 2aista vojeo da "e neposlusnost? Levicarska vJadfhf P ? ПЈ па)т^ји građansku iako protiv tebeaako pro t> ^

Radari Sicilije? Ako levi^S^ ^Т * "** ^Са istinski dan kada će Rusi po siciJijansC edece^zbo^ mogao bi osvanuti moze u crkvu. NaJ u de u će STz t T °^^ *° тT> * ko ne da prvo ide drzava, pa tek onda m i " '^ U ko^ima će ih Ne. Sada je čas da s^ki SvfstiZ ' ^ Vredi Ji 2a ^                                 UStanC " °dbranu

* in°Str№'

^3T i 2aista vojeo da

"

će nam Rusi

SICILIJANAC

233

II donovoj dusi dunu neki ledeni vetar. On, međutim, ni na koji 'in nije pokazao da je ljut na ovog drskog malog kicosa sa brčićima. P   učavao je tog mladog čoveka. Sto li je mali bas u ovom trenutku "učio ja skrene paznju na sebe? Sto mu je bilo vazno da ga don pri-ti? Don Kroče se pitao da li bi taj mladić mogao na neki način da se učini upotrebljivim. Vođen svojim nepogresivim instinktom, don . nanjusio neku trulez u tom čoveku, najpouzdanijem saborcu Turija Dulijana. Mozda to bese plućna bolest, mozda cinizam. Pisota je bio od onih sto, jednostavno, nikada nikome u potpunosti ne veruju, pa samim tim i njemu niko nikada do kraja nije mogao verovati. Don Kročeu sve to prođe kroz glavu pre nego sto zausti da inu odgovori. "Kada je neka strana drzava pomogla Siciliji?" upita on. "Kada je Sicilijancu pravdu darivao neki stranac? Upravo mladi ljudi kao sto si ti", reče don obraćajući se neposredno Pisoti, "jedina su nam nada. Lukavi, hrabri, ponositi i časni. Hiljadu godina već takvi se ljudi priključuju Prijateljima prijatelja u borbi protiv ugnjetača, u borbi za pravdu za koju se sada bori Turi Đulijano. Vreme je da se ujedinimo i sačuvamo Siciliju."

Činilo se da je Đulijano otporan na magiju donovog glasa. On namerno reče pomalo blentavo: "Ali mi se oduvek borimo protiv Rima i ljudi koje salju ovamo da zavladaju nama. Oni su nam uvek bili neprijatelji. A sada, eto, trazite od mene da im pomazem, da im verujem?"

Don Kroče je sada bio već sasvim ozbiljan. "Dođu vremena kada je jedino pravo resenje da se udruze snage sa neprijateljem. Demohris-cani su, svakako, najmanje opasni po nas ukoliko dođu na vlast u Italiji. Mi ćemo, dakle, imati vajde ako oni budu na vlasti. Sta ćes prostije od toga?" Tu zastade načas. "Levičari ti nikada neće dati pomilovanje. U to budi siguran. Previse su oni licemerni, a i ne umeju da prastaju !. naposletku, ne razumeju sicilijansku dusu. Dobro, izvesno je da će sirotinja dobiti zemlju, ali da li će moći da zadrzi ono sto na toj zemij; nikne? Mozes li da zamislis nase ljude kako rade u jednoj zadruzi: oze blagi, pa oni se posvađaju na krv i noz oko toga da li Bogorodici va'ja nataći belu ili crvenu haljinu kad ono idemo u procesiju."

^ve je to rekao u ironičnom maniru, kako čini čovekkome je name-ra da oni koji ga slusaju znaju da preteruje, ali da pri tom budu svesni a u tom preterivanju ima dobar deo istine.

jano je slusao, osmejak mu je titrao na licu. Znao je da će °8a dana mozda morati da ubije ovog čoveka, ali don je izazivao postovanje, samim svoiim                                           -

234

MARIO PUZO

Đulijano odagna i samu pomisao na to. Kao da i samim razmisljanjem ide protiv svoga oca, protiv onog dubokog osećanja sto ga vezuje za stozer porodice. Morao je da preseče, znajući da će to biti najvaznija odluka koju donosi otkad se odmetnuo.

"Slazem se sa vama sto se komunista tiče", reče on meko. "Nisu oni za Sicilijance." Đulijano zastade. Osetio je da je to pravi čas da potčini don Kročea svojoj volji. "Ali ako ja prihvatim da obavim taj prljavi posao za Rim, morao bih ljudima unapred da obećam neku nagradu. Sta bi Rim mogao da učini za nas?"

Don Kroče ispi kafu. Hektor Adonis poskoči da mu dopuni solji-cu, ali mu don Kroče rukom dade znak da nema potrebe. Onda se obrati Đulijanu.

"Ne moze se reći da do sada nisi mogao da računas na nas. Ando-lini ti donosi informacije o kretanju karabinjera, tako da uvek mozes da ih drzis na oku. Oni, pri tom, nisu preduzimali nikakve vanredne mere kako bi te isterali iz planine. Ali svestan sam ja da to nije dovoljno. Dozvoli mi da ti učinim uslugu i tako razgalim svoje srce, a pri tom donesem radost i tvojoj majci i ocu. Evo, pred tvojim kumom, koji je ovde sa nama za stolom, pred tvojim vernim prijateljem Aspa-nuom Pisotom, ovo ću ti reći: ima da prevrnem i nebo i zemlju da ti obezbedim pomilovanje, tebi i, naravno, tvojim ljudima."

Đulijano je već bio odlučio, ali je hteo da iskamči najbolje moguće jemstvo. "Slazem se sa gotovo svime sto ste kazali", reče on. "Volim Siciliju i njen narod, i mada zivim kao bandit, verujem u pravdu. Učinio bih gotovo sve da se vratim kući, svojim roditeljima. Ali kako ćete vi naterati Rim da ispuni ono sto ini obećava? U tome je problem. Usluga koju od mene trazite podrazumeva opasnost. Za to moram biti nagrađen."

Don je razmisljao o mladićevim recima. Onda progovori, lagano i oprezno.

"Imas svako pravo na predostroznost. Ali kod tebe su oni planovi koje sam ti poslao po profesoru Adonisu. Čuvaj ih kao dokaz da si u kontaktu sa ministrom Trećom. Ja ću pokusati da ti obezbedim i druga dokumenta koja bi mogao da upotrebis, tako da Rim bude u stalnom strahu hoćes li, i kada, poslati novinama jedno od svojih čuvenih pisama. I, na kraju, lično ti jemčim pomilovanje ako obavis zadatak i demohrisćani pobede na izborima. Ministar Treća me visoko ceni i nikada ne bi prekrsio dato obećanje."

Hektor Adonis je izgledao uzbuđeno i zadovoljno. Već mu je pred očima bila Marija Lombardo, sva radosna sto joj se sin konačno vra-

$К111ЈШ<

235

kući poszskdugog izgona. Znao je da je Đulijano prinuđen na ovaj U°      ац mrruise činilo da bi savez Turija Đulijana i don Kročea Mala otiv kornuunista mogao biti prva karika u lancu koji će ovu dvojicu vezati istinffiskim prijateljstvom.

To sto viveliki don Kroče garantuje amnestiju u ime vlade zadivilo je čak i Pissotu. Ali Đulijanu nije promakao sustinski nedostatak u donovom kizlaganju. Kako on da zna da đon sve to nije izmislio? Da ti planovi n nisu pokradeni? Da ministar već nije opozvao njihovo spro-vođenje? IvMorao je da se sastane sa samim Trećom.

"To bi mneuverilo u iskrene namere Rima", reče Đulijano. "To sto mi vi ličncDgarantujete odraz je čestitosti vaseg srca, i sada znam zbog čega was narod Sicilije naziva 'Dobrom dusom'. Ali Rimljani su poznati po . izdajstvu, a sto se političara tiče - znamo kakvi su to ljudi. Voleo bih dflaneko u koga imam puno povrenje čuje Trećino obećanje iz njegovihn usta, i da mu ministar preda nekakav dokument koji bi meni jemč:;io sigurnost."

Don je   sada, u stvari, bio zaprepasćen. Dok su razgovarali u njemu su bujaala najtoplija osećanja prema Turiju Đulijanu. Palo mu je na pamet ii kako bi to bilo da mu je ovaj momak sin. O, kako bi njih dvojica zaj jedno vladali Sicilijom! A sa kakvom je samo uglađenosću mali rekaoo ono "Ljubim ruke". Donu se retko događalo da ga neko stvarno satrmira, a Turiju je to poslo za rukom, odmah. Ali sada, posle ovih reci, sshvatio je da Đulijano ne uvazava njegove garancije, i njegova naklonost prema mladom odmetniku poče da bledi. Neprestano je bio svestamtih radoznalih, poluotvorenih očiju koje počivaju na njemu, s nekijmčudnim pogledom, u isčekivanju novih, opipljivijih dokaza, jačih garancija. Garancije don Kročea Mala nisu bile dovoljne.

Spusti . se tisina, dugo su ćutali. Don je smisljao sta da kaze, ostali su čekali. Hektor Adonis je pokusao da prikrije uzasnutost Đulija-novom ist^rajnosću, kao i strah zbog moguće donove reakcije. Belo, debeljusnc^lice oca Benjamina poprimilo je izraz uvređenog buldoga.

onda do -nkonačno progovori, i sad mu svi poverovase. Zaključio je na sta Dudano misli i sta zeli da čuje.

»U morije ličnom interesu da prihvatis ovo", reče on Đulijanu, "pa sam se rriQ,ida zato malo zaneo iznoseći sve te argumente. Ali dozvoli

a ti na si edeći način pomognem da doneses odluku. Da ti, pre svega, kazerr^ da ti ministar Treća nikada neće dati nijedan dokument ~ to bi bilo, previse opasno za njega. Ali on će razgovarati sa tobom i Pr<~d tobo.m će izreći obećanja koja ti je, posredno, dao preko mene. Ja blh "iQigao da obezbedim pisma kneza Olorta i drugih moćnih

236

MARIO PUZO

pripadnika plemstva koji su odani nasoj stvari. Ne, jos bolje, imam jed nog prijatelja koji će te sigurno ubediti da prihvatis - Rimokatolička crkva će podrzati zahtev za tvoje pomilovanje. Kardinal Palerma mi je dao reč. Posto čujes sta ministar Treća ima da ti kaze, ugovoriću ti prijem kod kardinala. I on će ti neposredno obećati da će učiniti sve da budes pomilovan. I onda ćes moći da sklopis sve kockice: imaćes i obećanje ministra pravde Italije, sveto slovo kardinala Svete katoličke crkve, koji bi jednoga dana mogao papa da nam postane, i moju ličnu reč."

Prosto je nemoguće opisati način na koji je don Kroče izgovorio ove poslednje reci. Njegov tenor je, odajući potpunu poniznost, prosto potonuo, kao da se on ne usuđuje da svoje ime prikači uz ova slavna imena, ali je zato u tom zavrsnom "moju ličnu reč" bilo i neke ogromne samosvesti i energije, sto nije ostavljalo ni najmanju sumnju da je njemu lično vazno da Dulijano uvazi ovo obećanje, da ukaze donu poverenje.

Dulijano se nasmeja. "Ja u Rim ne mogu", reče. "Onda posalji nekoga u koga imas potpuno poverenje", reče don Kroče. "Ja ima lično da ga odvedem kod ministra Treće. A onda i kod kardinala. Ne sumnjam da ćes verovati onome sto kaze ta visoka ličnost Svete crkve?"

Dulijano je napregnuto posmatrao don Kročea. Nije bio spokojan; nesto gaje opominjalo da se ne srne opustiti pred tim čovekom. Sto li je donu toliko stalo da mu pomogne? Sigurno zna da on, Dulijano, ne moze lično u Rim, da nikada ne bi preuzeo takav rizik, čak i da rnu hiljadu kardinala i ministara garantuju bezbednost. Sta don očekuje, koga će Turi imenovati za izaslanika od najvećeg poverenja?

"Ne postoji osoba kojoj vise verujem od mog najblizeg saradnika", reče on najzad donu. "Povedi sa sobom Aspanua Pisotu, i u Rim i u Palermo. On voli velike gradove, a mozda će mu kardinal, ako saslusa njegovu ispovest, oprostiti ovozemaljske grehe."

Don Kroče se zavali u fotelju i dade Hektoru Adonisu znak da mu napuni soljicu kafom. Stari trik - uvek je to činio da prikrije zadovoljstvo i osećanje trijumfa. Kao da, je Г te, ono o čemu se priča vise i nije tako zanimljivo, pa moze da se posveti i nekom drugom uzitku. Ali Dulijano, koji se iskazao kao sjajan gerilac otkad se odmetnuo u planinu, umeo je da čita tesko vidljive znake iz čovekovih pokreta i načina razmisljanja. Odmah je osetio daje don zadovoljan i prezadovoljan. Don Kroče je ostvario vrlo značajan cilj. A Dulijano nije mogao ni da

SKUHANA«

237

retpostavi da dori Kročeu u tom času ni do čega nije toliko stalo koii-ko do toga da provede neko vreme nasamo sa Aspanuom Pisotom.

DVA SU DANA PROSLA i Pisota krenu sa don Kročeom na putese-stvije do Palerma i Rima. Don Kroče ga je tetosio kao kralja. I zaista je taj Pisota imao lice jednog Čezarea Bordzije... Ostre crte, tanki brčići, azijatska, tamna put, okrutne, drske oči, tako zive od zavodničkog sarma i prkosne sumnje u sve na ovom svetu.

U Palermu su odseli u hotelu Umberto, u don Kročeovom vlasnistvu, i Pisota je tu imao najbolji mogući tretman. Odveli su ga da kupi novu odeću za sastanak sa ministrom pravde u Rimu. Obedovao je sa don Kročeom u najboljim restoranima. A onda je Pisotu i don Kročea primio kardinal Palerrna.

Zaista je bilo neobično sto Pisota, mladić iz jedne sicilijanske varosi, vaspitan u duhu rimokatoličke vere, nije nimalo odusevljen sto se nasao u kardinalovom prisustvu; ni trunke strahopostovanja očito nije imao. Nisu na njega utisak ostavili ni prostrani hodnici kardinalove palate, duh dostojanstvenog podanistva koji se oslikavao na svakom licu. Kad je don poljubio kardinala u prsten, Pisota samo uputi crkvenom velikodostojniku jedan ponosit pogled.

Kardinal, visok čovek grubih crta i bubuljičavog lica, nosio je crvenu kapicu i skerletnu odoru s pojasom. Ne bi taj dobio ni jedan jedi -ni glas kad se bira papa, ma sta don Kroče rekao, ali je svakako bio bogomdani spletkaros, Sicilijanac od glave do pete.

Razmenise uobičajene učtivosti. Kardinal s najvećom ozbiljnosću upita Pisotu za duhovno zdravlje. Pa mu reče da, ma kakve grehe počinio na ovome svetu, nijedan čovek ne sme zaboraviti da ga čeka večni oprostaj, samo ako je pravi hrisćanin.

Posto je na taj način, u duhovnom smislu, amnestirao mladoga Pisotu, kardinal pređe na stvar. Sveta crkva je u smrtnoj opasnosti ovde na Siciliji, rekao je. Ako komunisti dobiju izbore na drzavnom nivou, ko zna sta bi sve moglo da se desi. Popaliće, porusiti velike katedrale, pretvoriće te hramove u industrijske pogone. Kipovi Bogo-rodičini, krstovi Isusovi, ikone svetaca - sve će to baciti u Sredozemno more. Svestenike će ubijati, opatice silovati.

Čuvsi ovo poslednje, Pisota se osmehnu. Koji bi to Sicilijanac, makar i najbesnje komunističko pseto bio, i u snu pomislio da siluje neku opaticu? Kardinalu Pisotin osmeh nije promakao. Ako Dulijano pomogne u suzbijanju komunističke propagande u susret narednim

NđRIO PIZO

izborima, on, kardinal lično, na Uskrsnju nedelju odrzaće govor u kojem će veličati Đulijanove vrline i zatraziti pomilovanje od rimske vlade. I don Kroče to moze slobodno da prenesu ministru kad se ц Rimu sastanu.

Time kardinal privede razgovor kraju, blagoslovivsi Aspanua Piso-tu. Pre nego sto će poći, Pisota je zamolio kardinala da mu na parče-tu hartije napise da su razgovarali, kako bi tu belesku kao potvrdu odneo Đulijanu. Kardinal je pristao. Don prosio nije mogao da veruje da velikodostojnik Svete crkve moze ovako idiotski da se ponese, ali nista nije rekao.

SASTANAK u Rimu bio je vise u Pisotinom stilu. Ministar Treća se nije pretvarao da su mu duhovni kvaliteti vazni kao kardinalu u Paler-mu. On je, naposletku, bio ministar pravde, a sta je pa ovaj Pisota? Običan glasnik jednog bandita. Treća je objasnio Pisoti da će, ukoliko demohrisćani izgube na izborima, komunisti preduzeti vanredne mere kako bi istrebili i poslednjeg bandita na Siciliji. Istina je bilo da karabinjeri i dalje idu u neke pohode protiv Đulijana, ali te operacije se, objektivno, ne mogu ukinuti. Mora se, objasnio je ministar, odrzavati fasada, inače bi radikalne novine nadale neviđenu dreku.

Pisota prekide sabesednika. "Da li to Vasa ekselencija zeli da mi saopsti kako vasa partija nikada neće amnestirati Đulijana?"

"Tesko će to ići", reče ministar Treća, "ali nije nemoguće. Ako nam Đulijano pomogne da dobijemo izbore, onda o tome moze da se razgovara. S tim da se on i posle izbora pritaji neko vreme, da se suzdrzi od otmica i pljački. Ako pusti da njegovo ime pomalo padne u zaborav. Mozda bi, na izvesno vreme, mogao i u Ameriku da emigrira, pa onda da se vrati, i niko da ga ne dira. Ali jedno svakako mogu da vam jemčim, u slučaju da dobijemo na izborima, naravno. Nećemo ulagati ozbiljnije napore da ga uhvatimo. A ako njegova lična zelja bude da emigrira u Ameriku, niti ćemo ga u tome sprečavati niti ćemo pokusati da izdejstvujemo kod američkih vlasti da ga deportuju.  Tu načas zastade. "Ja ću, lično, učiniti sve stoje u mojoj moći da ubedim predsednika da pomiluje Đulijana." S onim osmejkom, Pisota reče:

"Ali ako i postanemo uzorni građani, sta ćemo jesti? Mislim, svi mi: i Đulijano i njegovi ljudi i njihove porodice? Postoji li, mozda, način da nas vlada finansira? Najzad, mi za vladu obavljamo prljav posao."

SKIIIJANU

239

Don Kroče, koji je ovo slusao zatvorenih očiju, nalik kakvom usnu-grnizavcu, hitro progovori da predupredi gnevan odgovor mini-nravde, u kome je, očito, već buktao plamen besa sto se ovaj ban-л-t - zamisli boga ti - usuđuje da trazi pare od vlade!

Mala sala, Vasa ekselencijo", reče don Kroče. "On je mlad dečko . ovo mu je prvi put da ode nekud sa Sicilije. Ne razume on stroge moralne norme spoljnoga sveta. Pitanje materijalne podrske se, naravno, vas ni u kom slučaju ne tiče. Ja ću se o tome dogovoriti sa Đulija-nom." On uputi Pisoti opominjući pogled, u stilu "samo ti ćuti".

Ministrovo se lice, međutim, iznenada razvuče u prijatan osmeh. On se obrati Pisoti:

"Pa, drago mi je sto se mladi Sicilijanci, koliko vidim, uopste nisu izmenili. I ja sam takav nekada bio. Ne bojimo se mi da pitamo ono sto nam na srcu lezi, takvi smo. Mozda bi vama vise bilo po volji nesto konkretnije od obećanja." On ćusnu ruku u fioku svog radnog stola i izvadi neku, crvenom bojom oivičenu, plastificiranu karticu. Doba-civsi je Pisoti, on natuknu: "Ovo je specijalna propusnica, ja sam je lično potpisao. S njom mozes da se krećes svuda po Italiji i Siciliji, a da ti policija ne smeta. Zlata vredi."

Pisota se nakloni izrazavajući zahvalnost i stavi propusnicu u unutrasnji dzep sakoa. Primetio je da je don Kroče, kad su isli ka Rimu, upotrebio svoju propusnicu, istu takvu; znao je, stoga, da mu je ministar dao nesto sto stvarno vredi. Ali onda mu na pamet pade uznemirujuća misao: sta ako ga uhvate s tom propusnicom? Kakav bi to skandal bio, ćela bi zemlja bila uzdrmana! Drugi u komandnoj hijerarhiji Turija Đulijana nosi propusnicu sa potpisom ministra pravde. Kako to? Sav se napeo da nađe resenje za nemilu zagonetku, ali odgovora ni od korova.

Bilo kako bilo, to sto mu je ministar poklonio jedan tako vazan

Dokument svakako je predstavljalo znak njegovog poverenja i dobre

volje. Veličanstvena don Kročeova gostoljubivost, u toku celog puta,

ua je nesto sto se uistinu retko sreće. Ali sve to nije uspelo da ubedi

isotu. Pre nego sto će se razgovor sa ministrom okončati, zamolio je

recu da Đulijanu napise poruku, kao potvrdu da je sastanak uopste

odrzan. Treća je odbio.

SE PISOTA vratio u planinu, Đulijano ga je potanko o svemu

lsPitao, navodeći ga da ponovi svaku reč koje se moze setiti. Pisota

u Je pokazao crvenu propusnicu i priznao da ga je začudilo sto mu

240

MARIO PUZO

je ona uopste data i kako to da je ministar pristao da se izlozi opasno sti da takvu ispravu lično potpise, ali ga Dulijano potapsa po ramenu i reče: "E, pravi si brat! Toliko si sumnjičaviji od mene, a opet, u toj meri si mi odan da ne vidis ni ono sto je očigledno. Mora da mu je don Kroče rekao da ti da tu propusnicu. Nadaju se da ćes sam otići u Rim, da će u tebi dobiti dousnika."

"To đubre kurvinsko", reče Pisota, gadno ljut. "Ima stvarno da se vratim u Rim s ovom propusnicom i da mu je nabijem u gusu."

"Ne", reče Dulijano, "sačuvaj ti lepo tu propusnicu. Biće ona nama od koristi. I jos nesto. To izgleda kao da je Trecin potpis, ali naravno da nije. Običan falsifikat. Ako njima tako odgovara, oni slobodno mogu da kazu da propusnica ne vazi. Ili, ako im odgovara da puste čoveka koji je nosi, mogu da kazu da je prava i da ju je zaista Treća potpisao. Ako im se prohte da je smatraju falsifikatom, dovoljno je da uniste dokumentaciju."

Pisota je uvideo da je Dulijano u pravu. Svakim danom bilo mu je sve teze da shvati kako je to moguće da Dulijano, tako otvoren i iskren prema sebi, ume tako da pronikne u kvarne planove svojih neprijatelja. I shvatio je da u korenu Đulijanove romantike lezi blistavo zrnce paranoje.

"A kako onda da verujemo da će ispuniti obećanja koja su nam dali?" reče Pisota. "Sto bismo im uopste pomagali? Nije nase da se bavimo politikom."

Dulijano razmisli o ovim recima svoga druga. Aspanu je odvajkada bio ciničan, a i pomalo pohlepan. Nekoliko puta su se sporečkali oko plena iz nekih pljački; Pisota se zalagao da veći deo ode članovima bande.

"Izbora nemamo", reče Dulijano. "Komunisti me nikada neće pomilovati ako preuzmu vlast. U ovom času okolnosti su takve da nam demohrisćani, ministar Treća i, naravno, don Kroče, moraju biti prijatelji i drugovi po oruzju. Moramo neutralisati komuniste, to je najvaznije. Sastaćemo se sa don Kročeom i dogovoriti se o svemu." On zastade i opet potapsa Pisotu po ramenu. "Odlično si izveo ono sa kardinalovom porukom. A propusnica će nam svakako koristiti."

Sve to, međutim, nije bilo dovoljno da ubedi Pisotu. "Obavićemo prljav posao umesto njih", reče on. "A onda ima da drezdimo naokolo ko neki prosjaci i čekamo da nas pomiluju. Ne verujem ja njima, nikome od njih ne verujem - obraćaju nam se kao da smo neke glupe curice, obećavaju nam kule i gradove ako s njima u krevet legnemo.

MdlllVNAf

241

dai da se borimo za sebe, za svoju stvar, kazem ti ja! Daj da zacir-- o novac koji svojim radom steknemo, a ne da sve delimo sirotinji. Mogli bismo da se obogatimo i kao kraljevi da zivimo u Americi ili

zilu To je resenje za nas, i onda nećemo morati da se oslanjamo

Mtepezzonovante."

Dulijano je odlučio da svom prijatelju tačno kaze sta misli o svemu. Aspanu", reče, "moramo da igramo na kartu demohrisćana i don Kro-"čea, moramo. Ako uspemo, ako dobijemo pomilovanje, narod Sicilije će nas, shvatas - nas odabrati da ga vodimo. Tako ćemo dobiti sve sto smo hteli." Dulijano na tren zaćuta i osmehnu se. "Ako pokusaju da nas izigraju, ni ti ni ja se nećemo onesvestiti od iznenađenja. Ali koliko ćemo na tome pa i izgubiti? Borba protiv komunista sleduje nam u svakom slučaju; veći su nam oni neprijatelji nego fasisti. U tom smislu, njihova je sudbina izvesna. A sada me pazljivo saslusaj. Ti i ja slično razmisljamo. Poslednju bitku vodićemo kad porazimo komuniste. Tada ćemo morati da krenemo na Prijatelje prijatelja i

don Kročea."

Pisota slegnu ramenima. "Gresku činimo", reče on.

Dulijano je, mada se osmehivao, već bio utonuo u misli. Znao je da se Pisoti, u stvari, dopada zivot odmetnika. To je nekako odgovaralo njegovom karakteru, i premda je bio domisljat i prepreden, nije imao maste. Nije mogao da napravi taj skok u budućnost i vidi neizbeznu sudbinu koja ih je kao odmetnike očekivala.

NOĆ JE BILA ODMAKLA, a Aspanu Pisota je sedeo na ivici litice i pokusavao da popusi cigaretu. Zbog ostrog bola u grudima brzo je ugasi i odlozi nedopuseni duvan u dzep. Znao je da mu tuberkuloza napreduje, ali je isto tako znao da će mu biti bolje ukoliko se nekoliko nedelja bude odmarao tu, u planini. Brinulo ga je nesto sto nije saopstio Đulijanu.

Celim putem do Palerma i Rima, gde će se sastati sa kardinalom i ministrom Trećom, don Kroče je neprestano bio pored njega. Svake večeri su obedovali zajedno i don mu je pričao o budućnosti Sicilije, o nemirnim vremenima koja dolaze. Pisoti je bilo potrebno neko vreme da shvati da mu don titra kako bi ga pridobio za Prijatelje prijatelja, ubeđujući ga na vrlo suptilan način da bi mozda i njegova sudbina, kao i sudbina ćele Sicilije, pre mogla biti ruzičasta ako se priključi nJemu, donu, nego ostane li sa Đulijanom. Pisota mu ni najmanjim znakom niie naeovestio da ie te ooruke uopste primio. Ali je ozbiljno

242

MARIO PUZO

mozda,

doi ^^ U?>T°- *« *

Dvadeseto poglavlje

IZBORI za sicilijansko zakonodavno telo odrzani aprila meseca 1948. godine bili su prava katastrofa za Demohrisćansku partiju u Rimu. "Narodni blok", koalicija komunističkih i socijalističkih, levo orijen-tisanih partija, prikupila je 600.000 glasova, a demohrisćani svega 330.000. Pola miliona glasova podelili su monarhisti i jos dve manje partije. U Rimu je zavladala panika. Morale su se preduzeti drastične mere pre izbora na nacionalnom nivou, ili će Sicilija, najzaostalija oblast u zemlji, odigrati ključnu ulogu u pretvaranju Italije u drzavu sa socijalističkim uređenjem.

Prethodnih meseci Đulijano je dejstvovao u skladu sa dogovorom koji je postigao s Rimom. Cepao je plakate suparničkih partija, upadao u sedista levičarskih grupacija i rasturao njihove skupove u Korleoneu, Montelepreu, Kastelamareu, Partiniku, Pjani dei Greciju, San Đuzepe Jatu i velikom gradu Monrealeu. Njegovi su banditi po svim tim mestima izlepili plakate na kojima je velikim crnim slovima Pisalo: SMRT KOMUNISTIMA, pri čemu je oganj prozdrao nekoliko kuća u kojima su svoju delatnost obavljale socijalističke radničke organizacije. Ova je kampanja, međutim, počela i suvise kasno da bi uticala na ishod regionalnih izbora, a i Đulijano je oklevao u upotre-1 sile, ne zeleći da pribegne ekstremnom vidu terora i da ubija ljude. on Kroče, ministar Treća, palermski kardinal i Turi Đulijano nepre-arm su razmenjivali poruke. Đulijana su prekorevali, pozurujući ga a pojača kampanju, kako bi se opsta situacija i raspolozenje biračkog a izrnenili do svenarodnih izbora. Đulijano je sve te poruke brizljivo čuvao za svoj Testament.

P°tre^an n£ki krupni udar, nesto veliko, i ideja se začela u

Ш

Dl rl                                             ,                  ,

P odnim vijugama don Kročeovim. Preko Stefana Andolinija, don je

Podao poruku Đulijanu.

ob   ^   .^ su dve varosice prednjačile u isticanju levičarskih ideja, > mace, poznate po nepokornosti i buntovnistvu siromasnog zivlja

244

MARIO PUZO

SICIUJANAC

245

- Pjani dei Greči i San Đuzepe Jato. Godinama su u tim mestima, čak i za Musolinijevog rezima, proslavljali Prvi maj kao dan revolucije. A kako se toga dana obelezavao i praznik svete Rozalije, njihove su svetkovine odrzavane pod fasadom verske proslave, sto fasističke vlasti nisu branile. Sada su, međutim, bez zazora izvodili svoje prvomajske parade, sve sa crvenim zastavama i zapaljivim govorima. A dolazeći Prvi maj, do koga je bilo jos samo nedelju dana, trebalo je da bude najveći u istoriji. Po već ustaljenom običaju, zivalj dveju varosi će zajedno obeleziti praznik, a izaslanici iz svih delova povesće narod na veselje povodom nedavne izborne pobede. Komunistički senator Lo Kauzi, znameniti, vatreni besednik, odrzaće glavni govor. Trebalo je to, u najkraćem, da bude zvanična proslava nedavne čudesne izborne pobede levo orijentisanih snaga.

Don Kročeov plan je bio da učesnike ovog skupa napadne i raste-ra Duilijanova banda. Sa puskama će se popeti na brda i zapucali ljudima iznad glava, da ih poplase. Bio je to tek prvi korak u kampanji zastrasivanja, takoreći očinsko upozorenje, blagi, poučni samarčić prekora. Komunističkom senatoru Kauziju biće stavljeno do znanja da mu to sto je izabran u skupstinu ne daje vlast nad Sicilijom, niti ga čini svecem. Đulijano je pristao da realizuje ovaj plan i naredio svojim glavesinama - Pisoti, Teranovi, Pasatempu, Silvestru i Stefanu Andoliniju - da pristupe izvrsenju zadataka.

Prethodne tri godine proslava je redovno odrzavana na planinskoj zaravni na sredokraći između Pjani dei Grečija i San Đuzepe Jata, čistini zaklonjenoj vrhovima Monte Picuta i Monte Kumeta. Zitelji dveju varosi ispeli bi se na zaravan krivudavim putevima koji su se spajali nedaleko od vrha, tako da se gore sretnu i stope u jednu veliku povorku. Na čistinu se izlazilo kroz jedan uzan prolaz, a onda bi se masa razmilela po zaravni i slavila praznik. Taj prolaz se zvao Porte-la dela Đinestra.

VAROSICE Pjani dei Greči i San Đuzepe Jato bile su vrlo siromasne, kuće prastare, poljoprivredni metodi zastareli. Tu je narod jos verovao u drevne zakone časti; kad zena, recimo, izađe pred svoju kuću nesto da radi, mora da sedne tako da prema ulici bude okrenuta profilom, kako bi sačuvala dobar glas. Uprkos izrazitom konzervativizmu, u ovim dvema naseobinama ziveli su najnepokorniji ljudi na Siciliji.

Sela su bila tako stara daje većina kuća u njima bila od kamena, a neke nisu imale prozore, već male otvore prekrivene gvozdenim ploča-

ma. Mnogi su delili zivotni prostor sa zivotinjama. Mesni pekari drzali su jarce i jagnjad odmah do peći, pa se neretko događalo da vekna hleba, kad slučajno ispadne na patos, zavrsi istačkana brabonjcima.

Muskarci iz tih sela radili su kao nadničari za dobrostojeće zemljo-posednike, za dolar dnevno, nekad i manje, sto nije bilo dovoljno da prehrane svoje porodice. I tako su se seljani, kad se pojavise opatice i svestenici - "crne vrane", tako su ih zvali - s onim paketima makarona i odećom iz humanitarne pomoći, zakleli da će učiniti ono sto se od njih trazi i glasati za demohrisćane.

Ali na regionalnim izborima aprila 1948. nisu ispunili data obećanja, pa su velikom većinom poverenje ukazali komunističkim ili socijalističkim partijama. To je razjarilo don Kročea, koji je bio uveren da lokalni sef mafije kontrolise to područje. Don je, međutim, naglasio da ga, zapravo, rastuzuje nepostovanje prema Rimokatoličkoj crkvi. Kako se uopste moglo desiti da pobozni Sicilijanci tako obmanu časne sestre koje su, vođene hrisćanskim milosrđem, koricom hleba nahranile gladnu seljačku decu?

Nasekirao se i kardinal iz Palerma. Isključivo tim povodom, odrzao je mise u ove dve varosice i upozorio zivalj Pjani dei Grečija i San Đuzepe Jata da ubuduće ne glasaju za komuniste. Pa on im je decu blagoslovio i čak krstio, a oni tako, okrenuse leđa svojoj Crkvi! Kardinal je, potom, pozvao seoske svestenike u Palermo i opomenuo ih da moraju uloziti vise napora u susret predstojećim izborima. Ne samo zarad političkih interesa Crkve, već da te beslovesne duse izbave od pakla.

Ministar Treća nije bio u toj meri iznenađen. Kao Sicilijanac, poznavao je istoriju ostrva. Zivalj dvaju sela uvek je bio ponosit i sa zarom se borio protiv sicilijanskih bogatasa i tiranije Rima. Upravo su se ljudi iz ovih mesta prvi pridruzili Garibaldiju, a pre toga su se borili protiv francuske i mavarske dominacije nad ostrvom. U Pjani dei Grečiju ziveli su potomci Grka koji su sa juga Balkanskog poluostrvs na Siciliju pobegli pred turskom najezdom. Oni su i daije negovali svoje grčke običaje, svetkovali grčke praznike, nosili drevne kostime. Ali bilo je to uporiste mafije koje je odvajkada slovilo za rasadnik pobunjenika protiv svake tiranije. Ministar Treća je bio razočaran don Kročeovim učinkom, njegovom nesposobnosću da utiče na taj narod. Ali je, isto tako, znao da je za ishod izbora u tim selima, kao i sirom Sicilije, bio zasluzan jedan čovek, socijalistički prvak Silvio Fera.

U Drugom svetskom ratu Silvio Fera je, kao pripadnik italijanske vojske, poneo visoka odlikovanja. Medalje za hrabrost zasluzio je u

247

246

MARIO PUZO

pohodu u Africi, a onda su ga zarobili Amerikanci. Odveden je jedan ratni logor u Sjedinjenim Drzavama, gde je prisustvovao obra zovnim kursevima koji su za krajnju svrhu imali upoznavanje zatvo renika sa sustinom demokratskog procesa. Svojim tamničarima nije verovao sve dok nije dobio dozvolu da ide na rad izvan logora, kada je dobio zaposlenje u jednoj pekari u obliznjem gradiću. Zapanjila ga je ta sloboda američkoga zivota, ta lakoća sa kojom je čovek, ako zaista vredno radi, mogao sebi da obezbedi trajnu sigurnost i prosperitet, kao i realnu sansu da iz nizeg pređe u visi drustveni stalez. Na Siciliji i najmarljiviji seljak moze da se nada jedino tome da će obezbediti hranu i krov nad glavom svojoj deci; ovde se mogla graditi budućnost.

Kad se vratio na rodnu Siciliju, Silvio Fera je postao vatreni pobornik Amerike. Ali ubrzo je shvatio da je demohrisćanska partija oruzje bogatih pa se priključio socijalističkoj radničkoj grupaciji u Palermu, koja je uporiste imala u studentariji. Bio je zedan znanja, sa strasću je čitao. Uskoro je sazvakao sve teorije Marksa i Engelsa, i priključio se socijalističkoj partiji. Dobio je zadatak da organizuje partijski klub u San Duzepe Jatu.

Za četiri godine postigao je ono za sta bi agitatorima sa severa Italije potreban bio zivot ćeli. Pojmove i ideje Crvene revolucije i socijalističke doktrine preveo je na zivi, svima razumljivi sicilijanski jezik. Ubedio je ljude da glas za socijaliste znači - parče zemlje, svakom svoje. Zalagao se za to da velika imanja plemićkih porodica treba razdeliti, jer ih plemići uopste ne obrađuju. A to je zemlja, plodna zemlja koja bi mogla da prehrani decu. Uveravao je ljude da će, pod socijalističkom vlasću, korupcija, to zlo sto izjeda srz sicilijanskoga drustva, biti istrebljena. Neće vise biti podmićivanja činovnika, niko neće morati svesteniku da daje par jaja da bi mu pročitao pismo iz Amerike, neće seoskom postaru morati da se daju lire da bi vam sigurno doneo postu, ljudi neće morati da iznose svoja tela, kao da su roba, na pijacu, ne bi li ih neki vojvoda ili baron unajmio da mu rade na njivi. Pobeda socijalista označiće kraj gladovanju, a vladini zvanicni-ci postace sluge naroda, kao sto je to slučaj u Americi. Silvio Fera je citirao Sveto pismo da dokaze kako i Rimokatolička crkva podrzava dekadentni kapitalistički drustveni sistem, ali njegovi napadi nikada nisu bili usmereni ka svetinjama Bogorodice, raznih svetaca, i nikada nije rekao nista sto bi naruzilo veru u Isusa. Na uskrsnje jutro dočekivao bi komsije tradicionalnim "Hristos voskrese". Nedeljom je isao na misu. Zena i deca su mu ziveli pod strogim nadzorom, u tradicionalnom sicilijanskom duhu, jer on je istinski verovao u stare

vati oca i čuvan u,-

makar i najdalji bio.

Kad je mafijaska cosce* u San Duzepe Jatu opomenula Feru da je edaleko zabasao, on se samo osmehnuo i napomenuo da će mu biti d       ^o mu oni u budućnosti postanu prijatelji, mada je duboko u sebi znao da će njegova poslednja i najveća bitka biti upravo ona protiv mafije. Kad je don Kroče poslao specijalne izaslanike sa zadatkom da naprave neki sporazum sa Ferom, on im je rekao da dođu drugi put. Njegova reputacija hrabrog ratnika, postovanje koje je uzivao u selu i nagovestaj da će se prema Prijateljima prijatelja odnositi sa razumnim uvazavanjem, naveli su don Kročea na zaključak da vredi biti strpljiv, naročito sada, kad je bio siguran da je pobeda na izborima neizbezna.

A Silvio Fera je, vise od svega, saosećao sa svojim bliznjima, sto je retka osobina u sicilijanskih seljaka. Kad se komsija razboli, on nosi hranu za ćelu bolesnikovu porodicu; ostarelim udovicama sto zive same obavlja kućne poslove; bodri zlosrećnike sto izgaraju od rada ne bi li sebi i svojima obezbedili golu egzistenciju i strepe za

budućnost.

Najavljivao je Fera vreme nove nade, samo da socijalistička partija dođe na vlast. U govorima se oslanjao na juznjačku retoriku, tako omiljenu među Sicilijancima. Nije pred narodom objasnjavao ekonomske teorije Karla Marksa, već je govorio nosen osvetničkim ognjem sto će, jednoga dana, oprljiti lazna krila onima sto vekovima tlače seljake. »Kao sto je hleb nasusni sladak nama", govorio je, "tako je krv siromasnih slatka bogatasima koji je piju."

C *1       *         ТЧ                                                 J      J         i     J

Mlvio Fera je bio taj koji je organizovao zadrugu radnih ljudi koji su odbili da prodaju svoj rad za najnize nadnice. Ustanovio je minimalnu dnevnicu, i plemstvo je, u vreme zetve, bilo primorano da izađe u susret novoustanovljenom standardu ukoliko ne zeli da gleda kako rule masline, grozđe i zito. I tako je Fera postao obelezen čovek.

Spasio ga je to sto je bio pod zastitom Turija Đulijana. To je bila ^e Па °^ ^njenica koje će don Kročea ubediti da je bolje da se suzdrzi °  akcije protiv socijalističkog predvodnika. Silvio Fera je bio rođen u ontelepreu. Njegove vrline bile su očite jos u mladosti. Turi Đulija-5a je izrazito postovao, mada se zbog razlike u godinama - Đulija-0 je bio četiri godine mlađi - nisu druzili, a onda je Silvio otisao u rat,

tal-: ćelija, ispostava. (Prim, prev.)

248

MARIO PUZO

SICIL1JANAC

249

odakle se vratio kao visestruko odlikovani junak. Upoznao je devojku iz San Đuzepe Jata, ozenio se i preselio u to mesto. I, kako je Perina politička slava rasla, Dulijano je razglasio da mu je taj čovek prijatelj, iako im se politički stavovi razlikuju. I tako je Dulijano, započevsi program "edukacije" sicilijanskih glasača, izdao striktna naređenja da se nikakve akcije protiv sela San Đuzepe Jata ne smeju preduzimati, kao ni prema Silviju Feri lično.

Peraje za to čuo, i bio je dovoljno mudar da posalje Đulijanu poruku u kojoj mu je zahvalio i napomenuo da će mu uvek biti na usluzi. Poruku je Đulijanu poslao preko svojih roditelja, koji su i dalje ziveli u Montelepreu sa drugom decom. Jedno od te dece bila je mlada devoj-ka po imenu Justina, kojoj je tek petnaest leta bilo. Ona je Perinu poruku odnela Đulijanovima, daje preda Turijevoj majci. Desilo se daje Dulijano upravo bio dosao da poseti svoje, pa je poruku primio lično. Sicilijanke su u petnaestoj većinom već zrele zene, i ona se zaljubila u Turija Đulijana - a kako i ne bi? Njegova fizička snaga, moć kojom je zračio, ta gracioznost u pokretima - tako su je opčinile, daje naprosto buljila u njega, do te mere da je to bilo gotovo nepristojno.

Turi Dulijano, njegovi roditelji i La Venera pili su kafu, pa upitase devojku da li bi im se i ona pridruzila. Odbila je. Samo je La Venera primetila koliko je mala lepa, a nije joj promaklo ni to da je devoj-ka opčinjena. Dulijano u Justini nije prepoznao devojčicu koju je jednom, uplakanu, sreo na putu i dao joj lire. "Kazi svom bratu da sam mu zahvalan na ovoj ponudi i da ne brine o svojoj majci i ocu; oni će uvek biti pod mojom zastitom", reče on mladoj gosći. Justina hitro napusti kuću Đulijanovih i otrča svojima. Od toga dana sanjala je o Turiju Đulijanu, ne kao dete, već kao odrasla zena koja sanja o muskarcu. I ponosila se naklonosću koju je on gajio prema njoj i njenom bratu.

Pristavsi da pokrene svoje ljude kako bi sprečili odrzavanje proslave kod Portela dela Đinestre, Dulijano je poslao Silviju Feri prijateljsko upozorenje kojim mu je skrenuo paznju daje bolje da ne učestvuje na prvomajskom skupu. Uveravao ga je da nijednom mestaninu San Đuzepe Jata dlaka s glave neće faliti, ali da se moze dogoditi da se nađe u opasnosti, iz koje on, Dulijano, neće moći da ga izvuče, ukoliko istraje u svojim aktivnostima u socijalističkoj partiji. Ne bi Dulijano, taman posla, nikada nista nazao njemu učinio, ali Prijatelji prijatelja su odlučni u nastojanju da slome socijaliste na Siciliji, i nema sumnje da će im se Fera naći na nisanu.

Kad je primio ovu poruku, Silvio Fera ju je protumačio kao jos jedan pokusaj njegovih protivnika da ga zaplase. Iza svega, naravno, stoji don Kroče. Nije, stoga, obratio paznju na Đulijanove reci. Socijalistička partija je isla u pobednički mars, i on ne moze propustiti tako veliku proslavu već ostvarenog trijumfa.

PRVOG MAJA 1948. sav zivalj dveju varosica, Pjani dei Grečija i San Đuzepe Jata, već je u zoru bio na nogama, spreman za dugi mars u planine, do one zaravni iza Portela dela Đinestre. Na čelu su isli orkestri iz Palerma, angazovani posebno za ovu priliku. Silvio Fera, sve sa zenom i dvoje dece, isao je na čelu povorke koja je ka odredistu krenula iz San Đuzepe Jata, ponosno noseći veliku crvenu zastavu. Blistavo oslikana zaprezna kola, od čijih se boja vrtelo u glavi, bila su natovarena serpama i loncima, velikim drvenim kutijama sa spageti-ma, ogromnim drvenim činijama za salatu. U posebnim kolima prevozili su vino. Naročit prevoz obezbeđen je za goleme komade leda i koturove sira, sunku, te dzakove sa brasnom i, povrh svega, peći, da se na licu mesta peče hleb.

Deca su plesala i sutirala fudbalske lopte. Ljudi na konjima provera-vali su spremnost svojih ljubimaca za galopske trke, glavnu atrakciju

popodnevnih igara.

Dok je Silvio Fera vodio mestane svoga sela prema uzanom planinskom prolazu Portela dela Đinestra, stanovnici Pjani dei Grečija priblizavali su se drugim putem, noseći crvene zastave i znamenja socijalističke partije. Dve mase se izmesase, odusevljeno se zdraveći, čavrljajući o najnovijim seoskim zbivanjima i nagađajući sta će im doneti pobeda na predstojećim izborima, kakve ih opasnosti vrebaju. Uprkos glasinama da ova prvomajska svečanost neće proći bez nevolje, niko se nimalo nije plasio. Rim su prezirali, mafije su se bojali, ali nikome nisu hteli da se potčine. Naposletku, i jedne i druge su porazili na prethodnim izborima, pa se nista nije dogodilo.

Do podneva, vise od tri hiljade ljudi zauzelo je mesta na ledini. Zene su zalozile pokretne peći da zagreju vodu u kojoj će skuvati testeninu, deca su trčkarala sa zmajevima u rukama, iznad kojih su, gore u visinama, leteli sićusni crveni sicilijanski jastrebovi. Komunistički senator Lo Kauzi pregledao je beleske pre nego sto će početi govor koji je za ovu svečanu prigodu bio pripremio; grupa ljudi pod vodstvom Silvija Pere sastavljala je drvenu platformu na kojoj će stajati senator i ugledni građani dveju varosi. Ljudi koji su mu pomagali

250

MARIO PUZO

savetovali su Feri da utiče na senatora da ovaj ne oduzi mnogo govoranciju - deca su već ogladnela.

U tom trenutku začuse se neki laki, skakutavi zvuči koji prosarase planinski vazduh. Mora da su neka deca ponela petarde, pomisli Silvio Fera, pa se okrenu da vidi sta se desava.

ISTOG TOG jutra, samo mnogo ranije, zapravo pre nego sto se mut-njikavo sicilijansko sunce vratilo sa noćne skitnje, dve čete od po dvanaest ljudi krenule su iz Đulijanovog staba u planinama iznad Monteleprea ka planinskom vencu u kojem je lezao prolaz Portela dela Đinestra. Jednom četom komandovao je Pasatempo, drugom Teranova. Ijedna i druga grupa nosile su puskomitraljeze. Pasatempo je doveo svoje ljude na padine Monte Kumete, brizljivo razmatrajući najpogodnije mesto da se postavi puskomitraijez. Četvorica njegovih ljudi bili su obučeni za rukovanje tim oruzjem. Ostali su se rastrka-li po padinama, svi naoruzani puskama i luparama, kao zastita od mogućeg napada,

Teranova i njegovi ljudi zauzeli su padine Monte Picute, s one strane Portela dela Đinestre. Sa te uzvisine, bezvodna ravnica i sela u dolini bili su savrsena meta njegovim ljudima, takode naoruzanim puskomitraljezom i puskama. Ta oruzana sila bila je neophodna za slučaj da se karabinjeri drznu da napuste kasarnu.

Pripadnici Đulijanove bande posmatrali su narod Pjani dei Greči-ja i San Đuzepe Jata kako sa dveju strana hodaju ka visoravni. Nekolicina njih imali su rodbinu u tim dvema povorkama, ali ih savest nimalo nije pekla. Jer, Đulijanova naređenja bila su sasvim jasna. Mitraljezi ima da stekću, ali samo iznad glava ljudi, sve dok se masa ne raspline i narod ne krene da bezi ka svojim selima. Nikome nije smela dlaka s glave da fali.

ĐULIJANO JE planirao da lično predvodi ovaj pohod, ali su sedam dana pre Prvog maja slaba pluća Aspanua Pisote konačno prokrvarila. Bas je bio trčao uz planinu ka stabu kad mu je krv pokuljala na usta, i on se stropostao na zemlju i zakotrljao nizbrdo. Đulijano, koji se uspinjao iza njega, namah je pomislio da je to jos jedna neslana sala njegovog rođaka. Zaustavio je telo nogom, a onda video da je Pisoti kosulja napred sva krvava. Pomislio je najpre daje Aspanua pogodio snajper, a da on, eto, nije čuo pucanj. Uzeo je Pisotu u naručje i ooneo

S H IM J AN 1<

251

a uzbrdo. Pisota je jos bio pri svesti i mrmljao: "Spusti me, spusti me " Po tome je Đulijano znao da nije metak izazvao to obilno krvarenje. Glas je odavao iznurenost od nekog unutrasnjeg loma, ne grubu povredu tela u koje je prodro metal.

Pisota je polozen na nosila, i onda je Đulijano poveo grupu od deset ljudi do doktora u Monrealeu. Sa doktorom su često bili u vezi, kad god je trebalo zbrinuti rane od oruzja; bio je to čovek na čiju su se diskreciju uvek mogli osloniti. Do tada. Ovoga je puta doktor izve-stio don Kročea o Pisotinoj bolesti, kao i o svim ostalim poslovima sa Đulijanom. Doktor se, naime, nadao da će biti postavljen za načelnika bolnice u Palermu i znao je da mu se ta zelja neće ostvariti ukoliko ne dobije don Kročeov blagoslov.

Doktor je odveo Pisotu u bolnicu u Monrealeu na dalja ispitivanja i zamolio Đulijana da ostane i sačeka rezultate.

"Vratiću se ujutro", rekao je Đulijano doktoru. Nalozio je onda četvorici svojih ljudi da budno motre na Pisotu dok ovaj boravi u bolnici, a sa ostalima se sklonio u kuću jednog člana bande.

Sutradan mu je doktor rekao da je Pisoti potreban lek koji se zove streptomicin i koji se moze nabaviti samo u Sjedinjenim Drzavama. Đulijano je razmisljao sta da radi. Zamoliće svog oca i Stefana Andoli-nija da pisu don Korleoneu u Ameriku i pitaju ga da li bi taj lek mogao da se posalje na Siciliju. Rekao je to doktoru i upitao moze li da pusti Pisotu iz bolnice. Doktor je odgovorio da moze, ali pod uslovom da bolesnik ostane u krevetu nekoliko nedelja.

I tako je Đulijano ostao u Monrealeu, brinući se o Pisoti, obezbe-divsi mu kuću u kojoj će se oporavljati. To se događalo u vreme napada u Portela dela Đinestri.

KAD SE SILVIO FERA okrenuo na zvuk petardi, njegov je um istovremeno registrovao tri stvari. Prvo, prizor malog dečaka s podignutom rukom, u čudu; tamo gde je bila saka sto drzi zmaja sada je zjapio strasan krvavi panj, dok je zmaj lebdeo, uspinjući se duz padina Monte Kumete. Drugo, sok spoznaje - petarde su, u stvari, mitraljeska vatra. I, treće, veliki crni konj sto se besomučno bacaka gazeći masu, bez jahača, dok mu krv lipti iz sapi. Onda Silvio Fera jurnu kroz masu, trazeći svoju zenu i decu.

252

MARIO PUZO

NA PADINAMA Monte Picute, Teranova je posmatrao prizor kroz dvogled. Učinilo mu se najpre da narod pada po zemlji iz straha, a onda je ugledao nepokretna tela, mirna u onom čudnom raskalasju posmrtnoga trena, i on istoga časa udalji mitraljesca od oruzja. Ali kad je njihov mitraljez ućutao, jos se čulo kako puca sa Monte Kume-te. Teranova pomisli kako Pasatempo očito jos nije video da je vatra usmerena prenisko i da ljudi ginu. Posle nekoliko minuta i onaj drugi mitraljez ućuta i Portela dela Dinestru ispuni neka strahotna tisina. A onda se, plutajući ka dvama bliskim planinskim vrhovima, začuse jauci prezivelih, krici ranjenih i umirućih. Teranova dade znak svojim ljudima da se grupisu i rasklope mitraljez, pa ih onda povede s druge strane planine, da umaknu neopazeni. Dok su isli, pitao se da li uopste da se vraća Dulijanu i izvesti ga o tragediji. Bojao se da bi ga Đulijano mogao likvidirati, i njega i njegove ljude, na licu mesta. A opet, bio je siguran da će mu dati priliku da kaze sta ima i da će se on i njegovi ljudi iskreno zakleti da su sigurno pucali ljudima iznad glava. Da, vratiće se u stab i podneti izvestaj. Pitao se hoće li i Pasatempo to učiniti.

KAD JE Silvio Fera pronasao zenu i decu, mitraljeska paljba bese prestala. Njegovi nisu bili povredeni, i bas su se pridizali sa zemlje. On ih natera da ponovo polezu i da se bar jos petnaestak minuta ne mrdaju. Video je kako neki čovek, nateravsi konja u galop, juri ka Pjani dei Grečiju da potrazi pomoć od karabinjera i kad jahača niko ne skinu s konja, Fera je znao da. je napad zavrsen. I ustao.

Sa visoravni su kuljale hiljade ljudi hitajući ka svojim selima u podnozju. Na zemlji behu mrtvi i ranjeni, a njihovi najblizi čučali su i nadnosili se nad njih plačući. Ponositi barjaci koje su nosili toga jutra lezali su u prasini; njihovi tamnozlatni i jasnozeleni i crveni tonovi sada su nespokojno blistali na podnevnom suncu. Silvio Fera ostavi svoju porodicu da pomaze ranjenicima. On zaustavi neke muskarace koji su bezali i natera ih da uzmu v. ruke nosila i pomognu nevoljnicima. Tada sa uzasom primeti da među mrtvima ima i dece i zena. Suze mu navrese na oči. Nije bio u pravu nijedan od njegovih učitelja, tih znalaca sto su verovali u moć političke akcije. Glasači nikada neće izmeniti Siciliju. Sve je to budalastina. Moraće da ubijaju da bi se izborili za svoja prava.

ovo -

i obuvam da nećete umreti." nPo i Teranova nikada raru,e

besno, Stajali su ^^ Đulijano ispitivao. Zakleh su

va i da su, prinietivs! da Iju di

ĐuUjanojepotomsaslusaoljudeiznj

ljesce. Onda su mu se ***

tako ^ ^ ^h

da su pucali iznad gla-

eju četa, kao i same anovin mitral}ez }e . Mitraljesci su se

nemoguće da su pogresih i Р^Г^^ Je sedeo sam. Pm put Posto ih je sve saslusao i otPust^^oslji^ sram. Za vise od ceti-otkako je postao bandit osecao je'^T£o se u to zakleti. A sada ri godine nikada nije naudio ^rotmjM    |         duboko u sebi) da

vise nije mogao. On je pokosio taj narod- Zn    J         д ^ je ^

vise nikada neće o sebi moći da razmislja kao^    ^ ^ ^ ^^ mislio o raznim drugim m°gucnostimlaze sa iuparama, ali im tesko bila greska: njegovi ljudi se odlično sna^ ^ ^.^ mozda jednostav-masinsko naoruzanje nije blisko. Pucaju   .     mogao da poveruie da no nisu umeli dobro da procene ugao     ,         p      jala ta strasna

bi ga Teranova ili Pasatempo izigrali, ali uveK J  *?    da počini takav ,   .      i      A r,;;h ili oboiica, pocimit-cn u«* f           .^.

mogućnost da je neko od njm, iu       t   _              ^,

pokolj. Setio se, takođe, da mu je onoga časa к    j     -lo palo na pamet da je mozda bila POstavl)e"^fod    masi:

Jedno je bilo sigurno: da je neko namern  P^^^^^ Senl ako je bi vise ljudi stradalo. Masakr bi, začelo, bio J           feila da baci ljagu

- pomisli Đulijano - svrha tog pokolja рт^Ј^ ^ na njegovo ime. A čija li je to ^'5а^ђ је ?ek tak Đinestre? Podudarnost je bila prevelika dajM J

Neizbezna, ponizavajuća istina bila je ta da ga j Kroče nadmudrio.

se de»-

progutao

SIGI IJ AN \f

255

Dvadesd l prvo poglavlje

POKOLJ kod Portela dela Đinestre sokirao je ćelu Italiju. Novine su drečale od naslova, donoseći kao najvaznije vesti izvestaje o klanici u kojoj su stradali neduzni ljudi, zene i deca. Petnaestoro je poginulo, a preko pedesetoro lakse i teze ranjeno u tom masakru. U prvi mah spekulisalo se da iza nezapamćenog zlodela stoji mafija, i Silvio Fera je odrzao nekoliko govora u kojem je nevine zivote stavio na dusu don Kroćea Mala. Ali don je bio spreman za ovakav razvoj događaja. Članovi Prijatelja prijatelja, čije je pripadnistvo organizaciji i u ovoj situaciji ostalo sakriveno od javnosti, zakleli su se pred sudijskim većem da su videli Pasatempa i Teranovu kako postavljaju zasedu. A narod Sicilije se pitao zbog čega Đulijano nije demantovao sve te priče jednim od onih čuvenih pisama novinskim redakcijama. Netipično za njega - Đulijano je ćutao.

DVE NEDELJE pre opstih izbora Silvio Fera se biciklom odvezao iz San Đuzepe Jata u varos Pjani dei Greči. Vozio je tako duz reke Jato i zaobisao obronke obliznje planine. Na putu je susreo dva čoveka koji su mu vikali da stane, ali je on na to samo ubrzao. Osvrnuvsi se, primetio je dva muskarca kako istrajno tabanaju za njim, ali se ubrzo razlika povećala i oni ostadose daleko iza njega. Kad je ulazio u varosicu Pjani dei Greči, one dvojice vise nije bilo na vidiku.

Fera je narednu tri sata proveo u okupljalistu socijalista i komunista, gde se susreo sa oblasnim partijskim vođama. Kad se sastanak zavrsio, već se smrkavalo, a Fera je zeleo da stigne kući pre mraka. Hodao je gurajući bicikl preko varoskog trga, radosno pozdravljajući seljake koje je poznavao. Odjednom ga opkolise neka četvorica. Silvio Fera je prepoznao jednog od njih; bio je to mafijaski čelnik Montele-prea, i on oseti olaksanje. Kvintanu je poznavao jos iz detinjih dana, a sem toga - znao je da mafija vodi računa o tome sta radi u ovom delu

Sicilije, iz straha da ne naljuti Dulijana i prekrsi njegova pravila koja se tiču "vređanja siromasnih". I tako on pozdravi Kvintanu s osmehom na licu i reče: "Otkud ti ovde, daleko si od kuće."

"Zdravo, prijatelju moj. Mi ćemo sad malo s tobom da se proseta-mo. Nemoj da dizes galamu i nista ti neće biti. Samo bismo da raspravimo neke stvari s tobom", reče Kvintana.

"Mozemo to i ovde da raspravimo", reče Silvio Fera. Oseti prvi nalet straha, istog onog straha koji je osećao u ratu, na bojistu, straha za koji je znao da ga moze prevladati. I zato se suzdrzao da ne učini nesto glupo. Dvojica stadose kraj njega i uhvatise ga pod ruke. Blago su ga gurkali dok su isli preko trga. Bicikl se otkotrljao i pao na stranu.

Fera je primetio da neki mestani koji su sedeli ispred svojih kuća shvataju sta se događa. Sigurno će mu priskočiti u pomoć, mislio je. Ali masakr kod Portela dela Đinestre i opsta strahovlada slomili su narodni duh. Niko ni reč nije rekao. Silvio Fera se petama ukopavao u zemlju i pokusavao da se okrene, trazeći spas u kući u kojoj je do maločas sedeo sa svojim drugovima. Čak i sa ove razdaljine mogao je da prepozna neke svoje partijske kolege na ulaznim vratima. Zar ne vide da je u nevolji? "U pomoć", dozva on. Niko se pomerio nije, i Fera se duboko postide sto su ti ljudi takvi.

Kvintana ga je sada već grubo gurao napred. "Ne budalasaj", reče on Feri. "Samo ćemo da pričamo. A sad ajde lepo s nama i nemoj da talasas. Nećes valjda da ti prijatelji stradaju."

Već je gotovo mrak bio, mesec je izasao. Neko je Feri zabadao cev pistolja u leđa, ali on je pretpostavio da bi ga ubili jos tamo, na trgu, da im je to bio cilj. A onda bi pobili i sve njegove prijatelje koji bi se drznuli da mu priteknu u pomoć. I tako se prepustio, hodajući kraj Kvintane do izlaza iz sela. Postojali su izgledi da, zapravo, i ne name-ravaju da ga ubiju; premnogo je svedoka, a neki od njih sigurno su prepoznali Kvintanu. Ako bi im sada pruzio otpor, mogli bi da se uspaniče i zapucaju. Bolje da sačeka i čuje sta imaju da kazu.

Kvintana mu se obratio razumnim tonom. "Zelja nam je da te ube-dimo da batalis te komunističke budalastine", reče on. "Oprostili smo ti onaj napad na Prijatelje prijatelja, ono kad si njih optuzio za slučaj kod Đinestre. Ali strpljenje nam se nije isplatilo, i sada je situacija već gusta. Mislis li da mudro postupas? Ako nastavis ovako, bićemo primorani da ostavimo tvoju decu bez oca."

Dotle već behu izasli iz sela i sada su se uspinjali kamenitom stazom

256

MARIO PUZO

ali za njima petoricom niko nije isao. On se obrati Kvintani: "Zar lv ubio glavu jedne porodice zbog takve sitnice kao sto je politika?"

Kvintana se promuklo nasmeja. "Ubijao sam ja ljude kad mi plju nu na cipelu", reče. Ona dvojica sto su drzala Feru za ruke razmakose se, i u tom času on je znao sta mu se pise. Isknhplioo -- ; -i ^ ",__-A

------. ~ i-a. L u*.e razmal

se, i u rom času on je znao sta mu se pise. Iskobeljao se i potrčao kamenitu stazu obasjanu mesečinom.

niz

SELJANI su začuli pucnje i jedan od prvaka socijalističke partije otisao je da zatrazi pomoć od karabinjera. Sutradan ujutro, u jednoj vrtači, pronađeno je bezivotno telo Silvija Fere. Kad je policija saslusala mestane, niko nije priznao da je video sta se dogodilo. Niko nije pomenuo onu četvoricu, niko nije priznao da je prepoznao Gvida Kvintanu. Ma koliko buntovni bili, oni su Sicilijanci, i nikada neće prekrsiti zakon omerte. Neki će, međutim, ono sto su videli ispričati jednom pripadniku Đulijanove bande.

j     MNOGE SU SE kockice slozile da bi demohrisćani dobili na tim izborima. Don Kroče i Prijatelji prijatelja dobro su obavili svoj posao. Masakr kod Portela dela Đinestre prenerazio je ćelu Italiju, ali je jos bolniji i moćniji uticaj izvrsio na same Sicilijance - oni su bili kao gromom pogođeni. Rimokatolička crkva, diskretno se priključivsi pred-izbornoj kombinatorici pod Hristovim stegom, sada je bila pazljivija sa dobrotvornim radom. Ubistvo Silvija Fere predstavljalo je zavrsni udarac. Demohrisćanska partija ubedljivo je slavila na Siciliji 1948. i to će joj umnogome pomoći da zadrzi vlast u celoj Italiji. Bilo je jasno da će vladati dugo; kraj im se u budućnosti nije nazirao. Don Kroče je bio gospodar Sicilije, Rimokatolička crkva je zadrzala status drzavne religije, a svi su izgledi bili da će ministar Treća, mozda ne kroz nekoliko godina, ali svakako u dogledno vreme, postati premijer Italije.

NA KRAJU se ispostavilo da je Pisota bio u pravu. Don Kroče je po Hektoru Adonisu poslao Dulijanu poruku da demohrisćani sada ne mogu da mu isposluju pomilovanje, nikako posle pokolja kod Portela dela Đinestre. Bio bi to ogroman skandal; digla bi se halabuka, sa jakom političkom pozadinom. Novine bi podigle veliku prasinu i sirom Italije izbili bi silni strajkovi. Don Kroče je napomenuo da su, prirodno, vezane ruke i ministru Treći, kao i da palermski kardinal

SICUIJANAC

257

moze vise da pomaze čoveku za koga se smatra da je odgovoran

prolivanje krvi neduznih zena i dece. Dodao je. međutim, da će don Kroče, nastaviti da ulaze napore ne bi li Đulijano ipak bio omilovan. Bilo kako bilo, savetovao je Turiju da bi bolje bilo kad bi mogao da emigrira u Brazil ili Ameriku, u čemu bi mu on, don Kroče, pruzio svaku podrsku.

Đulijanovi ljudi bili su zapanjeni sto njihov sef ne pokazuje nikakva osećanja, sto ni na koji način ne reaguje na izdaju. Drzao se kao da sve to prihvata kao redovnu pojavu. Poveo je svoje ljude dublje u planine i rekao glavesinama da se ulogore blizu njega, kako bi u svakom času mogli da se okupe. Dani su prolazili, a on se sve vise povlačio u neki svoj svet. Minuse i sedmice, i glavesine su već nestrpljivo isčekivale naređenja.

Jednoga jutra odlutao je duboko u planinu, sam samcijat, bez telo-hranitelja. Vratio se kad se već smračilo i stao pred logorsku vatru.

"Aspanu", reče tada, "okupi glavesine."

IMANJE KNEZA Olorta prostiralo se na stotinama hiljada jutara, * i tu je raslo sve sto Siciliju već hiljadu godina čini zitnicom Italije - limun i pomorandze, zito, bambus, maslinova stabla sto daju bezgranične količine ulja, pa grozđa koliko ti dusa iste za najbolja vina, okeani paradajza, zelenih paprika i patlidzana, kraljevskogrimizne boje i velikih ko rabadzijina glava. Deo tog velikog poseda bio je izdat, napola seljacima, ali je knez Olorto, kao i većina zemljoposednika, prvi skidao kajmak; naplatio bi i korisćenje masina i seme i prevoz robe, sve sa kamatom. Seljak bi bio srećan ako zadrzi dvadeset pet procenata prinosa za koji je čitave godine rmbačio u znoju lica svog. A opet, i to je bilo bolje nego da svakoga dana prodajes svoju snagu PO trgovima, nudeći se za bedne nadnice od kojih ni sebe ni svoje da Prehranis nisi mogao.

Zemlja je bila plodna, ali avaj, dobrim delom neobrađena, jer ple -mic| msu imali interesa da se sve radi, pa su njive propadale. Jos 1860. godine veliki Garibaldi bese obećao seljacima da će imati sopstvena »nanja. A eto, stotine hiljada jutara kneza Olorta drezdalo je neobra-eno. I ne samo njegovih; takav je bio slučaj i sa drugim plemićima °H su zemlju čuvali kao finansijsku rezervu, prodajući komad po ornad da isplate svoje besmislene troskove. Na poslednjim izborima, sve partije, uključujući i demohrisćan-u> obećale su da će doraditi zakon o korisćenju obradive zemlje i

258

MARIO PUZO

istrajati na njegovom punom sprovođenju. Po slovu tih zakonskih akata, neobrađena zemlja na velikim imanjima moze se dodeliti seljaku ukoliko on plati iznos koji odgovara njenoj nominalnoj vrednosti.

Ti su zakoni, međutim, odvajkada bili mačji kasalj za plemstvo, koje se drzalo stare navike da unajmi mafijaske glavesine da zapiase potencijalne potrazioce. Dovoljno bi bilo da neki sef mafije izjase i potera konja u kas duz meda imanja, pa da nijednom seljaku na pamet ne padne da trazi neku njivu. Oni koji bi se, uprkos opasnosti, drznuli da traze svoje parče zemlje bili bi neporecivo obelezeni za odstrel, sve sa ostalim muskim glavama u kući. Tako je bilo već sto godina, i svi su Sicilijanci znali to nepisano pravilo. Ako neko imanje stiti mafijaski glavesina, nista tu nema za seljake. Tačno kao sto jednom don Kroče reče ministru Treći kad ih niko nije slusao: "Kakve veze vasi zakoni imaju sa nama?"

Ubrzo posle izbora dosao je dan kada su seljaci imali pravo da potrazuju delove Olortovog imanja, i to one koji već duze vreme nisu bili obrađivani. Sve u svemu, vlada je procenila da je to povrsina od sto hiljada jutara. Vođe levičarskih partija podsticale su narod da ide i trazi sto mu pripada. I tako se, toga dana, skoro pet hiljada seljaka okupilo pred kapijom palate kneza Olorta. Vladini zvaničnici čekali su u ogromnom satoru razapetom na knezevom posedu. Sator je bio lepo opremljen stolovima i stolicama, a bila je tu i celokupna oprema potrebna za formalno registrovanje zahteva potrazilaca. U masi koja se okupila pred zamkom bilo je i zitelja Monteleprea.

Poslusavsi savet don Kročea Mala, knez Olorto je unajmio sestoricu mafijaskih glavesina da mu toga dana posluze kao gabelloti. I tako je tog vedrog jutra sest muskaraca, već znojavih od bespostednog sicilijanskog sunca, jahalo gore-dole duz bedema knezevog imanja. Okupljeni seljaci, zbijeni pod krosnjama maslinovih stabala (starijih od Hrista), posmatrali su tu sestoricu, sirom Sicilije znanu po svireposti. Stajali su tu i čekali, kao da se nekakvom čudu nadaju, suvise uplaseni da bi se priblizili.

Čudo se, međutim, u vidu snaga reda i zakona nije pojavilo. Ministar Treća je poslao direktnu naredbu načelniku da karabinjeri ostanu u kasarni. U čitavoj oblasti oko Palerma ne sme se toga dana nigde videti nijedan uniformisani pripadnik Nacionalne policije.

MNOSTVO okupljeno pred zidinama Olortovog poseda i dalje je čekalo. Glavesine su jahale gore-dole, kao po taktu, precizni ko metro-nnmi. neoomicnih lica. s ouskama u futrolama i luĐarama o ramenu,

pistolja zataknutih za pojas, skrivem^ ^-..

'kakve preteče znake - potpuno su ih, zapravo, ignorisali. Samo su ćutali i jahali tamo-amo. A seljaci, kao da se nadaju da će se konji raz-            ,,

dzilitati pa odneti te zmajeve čuvare bog te pita kuda, pootvarase svoje            jj

torbe sa hranom i otčepise vinske boce. Uglavnom su muskarci dosli,            '

tek poneka zena, a među njima je bila i devojka justina s majkom i ocem. Pojavili su se pred knezevim zamkom da iskazu prezir prema ubicama Silvija Fere. A ipak, niko od njih nije se usuđivao da pređe nevidljivu crtu koju su ispisali ti konji sporim korakom, nikome na pamet padalo nije da trazi zemlju koja mu po zakonu pripada.

Nije ih samo strah zauzdavao; ti jahači behu "uglednici", u stvari - jedini zakon u mestima u kojima je taj narod ziveo. Bog i batina. Prijatelji prijatelja uspostavili su vladu u senci koja je funkcionisala znatno efikasnije od vlade u Rimu. Pojavio se neki lopov ili kradljivac stoke i ukrao seljaku kravu ili ovcu? A-ha! Zrtva ima izbora. Ako krivično delo prijavi karabinjerima, ono sto mu je ukradeno nikada neće povratiti. Ali ako ode da porazgovara sa mafijaskim glavesinama i izdvoji dvadeset procenata - ne samo da će mu stoka biti nađena i vraćena, nego će dobiti garanciju da mu se takva neprijatnost vise nikada neće dogoditi. Kad siledzija usijane glave ubije nekog radnika zbog čase vina, vlada bi retka uspevala da ga osudi, jer poslovično bi nedostajalo svedoka, zbog zakona omerte. Ali ako familija zrtve ode do jednog od te sestorice uglednika, na osvetu i pravdu se moze računati.

Neizlečive sitne lopove iz sirotinjskih naselja su ubijali, svaku raspravu očas bi izgladili, posvađane zbog imanja za tili čas mirili, bez troskova za advokata. Ta su sestorica bila sudije čije se misljenje ne moze prenebregnuti ili zanemariti, koji kaznjavaju strogo i kojima se ne moze umaći, sem da emigriras. Na Siciliji su ta sestorica imala moć koja je u stvarnom zivotu premasivala moć italijanskog premijera, I zato se masa drzala podalje od zidina kneza Oiorta.

Mafijaske glavesine nisu jahale u zbijenoj formaciji; to bi bio znak slabosti. }ahali su svaki za sebe, kao da je svaki od njih nekakav kralj, ovaj zloglasan zbog ovoga, onaj zbog onoga. Najvise straha u svetini je, svakako, budio don Sijano iz Bizakvina. Sada mu je već bilo preko sezdeset, i lice mu je bilo sivo kao i sapi sivca kojeg je jahao. U legendu je usao već u dvadeset sestoj, kada je ubio sefa mafije čije će mesto odmah potom zauzeti. Taj čovek je ubio don Sijanovog oca kad je deča-ku bilo tek dvanaest leta i Sijano ]e čekao punih četrnaest godina da se osveti. A onda je, jednoga dana, sa drveta skočio na tog mafijasa, koji je bio u sedlu, zaseo mu iza leđa i tukao ga otpozadi, nateravsi

260

MARIO PUZO

SICIUJANAC

261

ga da prođe glavnom varoskom ulicom. I dok su prolazili, a sav sv se iskupio da vidi sta se desava, Sijano je sekao zrtvu na komade; no usne, usi i na kraju genitalije, da bi potom na rukama, i dalje u sedlu' proneo okrvavljeni les ispred zrtvine kuće. Od tada je čvrstom rukom' vladao svojom provincijom, uz obilje prolivene krvi.

Drugi glavesina, na crnom konju usiju ukrasenih skerletnim perjem, bese don Arzana iz varosi Pjani dei Greči. Smiren i odlučan, vero-vao je da je za svađu uvek potrebno dvoje. Odbio je da ubije Silvija Feru u političke svrhe, stavise godinama je nenametljivo stitio tog čoveka. Perina pogibija ga je stoga potresla, ali nije tu mogao nista da učini, budući da su don Kroče lično i ostali mafijaski sefovi insistirali na tome da je kucnuo čas da se i u tom kraju pruzi primer kako će proći oni koji previse talasaju. Bilo kako bilo, don Arzanina moć umnogome je počivala na milosrđu i čistom srcu, i taj je čovek bio najvoljeniji od ove sestorice tirana. Ali sada, dok je jahao pred zidinama Olortovim, pred okupljenim mnostvom, lice mu je bilo strogo, a sve sumnje sto nagrizahu dusu uklonjene.

Treći jahač je bio don Pidu iz Kaltanisete. Konja je opremio uzdama ukrasenim cvećem. Poznat je bio po tome sto je padao na laskanje, i mnogo je sujetan bio, naročito povodom spoljasnjeg izgleda; zavist ga je gonila ka moći, a iz dna duse je mrzeo mlade ljude koji znaju sta hoće i čine sve da to i postignu. Na jednom seoskom festivalu neki odvazni mladi seljak prosto je opčinio mesne zene tako sto je plesao sa zvončićima vezanim oko gleznjeva, odeven u kosulju i pantalone od zelene svile, skrojene u Palermu, i pevao prateći sebe na gitari izrađenoj u Madridu. Don Pidua je razjarila opsta pomama za tim seoskim Valentinom, pobesneo je sto te zenetine, eto, neće pravog čoveka kao sto je on, nego kidisu na tog usiljenog, feminiziranog mladića. Koji posle tog sudbonosnog dana vise nikada neće zaplesati, budući da je dečkovo telo pronađeno kraj puta sto vodi ka njegovoj kući, izresetano mecima.

Četvrti mafijaski sef bio je don Markuci iz varosi Vilamure, znamenit po asketskom načinu zivota. Taj je imao sopstvenu kapelu u svom domu, po uzoru na staru aristokraiiju. Don Markuci, uprkos ovoj sklonosti koja nije mogla da ga ne kosta, ziveo je sasvim jednostavno i sam bio siromasan čovek, budući daje istrajno odbijao da zaradi na svojoj moći. U toj je moći, međutim, beskrajno uzivao; neumorno se laćao svekolikih poduhvata ne bi li pomogao nevoljnoj braći Sicili-jancima, ali je u isti mah bespogovorno verovao u dobri stari kodeks Prijatelja prijatelja. Ziva je legenda postao kad je ubio svog bratanca,

mladić počinio «w/amit«

л    m«Sj»sM         '."Hla iz Partinika, koji je da.no dolazio da

elčku odeću, uprkos ^^tkotevclo^, ali je kaznjavao nas-

amnaestog veka koji su vaza        r               ^ ц dzep

azna stigla i dete sto voli da akam                  lno iz Monte-

i je bio Gvido T*T£^ј^ stratiste grada Korle-leprea, reputaciju izgn ^^ielepre bio pod neposrednom onea. Morao je to da učim jer £             r ^^ upravo u Kor-

zastitom Đulijanovom Gvido Kvmjana                   .^.^ ^ ^

leoneu pronaći ono za ^^^Je Lje je on smatrao ideal-sto je bičem privoleo nevo jmke na e senje    J^ .                     ne

nim. Ubio je Silvija Feru, a od njegove s          F                          AQ

vođe. Bio je mozda jedini mafijaski sef koga su su ga uvazavali.                               ,"TMitaciiom,respektomkojisu

L, to su bila ta sestorica koja su - repu aajom     p        _ ^. uzivali i zahvaljujući ogromnom strahu ko i su ^ ejal zemlju kneza Olorta od sirotih sicilijanskih seljaka.

mo, pa skrenula na putić sto vo      a                                 s prorezi-

Ijudi, sem dvojice, bili su maskirani; nosili su ^ vu                       ^.

ma za oči. Turi Đulijano i Aspanu Pisota nisu poknhlic ^^ ma sa maskama bili su kaplar Kanio Silvestro, Pasate p^ ^ ^ ^ Andolini, takođe maskiran, pokrivao je put oa                 ^ ^.

dzipovi zaustavili, na petnaest-dvadeset metar a °a       ^   Rasirili su ma, maskirani ljudi poiskakase i umesase se m        ^^ bUo ш је se u dugački polukrug i uzeli jahače na nisan. T     ^ jegu u svi na pedesetak. Turi Đulijano je skočio sa dzipa   p       ^ ^ ^еси tamo. svojim mestima. Posmatrao je sestoricu janac      ^^ ^ okupljeni -amo. Znao je da ih je negde već video, kao s    ;         dn£vno sunce narod zna ko su ti ljudi. Zamagljeno ^^.J^ \e pitao kako je Saralo je zeleni krajolik crvenim zracima. Đulijano     P

262

MARIO PUZO

SICIUJANIVC

263

moguće da su tolike hiljade seljaka toliko preplasene da dozvoljava' ovoj sestorici da otimaju hleb njihovoj deci.

Aspanu Pisota je stajao kraj njega i isčekivao, nalik zmiji otrovnic' Samo je Aspanu od svih Đulijanovih ljudi odbio da se maskira; ostal' su se plasili da će im se osvetiti familije sestorice mafijaskih glavesina bojali su se vendete Prijatelja prijatelja. Ovako će glavni teret vendete' poneti Dulijano i Pisota.

I jedan i drugi na sebi su imali one zlatne snale s lavom i orlom Dulijano je nosio samo veliki pistolj u futroli koja mu je visila sa opa-sača. Na prstu je imao onaj smaragd koji davno bese oteo vojvotkinji. Pisota je u naručju drzao masinku. Lice mu je bilo bledo, sto od plućne bolesti, sto od uzbuđenja, nestrpljiv sto Dulijano toliko okleva. Ali Dulijano je pazljivo posmatrao prizor, da se uveri da su njegova naređenja izvrsena. Njegovi ljudi su formirali polukrug, ostavljajući odstupnicu mafijaskim glavesinama, ukoliko se oni odluče da odjasu. A ukoliko pobegnu, izgubiće "ugled" i nikada vise neće biti uticajni kao do tada; seljaci ih se vise neće plasiti. A onda je video don Sijana kako okreće svog sarenkastog sivca, i kako ga drugi slede, paradirajući podno zidina. Ti ljudi bezati neće.

SA JEDNOG tornja drevne palate knez Olorto je takođe posmatrao ovaj prizor, uz pomoć teleskopa koji je koristio za gledanje zvezda. Jasno je, do najsitnije pojedinosti, razaznavao lice Turija Đulijana - krupne oči, čisto lice, pune usne, sad stisnute; i znao je da je sva snaga koju to lice odaje - snaga vrline i čestitosti, i pomislio kolika je steta sto ta vrlina ne moze biti nagrađena onoliko koliko zasluzuje. I sto nije milosrdnija u svojoj čistoti. Jer, uistinu je strasna bila ta vrlina, tako čista, a knez je znao da je čista. Sramota ga je bila njegove vlastite uloge u svemu ovome. Tako dobro je poznavao svoje zemljake Sicilijance, a sada će biti odgovoran za ono sto upravo ima da se desi. Sestorica velikih ljudi koje je novcem obavezao na vernost boriće se za njega; oni neće pobeći. Ti ljudi su poplasili ogromnu masu koja se skupila pred njegovim bedemom. Ali sada je pred njima stajao Dulijano, poput kakvog anđela osvete. Knezu se učinilo da sunce već gasne, da se smrkava.

DULIJANO krenu krupnim korakom duz staze koju su konji napravili. Ljudi na njima behu stameni, teski, i konji su ih slusali, krećući se istrainim soorim tempom. S vremena na vreme, glavesine bi zagrabi-

kamare zobi nabacane kraj razuđenog belog kamenog zida. Tek 'e Sf i j^nji mogli neprestano da prazne creva, ostavljajući za sobom

uvredljiv trag balege.

Turi Dulijano je stao tik kraj staze kojom su isli konji, Pisota korak . a njega. Sestorica jahača uopste nisu gledala ka njemu, niti im je pamet padalo da stanu. Lica su im bila bezizrazajna. Mada su svi preko ramena nosili kipare, nisu ni pokusavali da ih potegnu. Dulijano je čekao. Jos triput su projahali pokraj njega, a onda se Dulijano pomeri, priblizi se Pisoti i sapnu: "Poskidaj ih s konja i lepo mi ih predstavi." Onda stade na put konjima i osloni se na beli kameni bedem knezevog imanja.

Kada se naslonio na zid Dulijano je znao da je presao kobnu crtu i da će to sto danas čini odrediti njegovu sudbinu. Ali nije oklevao, nije osetio ni najmanju nelagodu, samo hladni gnev prema svetu. Dobro je znao da se iza te sestorice pomalja bezmerna figura don Kročeova i da je don njegov poslednji i glavni neprijatelj. A ljut je bio i na tu masu kojoj je pomagao. Sto su tako smuseni, čega se toliko plase? Kad bi samo mogao da naoruza i povede te ljude, stvorili bi jednu novu, bolju Siciliju. Ali tada ga preplavi talas sazaljenja prema tim jadno obučenim, maltene izgladnelim seljacima, i on podize ruku da ih pozdravi i obodri. Masa je ostala nema. U tom času setio se Silvija Fere i pomislio kako bi njemu mozda poslo za rukom da podigne masu.

Pozornicu je sada preuzeo Pisota. Na sebi je imao vuneni dzemper sa izvezenim zmajevima. Lice uzano poput ostrice noza, uokvireno zalizanom tamnom kosom, podjarilo se na krvavocrvenom zalaze -cem suncu. Glavu nalik sečivu okrenuo je ka onih sest obeliska sto su jahali, i tako ih je posmatrao, jedan dugi tren, onako smrtonosno, otrovnički. Don Sijanov konj isprazni creva Pisoti pred noge dok su sestorica jos jednom promicala.

Pisota uzmače korak. Onda klimnu glavom Teranovi, Pasatempu i Silvestru, i oni potrčase ka onih pedeset naoruzanih maskiranih ljudi koji su činili zastitni luk u masi. Ljudi se rasirise da zatvore odstupnicu koja je dotad bila otvorena. Mafijaske glavesine nastavise da jasu, ponosito, kao da ne vide sta se događa, mada su, naravno, sve videli i shvatili. Ali u tom času prva runda bitke bila je za njima, a tu su rundu dobili. Na Dulijanu je sada bilo da proceni vredi li preduzimati Poslednji i najopasniji korak.

Pisota stade na put don Sijanovom konju i zapovednički podize ruku pred zastrasujućim sivim licem. Don Sijano, međutim, nije stao. . Kad se konj popismani, jahač ga čvrsto pritegnu, i pregazili bi Pisotu

264

MARIO PUZO

da se ovaj nije sklonio u stranu i sa divljim kezom na licu naklonio donu dok je ovaj kraj njega promicao. A onda Pisota stade na stazu, pravo Sijanu iza leđa, nanisani u sive konjske sapi i povuče obarač.

Mirisav, cvetni vazduh začas se ispuni komadićima sluzave iznutrice, hiljadama zlaćanih mrljica balege, a krvi je bilo posvuda. Kisa metaka preseče zivotinji noge i čovek pade iz sedla. Don Sijanovo telo bilo je zarobljeno pod oborenom konjskom telesinom, i on je trpeo tu dok ga Đulijanovi ljudi ne izvukose i vezase mu ruke iza leda. Konj je jos bio ziv i Pisota priđe i, milosrdno, ispali rafal zivotinji u glavu.

Iz svetine se dize tihi zamor uzasa, ali i likovanja. Dulijano je i dalje stajao oslonjen na zid, pistolj mu je jos ćutao u futroli. Stajao je tako, skrstenih ruku, kao da se pita sta li će ovaj Aspanu Pisota sledeće učiniti.

Preostala petorica mafijaskih glavesina nastavise da paradiraju. Konji su im se uzjogunili od pucnjave, ali su ih jahači brzo uzeli pod svoje. Jahali su jednako sporo kao i pre. Opet im Pisota stade na put. I opet onako podize ruku. Na njega je isao don Bučila, koji stade. Ostala četvorica takođe primirise konje.

"Vasim porodicama će, u danima koji dolaze, ti konji biti potrebni", doviknu im Pisota. "Obećavam da ću im ih poslati. A sada, sjasite i odajte Dulijanu duzno postovanje." Glas mu je odzvanjao, razgove-tan, i svi su ga čuli.

Tisina je potrajala, a onda petorica sjahase. Stajali su, ponosni, piljeći u svetinu, očiju jarosnih i drskih. Dugački luk satkan od Đuli-janovih odmetnika sada se konačno rastoči; dvadesetorica ljudi koji su ga činili priđose, s puskama na gotovs. Brizljivo i lagano, vezase onoj petorici ruke za leđima. Onda svih sest glavesina povedose Dulijanu.

Dulijano ih je posmatrao a da mu se nijedan misić na licu nije pomerio. Kvintana ga je jednom ponizio, pokusao čak da ga ubije, ali sada su se okolnosti potpuno promenile. Kvintanino lice ostalo je isto za tih pet godina - isti je onaj vučji izraz imalo. Ali u tom trenutku, iza te mafijaske maske sto odise prkosom, oči su mu izgledale prazne i izgubljene.

Don Sijano sivog lica s otvorenim prezirom je piljio u Đulijana. Bučila je delovao pomalo začuđeno, kao da ga je iznenadilo sto u vazduhu ima toliko zle volje i stoje tu nemilost navukao na sebe u jednoj situaciji koja se njega, zapravo, i nije ticala. Ostali donovi hladno su gledali Đulijana, pravo u oči, kako pravim uglednicima i dolikuje. Dulijano ih je sve znao, makar po čuvenju; kao dete, plasio se nekih

SICILIJANAC

265

Od ovih ljudi, naročito don Sijana. A sada ih je sve ponizio pred očima ćele Sicilije, i oni mu to nikada neće oprostiti. Biće mu doveka smrtni neprijatelji. Znao je sta mora učiniti, ali je znao i to da su ovi ljudi sto pred njim stoje nekome muzevi i očevi, i da će njihova deca plakati za njima. Gledali su u njega ponosno, ne odajući ni najmanji znak straha. Njihova je poruka bila jasna. Neka Dulijano učini sto učiniti mora, ako ima petlje. Don Sijano pijunu Dulijanu pred noge.

Dulijano ih pogleda, svakoga u oči. "Kleknite i pomirite se sa Bogom", reče. Nijedan se nije ni pomakao.

Dulijano se okrenu i udalji od njih. Sestorica glavesina stajali su poredani duz belog kamenog zida. Dulijano priđe svojim ljudima, koji se behu postrojili, a onda se okrenu. Jasno i glasno reče, tako da ga masa čuje: "Izvrsavam ovu smrtnu kaznu u ime Boga i Sicilije", a onda dotaknu Pisotu po ramenu.

Don Markuci htede da klekne, ali je Pisota već bio otvorio vatru. Pasatempo, Teranova i kaplar, jos pod maskama, takođe pripucase. Sest vezanih tela udaralo je u zid pod olujnim naletom tanadi. Beli kameni zid zasuse crvene mrlje i lapave tračice rastrgnutog mesa. Glavesine su sad ličile na ginjole sto sevrdaju napred-nazad, kako ih lutkar pomera, i to je trajalo, trajalo, pod nepresusnom kisom metaka.

Visoko gore, na tornju, knez Olorto se okrenu. Prizor koji je video kroz teleskop bio je za njega previse. Zato će propustiti ono sto se zatim odigralo.

Dulijano je iskoračio i prisao zidu. Izvadio je svoj veliki pistolj i, lagano, ceremonijalno, ispalio svakom palom mafijaskom sefu po jedan metak u glavu.

Okupljeni koji su netremice gledali huknuse kao jedan; nekoliko je tek časaka proslo, a hiljade su kuljale kroz kapiju knezevog pose-da. Dulijano je posmatrao te ljude. Primctio je da mu se niko nije priblizio.

267

Dvadeset drugo poglavlje

USKRSNJE jutro 1949. godine bilo je veličanstveno. Ćelo ostrvo bilo je prekriveno ćilimom od cveća, a balkoni Palerma kupali su se u divljim, drečavim bojama; čak i iz pukotina u pločnicima izbijali su cvetovi crvenih, plavih i belih latica, koji nisu mimoilazili ni zidove starih crkava. Gradske ulice bile su pune ljudi - svi su se zaputili na uskrsnju misu sto će je sluziti lično kardinal, a koja će u devet časova početi u velikoj katedrali. Seljaci su takođe dosli u grad, u crnim ode-lima, sa zenama i decom, i sve u prolazu pozdravljali tradicionalnim uskrsnjim: "Srećan Uskrs i slava Isusu". Turi je uzvraćao, kao sto je red: "Blagosloveno da je Njegovo ime."

Đulijano i njegovi ljudi uvukli su se u Palermo prethodne noći. Nosili su neupadljivu, seljačku crnu odeću, ali raskopčane, komotne jakne krile su oruzje. Đulijano je dobro poznavao ulice Palerma; u toku sestogodisnjeg odmetničkog staza često bi se usunjao u grad ne bi li rukovodio operacijom otmice nekog bogatog plemića, ili tek da večera u nekom od čuvenih gradskih restorana i pod tanjirom ostavi izazivačku poruku.

Prilikom tih poseta Đulijano nikada nije bio u opasnosti. Ulicama je uvek hodio u pratnji kaplara Kanija Silvestra. Jos dvojica bi isla dvadeset koraka ispred njega, četvorica bi hodala drugom stranom ulice, a jos dvojica dvadesetak koraka iza njega. Ako bi karabinjeri zaustavili Đulijana i zatrazili mu isprave, bili bi laka meta za ove ljude, pripravne da pucaju i ubiju bez milosti. A kad bi Đulijano, naposletku, usao u restoran, prostorija bi bila puna njegovih telohranitelja, koji bi zauzeli ostale stolove.

Toga jutra Đulijano je u grad poveo pedesetoricu. Medu njima    . behu Aspanu Pisota, kaplar Silvestro i Teranova; Pasatempo i Stefan Andolini ostali su u stabu. Kad su Đulijano i Pisota usli u katedralu, četrdeset ljudi uslo je sa njima; ostali, sa kaplarom i Teranovom, stajali su kod vozila parkiranih iza velelepnog zdanja, za slučaj bekstva.

iviisu je drzao kardinal, koji je svojom belo-zlatnom odezdom,

rofflnim raspećem oko vrata i melodičnim glasom stvorio čudesnu,

trahopostovanja Dostojnu auru nepovredive svetosti. Katedrala je

bila puna velikih statua Isusa Hrista i Bogorodice. Đulijano zamoči

prste u bazenčić sa svetom vodicom ukrasen reljefnim prikazom Hri-

stovog stradanja. Kad je kleknuo, ugledao je nad sobom ogromnu

kupolu tavanice i, duz zidova, nizove crvenih sveca sto su osvetljava-

le statue svetaca.

Đulijanovi ljudi su se rastrkali duz zidova, blizu oltara. Od mnostva vernika nije moglo da se nade slobodno sediste, sve je vrvelo od seljaka u crnom i gradskog zivlja u uobičajenoj uskrsnjoj odeći zivih boja. Đulijano se zateče kraj čuvene statue Bogorodice sa apostolima i načas ga opčini njena lepota.

Pojanje svestenika i crkvenih momaka, mrmljanje kojim su verni-ci uzvraćali, miris egzotičnog suptropskog cveća na oltaru, odanost i posvećenost tog poboznog sveta - uistinu su uticali na Turija Đulijana. Poslednji put kad je prisustvovao misi na Uskrs, a pet je godina tome bilo, izdao ga bese berberin Frizela. Ovog uskrsnjeg jutra tistala su ga osećanja gubitka i uzasa. Koliko je samo puta rekao svojim neprijateljima, osuđenim na propast: "Izvrsavam ovu smrtnu kaznu u ime Boga i Sicilije", i sačekao da promrmljaju molitve, iste ove koje sada slusa. Načas pozele da sve te ljude moze da vaskrsne, kao sto je Hrist vaskrsao, da ih izvuče iz večne tame u koju ih je bacio. A sada, tog uskrsnjeg jutra, moze se dogoditi da i samog kardinala posalje tamo gde i sve kaznjene neprijatelje svoje. Jer, kardinal je pogazio obećanje, lagao je, izdao ga i, samim tim, postao mu neprijatelj. Nije vazno to sto on tako lepo poje u ovoj moćnoj katedrali. Hoće li biti prikladno da se jednom kardinalu nalozi da se pomiri s Bogom? Zar ne bi jedan kardinal morao neprestano da bude u bozijoj milosti? I, »oče li taj crkveni uglednik biti dovoljno ponizan da prizna Đulijanu da ga je izdao?

^ Misa se blizila kraju; vernici su prilazili oltaru da prime sveto pri-cesće. Klekose i neki Đulijanovi ljudi raspoređeni duz zidova, da se ioni pričeste. Prethodnog dana u manastiru su se ispovedili opatu

anfrediju i sada behu čisti, budući da neće morati da počine novi Cln Pre kraja ove ceremonije.

Mnostvo vernika, radosnih zbog Hristovog uskrsnuća, razdraganih sto su sprali sve svoje grehe, izlazilo je sad iz katedrale, puneći trg

tojeg se ulazilo na aveniju. Kardinal zađe iza oltara, i njegov pomoć-mu na čelo nataknu nadbiskupsku kupastu mitru. Sa tim na glavi

268

MARIO PUZO

kardinal je izgledao barem trideset centimetara visi, a fino izrade . zlatni svici na prednjoj strani mitre blistali su ponad zboranog siciT janskog lica; gledajući ga, čovek je pre sticao utisak moći nego svetosti U drustvu nekolicine svestenika, on načini tradicionalne molitvene korake u pravcu svake od četiri kapele u katedrali.

U prvoj kapeli nalazio se grob kralja Rozea I, druga je bila cara Fridriha II; u trećoj je bio grob Henrika IV, a ona poslednja čuvala je zemne ostatke Konstancije, supruge Fridriha II. Grobovi su bili od belog mermera, prekriveni prelepim mozaikom. Bila je tu jos jedna, izdvojena kapela, srebrno svetiliste, gde je stajala petsto kilograma teska statua svete Rozalije, zastitnice Palerma, koju su građani o prazniku nosili ulicama. U toj kapeli nalazili su se zemni ostaci svih palermskih nadbiskupa, i tu će, jednoga dana, biti sahranjen i kardinal. On je najpre zastao kod te kapele i, kad je kleknuo da se pomoli, Đulijano i njegovi ljudi opkolise kardinala i kamarilu. Ostali Đulija-novi ljudi blokirase sve izlaze iz svetilista, da ovi ni na koji način ne bi mogli da zatraze pomoć.

Kardinal se pridize na noge. Ali onda ugleda Pisotu. Sećao se tog lica. Ali ne ovakvog. Sada je to bilo lice đavola koji je dosao po njegovu dusu, po njegovo telo, da ga sazeze u paklu. "Vasa svetosti", reče Đulijano, "od ovoga trenutka vi ste moj zarobljenik. Ako učinite sve sto od vas zatrazim, neće vam biti naneseno nikakvo zlo. Provesćete Uskrs u planini, kao moj gost, i ja vam obećavam da ćete se tamo hraniti jednako dobro kao u vasoj palati."

Kardinal je bio ljut. "Usuđujes se naoruzane ljude da dovedes u ovu boziju kuću?"

Đulijano se nasmeja; sve ono strahopostovanje isčeze pred odusevljenjem sto će sada učiniti to sto je namerio. "Usuđujem se ja i mnogo vise od toga", reče. "Usuđujem se da vas prekorim za ono sto ste pogazili daru reč. Svetu reč. Obećali ste mi pomilovanje, i meni i mojim ljudima, a niste odrzali obećanje. Sada ćete vi i crkva da platite.

Kardinal odmahnu glavom. "Ne idem nikud sa ovog svetog mesta, reče. "Ubijte me ako se usuđujete i čitav će vas svet po zlu znati."

"Ta mi je čast već ukazana", reče Đulijano. "A sada, ako ne budete postupali po mojim naređenjima, moraću da primenim silu. Pobiću sve ove svestenike, ovde, na licu mesta, a onda ću vas vezati i začepiti vam usta. Ako tiho krenete sa mnom, nikome dlaka s glave neće faliti, a vi ćete se za nedelju dana vratiti u katedralu."

Kardinal se prekrsti i krenu ka vratima kapele, kuda mu je Đulijano pokazivao. Odatle se izlazilo u zadnji deo katedrale, ede su drugi

269

članovi Đulijanove bande već bili zaplenili kardinalovo sluzbeno vozilo, sve sa soferom. Ogroman crni automobil bio je ukrasen cvetnim buketima, crkvene zastavice bile su okačene na oba kraja resetke na haubi. Đulijanovi ljudi su konfiskovali i vozila drugih velikodostojnika. Đulijano uvede kardinala u limuzinu i sede pokraj njega. Jos dvojica Đulijanovih ljudi zauzese mesta na zadnjem sedistu, a Aspanu Pisota sede napred, do vozača. Sve vreme dok je povorka automobila prolazila kroz grad, pozdravljale su ih patrole karabinjera. Po Đulija-novom naređenju, kardinal im je odmahivao, blagosiljajući. Na napustenoj deonici puta kardinalu je rečeno da izađe iz kola. Druga grupa Đulijanovih ljudi čekala je tu sa nosiljkom u kojoj će dalje otpremiti kardinala. Ostavljajući vozila i sofere za sobom, nestadose u moru cveća i planinskom nevidisu.

Đulijano se nije obrukao; učinio je sve kako je kardinalu i rekao da će biti. Duboko u pećinama na Kamarati, kardinala su hranili i pojili isto, ako ne i bolje nego u njegovoj palati. Banditi, puni strahopostovanja prema njegovom duhovnom autoritetu, molili su ga za blagoslov svaki put kad bi mu sluzili jelo.

NOVINE sirom Italije razgoropadile su se zbog ove uskrsnje otmice, dok je zivalj Sicilije bio prozet dvama osećanjima: uzasom zbog tog bogohulnog čina i jednom, mozda ne bas svetačkom radosću sto su, u celoj priči, karabinjeri onako sočno osramoćeni. Iznad svega toga bio je neizmerni narodni ponos, jer eto, nas Đulijano, Sicilijanac, porazio je Rim; Đulijano je sada bio prvi i najveći među "uglednicima".

Svi su se pitali sta će Đulijano traziti u zamenu za kardinala? Odgovor je bio prost: ogromnu otkupninu.

Sveta crkva, koja je, naposletku, odvajkada bila zaduzena za zastitu i blagostanje ljudske duse, nije se ponizila da se cenka, kako to čine plemići i bogati trgovci. Smesta je platila otkupninu u iznosu od sto miliona lira. Ali nije novac bio jedini motiv Turija Đulijana.

"Ja sam seljak, nisam upućen u rajske tajne", reče on kardinalu. "Ali nikada nisam pogazio datu reč. A vi, kardinal Rimokatoličke crkve, sa svojim svetim znamenjem i Isusovim krstovima, lagali ste me kao neki mavarski paganin. Vase sveto zvanje, samo po sebi, neće vam

spasti zivot."

Kardinalu klecnuse kolena.

Đulijano nastavi. "Ali imate sreće. Jos ste mi zbog nečega potrebni." Onda natera kardinala da pročita Testament.

270

MARIO PUZO

Sada kad je znao da će mu zivot ipak biti posteđen, kardinal na čen da očekuje kaznu od Boga samoga, s tim većom priljeznosć prionu na čitanje dokumenata koji su činili Testament, i to rnu u tom času bi mnogo vaznije nego da kori Đulijana. Kad je video ono pisamce koje je napisao Pisoti, kardinal se prekrsti, najednom obuzet svetim gnevom.

"Dragi moj kardinale", reče Đulijano. "Kazite za ovaj dokument i Crkvi i ministru Treći. Svojim ste se očima uverili da sam kadar da unistim demohrisćansku vladu. Moja smrt donela bi vam veliku nesreću. Testament će biti na sigurnom mestu, mestu do kojega vi ne mozete da doprete. Ako bilo ko posumnja u moju ozbiljnost, neka pitaju don Kročea kako prolaze moji neprijatelji."

NEDELJU dana posle kardinalove otmice, La Venera je napustila Đulijana.

Tri godine se on sunjao onim tunelom i ulazio joj u kuću. Uzivao je u njenoj postelji u drazima čvrstog zenskog tela, u njenoj toplini, u čarobnom utočistu koje mu je pruzala. Ona se nijednom nije pozalila, nikada nista od njega nije trazila, sem da bude zadovoljan.

Ali te je noći sve bilo drugačije. Posto su vodHi ljubav, rekla mu je da se seli kod svojih rođaka koji zive u Firenci. "Srce mi je mnogo slabo", kazala mu je. "Ne mogu da podnesem opasnost koju tvoj zivot nosi. Sanjam kako mi te na oči ubijaju. Karabinjeri su mi ubili muza kao neku zivotinju, ispred kuće. I pucali su, pucali, sve dok mu od tela nije ostala hrpa krvavih dronjaka. U snu vidim kako se to i tebi događa." Ona spusti Turijevu glavu na svoje grudi. "Slusaj", reče, "oslusni mi srce.'

On oslusnu. I sazali se, i ljubav ga preplavi kad začu te snazne, neravnomerne otkucaje. Koza podno teskih dojki bila je slana od znoja sto je izbijao iz tela prestravljene zene. Jecala je, i on ju je milovao po gustoj crnoj kosi.

"Pre se nikada nisi bojala", rekao je. "A nista se nije promenilo.

La Venera grubo odmahnu glavom. "Turi, postao si i suvise bezobziran. Stvorio si sebi neprijatelje, moćne neprijatelje. Prijatelji se plase za tebe. Majka ti pobledi ko krpa kad neko zakuca na vrata. Ne mozes zauvek bezati."

"Alija se nisam promenio", reče Đulijano.

La Venera ponovo zajeca. "Ah, Turi, promenio si se, nego sta nego si se promenio. Sad ti tako malo treba da ubijes čoveka. Ne kazem da si okrutan; ali smrt ti vise ne predstavlja nista naročito."

SICILIJANAC

271

pono.0 su vodil, !juba,,

Dvađesef freće poglavlje

TURIJU ĐULIJANU je na kraju poslo za rukom ono u čemu nije uspeo nijedan drzavnik ili političar. Sve političke partije Italije ujedinio je na jednom zadatku: na unistenju njega i njegove bande.

Jula meseca 1949. godine ministar Treća saopstio je novinarima da je u toku proces formiranja specijalne vojske karabinjera, pet hiljada ljudi, takozvanih Specijalnih snaga za suzbijanje banditizma. U svemu tome, ni na koji način nije nagovesteno da je operacija usme-rena protiv Đulijana lično. Novinari su ubrzo razotkrili lukavu rezer-visanost vlade, koja očito nije zelela da istakne Turija Đulijana kao glavnu metu. A onda je stampa, s najvećim odobravanjem i, stavise, uz čestitke, prionula na veličanje demohrisčana sto su preduzeii tako odvaznu meru.

Novinske redakcije pod kontrolom vlade nisu mogle da se nadive genijalnim organizatorskim sposobnostima ministra Treće kome je, eto, palo na pamet da okupi armiju od čak pet hiljada ljudi. Tu vojsku će pri tom činiti isključivo nezenje, tako da neće biti udovica, neće biti porodica čijom bezbednosću će karabinjerima moći da se preti. Na zadatku će se naći komandosi, padobranci, borna kola, tesko naoruzanje, čak i avijacija. Kako će siroti bandit odoleti takvoj sili? A vojska će biti pod komandom pukovnika Uga Luke, jednog od velikih italijanskih heroja iz Drugog svetskog rata, koji se borio rame uz rame sa legendarnim nemačkim generalom Romelom. "Italijanska pustinjska lisica", kako su Luku krstile novine, vest u gerilskoj borbi, svojom taktikom i strategijom svakako će zaseniti tog neotesanog sicilijanskog seljačića Turija Đulijana.

Stampa je, tek reda radi, kratkim vestima u dnu strana, izvestila javnost da je za čelnika sicilijanske tajne policije imenovan čovek po imenu Frederiko Velardi. Tesko da je iko ista znao o tom inspektoru Velardiju, sem da ga je na funkciju postavio lično ministar Treća, sa zadatkom da pomogne pukovniku Luki.

SIC II DANAC

273

TFDVA MESEC dana pre toga odrzan je sudbonosni sastanak don '  Očea Mala, ministra Treće i kardinala iz Palerma. Kardinal im je kao za Đulijanov Testament i sva optuzujuća dokumenta.

Ministar Treća se uplasio. Testament mora biti unisten pre nego sto vojska obavi misiju. Ministar bi sada rado izmenio naređenja data Specijalnim snagama, sada već formiranim, ali vlada je bila pod tako snaznim pritiskom, naročito levičarskih partija, koje su protestovale tvrdeći da je Đulijano pod vladinom zastitom.

Sto se don Kročea tiče, Testament je predstavljao samo dodatnu komplikaciju, ali nije mogao da utiče na njegov pristup svemu tome. On je već bio odlučio da ubije Đulijana; smaknuće sestorice glavesina bilo je čin pred kojim se nije moglo zazmuriti, i on jednostavno nije imao alternativu. Đulijano, međutim, nije smeo pasti od ruke Prijatelja prijatelja, niti ga je smeo ubiti on lično. I suvise je veliki junak bio Turi Đulijano; čak ni Prijatelji ne bi mogli na dusi da nose tako krupan zločin kao sto je njegovo ubistvo. Navukli bi na sebe mrznju ćele Sicilije.

U svakom slučaju, don Kroče je uvideo da će morati da se prilagodi Trecinim potrebama. To je, naposletku, bio čovek koga je don jednoga dana zeleo da vidi u fotelji italijanskog premijera. "Evo kojeg bi kursa trebalo da se drzimo", reče on ministru. "Vi, svakako, nemate izbora, morate ganjati Đulijana. Ali gledajte da ga ne ubijete dok ja ne ponistim Testament, sto sam, jemčim vam, kadar da učinim."

Ministar, smrknut, klimnu glavom. Onda kliknu na dugme za mternu vezu i zapovednim tonom reče: "Posaljite mi inspektora." Nekoliko sekundi kasnije, visoki čovek ledenih plavih očiju uđe u prostoriju. Bio je vitak, lepo obučen, aristokratskoga lica.

»Ovo je inspektor Frederiko Velardi", reče ministar. "Upravo name-ravam da objavim njegovo imenovanje za sefa tajne policije na Siciliji. On će nam biti koordinator veze sa čelnim čovekom armije koju a jem na Siciliju." On upozna čoveka sa ovom dvojicom ponaosob 1 °DJasni Velardiju kakve im nevolje pričinjava Testament i kolika je 0 Pretnja demohrisćanskom rezimu.

»Dragi moj inspektore", reče ministar. "Molirn vas da don Kročea vazite kao mog ličnog predstavnika na Siciliji. Davaćete mu sve infor-

a°je koje bude trazio, bas kao sto biste meni lično. Razumete?" Inspektoru je trebalo vremena da prihvati ovaj poseban zahtev.

n a je razumeo. Zadatak mu je bio da upozna don Kročea sa svim

274

MARIO PUZO

ШШЈШС

275

planovima vojnih akcija u ratu protiv Đuhjana. Don Kroče će, zauzvrat, prenositi te informacije Đulijanu, tek toliko da ovaj bezi svojim progoniteljima do onoga časa kad don proceni da je kucnuo čas da se stavi tačka na karijeru čuvenog odmetnika.

"Sve ću informacije, dakle, davati don Kročeu?", upita inspektor Velardi. "Pukovnik Luka nije budala - uskoro će posumnjati da negde informacije cure, pa se moze desiti da me ukloni iz procesa planiranja."

"Ukoliko budete imali bilo kakve probleme", reče ministar, "samo mene izvestite. Sustina vase misije je da dođete do Testamenta i da Đulijana odrzite u zivotu, i na slobodi, dok Testament ne bude u nasem posedu."

Inspektor okrenu svoje hladne plave oči ka don Kročeu. "Sa zadovoljstvom ću vam sluziti", reče. "Ali morao bih prvo nesto da znam. Ako Dulijano bude uhvaćen pre nego sto Testament bude unisten, sta onda da radim?"

Don nije morao da bira reci; on nije bio vladin zvaničnik i mogao je iskreno da zbori. "E, to bi bila jedna nepodnosljiva nesreća."

IMENOVANJE PUKOVNIKA UGA LUKE za komandanta Specijalnih snaga za suzbijanje banditizma stampa je odusevljeno pozdravila kao nadahnut i mudar izbor. Novinari su brze-bolje isčeprkali sve njegove vojničke uspehe i nasiroko pisali o Lukinim medaljama za hrabrost, njegovom taktičkom geniju, tihoj i povučenoj prirodi, kao i činjenici da taj čovek, jednostavno, ne zna za neuspeh. Opisali su ga kao malog buldoga, a to je bio pravi izbor za obračun sa sicilijanskom svireposću.

Pre nego sto će povući prvi potez, pukovnik Luka je dobro proučio sva obavestajna dokumenta o Turiju Đulijanu. Ministar Treća ga je zatekao u kancelariji, zatrpanog fasciklama sa izvestajima i isečcima iz novina. Na ministrovo pitanje kada će povesti vojsku na Siciliju, pukovnik je blago odgovorio da upravo okuplja ljude i da je izvesno da će Dulijano i dalje biti tamo, ma koliko njemu, pukovniku, vremena trebalo da krene u akciju.

Pukovnik Luka je proučavao te izvestaje ćelu jednu sedmicu i naposletku dosao do izvesnih zaključaka. Shvatio je da je Dulijano genije gerilskog ratovanja i da dejstvuje po jedinstvenim operativnim metodima. Oko njega je uvek samo dvadeset ljudi, među kojima i

Kanio Silvestro, kao njegov lični telohranitelj, i Stefan Andolini, kao sef obavestajne sluzbe i veza sa don Kročeom i manjaskom mrezom. Teranova i Pasatempo su imali sopstvene bande i bilo im je dozvoljeno da operisu nezavisno od neposredne Đulijanove komande, sem u slučajevima kad se izvode sinhronizovane akcije. Teranova je bio zaduzen za otmice, a Pasatempo za prepade na vozove i banke, iza kojih je stajao um Turija Đulijana.

Pukovnik je dosao do otkrića da ćela Đulijanova banda, zapravo, ne broji vise od tri stotine ljudi. I kako je onda moguće, pitao se pukovnik, da ta ekipa radi već punih sest godina, kako su uspeli da savladaju kontingent karabinjera u celoj jednoj provinciji i da, pri tom, pod kontrolom drze gotovo sav sicilijanski severozapad? Kako su Dulijano i njegovi ljudi uspevali da umaknu velikim planinskim poterama za koje je vlada angazovala tako brojne snage? Jedini odgovor mogao bi biti da je Dulijano, kad god mu zatreba, regrutovao ljudstvo među sicilijanskim seljastvom. I onda, kad vlada pretrazi planine, ovi banditi na određeno vreme vraćali bi se u svoje varosi i sela, i nastavljali da zive kao obični seljaci. U skladu sa ovom pretpostavkom, mnogi zitelji Monteleprea morali su biti tajni pripadnici Đulijanove bande. Ali najvaznija je bila sama Đulijanova popularnost-, vrlo su slabi izgledi bili da će ga iko ikada izdati. Sem toga, ukoliko Dulijano otvoreno pozove narod na revoluciju, nema sumnje da će se hiljade i hiljade

sjatiti pod njegov steg.

Najzad, jos nesto je golicalo pukovnikovu mastu - ta Đulijanova nevidljivost. Pojavio bi se na nekom mestu i onda, naprosto, ispario. Sto je pukovnik Luka vise čitao, to su njegovi utisci o buntovnom sicilijanskom mladiću bili snazniji. A onda je naisao na nesto ohrabrujuće, na slabu tačku na koju bi odmah mogao da udari. Moze se ispostaviti da to i nije bilo nista naročito, ali će, u dugoročnom smislu,

svakako biti od značaja.

Dulijano je često pisao stampi, i ta pisma su poslovično počinjala frazom: "Ako mi - u sta sam ja sklon da poverujem - nismo neprijatelji, vi ćete ovo pismo objaviti...", da bi u potonjim redovima izneo svoje viđenje najnovijih svojih razbojničkih poduhvata. Ovu uvodnu rečenicu pukovnik Luka je dozivljavao kao pretnju, prinudu. A sadr-zina pisama bila je čista neprijateljska propaganda. Mogla su se tu naći objasnjenja pojedinih otmica, pljački, uz napomenu da je novac zavrsio u dzepovima sicilijanskih siromaha. Kad bi Dulijano imao vatreni obračun sa karabinjerima i pobio neke od njih, uvek bi stam-m ooslao pismo u kojem obrazlaze da je takva sudbina ratnika i da u

276

MARIO PUZO

ЖШЈШС

277

ratu vojnici nuzno ginu. Bile su tu i neposredne molbe karabinjerima da odustanu od borbe. Posle likvidacije sestorice mafijaskih glavesina Dulijano je poslao pismo u kojem objasnjava da je jedino ovakvim postupkom mogao da pomogne seljacima da dođu do toliko potrebne zemlje, koja im pripada sto po samom zakonu, sto po moralnim načelima.

Pukovnik Luka čudom nije mogao da se načudi kako je vlada uopste dozvolila da ova pisma budu objavljena. Zabelezio je sebi u podsetnik da će obavezno pitati ministra Treću o mogućnosti za uvođenje vanrednog stanja na Siciliji. Jer, od posebnog je značaja bilo odseći Đulijana od javnosti.

Luka je trazio bilo kakav podatak koji bi nagovestio da Dulijano ima neku zenu, ali nista nije mogao da iskopa. Premda je u pojedinim izvestajima bilo naznaka da banditi povremeno odlaze u bordele u Palermu, te da je Aspanu Pisota nepopravljivi zenskaros, Dulijano je, reklo bi se, ziveo bez seksa punih sest godina. Pukovnik Luka, i sam čovek italijanske krvi, prosto nije mogao da poveruje da je tako nesto moguće. Mora da postoji neka u Montelepreu, a kad je pronađu - pola posla biće zavrseno.

Od interesantnih informacija Luki je paznju privukla ona o neobičnoj privrzenosti Turija Đulijana majci i jednakoj vezanosti majke za svoga sina. Dulijano je bio bespogovorno odan sin, ali se prema majci odnosio s naročitim obozavanjem. Pukovniku Luki to nije promaklo. Ako Dulijano stvarno nema neku zensku, i majka bi mogla da posluzi kao mamac.

Kada je obavio pripreme, pukovnik Luka pristupio je organizova-nju ljudstva. Najvaznije mu je bilo naimenovanje kapetana Antonija Perence za prvog ađutanta i ličnog telohranitelja. Kapetan Perenca je bio krupan, gotovo debeo čovek dobroćudnog lica i blage naravi, ali pukovnik Luka gaje video na delu i poznavao kao izvanredno smelog vojnika. U vremenu koje dolazi, moze se dogoditi da upravo kapetanova smelost pukovniku sačuva glavu na ramenima.

Septembra meseca 1949. godine pukovnik Luka stigao je na Siciliju sa prvim kontingentom od dve hiljade ljudi. On se nadao da će to biti dovoljno; nije zeleo da učini Đulijana jos slavnijim tako sto će sa sobom povesti armiju od pet hiljada ljudi. Pa i taj Dulijano je, mislio je pukovnik, samo jedan bandit s kojim će oni, u najkraćem roku, iako izaći na kraj.

Prva me.ru koju će pukovnik preduzeti bila je da izda naređenje sicilijanskim novinama da obustave objavljivanje Đulijanovih pisama.

Drugi korak bilo je hapsenje Đulijanovog oca i majke pod optuzbom za saučesnistvo sa sinom. Onda je uhapsio i zadrzao na saslusanju tajne članove Đulijanove bande. Svi koji su uhapseni prebačeni su u zatvore u Palermu, koje su obezbeđivale jake snage pukovnika Luke. Sve te akcije sprovedene su po zakonima uspostavljenim u vreme Musolinijevog fasističkog rezima koji su jos bili na snazi.

Đulijanova kuća detaljno je pretrazena. Karabinjeri su otkrili tajne prolaze. La Venera je uhapsena u Firenci. Pustena je gotovo istoga časa kad je izjavila da uopste ne zna za te podzemne prolaze. Nije oslobođena zato sto su joj poverovali, već stoga sto je inspektor Velardi procenio da će, ako je puste, Dulijano ubrzo doći da je vidi.

Italijanska stampa je kovala pukovnika Luku u zvezde; eto, najzad, čoveka koji se moze smatrati "ozbiljnim". Ministar Treća je sav blistao - postavio je pravu ličnost na pravo mesto. Njegovo odusevljenje dostiglo je vrhunac kada je primio pismo od premijera, u kojem mu pred-sednik italijanske vlade čestita za angazman Uga Luke. Jedino don Kroče nije bio bogzna kako zadivljen razvojem događaja.

PRVOG meseca Turi Dulijano je proučavao Lukine akcije i raspoređivanje karabinjera. Divio se pukovniku sto je mudro procenio značaj Đulijanove veze sa stampom i zabranio novinama da objavljuju odmetnikova pisma, uskraćujući mu tako sustinski vaznu komunikaciju sa narodom Sicilije. Ali kada je pukovnik Luka, pod optuzbom da sarađuju sa Đulijanom, počeo da hapsi zitelje Monteleprea - i krive i neduzne, svejedno - to divljenje prometnulo se u čistu mrznju. A kad su mu uhapsili roditelje, Đulijana obuze hladan, ubilački gnev.

Dva je dana Dulijano sedeo u svojoj pećini, duboko u nedrima Kamarate. Kovao je plan i razmatrao svoja saznanja o vojsci pukovnika Luke koja je brojala dve hiljade karabinjera. Barem hiljadu njih stacionirano je bilo u samom Palermu i okolini grada, isčekujući da se Dulijano pojavi i pokusa da izbavi svoje roditelje. Drugih hiljadu karabinjera bili su koncentrisani u oblasti oko varosi Montelepre, Pja-ni dei Greči, San Đuzepe Jato, Partiniko i Korleone, među čijim je ziteljima bilo mnostvo tajnih članova bande koje je Dulijano u svakom trenutku mogao da regrutuje.

Pukovnik Luka se sa stabom smestio u Palermo, gde je bio neranjiv. Oni sto mu ne zele dobro odatle će morati nekako da ga izmame, a to neće ići lako.

278

MARIO PUZO

Turi Đulijano je kanalisao gnev u zahtevan proces taktičkog pla . ranja. Činio je to po jasnom aritmetičkom obrascu, prostom ko dečia igra. Ti bi planovi gotovo uvek upalili, a ako i ne bi - uvek mu je preo stajala mogućnost da se, jednostavno, izgubi u planini. Bilo kako bilo Đulijano je znao da sve zavisi od nepogresive egzekucije. Savrsenstvo' do najsitnije pojedinosti, to je recept za uspeh.

On pozva Aspanua Pisotu u pećinu i obelodani mu svoje planove. Kasnije će drugim glavesinama - Pasatempu, Teranovi, kaplaru Silvestru i Stefanu Andoliniju - biti otkriveni pojedini delovi opste strategije, taman onoliko koliko oni treba da znaju da bi izvrsili svoje zadatke.

SEDISTE KARABINJERA u Palermu bilo je ujedno i finansijska centrala vladinih snaga raspoređenih na Siciliji. Svakoga meseca kamion pod jakom pratnjom isao bi od garnizona do garnizona, od grada do grada, od sela do sela, do poslednjeg provincijskog staba. Plaćalo se gotovinski, a za svakog vojnika bila je spremna posebna koverta, Sa banknotama i metalnim apoenima, do u zadnju liru, sve pod konac. Ove koverte su spustane u drvene kutije sa uzanim otvorima, a njih bi zatim utovarali na kamion koji je nekada američkoj vojsci sluzio za transport oruzja.

Vozač je bio naoruzan pistoljem, a vojni blagajnik, na mestu suvozača, nosio je pusku. Kad je kamion, s tovarom od ko zna koliko miliona lira, izasao iz Palerma, put su mu, kao izvidnica, krčila tri dzipa, svaki sa isturenom mitraljeskom cevi i četvoricom ljudi, plus jedan transporter sa dvadeset tesko naoruzanih ljudi, sa masinkama i puskama. Iza kamiona sa parama isla su jos dva vojna vozila, svako sa po sest ljudi. Sva ta vozila imala su radijsku vezu sa Palermom, ili najblizom kasarnom s karabinjerima, za slučaj da im pritreba pojačanje. Niko se nije ni pribojavao mogućeg napada - koji će se to bandit usuditi da nasrne na takvu silu? To bi bilo čisto samoubisfvo.

Karavan je iz Palerma krenuo ujutro, a prvi odmor je bio u varosi Tomazo Natale. Odatle su izasli na planinski put sto vodi u Montele-pre. Blagajnik i njegovi strazari znali su da će dan biti dug, pa su vozili brzo. Ne zastajući, jeli su salamu i hleb i natezali vino iz flasa. Uz salu i smeh, vojnici na dzipovima koji su isli napred zaboravise malo na oruzje, spustivsi ga na pod vozila. Ali kada je karavan presao preko poslednjeg brda, bas tamo gde put počinje da se spusta ka Montele-preu, oni u čudu primetise da se ne moze proći od nekih ovaca; na dru-

279

se isprećilo ćelo stado, i to pcr»oveliko. Dzipovi na čelu kolone probi-!" s£ nekako kroz more belog гигцпа, dok su vojnici vikali na pastire u deći od grubog sukna. Vojska je s jedva čekala da stigne u hlad baraka . pojede nesto toplo, da poskida __ sve sa sebe i baci se u krevete, ili da sebi oduska kartajući se u popodnevnoj pauzi. Nikakva im opasnost ne preti; u Montelepreu, udaljen=aoin nekoliko kilometara, smesten je garnizon od pet stotina ljudi poo J komandom pukovnika Luke.

Kada su se osvrnuli, vojnici iz <, prvih dzipova videli su kako kamion sa platama ulazi u ono more ovaca;3) ali nisu primetili da je tamo i zastao, jer se sada zivotinje nisu razmak^ kao kad je prolazila prethodnica.

Pastiri su pokusavali da rasčiste put. Toliko su time bili zauzeti da, izgleda, nisu ni zapazili da oni otpozadi trube li trube, da vojnici viču, smeju se i psuju na sav glas. A ojj-pet, nikome nije padalo na pamet da ima razloga za uzbunu.

A tada se, odjednom, ona sestrica čobana zbise uz kamion s novcem. Dvojica izvadise oruzje iz n» ejara i hitro isterase vozača i blagajnika iz kabine. Razoruzase dvojicu^ karabinjera. Ostala četvorica počese da izbacuju kutije s parama iz k^^iiona. Pasatempo je bio na čelu ove bande; i njegovo divljačno lice i drzanje rođenog siledzije preplasise vojnike isto koliko i oruzje.

U istom času padine oko drvima zavrvese od bandita naoruzanih puskama i masinkama. Dva vcr,jna vozila sto behu pozadi ostadose bez guma; napadači su ih izbusiljj mecima, a onda Pisota stade ispred kola na čelu. "Polako izađite, b^z oruzja, i večeras ćete jesti spagete u Palermu", pozva on vojnike. >s ^emojte da se junačite, nećemo vas novac da uzmemo."

Daleko napred, transporter i| y\ dzipa behu već stigli do podnozja poslednjeg brda i svaki čas je trgalo da uđu u Montelepre. Tek tada oficir najvisi po činu primeti da jza njih nema nikoga. U međuvremenu se jos vise ovaca isprečilo na pUtu i potpuno ih odseklo od ostatka konvoja. On se preko radija ob^-ati posadi jednog od onih dzipova i nalozi im da se odmah okrenu* i vrate. Rukom dade znak drugom vozilu da stane kraj puta i tu če^a.

Dzip se okrenuo i uputio natrag, uz brdo niz koje se upravo bese spustio. Na pola puta naići će n^a vatru iz masinskog naoruzanja. Četvorica u dzipu su izresetana. ISjjko vise nije kontrolisao vozilo koje )e izgubilo pravac i lagano krenuo unatrag, nizbrdo, ka drugim koli-nia u konvoju.

Onaj oficir iskoči iz dzipa i  zaurla na ljude iz transportera da svi smesta izađu i pripreme se za bo»rbu. Druga dva dzipa poletese napred

280

MARIO PUZO

poput preplasenih kobila, ali sva ta sila bila je z na. ;*su mogli da dopru do kamiona s nov е na drugoj strani brda; nisu, stavise bili u stanhT Banove ljude, koji su u istom t^tS omh koverata sa platama u dzepove i gde god su Banovi ljudi su bili raspoređeni na obLj napada bio bi začelo sasečen,

On nalazio

t*     "

MONTELEPREJSKI NAČELNIK je zeljno isčekivao blagajnika. Krajem meseca uvek je bio kratak s novcem i, kao svi muski, uveliko sanjario o noći koju će provesti u Palermu, u nekom dobrom restoranu, sa lepirn zenama i prijateljima. Kad je pripucalo, potpuno se unezverio. Pa ne bi se valjda taj Đulijano usudio da napadne neku njegovu patrolu tako, usred bela dana, naročito ne sada, kad je samo u ovu oblast prispelo pojačanje od pet stotina ljudi pukovnika Luke!

U tom času, načelnik se trgnuo od gromke eksplozije na samoj

kapiji kasarne Belampo. Jedno od parkiranih oklopnih vozila odletelo

je u vazduh i sad je tinjalo zivim ognjem, nalik kakvoj narandzastoi

buktinji. Onda do načelnikovih usiju dopre stektanje mitraljeza iz

pravca puta za Kastelvetrano i priobalni grad Trapani, praćeno nepre-

kidnim zveketanjem lakseg naoruzanja iz podnozja planina, izvan

varosi. Video je kako njegove patrole, dotle rastrkane po Montelepreu,

hitaju ka kasarni, sto u dzipovima, sto peske, spasavajući goli zivot.

I tek posle nekog vremena sinu mu da je to Turi Đulijano, svim ras-

polozivim snagama, udario po garnizonu od petsto ljudi pukovnika

Luke,

SA VISOKE LITICE ponad Monteleprea, Turi Đulijano je kroz dvogled posmatrao prepad na konvoj sa platama. Okrenuvsi se za devedeset stepeni, gledao je bitku koja se vodila na gradskim ulicama J frontalni udar na kasarnu Belampo, te pokrete karabinjera na priobalnim putevima. Sve njegove glavesine savrseno su obavljale poverene im zadatke. Pasatempo i njegovi uzeli su karabinjerske plate, Pisotaje, tamo pozadi, onesposobio karabinjere, Teranova i njegovi, pojačani novim regrutima, napali su kasarnu Belampo i odsekli patrole karatu-

SICILIJANAC

281

a Ljudi pod neposrednom Đulijanovom komandom kontrolisali n' p0dnozje planine. A Stefan Andolini, pravi pravcati Fra Djavalo, pripremao je veliko iznenađenje.

n SVOM STABU u Palermu, pukovnik Luka primio je vesti o otetom kamionu sa platama za karabinjere. I učinio je to - barem su tako mislili njegovi podređeni - sa neobičnim mirom. Duboko u sebi, međutim, mogao je samo da zavidi Đulijanu na lukavosti i pita se otkud li njemu informacije o rasporedu trupa. Četiri karabinjera poginula su u tom prepadu, a jos ih je deset bilo ubijeno u rovovskoj bici sa Đulijanovim snagama.

Pukovnik Luka je jos razgovarao telefonom, primajući izvestaje o broju zrtava, kada je kapetan Perenca uleteo u sobu; masivna čeljust tresla mu se od uzbuđenja. Upravo je izvesten da su neki banditi ranjeni, da je jedan poginuo i da je njegovo telo ostalo na bojnom polju. Poginuli bandit identifikovan je po dokumentima koji su kod njega pronađeni, a prepoznala su ga, lično, i dva zitelja Monteleprea. Mrtvac je bio niko drugi do Turi Đulijano.

Protivno svim uobičajenim merama opreza, oglusivsi se o zov zdrave pameti, pukovnik Luka očas bi preplavljen osećanjem trijumfa. Grudi mu nabreknuse od ponosa. Toliko je u vojnoj istoriji izvojevano velikih pobeda, toliko je bilo sjajnih taktičkih manevara čiji su učinak, eto, ponistile sitne lične nesreće. Zalutali metak, silom usuda i nekom čarolijom vođen, trazio je i pronasao dusu velikog bandita. Ali trenutak pomame prođe i pukovnik je ponovo s najvećim oprezom razmatrao novonastale okolnosti. Mnogo bi to bilo, da je Đulijano pao, mnogo, i suvise; to vrlo lako moze biti zamka. Ali ako i jeste zamka, on će u nju ući, da uhvati onog ko ju je postavio.

Pukovnik Luka je obavio sve pripreme, pa je organizovana leteća

olona pred kojom mogući napadač nije imao nikakve sanse. Napred

su isia oklopna vozila, a za njima blindirani automobil sa pukovnikom

ukom i inspektorom Frederikom Velardijem, koji je insistirao na

orne da i on pomogne u identifikaciji tela, ali je zapravo hteo da se

veri °a kod ubijenoga nije Testament. Iza Lukinog vozila kretali su

vojni transporteri sa ljudima u punoj borbenoj gotovosti, s oruzjem

^°vtovs' Čak dvadeset dzipova, krcatih naoruzanim padobranci-

a> isli su kao prethodnica. Garnizon u Montelepreu dobio je nare-

je da čuva sve prilaze gradu i postavi osmatračnice na obliznjim

282

MARIO PUZO

siuujmc

283

planinama. Pesadijske patrole, jake u ljudstvu i do zuba naoruzan bile su raspoređene uz drum, čitavom duzinom, sa obe strane

Za manje od sat vremena pukovnik Luka i njegova leteća kolona stigli su u Montelepre. Niko ih nije napao; takvo ispoljavanje sile bilo je ipak preveliki zalogaj za bandite. Ali pukovnika je čekalo razočaranje.

Inspektor Velardi je rekao da ne postoji ni najmanja mogućnost daje onaj les, u međuvremenu prebačen u ambulantu kasarne Belam-po, les Turija Đulijana. Metak koji je ubio tog čoveka potpuno mu je unakazio lice, pa se crte nisu mogle razaznati, ali je inspektor Velardi, na osnovu onoga sto se dalo videti, bio izričit u tvrdnji da to nije onaj koga traze. Bila je to, ipak, zamka, a Đulijano se, očito, nadao da će pukovnik pohitati na lice mesta s manjom pratnjom i tako i sam uleteti u zasedu. Pukovnik Luka je naredio da se preduzmu sve mere predostroznosti, ali je pozurio da se vrati u Palermo, u svoj stab; hteo je lično da izvesti Rim o ovome sto se dogodilo i da, pri tom, spreči da neko posalje pogresan izvestaj o Dulijanovoj navodnoj smrti. Pro-verivsi najpre jesu li mu svi vojnici na odgovarajućim pozicijama, za slučaj da pokusaju da im postave zasedu, on uskoči u jedan od onih brzih dzipova na čelu kolone i krenu ka Palermu. Inspektor Velardi je isao sa njim.

Pukovnikova zurba spasla im je zivote. Dok se leteća kolona priblizavala Palermu, sa Lukinim automobilom u sredini, začula se zaglusu-juća eksplozija. Vozilo u kojem se pukovnik dovezao do Monteleprea odletelo je u paramparčad; razbacani zapaljeni delovi kotrljali su se niz padinu. U transporteru koji je isao neposredno iza automobila osmorica su poginula, a petnaest od ukupno trideset vojnika zadobilo je lakse i teze povrede. Od dvojice oficira koji su isli Lukinim automobilom nije ostala kost na kosti.

Kad je pukovnik Luka pozvao ministra Treću da mu saopsti lose vesti, zamolio ga je i da one tri hiljade ljudi sto su čekali na kopnu pod hitno brodovima prebaci na Siciliju.

odobrenjem

rrađana Monteleprea i oblasti oko Palerma bačeno je u zatvor, gde .uJ oslanjajući se na specijalne metode, saslusavao pukovnik Luka, s . - -i-^nVmsćanske vlade u Rimu. Sa prvim sumrakom počinjao je do zore i građani su bili praktično zatoče-putnici bez specijalnih propusnica odmah tera-i provincija bila je pod zvaničnom strahovladom, j x". --         strepnjom, Don Kroče je gledao kako se okolnosti okreću protiv Đulijana.

DON KROČE je znao da će se ovi pohodi nastaviti sve dok su Dulija-novi roditelji u zatvoru i zato je udesio da oni budu pusteni.

Nije, međutim, mogao da spreči priliv novih snaga, i sada su dve hiljade vojnika drzale gradić Montelepre i okolinu. Dodatnih tri hiljade ljudi upućeno je na pretrazivanje planinskoe uodrucia. Sedam stoti-

Dvadeset eeftrfo poglavlje

PRE DOLASKA Lukine armije, dok je mogao da ulazi u Montelepre kad mu se prohte, Đulijano je često viđao Justinu Feru. Ponekad bi dolazila do njegovih, u nabavku ili da primi novac koji je slao njenim roditeljima. Dugo nije primećivao u kakvu je lepu mladu zenu izrasla, ali ju je onda, jednoga dana, ugledao na ulicama Palerma sa njenim roditeljima. Otisli su, porodično, do grada da za Festu kupe odeću koja se nije mogla nabaviti u malenom Montelepreu. Đulijano i članovi njegove bande svratili su pak do Palerma da popune zalihe.

Đulijano pre toga Justinu nije video pet-sest meseci, a ona je u međuvremenu izrasla i postala vitkija. Za Sicilijanku je bila visoka, dugih nogu nesigurnih u tek kupljenim cipelama sa visokim potpeticama. Tek joj je sesnaest leta bilo, ali to lice i telo već behu procvetali u suptropskoj klimi Sicilije; telesno, bila je već sazrela kao zena. Kosa prikupljena u pundu, nalik kakvoj crnoj kruni ukrasenoj trima česljići-ma sto su podsećali na dragulje, otkrivala je dugačak i zlatast vrat kao u onih Egipćanki na vazama. Velike, ogromne oči imale su onaj ispitivački pogled, ali usne, iako čulne, odavale su daje izuzetno mlada. Na sebi je imala belu haljinu ukrasenu kosom crvenom tračicom.

Toliko je to divotan prizor bio daje Đulijano dugo gledao u devoj-ku, ne mogavsi oka sa nje da skine. Sedeo je u basti jednog kafea, okruzen svojim ljudima rastrkanim za susednim stolovima, kad se Justina pojavila u pratnji majke i oca. Oni videse Đulijana. Justinin otac je hodao kamenoga lica, ni na koji način ne stavivsi do znanja da ga je prepoznao. Majka je uputila kratak pogled. Samo je Justina gledala pravo u njega dok je prolazila. Njenim venama teklo je dovoljno sicilijanske krvi da ne prekorači granicu, a to bi učinila kad bi ga u datoj situaciji pozdravila, ali je tako istrajno zurila u njegove oči da se Đulijanu načas učinilo kako joj usnica drhti, kao da se devojka trudi da suzbije osmeh. Na suncem okupanoj ulici, ona je bila jezer-

(~f*   tr^n^roiJ-e   ртгл*-1л^4-;     ------------     -

otkad se odmetnuo, Đulijano vere u ljubav nije imao. U ljubavi je . APO potčinjenost i smatrao je da u njoj lezi seme kobne izdaje, ali u me času pohodise ga dotad neslućena osećanja - dođe mu da klek-e pred drugim ljudskim bićem i dobrovoljno se zakune na ropstvo, iemu tako tuđe u bilo kom obliku. U tom snaznom čuvstvu tada

nije prepoznao ljubav.

Mesec dana kasnije Đulijano je shvatio da je potpuno opsednut sećanjem na Justinu Feru kako stoji na ulici u jezeru od zlatnih sunčevih zraka. Dokonao je da to mora biti puka telesna zudnja, posto već neko vreme nije sebi mogao da priusti strasne noći sa La Venerom. A onda je, snatreći, uvideo da ne zudi on samo za tim da vodi ljubav sa Justinom, već da bi voleo s njom da provodi vreme lutajući planinama, da joj pokaze sve pećine, dolinice pune cveća, da joj kuva na logorskoj vatri. Jos je imao onu gitaru, majka ju je sačuvala, i mastao je kako će svirati Justini. Pokazaće joj pesme koje je napisao posled-njih godina, od kojih su neke i objavljene u sicilijanskim novinama. Padalo mu je, stavise, na pamet da se usunja u Montelepre i ode do Justinine kuće, uprkos činjenici da varos drzi dve hiljade pripadnika Lukinih specijalnih snaga. Uspeo je, ipak, da se urazumi, svestan da se u njegovoj dusi zbiva nesto opasno.

Sve je to bila puka budalastina. U njegovom zivotu postoje samo dve mogućnosti. Ili će ga ubiti karabinjeri, ili će pronaći utočiste u Americi, a ako nastavi da sanjari o toj devojci, Amerika kao izlaz svakako otpada. Morao je nekako da je istera iz svojih misli. Ako je zavede, ili je odvede od kuće, njen će mu otac postati smrtni neprijatelj, a takvih je Đulijano već i previse imao. Jednom je isibao Aspanua zato sto je zaveo maloletnicu, a u toku godina hajdukovanja nad trojicom svojih ljudi izvrsio je smrtnu kaznu zbog silovanja. Ali nije mogao da se otrese tog osećanja prema Justini; zeleo je da je učini srećnom, da ga ona zavoli, da mu se divi, da ga vidi u onom svetlu u kojem je on nekada video samoga sebe. Zeleo je da je pogleda u oči i u njima

vidi ljubav i poverenje.

Njegov taktički um do u tančine je razmotrio sve mogućnosti. Već je bio odlučio koje će korake preduzimati. Ozeniće se tom devojkom. U tajnosti. Niko to neće znati sem njenih i, naravno, Aspanua Pisote i nekolicine najpouzdanijih članova bande. Kad god okolnosti budu dozvoljavale da je vidi, poslaće po nju i ona će pod pratnjom doći u planine, da dan ili dva provedu zajedno. Opasno je biti zena Turija

1-----J: A" inctina ode za Ameriku, gde će

286

MARIO PUZO

ga čekati dok i on ne utekne preko okeana. Postoji samo jedan D blem. Sta li Justina misli o njemu?

KAEZERO FERA je tajno pripadao Đulijanovoj bandi punih pet god' na, isključivo kao informator; nikada nije učestvovao u akcijama On i njegova zena poznavali su Đulijanove roditelje, bili su komsije - Fere su takođe zivele u Via Beli, desetak kuća dalje od Đulijanovih. Fera je bio obrazovaniji od većine ljudi u Montelepreu i nije voleo seoske poslove. Jednoga dana, kada je Justina, jos devojčica, izgubila novac, a Dulijano joj gubitak nadoknadio i poslao je kući s porukom da će ona i njeni od toga časa biti pod njegovom zastitom, Kaezero Fera posetio je Mariju Lombardo i ponudio svoje usluge. U Palermu i samom Montelepreu prikupljao je informacije o kretanju karabinjerskih patrola, kao i o kretanju bogatih trgovaca koje će Đulijanova banda potom oteti, a otkrivao im je i identitet policijskih dousnika. Dobijao je deo plena od otmica, pa je u Montelepreu otvorio kafanicu, sto mu je takođe bilo od koristi u njegovim tajnim aktivnostima.

Kad se njegov sin Silvio vratio iz rata kao socijalistički agitator, Kaezero Fera ga je isterao iz kuće. Ne zato sto se nije slagao sa sinovljevim uverenjima, već zbog opasnosti u koju je Silvio dovodio ćelu porodicu. Nije imao nikakve iluzije u vezi sa demokratijom, niti sa vlastima u Rimu. Podsetio je Turija Đulijana na obećanje koje mu je dao, da će stititi porodicu Fera, i Dulijano je učinio sve sto je moguće kako bi zastitio Silvija. I, kad je Silvio ubijen, Dulijano je obećao ozalosćenom ocu da će mladićeva smrt biti osvećena.

Fera za to nikada nije krivio Đulijana. Znao je da je Turija Đulijana pokolj kod Portela dela Đinestre duboko potresao, daje ovaj zbog toga tesko patio i da ga sećanje na taj masakr i dalje muči. Rekla mu je to njegova zena, koja je satima slusala priče Marije Lombardo o njenom sinu. O tome kako su svi bili srećni pre onog strasnog dana kada su karabinjeri ranili Turija i kada je on bio prinuđen, protivno svojoj dobroj naravi, da ubije. I, naravno, svako ubistvo počinjeno od tada naovamo bilo je neizbezno, zli su ljudi Turija naveli na takve postupke. Marija Lombardo je svako ubistvo opravdavala, svaki zločin, ali klonula bi kad bi se povela priča o pokolju kod Portela dela Đinestre. U, dečica rastrgnuta mitraljeskom vatrom, bespomoćne zene tako pobijene... Kako ljudi uopste mogu da pomisle da bi njen sin učinio nesto takvo? Pa nije li on zastitnik siromasnih, prvak Sicilije? Nije li se blaga i blaga nadavao gladnim Sicilijancima bez krova nad glavom? Nikada

SHIIIJVNAI

287

nje

.    Turi ne bi mogao da izda takvo naređenje, da počini takav masa-i/ Tako se Marija Lombardo svojoj komsinici zaklela nad statuetom rne Bogorodice, i potom su njih dve plakale, zagrljene.

Godinama je Kaezero pokusavao da pronikne u misteriju, da sazna sta se stvarno dogodilo kod Portela dela Đinestre. Da nisu Pasa-tempovi mitraljesci naprosto pogresno procenili ugao i zapucali nize nego sto je trebalo? Da nije mozda Pasatempo, krvozedan kakav jeste, a po tome je nadaleko poznat, pobio te ljude onako, iz čistog zadovoljstva? Ilije, mozebiti, ćela ta operacija i osmisljena i izvedena s ciljem da se nanese nepopravljiva steta Turiju Đulijanu? Mozda je tamo bila jos neka grupa ljudi koji su zapucali iz mitraljeza, neki koji nisu bili pod Đulijanovom komandom, već su mozda otisli tamo po nalogu Prijatelja prijatelja ili, ko zna, neke frakcije u tajnoj policiji? Ničije ime Kaezero Fera nije brisao sa liste osumnjičenih, ničije sem Đulijanovo. Jer, ako je on kriv za taj pokolj, onda će se ionako čitav svet u kojem zivimo srusiti. Voleo je Đulijana kao da mu je sin. Gledao ga je kako iz dečaka izrasta u muskarca, i ni u jednom jedinom trenutku taj momak nije pokazao ni najmanji znak pokvarenosti niti zlobe.

I tako je Kaezero Fera drzao sirom otvorene oči i usi. Častio je pićem druge tajne članove bande, one koji nisu dospeli zatvora kod pukovnika Luke. Hvatao bi deliće razgovora Prijatelja prijatelja koji su ziveli u Montelepreu i povremeno navraćali u njegovu kafanu da piju vino i igraju karte. Jedne noći čuo je kako razgovaraju, glasno se sme-jući, o tome kako su "Zivotinja" i "Đavo" posetili don Kročea i kako je veliki don ta dva ozloglasena čoveka pretvorio u saptave anđelčiće. Feri je ova pojedinost bila posebno zanimljiva i on je, vođen nepogresivim instinktom sicilijanske paranoje, uspeo da sabere dva i dva. Ti sto su otisli kod don Kročea bili su, očigledno, Pasatempo i Stefan Andolini. Pasatempa su često zvali Zivotinja, dok je Andolinijev banditski nadimak bio Fra Djavalo. O čemu oni to imaju da razgovaraju sa don Kročeom u njegovoj kući u Vilabi, tako daleko od Đulijanove baze u planini? Fera odmah posla svog mlađeg sina, pubertetliju, do Kuće Đulijanovih sa hitnom porukom. Dva dana kasnije sastao se sa Đulijanom u planini. Ispričao je Turiju sta je imao. Mladić nije iska-30 "ikakvo osećanje i samo ga je zakleo na ćutanje. Fera vise nista mje čuo o tome. Prosla su tri meseca i Dulijano ga je ponovo pozvao.

cekivao je da će tom prilikom čuti sta su preduzeli u vezi sa Pasa-temP°m i Andolinijem.

Dulijano i njegovi ljudi krili su se duboko u planinama, izvan ornasaja vojske pukovnika Luke. Kaezero Fera je putovao noću, da

288

MARIO PUZO

bi se sa Aspanuom Pisotom nasao na ugovorenom mestu, odakle su produzili do logora. Stigli su tek sutradan rano ujutro i čekao ih je topao doručak. Obrok je bio pazljivo pripravljen i postavljen na sto na rasklapanje, sve sa stolnjakom i srebrninom. Turi Đulijano je na sebi imao svilenu belu kosulju i zutomrke pantalone od finog platna uvučene u smeđe, izglancane čizme; kosa mu je bila sveze oprana i očesljana. Nikada nije tako dobro izgledao.

Pisota je dobio voljno i Đulijano sede sa Ferom. Mladiću je, činilo se, bilo neprijatno. On reče, zvaničnim tonom:

"Hoću da ti zahvalim za informaciju koju si mi dao. Sve je pro-vereno i sada znam da je to sto si javio bilo tačno. I to mi je bilo od velikog značaja. Ali sada sam po tebe poslao da bismo razgovarali o nečemu drugome. Znam da će te to iznenaditi i nadam se da te neću uvrediti."

Fera se malo uznemirio, ali učtivo reče: "Nikada ti ne bi mogao da me uvredis, toliko ti dugujem." Đulijano se na to osmehnu; bese to onaj iskreni, siroki osmeh koji je Fera na njegovom licu viđao jos dok je Đulijano bio mali.

"Pazljivo me slusaj", reče Đulijano. "Ovaj razgovor sa tobom mi je prvi korak. I ako ne dobijem tvoj pristanak, dalje neću ići. Nemoj sada u meni da gledas vođu bande; obraćam ti se kao Justininom ocu. I sam znas da je lepa, mora da ti se mnogi varoski mladići povazdan motaju ispred praga. A ja znam da si ti njenu čestitost brizljivo čuvao i sačuvao. Moram ti reći da mi je ovo prvi put u zivotu da osećam ovako nesto. Zelim da se ozenim tvojom kćerkom. Ako kazes 'ne', nikada vise ni reč o tome neću progovoriti. Ostaćes mi prijatelj, i tvoja će kćerka ostati pod mojom posebnom zastitom, kao sto je i do sada bila. Ako kazes 'da', onda ću pitati tvoju kćerku dopada li joj se moja zamisao. Ukoliko me odbije, stvar će biti zavrsena."

Kaezero Fera bio je toliko zaprepasćen ovom besedom da je jedva promucao: "Daj da razmislim, daj da razmislim..." I dugo je ćutao. Kad je progovorio, obratio se sagovorniku sa najvećim postovanjem. "Nema čoveka na svetu koga bih svojoj kćeri pozeleo za muza vise nego tebe", reče. "I znam da bi se i moj sin Silvio, Bog da mu dusu prosti, slozio sa mnom." Onda opet stade da muca. "Jedino me brine bezbednost moje kćerke. Da ti je Justina zena, pukovnik Luka bi bez sumnje iskoristio svaki izgovor daje uhapsi. I Prijatelji su sada tvoji neprijatelji, i oni bi mogli da joj naude. A tebi ostaje ili da pobegnes u Ameriku, ili da umres ovde, u planini. Ne bih zeleo da mi ona tako rano ostane udovica. Molim te, oprosti mi sto govorim ovako iskrp-

289

n0. Taj brak bi, opet, i tvoj zivot silno iskomplikovao, a to je ono sto me najvise brine. Srećni mladozenja zaboravlja na sve zamke, neoprezan je, ne obraća paznju na neprijatelje. Zbog tog braka bi mogao da pogines. otvoreno ti to kazem jedino iz naklonosti i postovanja koje prema tebi osećam. Ovo je nesto sto se moze ostaviti za neko bolje vreme, kad ćes lakse moći da sagledas svoju budućnost i mudrije da je isplaniras." Kad je zavrsio, Fera nastavi budno da motri Đulijana, da vidi da li mu se izrečeno dopalo.

Ali svojim ga je odgovorom samo oneraspolozio. I, Feri nije bilo tesko da u Đulijanovoj patnji prepozna razočaranje mladog zaljubljenog čoveka. To mu se učinilo toliko neobičnim da je bez razmisljanja

rekao:

"Nisam te odbio, Turi."

Đulijano uzdahnu. "Mislio sam ja na sve to. Evo moga plana. Ozenio bih se tvojom kćerkom tajno, da niko ne zna. Ceremoniju bi obavio opat Manfredi. Venčali bismo se ovde, u planinama. Ma gde dru-gde bilo bi i suvise opasno za mene. Ali mogu da sredim da ti i tvoja zena dođete ovamo sa kćerkom i da prisustvujete venčanju. Ona bi ostala sa mnom tri dana, a onda bih je poslao nazad, kod vas. Ako bi i postala udovica, tvoja kćerka bi imala dovoljno novca da započne novi zivot. Nema, dakle, potrebe da se ti i tvoja zena brinete za njenu budućnost. Ja volim vasu kćerku, i paziću je i čuvati dok je ziva. Obez-bediću joj budućnost ukoliko dođe do najgoreg. Ali uprkos svemu, taj bi brak ipak bio rizičan, jer opasno je udati se za čoveka kao sto sam ja. Kao razborit čovek, imas svako pravo da svojoj kćeri ne dozvolis

da taj rizik preuzme."

Kaezero Fera je bio beskrajno dirnut. Mladić je govorio tako jednostavno, tako neposredno. I sa takvom čeznjivom nadom... Ali najbolje od svega, bio je i sasvim određen. Već je bio stvorio zalihe za slučaj da se dogodi neko zlo i bio je u stanju da Justini obezbedi pristojan zivot u vremenu koje dolazi. Fera ustade od stola da zagrli Đulijana. »Imas moj blagoslov", reče. "Razgovaraću sa Justinom."

Pre nego sto će krenuti, Fera je rekao da je srećan sto se informacija koju je dostavio Turiju ispostavila korisnom. I, zapanjila ga je promena na Đulijanovom licu. Oči kao da su mu se rasirile; lepota tog lica kao da se stvrdnula u beli mramor.

"Pozvaću Stefana Andolinija i Pasatempa na venčanje", reče mladić. "Tad bismo mogli da izravnamo račune." Tek kasnije će se Fera dosetiti da je to zaista neobičan detalj, s obzirom na zamisao da se venčanie obavi u najvećoj tajnosti.

290

MARIO PUZO

ZA SICILIJANSKE prilike nije bilo nista neobično da se devojka ud za čoveka s kojim prethodno ni časak nije provela nasamo. Kad b' zene sedele ispred kuća, neudate su uvek morale da okrenu profil nikada lice ka ulici, iz straha da ih ne označe kao nedolične. Mladići koji bi prolazili ulicom nikada ne bi ni dosli u priliku da im se obrate sem kad se zateknu blizu jedno drugom u crkvi, gde bi mlade devojke bile pod zastitom Bogorodičinih statua i pod budnim, hladnim okom opreznih majki. Ako bi se pak neki mladić ludo zaljubio u taj profil na ulici, ili u tih nekoliko krajnje odmereno u crkvi prosaputanih reći - morao bi sve to lepo da izlozi napismeno, u lepo sročenom pismu, i jedino je to bio prihvatljiv način da roditelje svoje ljubljene upozna sa svojim namerama. Neretko bi u takvim prigodama bili angazovani profesionalni pisari. Pogresan ton, jedna neumesna reč, mogli su da imaju strasan ishod, pa da od tog pisma na kraju ne ispadne svadba nego - sahrana. U tom smislu, način na koji je Turi Đulijano zaprosio svoju voljenu, obrativsi se neposredno njenom ocu, nije bio nesvakidasnji na Siciliji, uprkos činjenici da samoj Justini ni na koji način nije nagovestio da je za nju ozbiljno zainteresovan.

Kaezero Fera ni na časak nije sumnjao u to da će Justinin odgovor biti potvrdan. Jos kao devojčica, svakovečernje je molitve okončavala čuvenim: "...I sačuvaj Turija Đulijana od karabinjera." Uvek bi jedva dočekala da otrči sa nekom porukom do njegove majke, Marije Lom-bardo. A onda, kad se pročulo da postoji tunel koji Đulijanovu kuću povezuje sa La Venerinom - Justina je bila van sebe od besa. U prvi mah, njenom ocu i majci učinilo se da se devojče rasrdilo zbog toga sto su ta zena i Đulijanovi roditelji uhapseni, ali onda su shvatili da je, zapravo, reč o ljubomori.

I zato Kaezeru Feri nije bilo nimalo tesko da predvidi sta će njegova kćerka reći na Đulijanovu ponudu; tu iznenađenja nije moglo biti. Ali prenerazio ga je način na koji je ona primila vest. Vragolasto se nasmesila, kao da joj je, eto, upalio plan zavođenja Turija Đulijana, kao da je znala da će uspeti da osvoji njegovo srce.

DUBOKO u planinama nalazio se mali normanski zamak, gotovo sav u rusevinama, u kojem niko nije boravio prethodnih dvadeset godina. Đulijano je odlučio daje to idealno mesto za venčanje i medeni mesec. Naredio je Aspanuu Pisoti da sačini poias od naoruzanih

SICIUJANAOC

291

ljudi, tako da mlada i mladozenja imaju« najbolju moguću zastitu od svakog iznenadnog napada. Opat Manfrfredi krenuo je iz manastira na zapreznim kolima koja je vukao magarac^ a ostatak puta, kroz planinu, Članovi Đulijanove bande preneli su ga u«nosiljci. U studenom zamku, opat će sa odusevljenjem zateći staru pn-rivatnu kapelu, premda iz nje odavno behu pokradene dragocene stat Jtue i jednako vredne rezbarije. П-ЈРП ie, međutim, bio i goli kamen, ka^ao i kameni oltar. Opatu i nije i po volji sto se Đulijano zeni, i | posto se njih dvojica izgrlise, i sali reče odmetniku: i je na vreme da se setis star -j-e izreke: Čovek koji igra sam

nema sta da izgubi."

Đulijano se nasmeja pa reče:

"Ali moram, valjda, da mislim na salivenu sreću." A onda doda-de jednu od omiljenih opatovih narodskih izreka, kojoj bi ovaj uvek pribegao kada valja opravdati fmansijssku kombinatoriku: "Ne zaboravite da je sveti Josif prvo sebi obrijao 0 bradu, pa je tek posle brijao apostole." Vickasta opaska odmah je oi.raspolozila opata, pa on otvori tasnu s dokumentima i pruzi Đulijanu^ venčani list. Bio je to uistinu prelep dokument - stara, srednjovekovt~ra slova ispisana zlatnim masti-

lom, kaligrafski.

"Brak će biti uredno zaveden u man 4astiru" reče opat. "Ali ne bojte

se, niko za to neće saznati."

Nevestu i njene roditelje doveli su* na skrovito mesto prethodne noći, na magarcima. Odseli su u sobama malog zamka koje su Đuli-janovi ljudi prethodno rasčistili i opravili lezajima od trske i slame. Đulijana je bolelo sto mu majka i ot^c ne prisustvuju vencanju, ali oni su bili pod neprestanom prismotrom specijalnih snaga pukovnika Uga Luke.

Aspanu Pisota, Stefan Andolini, ^>asatempo, kaplar Kanio Silve-stro i Teranova - to je bila čitava lista   zvanica na vencanju. Justina je Presvukla odeću u kojoj je putovala i _ sada je na sebi imala onu belu haljinu koju je sa toliko uspeha pronel ^a ulicama Palerma. Osmehivala se Đulijanu, i on je bio prosto opčinj^n zračenjem tog osmeha. Opat Se °Predelio za kraću verziju ceremonije venčanja, i onda se svi pre-sehse na travnjak podno zamka, gde^ je bio postavljen sto sa vinom, hladnim pečenjem i hlebom. Svi su^ jeli brzo i nazdravili nevesti i mladozenji. Put nazad biće dug i op^an, kako za opata Manfredija, ako i za Justinine roditelje. Postojala je izvesna zabrinutost da bi patrola karabinjera mogla dolutati u  OVo područje, pa bi Đulijanovi Judi, sada raspoređeni u onom zastitnom pojasu, morali s njima da

292

MARIO РИО

zapodenu čarku, dok opat i bračni par Fera ne odmaknu. Opat je ht

odmah da krene, ali ga je Đulijano zadrzao.

"Zelim da vam zahvalim za ono sto ste danas učinili", reče Đulijan "Ubrzo posle ovog venčanja zeleo bih da učinim milosrdno delo AT potrebna mije vasa pomoć." Nekoliko trenutaka su tiho razgovarali i opat klimnu glavom.

Justina se pozdravi sa roditeljima; majka je plakala, s preklinjućim izrazom lica pogledajući u Đulijana. Onda joj Justina sapnu nesto na uvo i zena se nasmeja. Ponovo se zagrlise, i onda Fere pojahase magarce.

Prvu bračnu noć mlada i mladozenja proveli su u glavnoj spavaćoj sobi starog normanskog zamka. U toj prostoriji nije bilo ama bas ničega, ali Turi Đulijano je doneo prostrani madrac, koji su dovukli uz pomoć magarca, sa svilenom posteljinom, jorganom i jastucima kupljenim u najboljoj radnji u Palermu. Bilo je tu i kupatilo, veliko kao spavaća soba, sa mermernom kadom i velikim umivaonikom. Tekuće vode, naravno, nije bilo, morala je da se donosi u kantama, pa ju je Đulijano lično dovlačio iz svetlucavog potoka sto protiče kraj zamka. A napunio je kupatilo i toaletnim priborom i mirisima kakve Justina nikad u zivotu ne bese videla.

Kad se skinula, u početku je bila stidljiva, rukama je pokrivala rnedunozje. Koza joj je bila zlaćana. Iako izrazito vitka, imala je pune, bujne grudi zrele zene. Kad ju je poljubio, blago se okrenula, pa ju je dotakao tek po uglu usana. Bio je strpljiv, ne toliko zahvaljujući ljubavničkoj vestini koliko prateći svoj izraziti smisao za taktiku, koji mu je toliko puta bio od neprocenjive koristi u vođenju gerilskih borbi. Onda je ona pustila svoju dugu, kao noć crnu kosu da joj pokrije grudi, i on ju je mazio po kosi i pričao joj kako je prvi put u njoj video   > zenu, onog sudbonosnog dana u Palermu. I kako je divna tada bila. Po sećanju joj je govorio neke pesme, njoj posvećene, koje je napisao u planinskoj samoći, sanjareći o njenoj lepoti. Ona se malo opustila u krevetu, ususkana u topli jorgan. Đulijano je lezao na pokrivaču, a ona je neprestano skretala pogled.

Ona je njemu pričala kako se zaljubila u njega onoga dana kad mu je odnela bratovljevu poruku i kako je skrhana bila kad je shvatila da je se on uopste ne seća, da nije u njoj prepoznao onu devojčicu kojoj je nadoknadio izgubljeni novac. Ispričala mu je kako se od tada svake večeri molila za njega, da, od svoje jedanaeste godine, i da ga, u stvari, voli od tog prvog susreta.

siciiijmc

293

Dok ju je slusao, Đulijana preplavi nesvakidasnje osećanje sreće.

ćan je bio sto čuje da ga ona voli, da je mislila na njega i sanjala ga A k je bio sam, tu, u planinama. Milovao joj je kosu i onda ga ona uhva-za ruku i ne pusti ga; dlan joj bese topao i suv. "Je Г te iznenadilo kad zamolio tvog oca da razgovara s tobom o udaji?", upita je on.

Ona se osmehnu, lukavim, slavodobitnim osmehom. "Nije, posle Onoe dana kad si me gledao u Palermu", reče Justina. "Od toga dana pripremam se za tebe."

Nagnuo se ka njoj da je poljubi, i sada ga je prihvatila svojim punim usnama, boje tamnog vina. Iznenadilo ga je kako su joj slatka usta, kako joj je dah sladak, i prosto nije mogao da poveruje ustalasa-nosti svog sopstvenog tela. Prvi put u zivotu učinilo mu se da će se istopiti od miline, da će nestati u tom slatkom dodiru, da ga vise nema. On uzdrhta, a Justina odignu jorgan ispunjen gusčijim perjem, da se i on uvuče. Onda se prevrnu na svoju stranu kreveta, da moze da ga obgrli, da zajedno polete; dodir njenoga tela bio je potpuno drugačiji od bilo kojeg tela koje je u zivotu dotakao. Ona sklopi oči.

Turi Đulijano joj je ljubio usne, ona je zatvorila oči, a onda mu njene grudi, njena koza tako nezna da je mogao da oseti vrelinu mesa - prosto sprzise usne. Osamućen je bio njenim mirisom, tako slatkim, nezarazenim zivotnom patnjom, tako dalekim od smrti. On joj pređe rukom niz butinu, svilenkasta koza mu zatreperi pod prstima i taj treptaj mu odleprsa do prepona, pa gore, do mozga, i on gotovo oseti bol, sto ga tako začudi da se glasno nasmeja. Ali ona mu spusti krhku ruku u međunozje, tek ovlasno ga dodirujući, i on u času pomisli da će mu se bukvalno pomračiti um. Voleo ju je s nesputanom ali neznom strasću i ona je uzvraćala milovanja, lagano, izazivački, a onda i s jednakim zarom. Vodili su ljubav ćele noći, nista sem kratkih 'jubavnih usklika ne izgovarajući, a onda, u čik zore, Justina, iscrpljena, utonu u san.

Kad se probudila, negde oko podneva, videla je da je prostrana mermerna kada puna hladne vode; i kraj umivaonika su stajale napunjena vedra. A Turija - ni od korova. Na trenutak se uplasila sto je sarna; onda je koraknula u kadu i oprala se. Kad je izasla, osusila se У   .  m čupavim smeđim peskirom i namirisala jednim od parfema °ji su stajali kraj umivaonika. Zavrsivsi sa toaletom, navukla je ode-^U u k°joj je doputovala, tamnosmeđi ogrtač i beli dzemper na zakop-Cavanje. Na nogama je imala fine cipele, podesne za hodanje, c- . j?.aP°^u Je Przilo majsko sunce, kako i obično u to doba godine na iji biva, ali je planinski povetarac donosio svezinu. Kraj stola na

294

MARIO PUZO

nogarima gorela je logorska vatra, a Đulijano joj bese pripremio do čak - prepečeni hleb, sunku i nesto voća. Na stolu su stajali i vrčevi mlekom, nasutim iz metalne posude umotane u lisće.

Na vidiku nije bilo nikoga, pa Justina potrča Turiju u zagrljaj i stra sno ga poljubi. Onda mu je zahvalila sto joj je priredio doručak, pre. korivsi ga ipak sto je nije ranije probudio pa da im ona spremi nesto za jelo. Nečuveno je bilo da jedan Sicilijanac radi tako nesto.

Jeli su na suncu. Njih dvoje i njihovu opčinjenost okruzivali su razruseni bedemi drevnog zamka i, iznad njih, ostaci normanske kule, vrha ukrasenog mozaikom od kamenja svetlih boja. Ulaz u zamak krasili su lepi normanski portali; kroz uruseni kamen videli su luk oltara u kapeli.

Prosavsi kroz rusevne zidine zamka, setali su se kroz maslinjak. Tu i tamo raslo je poneko divlje limunovo drvo. Lutali su kroz vrtove cveća koga je po Siciliji bilo posvuda - geranijuma, tako dragog grčkim pesnicima, ruzičastih anemona, presličica, skerletnih gorocveta koji su - legenda kaze - umrljani krvlju Adonisa, ljubavnika boginje Venere. Turi Đulijano obgrli Justinu; kosa i telo mirisali su joj na cve-će. Kad zađose dublje u maslinjak, Justina ga odvazno privuče sebi na prostrani tepih svetlucavih, raznobojnih cvetova, i vodili su ljubav. Nad njima se uzvrteo oblak sićusnih zutih i crnih leptirova, a onda se taj krilati sarenis uzdize u beskrajna azurna nebesa.

Trećeg i poslednjeg dana do njih iz daljine dopre pucnjava. Justina se uznemirila, ali ju je Đulijano uverio da nema razloga za strah. Tri dana je pazio da joj ne da ni najmanjeg povoda za strah. Nije nosio pistolj, ni priblizio se nije oruzju; bese ga sakrio u kapelu. Ali ubrzo posle te pucnjave pojavi se Aspanu Pisota sa dva okrvavljena zeca preko ramena. On baci ubijene zivotinje Justini pred noge i reče:

"Spremi ovo muzu, to mu je omiljeno jelo. A ako ih upropastis, ima jos dvadeset komada, nemoj da brines." Aspanu joj se osmehnu, i ona odmah prionu na dranje i čisćenje zečeva. Pisota tad dade znak Đulija-nu i njih dvojica odose do obrusenog luka u zidu zamka, pa sedose. "Dobro, Turi", reče Pisota cereći se. "Je Г vredelo zbog nje riziko-vati zivote?"

"Ja sam srećan čovek", uzvrati Đulijano tiho. "Reci mi sada, o kakvih to dvadeset zečeva pričas?"

"Jedna od Lukinih patrola, ali malo jača", reče Pisota. "Zaustavili smo ih na pojasu. Dva oklopna vozila. Jedno je naletelo na nase minsko polje i ispeklo se ko sto će tvoja zena sad ove zečeve da ispeče. Iz drugih kola su pripucali malo po stenama i pobegli nazad u Montele-

§1СШЈШС

295

Vratiće se oni ujutro, naravno, da pronađu pale drugove,     јђјсе F, vise. Predlazem ti da krenes večeras."

Justinin otac po nju dolazi sutra u zoru", reče Đulijano. >т   tesi H ud'esio sve oko naseg malog sastanka?"

"Jesam", odgovori Pisota.

Posto moja zena ode..." Đulijano zamucnu dok je izgovarao^-, zena" i Pisota se nasmeja. I Đulijano se osmehnu pa nastavi: "...K^-gjode, dovedi mi one ljude u kapelu i sve ćemo srediti." Tu načas z^yastade. Je Г te iznenadilo kad sam ti rekao istinu o onome sto se dc^podilo kod Đinestre?"

"Ne", reče Pisota.

"Ostajes na večeri?", upita Đulijano.

"Sta? Poslednje večeri medenog meseca?" Pisota odmahnu § glavom.

"Znas kako izreka kaze: Pazi se kad nevesta kuva." Ta stara^ izreka

odnosila se, naravno, na neprestanu opasnost da će te nova s sabraća

u zločinu očas izdati. Pisota je zapravo hteo da kaze da Đulij^n0 nije

trebalo da se zeni.

A Turi se smeskao. "Sve ovo ne moze jos dugo da traje - rc^^amo da se pripremamo za potpuno drugačiji zivot. Učini sve da ob^ rllć izdrzi taj napad sutra, dok mi ovde ne zavrsimo sve poslove."

Pisota klimnu glavom. Pogledao je ka logorskoj vatri, gde^ ig fusti-na kuvala. "Kako lepa devojka", reče on. "A pomisli samo, ra^sjanarn je ispred nosa, a mi je nismo primetili. Ali dobro pazi, njen o%ta(;kaze da ima plahu narav. Ne daj joj da ti se igra s pistoljem."

Bila je to jos jedna prljava sicilijanska lukavstina, ali Đulij jatlo kao da i nije čuo sta je Pisota rekao; ovaj pak preskoči bastenski zi« ^ j nesta-

de u maslinjaku.

Justina je nabrala cveća i stavila ga u staru vazu koju je^ nasla u zamku. To je ulepsalo sto. Iznela je pripremljeno jelo, zeca ; sa belim lukom i paradajzom i drvenu činiju sa salatom začinjenom ^aslino vim uljem i crvenim vinskim sirćetom. Turiju se učinilo d nervozna, malo tuzna. Mozda je to zbog one pucnjave, a sto se Aspanu Pisota, s onim saturnovskim licem, pojavio skom vrtu opasan crnim pistoljima.

Sedose jedno naspram drugoga. Polako su jeli. Nije losa pomisli Đulijano, a ona mu je hitro dodavala jos hleba i mes^ j doliva-la mu vina u času; majka ju je, očito, dobro obučila. Sa zadowoljstvom je primetio da Justina dobro jede - s apetitom. Ona podize y^i i vide da je on posmatra. Siroko se nasmesila i upitala ga:

»Je Г hrana dobra kao kod tvoje majke?"

;e

malo o tom raj-

flAttIO PUZO

"Bolja je", reče on. "Ali nemoj to nikad da joj kazes." Jos ga je motrila kao mačka. "A je Г dobra kao La Venerina?" Turi Đulijano nikada nije Ijubavisao sa mladom devojkom. Izne_ nadilo ga je njeno pitanje, ali ga je njegov taktički um hitro obradio Uslediće pitanja o tome kako La Venera vodi ljubav. Nije zeleo ni da ih čuje ni da odgovara na njih. Prema toj starijoj zeni nije osečao istu ljubav kao prema ovoj mladoj devojci; a opet je u njegovom srcu bilo neznosti i postovanja prema La Veneri. Ta zena je prezivela tragedije i patnje o kojima ova devojka, sva tako ljupka, ni sanjala nije.

S mukom se osmehnuo Justini. Ona bese ustala da rasčisti sto, ali je i dalje čekala odgovor. "La Venera je sjajna kuvarica - ali ne bi bilo posteno porediti tebe s njom", reče Đulijano.

Pored glave mu prolete tanjir, i on prasnu u neobuzdani smeh. Bas se veselo smejao, odusevljen sto, eto, učestvuje u jednoj klasičnoj domaćinskoj sceni, a i zato sto je sa devojčinog lica prvi put spala ta slatkasta, blaga maska. Ali kad je zajecala, on je uze u naručje.

Stajali su u srebrnastom sumraku, sto uvek tako brzo osvaja sicilijansko vazdusje. On joj je saputao nesto na ruzičasto uho sto se pomaljalo iz kao gar crne kose. "Salio sam se. Ti si najbolja kuvarica na svetu." Ali je odmah zagnjurio lice u belinu njenoga vrata, da mu ne vidi osmeh.

Poslednje noći koju će provesti zajedno, vise su razgovarali nego sto su vodili ljubav. Justina ga je opet pitala o La Veneri, i on joj reče da je to proslost, a da proslost valja zaboraviti. Upitala ga je i kako će se njih dvoje ubuduće viđati. Objasnio joj je da upravo radi na pripremama njenog puta u Ameriku, te da će joj se on naknadno tamo pridruziti. Njoj je, međutim, otac već bio izlozio taj plan; sada ju je zanimalo samo to da li će, i kako, uspeti da se vide pre nego sto ona pođe za Ameriku. Đulijano uvide da Justina nikada ni pomislila nije da on mozda neće uspeti da pobegne; bila je premlada da bi uopste mogla da razmislja o tragičnom ishodu.

Otac joj je stigao u praskozorje. Justina se jos jednom privi uz Đulijana pa ode.

U KAPELI starog zamka Đulijano je čekao da mu Aspanu Pisota dovede sve glavesine. Dok je čekao, naoruzao se onim sto tu bese sakrio. U razgovoru koji je sa opatom Manfredijem vodio neposredno uoči venčanja, Đulijano je starcu izneo sumnju da su se Stefan Andolini i Pasatempo sastali sa don Kročeom dva Лап<. «.------'--'.

SICILIJAMC

297

portela dela Đinestre. Ubeđivao je opata da neće nauditi njegovom inu ali da mu je od sustinskog značaja da sazna punu istinu. Opat mu je ispričao sve. Kao sto je Turi i pretpostavljao, opatov sin se ispo-vedio svome ocu.

Don Kroče je trazio od Stefana Andolinija da mu dovede Pasa-tempa u Vilabu, na tajni sastanak. Andoliniju je nalozeno da sačeka ispred sobe, gde su stajala jos neka dvojica. Bilo je to samo dva dana pre masakra. Posle prvomajske tragedije, Stefan Andolini se sukobio sa Pasatempom, koji je priznao da mu je don Kroče dao lepu svotu da postupi protivno Đulijanovim naređenjima i okrene cevi ka narodu. Pasatempo je tada pripretio Andoliniju da će se, ako ovaj bilo sta otkrije Đulijanu, zakleti da je i Andolini bio u sobi sa njim i don Kročeom kad je pogodba sklopljena. Andolini je smeo da se poveri samo svom ocu, opatu Manfrediju. Opat mu je posavetovao da drzi jezik za zubima. Nedelju dana posle masakra, Đulijano je bio ophrvan takvim bolom i gnevom, da je on, Andolini, bio siguran da bi Turi smesta ubio i njega i Pasatempa kad bi mu rekao sta se stvarno odigralo.

Đulijano je ponovo uveravao opata da neće povrediti njegovog sina. Nalozio je Pisoti sta sledeće da učini, naglasivsi da će na tu epizodu staviti tačku tek kad se Justina vrati u Montelepre, posle njihovog medenog meseca. Nije zeleo da se igra kasapina pre nego sto će uzivati u ulozi mladozenje.

Čekao je u kapeli porusenog normanskog zamka, pod tavanicom od plavog mediteranskog neba. Kad je Aspanu Pisota uveo glavesine, dočekao ih je leđima oslonjen na ostatke oltara. Kaplara je saslusao Pisota, i on je sad stajao na mestu odakle je Pasatempa i Stefana Andolinija mogao da drzi na nisanu. Ovu dvojicu dovedose pravo pred Đulijana, kod oltara. Teranova, koji nista nije znao, seo je na kamenu klupu u kapeli. On je ćele te duge noći bio zaduzen za odrzavanje zastitnog pojasa i sad je bio iscrpljen. Đulijano nikome ne bese rekao sta će učiniti Pasatempu.

Đulijano je znao daje Pasatempo poput divlje zveri - mogao je da oseti promene u atmosferi i namirise opasnost koja mu preti od drugih ljudi. Stoga je Đulijano pazio da se ponasa tačno onako kako se uvek ophodio prema Pasatempu. Bio je, u stvari, poslao Pasatempa i njegove ljude da kontrolisu oblast oko Trapanija, ne bi li bio sto dalje od njega, jer mu se Pasatempova zverska priroda gadila. Koristio je Pasatempa za likvidacije dousnika, kao i onda kad valja pripretiti tvrdoglavim "gostima" dok najzad ne pristanu da plate otkup. I kratak

°_            °                  _......-.       i-         j_____j______Ix-i iirtlaco

298

MARIO PUZO

i pregovori skrate, ali samom Pasatempu to nikada nije bilo dovolm već bi im uvek napričao sta će učiniti njima i njihovim porodicam ukoliko otkup ne bude plaćen. I govorio bi te jezovite stvari sa takvom slasću da bi "gosti" istog trena prestali da se cenkaju.

Đulijano uperi revolver u Pasatempa i reče:

"Pre nego sto se rastanemo, moramo da namirimo dugove. Oglusio si se o moja naređenja, uzeo si novac od don Kročea i pobio ljude kod Portela dela Dinestre."

Teranova je posmatrao Đulijana kroz poluspustene kapke, pitajući se hoće li i on doći na red, pokusava li to Đulijano da otkrije ko je kriv. I da li će mozda i na njega pasti optuzba. Mozda će morati da učini nesto kako bi se odbranio, ali Pisota je već bio nanisanio u Pasatempa.

"Znam da ste se tvoja banda i ti drzali mojih naređenja", reče Đulijano Teranovi. "Pasatempo ih se, međutim, nije pridrzavao. Tako je ugrozio i tvoj zivot jer, da nisam saznao istinu, obojicu bih vas likvidirao. A sada moramo da se obračunamo s njim."

Stefan Andolini se nije ni pomerio. Ponovo se prepustio sudbini - sta bude, biće. Bio je odan Đulijanu i - nalik vernicima koji jednostavno ne mogu da poveruju u boziju zlu volju, a sve zločine čine Njemu u čast - u potpunosti je verovao da mu Đulijano neće nauditi.

I Pasatempo je znao sta ga čeka. S tim dubokim animalnim instinktom, naslutio je blizinu smrti. Nista ga u tom času nije moglo spasti sem njegove sopstvene divlje snage, a opet - dva pistolja behu uperena u njega. Mogao je samo da kupuje vreme i onda pokusa poslednji, očajnički napad. I zato reče: "Stefan Andolini mi je predao novac i poruku - pitaj ga", u nadi da će Andolini preduzeti nesto u svoju odbranu da bi onda, kad svi pogledaju u njega, Pasatempo dobio sansu da napadne.

"Andolini je svoje grehe ispovedio i njegova ruka nije počivala na tim mitraljezima", reče Đulijano Pasatempu. "Don Kroče ga je obmanuo, kao sto je obmanuo mene."

Pasatempo se unezverio, kao zivotinja u zamci. "Ali sto ljudi sam pobio, a ti se nikada nisi zalio. A to kod Portele je bilo pre skoro dve godine. Zajedno smo sedam godina, i to je bio jedini put da sam se oglusio o tvoje naređenje. Don Kroče mi je dao razloga da verujem da tebi neće biti toliko zao zbog toga. I rekao mi je da si ti naprosto suvise mekog srca da to učinis sam. I sto je sad toliko vazno, jos nekoliko mrtvih posle onolikih koje smo pobili? Nikada nisam tebe lično

~                            * Đ*no pas

vo telo us sam0 izmakaa

krat

^ gu tog popodneva  ara)    ^

izneveno.

KNJIGA PETA

Turi Đulijano i Majhl Korleonc

1950.

Dvadeset peto poglavlje

MAJKL SE NAGLO PROBUDIO iz dubokog sna. Kao da je sopstveno telo izvukao iz neke jame. Spavaća soba je bila u potpunom mraku; on bese zatvorio kapke, da predupredi bledozutu mesečinu. Nista se nije čulo; jezivi nepokret narusavao je samo topot njegovog srca. Iako nikoga nije video, osećao je da jos nekoga ima u sobi.

On se okrenu u krevetu i načas mu se učini da u crnilu koje ga okruzuje dole na podu čuči i nesto ne tako crno, predmet ili biće. On posegnu ka noćnom stočiću i uključi lampu. Ono nesto manje crno bila je glava crne Bogorodice. Majki pomisli kako glava mora da je pala sa stola, i kako se, u stvari, i probudio upravo od zvuka koji je ona proizvela lupivsi o pod. To saznanje ga opusti i on se s olaksanjem osmehnu. U tom času začu kako se nesto vrpolji oko vrata. Okrenu se i u senkama izvan domasaja prituljenog narandzastog svetlasceta uključene lampe opazi tamno, kosčato lice Aspanua Pisote.

Covek je sedeo na podu, naslonjen na vrata. Usta natkriljena brčićima sada su zevala, rasirena, u pobedonosnom osmehu, kao da će reći: "Eto ti tvojih strazara, eto ti bezbednog utočista."

Majki pogleda na ručni sat na stočiću kraj uzglavlja. Tri sata. "U čudno doba ti dolazis - sta li si toliko čekao?" upita on. Skočivsi iz kreveta, on se brzo obuče, a onda podize zaluzine. Mesečina jurnu u sobu kao nestrpljiv duh, nestalan, čas mu se tu dopada, čas zbrise nekud. "Sto me nisi probudio?"

Pisota se podize na nogu, hitro, nalik zmiji sto propinje glavu spremajući se da ujede. "Volim da gledam ljude dok spavaju", reče. »Ponekad u snovima odaju tajne."

"Ja tajne nikada ne odajem", reče Majki. "Čak ni u snu." On izađe na terasu i ponudi Pisotu cigaretom. Zajedno su pusili. Majki je jasno čuo kako Pisoti skripe pluća od suspregnutog kaslja, i - zaista, lice mu je izgledalo sablasno pod tom mesečinom, kosti ispupčene kao u skeleta.

304

MARIO PUZO

§1СШЈШС

305

Ću tali su, a onda Pisota reče: "Je li Testament dosao u tvoje ruke?" "Jeste", odgovori Majki.

Pisota uzdahnu. "Turi u mene ima poverenja vise nego u bilo koga na ovome svetu - zivot mi je svoj poverio, toliko mi veruje. Ja sam u ovom trenutku jedini koji zna gde je on. Ali Testament mi nikada nije dao. Imas ga?"

Majki je na ćasak oklevao. Pisota se nasmeja. "Isti si kao Turi",

reče on.

"Testament je u Americi", kaza Majki. "Kod mog je oca, i tamo je na sigurnom." Sta ima Pisota da zna da je Testament tek sada na putu ka Tunisu? Majki nije zeleo da Pisota to sazna, iz prostog razloga sto nije zeleo da to iko zna.

Gotovo se uzasavao od pitanja koje bese namerio da postavi. Samo jedan razlog postoji, samo jedan, zbog kojega bi Pisota dosao njemu u ovaj pozni čas. Samo jedan razlog iz kojega bi se drznuo da umakne čuvarima sto čuvaju vilu; ili je, mozda, normalno prosao? To sve jedino moze značiti da je Đulijano, najzad, spreman da se pojavi. "Kad dolazi Đulijano?", upita Majki.

"Sutra uveče", reče Pisota. "Ali neće ovamo doći." "A sto neće?" upita Majki. "Ovde je bezbedno." Pisota se nasmeja. "Bezbedno, nego sta, a kako sam ja usao?" Istinu je rekao, i ta je istina jedila Majkla. Opet se zapitao da li je Pisota prosao kraj strazara uz blagoslov don Domenikov, ili ga je ovaj čak lično doveo ovamo. "Odluka je na Dulijanu", reče Majki.

"Nije", uzvrati Pisota. "Ja moram da donesem tu odluku umesto njega. Obećali ste njegovima da će sa njim sve biti u redu. Ali don Kroče zna da ste ovde, kao sto i inspektor Velardi zna. Njihovi su spijuni svugde. Sta dalje planirate sa Đulijanom? Venčanje, rođendanska zabava? Sahrana? Kakve vi to nama budalastine pričate? Sta je to, je Г vi mislite da smo svi mi ovde na Siciliji obične magarčine?" Ovo je Pisota izrekao takvim tonom da Majki ni na časak nije posumnjao da je čovek zaista opasan.

"Neću ti izloziti plan bekstva", reče Majki. "Mozes da mi verujes, a mozes i da mi ne verujes - tvoja stvar. Kazi mi gde ćes mi dovesti Đulijana, i ja ću biti tamo u dogovoreno vreme. Ako nećes da mi kazes, nema veze -ja ću sutra uveče biti na bezbednom, u Americi, dok ćete ti i Đulijano ostati ovde da se borite za goli zivot."

Pisota se nasmeja. "Pričas ko pravi Sicilijanac - nisi, očigledno, gubio vreme ovih godina koje si proveo na Siciliji." Onda uzdahnu. "Eto, već maltene sedam godina borbe i bezanije, izdaje i ubistava

д11 bili smo kraljevi Monteleprea, Turi i ja - dovoljno je slave bilo za obojicu, nego sta. On se borio za sirotinju, ja za samoga sebe. U početku nisam verovao da ćemo postati to sto jesmo, ali već druge godine odrnetnistva uspeo je da ubedi i mene i druge u bandi... Ne zaboravi da sam mu ja najblizi, drugi po komandnoj odgovornosti, da... Meni najvise veruje. Nosim kais sa zlatnom kopčom, kao i on. On mi ju je dao... Ali jednom sam zaveo mladu kćerku jednog seljaka iz Partini-ka. I zatrudnela je. Njen otac je otisao do Đulijana i ispričao mu sta se dogodilo. I, znas sta je Turi uradio? Vezao me za drvo i izbičevao me. Nije to učinio ni pred tim seljakom ni pred bilo kojim od nasih ljudi, ne... Nikada me on ne bi izlozio takvom ponizenju. Bila je to nasa tajna. Ali stavljeno mi je tada do znanja da će me, ako se ikada oglusim o njegovo naređenje - ubiti. Takav ti je nas Turi." Ruka mu je drhtala dok ju je prinosio ustima. Pod svebleđom mesečinom, brčići su mu svetlucali, kao crna kosčica.

Kakva čudna priča, pomisli Majki. Sto li mi je to uopste ispričao?

Vratise se u spavaću sobu i Majki zatvori kapke. Pisota podize otkinutu glavu crne Bogorodice i pruzi je Majklu. "Bacio sam ovo na pod da te probudim", reče on. "Testament je bio unutra, zar ne?"

"Jeste", uzvrati Majki.

Pisota potonu. "Marija Lombardo me je slagala. Pitao sam je da li je kod nje. Rekla je da nije. A onda ga je dala vama, i to pred mojim očima." Gorko se nasmeja. "Bio sam joj kao sin." Zastade na trenutak, pa reče: "A kao mati mi je bila."

Onda zatrazi jos jednu cigaretu. U bokalu na stolu bilo je jos malo vina. Majki nasu času Pisoti, pa sebi, i Pisota svoju sa zahvalnosću ispi. "Hvala", reče. "Morali bismo sad da pređemo na posao. Dovesću vam Đulijana u predgrađe Kastelvetrana. Dovezite se do tamo u kolima bez krova, da mogu izdaleka da vas prepoznam i priđite direktno putem od Trapanija. Prići ću vam onda kad meni bude odgovaralo. Ako iskrsne neka opasnost, stavite kapu na glavu, i nas dvojica se nećemo pojaviti. Dogovorili smo se, znači, za čik zore. Mislite da

ćete moći?"

"Da", reče Majki. "Dogovoreno. Nesto bi trebalo da ti kazem: Stefan Andolini se juče nije pojavio u dogovoreno vreme, a profesor Adonis ga je čekao. Profesor je bio veoma zabrinut."

Pisota prvi put ne uspe da prikrije uznemirenost. A onda slegnu ramenima. "Onaj mali nikad nema sreće", reče. "A sada ćemo se oprostiti, vidimo se sutra u zoru." On uze Majkla za ruku.

\/fo;u" Tnoe*> trenutak ..Haide i ti sa nama u Ameriku."

306

MARIO PUZO

Pisota odmahnu glavom. "Čitav zivot sam na Siciliji. Siciliju voli otkad znam za sebe. Moraću zato i da umrem ovde, ako mi je tak suđeno. Ali hvala ti, u svakom slučaju."

Majkla su neobično dirnule ove reci. Iako Pisotu jedva daje pozna vao, jasno je osetio da je to čovek koga naprosto nikada ne biste mogli da presadite sa sicilijanske zemlje na neko tuđe tie; nikada taj ne bi mogao da dise a da mu se sicilijanske planine ne uzdizu na obzorju Taj se u tuđini nikada ne bi primio.

"Hajdemo do kapije, ja ču da te izvedem", reče Majki.

"Ne" odgovori Pisota. "Za nas mali sastanak niko ne srne znati."

POSTO JE PISOTA otisao, Majki je do zore lezao na krevetu, bez sna. Najzad će se sresti licern u lice s Turijem Đulijanom; zajedno će otputovati u Ameriku. Kakav li je čovek taj Đulijano, pitao se. Hoće li i u njegovim očima biti legenda? Hoće li ga i on doziveti kao biće iznad zivota na ovom ostrvu, kao junaka koji utiče na usud nacije? On ustade iz kreveta i otvori kapke. Eto, najzad, zore, nadjačava mrak, hita uz nebo i spusta svoju zlatnu ruku na more zeljno milovanja, pa sirokim zrakom krči stazu preko talasa, taman da Majki ugleda motorni čamac kako jezdi ka doku. On istrča iz vile, pa dole, na plazu, da dočeka Pitera Klemencu.

Zajedno su doručkovali i Majki mu reče da mu je dolazio Pisota. Klemencu, reklo bi se, nije iznenadilo sto je Pisota prosao strazu.

Jutro provedose planirajući susret sa Đulijanom. Moze se dogoditi da uhode motre vilu, isčekujući nesto nepredviđeno. Kolona automobila svakako će privući njihovu paznju. I sam Majki će, začelo, biti pod budnom prismotrom. Istina, tajna sicilijanska policija, budući pod komandom inspektora Velardija, sigurno se neće mesati, ali ko zna dokle izdajstvo seze?

Kad su sve isplanirali, ručali su, a onda se Majki povuče u svoju sobu, na popodnevni odmor. Zeleo je da dugu noć pred njima dočeka svez i čio. I Pitera Klemencu čekalo je mnogo posla - trebalo je izdati naređenja svim ljudima, srediti sve u vezi sa prevozom i popričati sa bratom, don Domenikom, oko povratka kući.

Majki ponovo spusti zaluzine i leze. Telo mu je bilo napeto; da zaspi - nije mogao. Naredna dvadeset četiri časa svasta se strasno moze odigrati. Nesto mu je slutilo na zlo. Ali ponese ga san; na krilima bestelesja, vratio se kući, na svoj Long Ajlend, a majka i otac ga čekaju, na vratima, i njegovom dugom izgnanstvu je kraj, kraj.

Dvadeset sesto poglavlje

SEDMA JE GODINA bila kako se odmetnuo, i Turi Đulijano je znao da će morati da napusti svoje planinsko kraljevstvo i pobegne u Ameriku, tamo gde je začet, da, u onu Ameriku o kojoj su mu roditelji toliko pričali. U tu čudesnu zemlju gde za sirote ima pravde, gde članovi vlade nisu puke sluge bogatih, gde Sicilijanac bez prebijene pare u dzepu, samo svojim radom, stize do priznanja i imanja.

Istrajavsi, uprkos svemu, u svom zavetu prijateljstva, don Kroče je stupio u vezu sa don Korleoneom u Americi i zamolio ga da pomogne u spasavanju i zbrinjavanju Đulijana. Turiju Đulijanu bilo je pri tom jasno da don Kroče, njemu pomazući, ostvaruje i svoje vlastite ciljeve, ali bilo mu je jasno i da nema bogzna kakav izbor. Snaga njegove bande bese isčilela.

I sada, te noći, on će krenuti na put da se sretne s Aspanuom Piso-tom; svoju će sudbinu predati u ruke jednom Amerikancu, Majklu Korleoneu. Napustiće ove planine, zavazda. Te planine, koje su mu bile pribeziste punih sedam godina. Napustiće svoje kravljestvo, dići će ruke od svoje moći, od svoje porodice i sve svoje sabraće u odmet-nistvu. Njegova vojska srusiće se kao kula od karata; tuđini mu prega-zise planine; zastitnik njegov, narod Sicilije, stenje, slomljen neumolji-voscu specijalnih snaga pukovnika Luke. Ostane li ovde, moći će da ostvari nekoliko sitnih pobeda, ali njegov konačni poraz sve će vreme biti izvestan. U ovom času, drugog mu izbora nema nego da ide.

Turi Đulijano okači luparu na rame, uze masinku i krenu na dugo Putovanje u Palermo. Na sebi je imao belu kosulju bez rukava, a preko nje koznu jaknu sa velikim dzepovima u koje je stala sila municije,

mu se nađe. Pozurivao se. Sat mu je kazivao da je devet, a jos je na nebu bilo tragova dnevnog svetla, uprkos stidljivom miganju mese-cevom. Postojala je, svakako, opasnost da će naleteti na sveprisutne Patrole Lukinih specijalnih snaga za suzbijanje banditizma, ali ipak je hodao bez straha. S godinama je stekao izvesnu nevidljivost. Narod ga

308

NABIO PIZO

SICILIJANAC

309

je zaogrtao plastom nedokučivosti, ako nista drugo. Vide ljudi patrolu pa ga izveste; nade se u opasnosti, oni ga uzmu u zastitu, kriju ga po kućama. A ako ga napadnu, pastiri i seljaci, ne trepnuvsi okom, staju pod njegov steg. On im je bio prvak; njega, u to vise nije bilo sumnje, narod nikada neće izdati.

MESECIMA posle Đulijanovog venčanja, između specijalnih snaga pukovnika Luke i rascepkanih delova Dulijanove bande vodile su se rovovske bitke. Pukovnik Luka je prisvojio zasluge za Pasatempovu smrt, i novine su krupnim naslovima objavile vest da je jedan od ozloglasenih Đulijanovih glavesina pao u zestokom vatrenom obračunu sa junačnim pripadnicima Specijalnih snaga za suzbijanje banditizma. Pukovnik Luka je, naravno, zabasurio onu poruku zataknutu za bezivotno Pasatempovo telo, ali je don Kroče za nju čuo od inspektora Velardija. Starac je znao da je Đulijano sada u punoj meri svestan izdaje koja se odigrala kod Portela dela Dinestre.

Vojska od pet hiljada ljudi pukovnika Luke vrsila je snazan pritisak na Turija Đulijana. On vise nije smeo u nabavku u Palermo, niti je mogao da se usunja u Montelepre da poseti majku i Justinu. Mnogi su njegovi ljudi bili izdani i pobijeni. Neki su se sakrili, da niko ne zna gde su, isključivsi se iz aktivnosti Dulijanove bande. Mafija je sada bila u aktivnoj opoziciji Turiju Dulijanu, koristeći svoju mrezu 'da izruči njegove ljude karabinjerima.

A onda je, najzad, pao i jedan njegov glavesina. Teranova nije imao sreće, i upravo ga je njegova vrlina dovela do propasti. Nije on imao svirepost jednog Pasatempa, a ni zloćudnu lukavstinu Aspanua Pisote; nije u njemu bilo ni te ubilačke studeni Fra Djavala, a ni asketizma Đulijanovog. Bio je inteligentan, ali je i robovao svorn temperamentu, i Đulijano ga je često uposljavao kad je trebalo sprijateljiti se sa otetima, ili razdeliti novac i stečena dobra sirotinji. Upravo su Teranova i njegova banda onomad oblepili Palermo plakatima, usred noći, upoznajući narod sa Đulijanovim stavovima i namerama. Teranova je retko učestvovao u akcijama koje su iziskivale prolivanje krvi.

Bio je to čovek kome su iznad svega bile potrebne ljubav i naklonost. Već nekoliko godina imao je neku ljubavnicu u Palermu, udovicu sa troje male dece. Ona nije znala daje njen dragan bandit; mislila je da radi za vladu u Rimu i da na Siciliji provodi slobodne dane. Zahvalna je bila za novac koji joj je davao i poklone koje je kupovao

njenoj deci, ali joj je odmah stavljeno do znanja da nikada neće moći Ja se uzmu. I tako mu je ona davala svu potrebnu neznost. Kad bi joj dosao, spremala mu je najbolja jela, prala mu odeću i vodila sa njim ljubav, onoliko strasno koliko duboka zahvalnost dopusta. Njihova veza, međutim, nije mogla zauvek ostati skrivena, naročito pod budnim okom Prijatelja prijatelja; don Kroče je sačuvao dragocenu informaciju za trenutak kada će biti upotrebljena.

Justina je u nekoliko navrata posećivala Đulijana u planinama, a pratio ju je Teranova. Od njene lepote, u njemu su se rasplamsala ose-ćanja koja je morao negde da utazi, pa je - premda svestan da to u datom trenutku nije mudro - odlučio da ode do svoje ljubavnice, jos samo jednom. Pozeleo je da joj ostavi dovoljno novca da sebe i decu izdrzava u dolazećim godinama.

I tako se iskrao jedne noći, sam samcijat, i odsunjao do Palerma. Dao je udovici novac i objasnio da vise neće moći da joj dolazi, i to na duze vreme. Plakala je, bunila se, pa joj on naposletku priznade sta je i čime se bavi. Nije mogla da dođe sebi. Pa uvek je bio tako blag, narav mu tako fina, a ovamo, bogati - jedan od Đulijanovih glavesina! Sa neviđenom strasću vodila je ljubav sa njim, i to ga je odusevilo, a onda su proveli divno veće sa njenom decom. Teranova ih bese naučio da igraju karte, i ovoga puta, kad bi malisani dobili, davao im je pravi novac, pa se kuća ispuni radosnim dečjim smehom.

Posto su deca otisla na spavanje, Teranova i udovica vodili su ljubav sve do zore. Onda se on pripremi da pođe. Na vratima se jos jednom izljubise i Teranova se brzim korakom zaputi uličicom, pa izađe na trg, kod katedrale. Bio je srećan, lagan, telo mu je titralo od zadovoljstva, a um lebdeo u spokojnoj nigdini. Ukratko, bio je i suvise opusten i nije pazio.

Jutarnji vazduh zapara buka motora. Tri crna vozila ubrzase ka njemu. Naoruzani ljudi iznikose odnekud, na svakom uglu trga. Drugi, takođe pod oruzjem, poiskakase iz onih automobila. Jedan mu doviknu da se preda, da digne ruke uvis.

Teranova nakratko pogleda katedralu, opazi statue svetaca nanizane na zidu; oči mu preletese preko plavih i zutih terasa, okrznuvsi sunce sto se pomaljalo na azurnom nebu. Znao je da poslednji put gleda sva ta čudesa, znao je da je sedam godina sreće doslo svome kraju. Samo mu jedno bese preostalo.

Skočio je, kao da će smrt samu preskočiti i uskočiti u sigurnost univerzuma. U letu, pre nego sto je tresnuo u zemlju, on potegnu pistolj i opali. Jedan vojnik posrnu, pogođen u nogu. Teranova pokusa

310

MARIO PUZO

§1С111ЈШС

311

ponovo da pripuca, ali ga zasu stotinu metaka i raznese mu telo n paramparčad, da prsti na sve strane; u vatrenom ropcu meso se odva jalo od kostiju. Na izvestan način, imao je sreće - sve se dogodilo toliko brzo da nije ni imao vremena da se zapita da li ga je izdala njegova ljubavnica.

TERANOVINA SMRT pogodila je Đulijana kao slutnja propasti. I ranije je znao da je vreme njegovoj bandi isteklo. Svestan je bio da nije, kao pre, u stanju da parira nadirućoj sili uspesnim kontranapadima, da ne moze vise da se krije po planinama. Ali nikada ga nije napustala ta misao, to uverenje da će on i njegove glavesine uspeti da pobegnu, da neće izginuti. Sada je, međutim, znao da mu je sasvim malo vremena preostalo. Jedno je oduvek zeleo da učini, i zato je pozvao kaplara Kanija Silvestra.

"Nase je proslo", reče on Silvestru. "Ti si mi jednom rekao da imas neke prijatelje u Engleskoj koji će te uzeti u zastitu. Kucnuo je čas da odes. Od mene imas odresene ruke."

Kaplar Silvestro odmahnu glavom. "Mogu ja da odem, samo prvo da znam da si ti na sigurnom, u Americi. Jos sam ti potreban. Znas da te nikada neću izdati."

"Znam", reče Dulijano. "A ti znas da sam ti uvek bio naklonjen. Ali ti nikada nisi bio pravi bandit. Uvek si bio vojnik i policajac. Tvoje je srce uvek kucalo po zakonu. I zato ćes moći da se snađes i nađes sebi posao od koga ćes ziveti kad sve ovo bude gotovo. Nama ostalima će to tesko poći za rukom. Mi ćemo uvek biti banditi."

"Ja o tebi nikada nisam razmisljao kao o banditu", reče Silvestro. "Nisam ni ja sam", reče Dulijano. "A opet, sta sam ja to radio ovih sedam godina? Mislio sam da se borim za pravdu. Pokusavao sam da pomognem siromasnima. Nadao sam se da ću osloboditi Siciliju. Zeleo sam da budem dobar čovek. Ali sve se dogodilo u pogresno vreme i na pogresan način. Jer, eto, sada moramo da učinimo sve sto mozemo kako bismo spasli zivote. I zato ti moras u Englesku. Biću srećan ako ti budes na sigurnom." Rekavsi to, on zagrli Silvestra. "Ti si mi pravi prijatelj", reče, "a ovo ti naređujem."

U SUTON, Turi Dulijano napusti pećinu i ode do manastira Kapucina, nedaleko od Palerma, gde će sačekati poruku od Aspanua Piso-te. Jedan od tamosnjih monaha, zaduzen za manastirske katakombe,

otajno je bio u bandi kod Đulijana. U katakombama je bilo uskladisteno na stotine muminkovanih tela.

Stolećima pre Prvog svetskog rata običaj je bio da pripadnici bogatih i plemićkih porodica okače na manastirske zidove odeću u kojoj zele da budu sahranjeni. Kad bi umrli, njihova bi tela posle opela bila isporučena manastiru. A monasi su bili istinski majstori u vestini očuvanja tela. Izlagali bi leseve sest meseci blago povisenoj temperaturi, a onda bi isusivali meke delove tela. U tom procesu koza bi se sme-zurala, crte lica bi se iskrivile u izraz smrti - jeziv ili nakezen, uvek strasan za posmatrača. Onda bi teia bila odevena u naročito pripremljene kostime, pa polozena u staklene kovčege. Ti su sanduci odlagani u nise u zidu, staklenim zičicama okačeni o tavanicu. Pojedina tela ostavljena su u sedećem polozaju, neka su se toboz o zid oslanjala. Neka su bila naprosto izlozena u staklenim kutijama, poput kakvih

kostimiranih lutaka.

Dulijano je legao na vlazan kamen u katakombama, naslonivsi glavu na sanduk umesto jastuka. Proučavao je bezivotne likove svih tih Sicilijanaca, mrtvih stotinama godina. Bio je tu vitez kraljevskog dvora u namreskanoj plavoj svilenoj uniformi, sa slemom na glavi i sabljom u ruci. Pa dvoranin, odeven po tadasnjoj francuskoj modi, sa belom perikom i čizmama sa visokom potpeticom. Gle, bio je tu i neki kardinal u crvenoj odezdi, kao i nadbiskup, po propisu odeven. Pogledi su zastajali na dvorskim lepoticama čiji su zlatasti ogrtači ličili na paukove mreze, spremne za svaku neopreznu musicu. U jednoj staklenoj kutiji zanavek je ćutala netaknuta devica, mlado čeljade sa belim rukavicama, u tanusnoj spavaćici bele boje.

Dulijano je slabo spavao te dve noći koliko je proveo u katakombama. A ko i ne bi - mislio je on. Behu tu toliki veliki ljudi i zene Sicilije, sve ono moćno sto je ostrvo iznedrilo prethodna tri ili četiri veka, koji su mislili da će umaći crvima na ovaj način. Gordost i tastina bogatih, tih miljenika sudbine. Mnogo je bolje poginuti u prasini,

kao La Venerin muz.

Jeste mu to smetalo, ali Dulijano zapravo nije mogao da zaspi zbog teske brige koja ga je morila. Kako je don Kroče izbegao njegov napad, početkom te sedmice? Kako li je umakao? Čim je saznao istinu o pokolju kod Portela dela Đinestre, Dulijano je počeo da planira ubistvo don Kročea Mala. Don je bio tako dobro čuvan da je čovek zaista morao da pronađe najtanju pukotinu u gusto zbijenoj odbrani. tJulijano je procenio da će mu najbolje biti da udari onda kad se don Kroče bude osećao najsigurnijim, a to je upravo onda kad boravi u

312

MARIO PUZO

brizljivo čuvanom hotelu Umberto u Palermu. Banda je imala spijuna u hotelu, dečko je radio kao konobar. On im je predočio celokupan donov dnevni raspored obaveza, kao i sve vazne podatke o strazi. Sa strogo poverljivim podacima, Dulijano je bio siguran da će akcija uroditi plodom.

Tridesetoricu je sa sobom poveo na randevu u Palermo. Znao je da dolazi Majki Korleone, znao je da će on večerati sa donom, i stoga je čekao do poznog popodneva, da Majklu vidi leđa. Onda su dvadesetorica njegovih ljudi izveli frontalni napad na hotel, da odvuku paznju straze sa baste. Čim se teren rasčistio, on i desetorica njegovih ljudi postavili su eksploziv duz bastenskog zida, u kojem su izbusili rupu. Dulijano je proturio eksploziv kroz otvor. Samo su petorica strazara bila jos u basti; Turi je jednog ubio, a ostala četvorica se razbezase. On pohita ka don Kročeovom apartmanu, ali u njemu vise nikoga nije bilo. Začudilo ga je sto je apartman, stavise, ostavljen bez ikakve zastite. U međuvremenu, druga grupa njegovih ljudi probila je barijeru i priključila mu se. Pretrazili su sve sobe i hodnike, i nista nisu pronasli. Činilo se da don, s onom telesinom, nije u stanju da brzo hoda i utekne, i zaključak se neminovno nametnuo. Don je napustio hotel odmah iza Majkla. I Đulijanu se prvi put u zivotu, čistije no ikada, sve razjasnilo: don Kroče je bio obavesten o napadu.

Gadna situacija, dokonao je Dulijano. Bio bi to zavrsni udarac, neumoljiv i za pripovedanje, udarac kojim bi uklonio svog najopasnijeg neprijatelja. Kakve li bi samo balade bile ispevane da je don Kročea zatekao u toj suncem obasjanoj bastici! Ali biće dana za megdana. Neće ni on zauvek ostati u toj Americi.

Trećeg jutra, monah kapucin, tela i lica gotovo jednako usukanog kao u onih mumija koje je čuvao, donese poruku od Pisote. "U kući Karla Velikog", pisalo je. Đulijanu namah bi jasno o čemu je reč. Zu Pepino, glavni vozar kastelvetranski, koji je pomogao Đulijanu prilikom otmice don Kročeovih kamiona i sve ovo vreme bio tajni saveznik njegove bande, imao je sada troja kola i sest magaraca. Sva kola behu oslikana prizorima iz legendi o velikom imperatoru, Karlu Velikom, pa su Turi i Aspanu Pepinov dom prozvali kućom Karlovom. Tačno vreme sastanka već je bilo utanačeno.

Te noći, poslednje noći koju će provesti na Siciliji, Dulijano ode do Kastelvetrana. Nadomak Palerma on pokupi neke pastire, tajne članove bande, i uze ih za oruzanu pratnju. Tako su lako stigli do Kastelvetrana da se u Đulijanovom umu neminovno razbudi crv sumnje. On

u noć. Onda produzi do

malene kamene kuće na obodu Kastelvetrana; u dvoristu su stajala troja zaprezna kola, sva oslikana legendama iz njegovog, Đulijanovog Zivota. Bese to dom Zua Pepina.

Zu Pepino, činilo se, nije bio nimalo iznenađen sto ga vidi. On odlozi četku kojom je upravo malao jedna kola. Onda pogbda ka vratima i obrati se Đulijanu recima: "U nevolji smo. Ti privlačis karabinjere kao mrtva mazga musice."

Dulijano oseti blagi priliv adrenalina. "]esuli to Lukine specijalne

snage?", upita on.

"]esu", reče Zu Pepino. "Sad su se sklonili, ne mozes ih videti, ne patroliraju ulicama. Opazio sam nekoliko njihovih kola na putu kad sam se vraćao s posla. A i neke rabadzije mi kazu da su videli druga vozila. Pomislili smo najpre da postavljaju zamke, ne bi li se neko iz tvoje bande upecao, ali nije nam ni na pamet palo da jure bas tebe. Nikada nisi dolazio ovako daleko na jug, nikada se nisi ovoliko udaljio od svojih planina."

Dulijano se pitao otkud karabinjeri znaju za ugovoreni sastanak.

Da se nisu, mozda, dočepali Aspanua? Da se nije, slučajno, Majklu

Korleoneu i njegovim ljudima nesto omaklo? Ili, mozebiti, postoji

dousnik? Bilo kako bilo, Dulijano je bio svestan da neće moći da se

sastane sa Pisotom u Kastelvetranu. Imali su oni, međutim, rezervno

sastajaliste, za slučaj da ono glavno omane i da se jedan od njih tamo

ne pojavi.

"Hvala ti sto si me upozorio", reče Dulijano. "Povedi računa o Piso-ti dok je u gradu i kazi mu sta se događa. A kad budes seo u kola i krenuo ka Montelepreu, poseti, molim te, moju majku i kazi joj da sam bezbedno stigao u Ameriku."

"Dozvoli jednom starcu da te zagrli", reče Zu Pepino i poljubi Đuli-jana u obraz. "Nikada nisam ni mislio da će te Sicilija pustiti da joj pomognes. Niko u tome nije uspeo, niko nikada uspeti neće. Nije to poslo za rukom ni Garibaldiju, nije u tome uspeo ni onaj vetropir II Duce* Sada, ako ti to zelis, mogao bih da upregnem mule i povezem

te, kuda god ti volja."

Đulijanov sastanak sa Pisotom bio je ugovoren za ponoć. A tek je deset sati bilo. S Majklom Korleoneom bi trebalo da se nađe u zoru. Rezervno sastajaliste bilo je barem dva sata hoda od Kastelvetrana. Ali bolje je i peske ići nego se osloniti na usluge Zua Pepina. On zahvali starcu i nestade u noći.

l

314

MARIO PlIO

Rezervno sastajaliste bilo je na rusevinama akropolja drevnog gr-kog grada Selina. Juzno od Kastelvetrana, blizu Mazara del Vala t rusevine stajahu na pustolini sto se dotiče mora i prostire do litica Akropolj je zatrpao zemljotres, jos pre nego sto je Hristos rođen, ali niz mermernih stubova i arhitrava opirao se zubu vremena. Ili ih je bolje reći, odrzao rad arheologa. Jos se jasno razaznavao i glavni prolaz, premda je sada bio suzen rusevinama drevnih zdanja sto su se nekada duz njega prostirala. Bio je tu i hram, čiji krov uveliko bese osvojila vinova loza, izbusen, nalik mrtvačkoj lobanji, poduprt kamenim stubovima oronulim i sivim od dugih stoleća ovozemaljskih. Sam akropolj, utvrđeno srediste drevnih grčkih gradova, bio je, kao sto su Grci vazda činili, sagrađen na uzvisini, i tako su se te rusevine i sada, posle tolikih vekova, nadnosile nad seoskim okolisem.

Siroko, strahoviti pustinjski vetar, duvao je celoga dana. Sada, po noći, nadomak mora, blago je terao maglu kroz rusevine, kao da je gurka. Umoran od dugog, forsiranog marsa, Đulijano se ispe na litice, da pogleda u dubinu i osmotri zemlju pod sobom.

Pogled je bio toliko lep, da je na trenutak zaboravio u kakvoj se opasnosti nalazi. Apolonov hram zračio je čudesnom svetlosću, sputan ovozemnim tkanjem nebrojenih stubova, izukrstanih u mekom vrtlogu ustalasane mesečine. I druga zdanja, takođe u rusevinama, blistala su na noćnom svetlu - bez zidova, go stub do stuba, ostaci krovova i zid neke tvrđave sa rupom sto zjapi, crna, gde je nekada bio prozor. Dole, na tlu po kojem su nekada hodili zitelji drevnoga grada, podno akropolja, uzdizao se usamljeni stub, okruzen rusevinama, uglačanim vekovima; taj stub je vekovima odoleo, čvrst i nepokoran. Bese to čuveno H Fuso di la Vechia, Staričino vreteno. Sicilijanci toliko behu navikli na te grčke spomenike, rastrkane duz njihovog ostrva, da su se prema njima vazda odnosili s nekom mesavinom naklonosti i prezira. Samo su stranci oko tih nalazista dizali galamu.

Stranci su, istina, i podigli dvanaest velikih stubova koji su se sad uzdizali nad Turijem Đulijanom. Najveći je bio Herkulov stub, iza koga se pruzala panorama rusevina. U podnozju tih dvanaest stubova nalik vojnicima sto, po komandi, stoje licem u lice sa svojim pretpostavljenim, nalazila se kamena platforma sa stepenicama, koja kao da iz tla bese nikla. Đulijano sede na najvisi stepenik i osloni se na jedan stub. Onda iz jakne izvadi revolver i luparu i spusti ih na kamenu stepenicu pod sobom. Na rusevine se spustila magla, ali njega to nije uznemiravalo; znao je da će na vreme čuti svakoga ko pokusa da

prijatelja ^55^                       tog krsa i loma, da će vi--V

314

MARIO PUZO

Rezervno sastajaliste bilo je na rusevinama akropolja drevnog prv kog grada Selina. fuzno od Kastelvetrana, blizu Mazara del Vala te rusevine stajahu na pustolini sto se dotiče mora i prostire do litica Akropolj je zatrpao zemljotres, jos pre nego sto je Hristos rođen, ali niz mermernih stubova i arhitrava opirao se zubu vremena. Ili ih je bolje reći, odrzao rad arheologa. Jos se jasno razaznavao i glavni prolaz, premda je sada bio suzen rusevinama drevnih zdanja sto su se nekada duz njega prostirala. Bio je tu i hram, čiji krov uveliko bese osvojila vinova loza, izbusen, nalik mrtvačkoj lobanji, poduprt kamenim stubovima oronulim i sivim od dugih stoleća ovozemaljskih. Sam akropolj, utvrđeno srediste drevnih grčkih gradova, bio je, kao sto su Grci vazda činili, sagrađen na uzvisini, i tako su se te rusevine i sada, posle tolikih vekova, nadnosile nad seoskim okolisem.

Siroko, strahoviti pustinjski vetar, duvao je celoga dana. Sada, po noći, nadomak mora, blago je terao maglu kroz rusevine, kao da je gurka. Umoran od dugog, forsiranog marsa, Đulijano se ispe na litice, da pogleda u dubinu i osmotri zemlju pod sobom.

Pogled je bio toliko lep, da je na trenutak zaboravio u kakvoj se opasnosti nalazi. Apolonov hram zračio je čudesnom svetlosću, sputan ovozemnim tkanjem nebrojenih stubova, izukrstanih u mekom vrtlogu ustalasane mesečine. I druga zdanja, takođe u rusevinama, blistala su na noćnom svetlu - bez zidova, go stub do stuba, ostaci krovova i zid neke tvrđave sa rupom sto zjapi, crna, gde je nekada bio prozor. Dole, na tlu po kojem su nekada hodili zitelji drevnoga grada, podno akropolja, uzdizao se usamljeni stub, okruzen rusevinama, uglačanim vekovima; taj stub je vekovima odoleo, čvrst i nepokoran. Bese to čuveno II Fuso di la Vechia, Staričino vreteno. Sicilijanci toliko behu navikli na te grčke spomenike, rastrkane duz njihovog ostrva, da su se prema njima vazda odnosili s nekom mesavinom naklonosti i prezira. Samo su stranci oko tih nalazista dizali galamu.

Stranci su, istina, i podigli dvanaest velikih stubova koji su se sad uzdizali nad Turijem Đulijanom. Najveći je bio Herkulov stub, iza koga se pruzala panorama rusevina. U podnozju tih dvanaest stubova nalik vojnicima sto, po komandi, stoje licem u lice sa svojim pretpostavljenim, nalazila se kamena platforma sa stepenicama, koja kao da iz tla bese nikla. Đulijano sede na najvisi stepenik i osloni se na jedan stub. Onda iz jakne izvadi revolver i luparu i spusti ih na kamenu stepenicu pod sobom. Na rusevine se spustila magla, ali njega to nije uznemiravalo; znao je da će na vreme čuti svakoga ko pokusa da

SICILIJANAC

315

se prikrade preko sveg tog krsa i loma, da će videti neprijatelja nego sto sam bude opazer,                                           ^ ^

e°tKu 2£^ oTu-ra lulska mLčina izgled bese i; telo mu ,e   rca

J^IP kamom. Atamo,K.au!.ciui.i^-r-------       '

nadole, ka mor                        ^ ^ ^от će biti na .             ,

AT   lod ш odmetničkog zivota ostaće za njim, poput nekakvog i sedam godina,odmeT"C ^  и će to zivot biti, hoće li ifeda biti

i čarape i laguni «"-------

Đulijano spusti ruku u dzep i izvadi dve bresicve. ошичлмс, *>~-------^^

svezinom taman rashlađene, voćke ga osvezise. S jednom rokom na revolveru - za svaki slučaj - čekao je Aspanua Pisotu.

Dvadeset sedmo poglavlje

MAJKL, PITER KLEMENCA i don Domenik rano su večerali. Dogovor je bio da se sa Đulijanom sastanu u zoru, sto je značilo da operacija mora početi s prvim sumrakom. Ponovo su pročesljali ceo plan i Domenik se slozio sa svim pojedinostima, i dodao jos nesto: Majki ne bi smeo da ide naoruzan. Ako nesto pođe naopako, pa ih karabinjeri i tajna policija pohapse, Majklu nista neće moći da prikače, jer čovek je nenaoruzan, pa će moći da napusti Siciliju ma sta se dogodilo.

Sedeli su u basti, popili bokal vina i sisali limun, a onda je kucnuo čas da se krene. Don Domenik se oprostio od svog brata. Onda se okrenuo Majklu i samo ga ovlas zagrlio. "Prenesi ocu moje pozdrave", reče. "Molim se za tvoju budućnost, svako ti dobro zelim. A u godinama sto dolaze, ako ti ikada zatrebam, samo mi se javi."

Njih trojica izađose na dok. Majki i Piter Klemenca ukrcase se na motorni čamac, već pun naoruzanih ljudi. Čamac se otisnu, don Domenik im je mahao sa doka. Majki i Klemenca siđose u kabinu; stariji čovek odmah leze na uzani krevet da odspava. Imao je za sobom naporan dan, a na moru će biti skoro do zore i morao je malo da se odmori.

Plan se promenio. Avion koji ih je čekao u Mazara del Valu, a kojim je trebalo da odlete u Afriku, biće upotrebljen kao paravan, dok će se oni na afričko tie prebaciti brodićem. Klemenci zamisao da se ide avionom nije bila po volji, usprotivio se rekavsi da on moze da kontrolise put, a njegovi ljudi brod, ali da nije kadar da obezbedi malo uzletiste. Previse je prilaza tom mestu bilo, a i avion je i suvise krhke konstrukcije; mogao bi neprijatelju da posluzi kao smrtonosna zamka i pre nego sto uzleti. U svemu ovome nije bila toliko vazna brzina koliko da se protivnik obmane, a lakse je sakriti se u nepreglednom morskom prostranstvu nego u vazduhu. Sem toga, moze se udesiti da se, ukoliko bude potrebno, ljudi sa jednog prebace na drugi brod; avione u letu svakako ne mozes menjati.

SICIUJAMC

317

Klemenca je celog prethodnog dana slao ljude i vozila na ugovoreno mesto na putu za Kastelvetrano; drugi su obezbeđivali varos jvlazara del Valo. Slao ih je svakog sata; nije zeleo da spijuni primete neobično učestale prolaske vozila kroz kapije vile. Automobili su se od polazne tačke udaljavali u različitim pravcima, da dodatno zbune moguće posmatrače. U međuvremenu, motorni čamac je hitao ka krajnjem jugozapadu Sicilije, da se otisne ka horizontu pre praskozorja, kada će pristati u luku Mazara del Vala. Tamo će ih čekati automobili i ljudi, a odatle nema vise od pola sata voznje do Kastelvetrana, računajući i malo skretanje na sever, gde će izaći na put za Trapani kako

bi pokupili Pisotu.

Majki je bez sna lezao na brodskoj klupi. Slusao je Klemencino hrkanje i osetio neku mesavinu čuđenja i divljenja sto taj čovek, eto, u takvom trenutku uopste moze da spava. Majki je razmisljao o tome kako će za dvadeset četiri časa biti u Tunisu, a dvanaest dana kasnije zagrliće i izljubiti svoje, u Americi. Posle dve godine izgona, pred njim se otvorilo siroko polje izbora; sada je slobodan čovek, ne mora vise da bezi od policije, a ni da se drzi pravila koja mu nameću zastitnici. Moze da čini sto mu je volja. Ali pod uslovom da pregura narednih trideset sest časova. Dok je tako mastao o svemu sto će raditi kad se konačno vrati u Ameriku, čamac je nezno klizio po talasićima i Majki se opusti i utonu u san bez snova.

FRA DJAVALO je spavao mnogo dubljim snom.

Onog dana kada je trebalo da pokupi profesora Hektora Adonisa u Trapaniju, Stefan Andolini se ujutro najpre odvezao do Palerma. Imao je ugovoren susret sa sefom sicilijanske policije, inspektorom Velardijem; bio je to rutinski sastanak, često bi se njih dvojica viđali kako bi inspektor upoznao Andolinija sa aktuelnim operativnim planovima pukovnika Luke. Andolini bi potom dobijene informacije preneo Pisoti, koji bi sa njima upoznao Đulijana.

Jutro je bilo divno; polja duz puta ličila su na cvetne tepihe. Andolini je malo poranio, pa je zastao kraj jednog svetilista pored puta da popusi cigaretu, a onda je kleknuo pred sandukom u kojem se nalazio kip svete Rozalije. Molitva mu je bila jednostavna i krajnje praktična; pomolio se svetici da ga zastiti od svih njegovih neprijatelja. Naredne nedelje ispovediće svoje grehe ocu Benjaminu i primiti svetu pričest. Sunčevi zraci grejali su mu golu glavu; vazduh, mirisav od cveća, sprao mu je nikotin iz nozdrva i s nepca, i on oseti neodoljivu

318

MARIO PUZO

glad. Obećao je sebi dobar doručak u najboljem restoranu u Palermu odmah posle sastanka s inspektorom Velardijem.

INSPEKTOR FREDERIKO Velardi, glava sicilijanske tajne policije, uzivao je u trijumfu, poput čoveka koji je dugo i strpljivo čekao, uvek verujući u volju Boga Jedinoga, koji će najzad zavesti red u ovom univerzumu, tako da i on, Velardi, bude nagrađen za svoja dobra dela. Za nesto manje od godine dana, sledeći naredbe ministra Treće - kako one neposredne, tako i one tajne - pomagao je Đulijanu da umakne karabinjerima, ali i letećim odredima pod komandom samog Velardija. Upoznao se sa krvozednim Stefanom Andolinijem, Fra Djavalom. Te je godine inspektor Velardi, zapravo, bio potčinjen don Kročeu Malu.

Velardi je bio sa severa Italije, gde ljudi umeju da postignu nesto u zivotu tako sto se najpre obrazuju, a onda postuju drustvene norme, negujući veru u zakone i vlast. Sluzeći na Siciliji, Velardi je razvio osobit prezir i duboku mrznju prema Sicilijancima, kako onim bogatim, tako i prema sirotinji. Bogatasima je nedostajalo drustvene svesti, a siromasne su drzali u ropstvu oslanjajući se na kriminalno sadejstvo sa manjom. A mafija, koja se pretvarala da, toboze, stiti sirotinju, stavljala se na uslugu bogatima, pomazući im, za nadoknadu, u tlačenju sirotinje. Seljaci su bili i suvise ponositi, egoistični do te mere da su laksi na obaraču nego kad valja staviti prst na čelo i zamisliti se, makar ih to kostalo i dozivotne robije.

Sada su, međutim, stvari stajale drugačije. Inspektoru Velardiju ruke su najzad bile odresene i njegovi leteći odredi uskoro će biti pusteni s lanca. Tada će se ljudi jos jednom uveriti u ogromnu razliku između njegove tajne policije i onih karabinjerskih klovnova.

Velardija je i samoga zapanjila naredba ministra Treće da svi kojima je bila izdata specijalna crvena propusnica sa ministrovim potpisom, ta moćna isprava koja je vlasnicima omogućavala da prođu blokade na putu, nose oruzje, koja ih je stedela rutinskih privođenja - budu odmah zatvoreni, i to u samice. Naredba se naročito odnosila na Aspanua Pisotu i Stefana Andolinija.

Velardi se pripremio za odlazak na posao. Andolini ga je čekao u predsoblju. Danas će se taj Fra Djavalo, bogme, dobro iznenaditi. Velardi podize slusalicu i pozva kapetana i četvoricu policijskih nared-

МСШЈШС

nosio pistolj, sto obično nije činio kad je u kancelariji. Onda je pozvao

Stefana Andolinija da uđe.

Riđa kosa Andolinijeva bila je uredno počesljana. Na sebi je imao crno prugasto odelo, belu kosulju i tamnu kravatu. Naposletku, pose-ta sefu tajne policije ipak je zvanična prilika kad valja iskazati postovanje. Poučen iskustvom, Stefan Andolini nije bio naoruzan. Znao je da svako ko dolazi u ovu zgradu biva detaljno pretresen. On stade ispred Velardijevog radnog stola, čekajući uobičajenu dozvolu da sed-ne. Nista mu, međutim, nije rečeno, pa je ostao da stoji, i tada mu sinu da nesto, izgleda, nije u redu.

"Da vidim tvoju specijalnu propusnicu", obrati mu se tad inspektor Velardi.

Andolini se ne pomeri. Pokusao je da dokuči sta li bi taj čudnovati zahtev trebalo da znači. Onda je slagao. "Nije kod mene", reče. "Dosao sam, najzad, u posetu jednom Prijatelju." Posebno je naglasio

reč "Prijatelj".

Velardi se razbesneo. Obisao je sto i sad je stajao pred Andolinijem i unosio mu se u lice. "Nikada ti meni nisi bio prijatelj. A to sto sam lomio 'lebac sa svinjom kao sto si ti bilo je samo zato sto mi je tako bilo naređeno. A sad me slusaj pazljivo. Uhapsen si. Do daljeg ćes biti u ćeliji, a moram da ti kazem da dole u tamnici imam kasetu. Ali sutra ujutro ćemo mi fino da se ispričamo ovde, u mojoj kancelariji, i moći ćes sebe lepo da postedis muka, sto ćes, ako si pametan, i učiniti."

Sutradan ujutro Velardija je pozvao ministar Treća, a potom i don Kroče, koji je bio znatno određeniji. Nekoliko časaka kasnije Andolini je, pod pratnjom, napustio svoju ćeliju i zaputio se ka Velardijevoj

kancelariji.

' -"°ЛРПД iza resetaka, probdevena pod bremenom

u-j;   Л"Лг,1;_

Jvs er>t-/amni T* гптт-лгм   On com if>

nniacnm

Dakako se nalazi u smrtnoj ^^e^5edno, van sebe čao po sobi, plave su mu oči **"§£>£ "^promaklo _ ni kapetan Andolini je bio hladan kao led. Nista munJ  P       ^          ^ ydar.

i četiri narednika sto stoje tu, u ^W&        oduvek mrzi, a ni on

dijevim pojasom. Dobro je znao da ga msp           ^ ^. ^,

nista manje nije mrzeo njega- Kad Vn s               nego.    {         gu.

da se resi strazara, mogaobi£ nijega     ^ ^ ^ ^

bi glavu. I zato kaza: "Reci ću

___________--------         ..    ,   as koristi kao uvredljiv izraz za pripadnike slu-

' zbir, zbirevi - ova reč se.kod ^Ј^             v.)

zbe drzavne bezbednosti i tajne pohaje. (Vr

320

MARIO PUZO

SIUHJ\SV

321

Velardi naredi četvorici policajaca da napuste prostoriju, ali onom kapetanu dade znak da ostane. Onda svu pozornost usmeri na Stefa-na Andolinija.

"Hoću od tebe sve moguće informacije koje će mi pomoći da sče-pam Đulijana", reče inspektor. "Kad si poslednji put video njega i Pisotu, za početak."

Stefan Andolini se nasmeja, lice ubice iskrivi se u zlohotnu grimasu. Koza istačkana rićkastom bradicom kao daje isijavala nasilnu narav Andolinijevu.

Nije ni čudo sto ga zovu Fra Djavalo - pomisli Velardi. Taj Andolini je zaista opasan čovek. Mora da jos nije naslutio sta će se desiti.

"Odgovori na moje pitanje, ili ima da te rasteglim na kaseti", reče mu Velardi mirno.

"Ti izdajničko kopile", uzvrati Andolini prezrivo, "ja sam pod zastitom ministra Treće i don Kročea. Kad me budu pustili, ima tvojim zbirovima srca iz grudi da isčupam!"

Velardi podize ruku i dvaput tresnu Andolinija po licu, jednom dlanom, drugi put nadlanicom. Video je da se Andoliniju usta pune krvlju, a nije mu promakao ni gnev u njegovim očima. Tada mu namerno okrenu leđa i krenu da sedne za sto.

U tom trenutku, Stefan Andolini, čiji je prirodni instinkt za samoodrzanjem potpuno ustuknuo pred nadirućom srdzbom, dograbi onaj pistolj sto je inspektor nosio za pojasom i pokusa da opali. U istom trenu onaj policajac izvadi pistolj i ispali četiri metka u Andolinija. Čovek odlete do suprotnog zida i skljoka se na pod. Bela kosulja sada je bila potpuno umrljana krvlju, sto se - pomisli Velardi - bas lepo slaze sa Andolinijevom kosom. On se sagnu i uze pistolj iz An-dolinijeve ruke dok su drugi policajci utrčavali u prostoriju. Pohvalio je kapetana sto je bio budan i spreman, a onda, pred njim, napunio pistolj mecima koje uoči sastanka sa Andolinijem bese izvadio. Nije zeleo da se njegov kapetan uljuljkava snom o sopstvenoj veličini, da ne pomisli slučajno kako je, eto, spasao zivot nehajnom čelniku tajne policije.

Onda inspektor naredi svojim ljudima da pretresu les. Kao sto je i podozrevao, crvena propusnica nalazila se u kamarici isprava koje je svaki Sicilijanac kod sebe uvek morao da ima. Velardi uze propusnicu i odlozi je na sigurno. Predaće je ministru Treći, lično, i - bude li sreće - uz Andolinijevu propusnicu isporučiće mu i onu sa imenom

n A«r»aniiii Picnte

i * , -п" ; limenci na palubi i dade im solji-)EDAN OD LJUDI P"đe,^;o^ Sjećki'oslonjeni na ogradu. [e sa vrućim espresom, koj ovi pop* ^           ^^. ^ ^ ^

Brodili su lagano, primičući se kopnu,   g         6        ke 'sno razaznavala svetla -^^Sedbe naoruzanim Iju-'    ^."»",a. se setkao po palub^ ^a^^^ ^ ^^^ ^^ koja

dimac

kao da su trčala njemu u susret. £ sekući talase, odgonio » Usko crnilo i M^U^o;aad del Vala; iza njih, oko stolova u se suncobrani prigusene Tze      ^      ljudi. čekala su ih troja kola i ukupao      J

zore

i plaze Mazara 0Lnih kafanica uzdizali su

povede Maj-kK>vom u kojima

ih napucamo i bezuno.                                     ranojutarnjoj sve-

Tri siroka automobila kretala su s   P           ^             zemljom

tlosti kroz P-^.^TS1^^^ supova- Već jebilo

hodio Isus. Drevni akvadukti i cevi na       l                    pritisnuto

toploivlazn0;vazduh^

jarom sicilijanskogleta. Prolazili. su -J                 oronule mramor.

grčkog grada, i Majki bi s vremena ^^       Ano] Siciliji, kuda ne stubove starih hramova rastrkan h^^    ?    čkm doseljenika. god je, pre vise od dve hiljade 8°^* ^ JSi latim svetlom; nji-Stubovi su se sablasno pomaljah podjo ne^ade nekada doticale hovi gornji delovi, iskrzam rubov! gj  su ^Шо

i

stvoren.                                 .   Лп na nut Trapani-Kastelvetrano.

Skrenuse onda na sever, da izađu na put lp               ^

Sada su i Majki i Klemenca otvonUcrtvo^^                  ^ Majkl

druma, trebalo je da ih presretne P SOta^^u rise. Klemenca je je bio silno uzbuđen - ^ automoj ^ oz^ hitro da je potegne spustio masinku na sediste, levo od^epočivale na oruzju. Sunce se i zapuca preko vrata. Obe su mu ruke po

322

MARIO PUZO

već bilo ispelo, njegovi su zraci sekli krajolik nalik dugim bodezima od vreloga zlata. Automobili su gotovo mileli; već su bili nadomak Kastelvetrana.

Klemenca naredi vozaču da ide jos sporije. On i Majki budno su motrili ne bi li opazili bilo kakav Pisotin znak. Nalazili su se sada na obodu Kastelvetrana, uspinjući se brdskim drumom, povremeno zastajući da odozgo osmotre glavnu gradsku ulicu. Sa te uzvisine Majki je jasno video put koji dolazi iz Palerma; bio je krcat vozilima, vojnim vozilima dakako - ulice su prosto vrvele od karabinjera u crnim uniformama sa belim tračicama. Urlale su mnogobrojne sirene koje, očito, nisu bile dovoljno moćne da rasteraju masu sveta koja je kuljala glavnom ulicom. Nebom su kruzila dva mala aviona.

Vozač opsova i nagazi kočnicu, pa zaustavi kraj puta. Onda se okrenu Klemenci i reče: "Hoćete da idem dalje?"

Majki oseti nelagodu u stomaku. "Koliko tvojih ljudi nas čeka u gradu?", upita on Klemencu.

"Nedovoljno", odgovori Klemenca kiselo. Njegovo lice pokazivalo je da je maltene preplasen. "Majk, moramo da se čistimo odavde. Moramo da se vratimo na čamac."

"Čekaj", reče Majki ugledavsi zaprezna kola i magarca kako gamizu uzbrdo ka njima. Uzde je drzao starac sa slamnatim sesirom navuče-nim na oči. Kola su mu bila oslikana motivima iz legendi, kao i toč-kovi i osovine. Kad stize do njih, starac stade. Sa tog naboranog lica nista se nije moglo pročitati, a njegove ruke, sve u misićima, behu gole do ramena, jer je nosio samo crni prsluk preko sirokih platnenih pantalona. On sa strane priđe njihovim kolima i reče: "Don Klemenca, to si ti?"

U Klemencinom glasu zazvuča olaksanje. "Zu Pepino, sta se to ovde, do sto đavola, događa? Sto nema mojih ljudi da me na vreme upozore?"

Izraz okamenjenog, naboranog lica Zua Pepina nije se izmenio. "Mozes da se vratis u Ameriku" reče on. "Ubili su Turija Đulijana."

MAJKL oseti neobičnu malaksalost, vrtelo mu se u glavi. Kao da se nebo najednom zamračilo. Na pamet mu padose Đulijanovi ostareli majka i otac, pa Justina, sto u Americi čeka svog dragana, Aspanu Pisota i Stefan Andolini. Pomisli na Hektora Adonisa. Turi

S HIIIJ VN M

323

je bio zvezda vodilja njihovih zivota, i prosto nije moguće da je to svetio zanavek zgasnulo.

"Jesi li siguran da je to on?", upita Klemenca ostro. Starac slegnu ramenima. "Jedan od starih Đulijanovih trikova je upravo taj, da ostavi neki les ili lutku za sobom kako bi zavarao karabinjere, pa da ih onda pobije. Ali evo, već su dva sata prosla, a nista se ne događa. Već su dosli novinari iz Palerma, sve sa kamerama, i snimaju sve zivo, i mog su magarca snimili. Pa, vi verujte, ako hoćete."

Majklu je bilo lose, ali je nekako uspeo da progovori. "Moramo da uđemo u grad i pogledamo. Moram da budem siguran."

"Bio on ziv ili mrtav, vise mu ne mozemo pomoći", reče Klemenca grubo. "Vodim te kući, Majk."

"Ne", reče Majki blagim glasom. "Moramo da uđemo u grad. Mozda nas Pisota čeka. Ili Stefan Andolini. Da nam kaze sta da radimo. Mozda i nije on poginuo, ne mogu da verujem da je on. On ne moze umreti, ne sada, kad mu tako malo treba da im umakne. Ne sada, kad je Testament na bezbednom, u Americi."

Klemenca uzdahnu. Po Majklovom licu video je da je ovoga ophr-vala patnja. Mozda to stvarno nije Đulijano; mozda je Pisota čekao da se sretnu. Mozda je, ko zna, ovaj deo zavere za cilj imao da odvuče paznju sa Đulijana, ako su mu vlasti za petama, da moze nesmetano

da pobegne.

Sunce je sad blestalo punim sjajem. Klemenca naredi svojim ljudima da parkiraju automobile i krenu za njim. On i Majki ulicom krenuse peske; od gomile je jedva moglo da se prođe. Svetina se okupila oko ulaza u jednu bočnu ulicu, zakrčenu vojnim vozilima i zagrađenu kordonom karabinjera. Duz te bočne ulice bio je niz kuća odvojenih dvoristima. Klemenca i Majki stadose na kraj gomile, i sada su sa ostalima pratili sta se događa. Jedan karabinjer je propustao novinare i zvaničnike, prethodno im proverivsi isprave. "Mozes li da nas prove-des pored ovoga?" upita Majki Klemencu.

Klemenca uhvati Majkla za ruku i izvede ga iz mase.

Sat kasnije bili su u jednoj kućici u onoj bočnoj ulici. Kuća je imala malo dvoriste i nalazila se na svega dvadeset kuća od mesta na kojem se svetina bese okupila. Klemenca je tu ostavio Majkla sa četvoricom svojih ljudi, a onda su se on i jos dvojica vratili u grad. Nije ih bilo oko sat vremena. Kad se vratio, Klemenca je - odmah se to videlo - bio duboko potresen.

"Gadno izgleda, Majk", reče on. "Upravo dovode Đulijanovu majku iz Montelenrea da identifikuje telo. Tu je pukovnik Luka, komandant

324

MARIO PUZO

specijalnih snaga. I novinari iz celog sveta su doleteli ovamo, čak i i/ Sjedinjenih Drzava. U ludnicu će se pretvoriti ovaj grad. Moramo da brisemo odavde."

"Sutra", reče Majki. "Sutra ćemo da bezimo. Hajde sada da vidimo moze li da se prođe pored one kontrole. Jesi li tu nesto probao?"

"Nisam jos", odgovori Klemenca.

"Idemo napolje, pa ćemo videti sta moze da se učini", reče Majki. Uprkos Klemencinom protivljenju, izasli su na ulicu. Karabinjeri kao da su preplavili čitav grad. Mora da ih ima na hiljade po ulicama - pomisli Majki. A naokolo je bilo bukvalno na stotine fotografa. Kombiji i automobili behu zakrčili ulice, nije bilo sanse da se priđe blizu dvoristu gde se ubistvo odigralo. Oni ugledase grupu visih oficira kako ulaze u neki restoran, i masom prostruja zamor da su to pukovnik Luka i njegovi najblizi saradnici otisli da svečanim ručkom proslave uspeh. Majki načas opazi pukovnika. Bese to zilav čovek niskog rasta i tuznoga lica, a zbog vrućine je morao da skine opsivenu kapu, pa je sad belom maramicom brisao proćelavu glavu. Gomila fotografa tiskala se da ga ovekoveči aparatima, a masa novinara zasipala ga je pitanjima. On im je rukom dao znak da se sklone i potom se uvukao u restoran, isčezavsi iz vidnog polja.

Ulice su bile tako krcate ljudima da su se Majki i Klemenca jedva micali. Klemenca je procenio da bi trebalo da se vrate u kuću i čekaju nove informacije. Kasnije tog popodneva jedan njegov čovek dojavio mu je da je Marija Lombardo identifikovala les kao telo Turija Đulijana.

Večerali su u basti jednog kafea. Galamio je radio, sve je bučalo od novih izvestaja u vezi sa Đulijanovom pogibijom. Po radijskoj verziji, policija je opkolila kuću u kojoj se, kako se sumnjalo, krio Đulijano. Kad je izasao, naređeno mu je da se preda. On je, međutim, otvorio vatru. Kapetan Perenca, posilni pukovnika Luke, davao je izjavu za radio, izlozen unakrsnim pitanjima veće grupe novinara. Ispričao je kako je Đulijano počeo da bezi i da ga je on, kapetan Perenca, pratio i napo-sletku saterao u to dvoriste, odakle izlaza nije bilo. Đulijano se tada, navodno, okrenuo, unezveren kao lav u kavezu, a on, Perenca, uzvratio je vatru i ubio ga. Svi koji su se zatekli u restoranu slusali su radio. Niko nije jeo. Ni konobari se nisu pretvarali da obavljaju svoj redovni posao; i oni su stajali i slusali. Klemenca se okrenu Majklu i reče:

"Sve mi ovo mnogo smrdi. Idemo večeras."

Ali upravo u tom času pripadnici tajne policije okupirase ulični nmctnr icnrc-A tofec, win-. lrr>).j ctaHr>čp na ncrlii i 17 niih izađe insoek-

51СШЈШС

325

tor Velardi. On priđe njihovom stolu i spusti saku Majklu na rame. Uhapseni ste", reče Velardi. Ledenim plavim očima stre jao ,e Klernen-cu A i vas ćemo povesti sa njim, tek onako, za sreću. I, da vam dam

ed^'n savet. Stotinu ljudi opkolilo je ovaj kafe. Nemojte da stvarate

nevolie ili ćete se pridruziti Đulijanu u paklu.

kombi dođe do ugla. Policajci nahrupise na Majkla i

osmehom na licu.

se

otac Turija Đulijana obratio narodu okupljenom

na

zimenom, Đulijanov otac je naznačio Aspanua Pisotu.

$1С111)ШС

327

Dvadeset osmo poglavlje

ĆELE PRETHODNE godine Aspanu Pisota je osećao kako mu crni crv izdajstva raste u srcu.

Pisota je oduvek bio odan. Jos u detinjstvu je prihvatio Đulijana za svog vođu, bez trunke ljubomore. A Đulijano je vazda govorio da je Pisota ravnopravan njemu u vođenju bande, da je iznad podređenih mu glavesina poput Pasatempa, Teranove, Andolinija i kaplara Silvestra. Ali Đulijanova je ličnost bila tako nadmoćna daje to dvojno vodstvo isparilo u mitsku izmaglicu; Turi je bio taj koji komanduje, čiju reč svi, pa i Pisota, prihvataju bez rezerve.

Đulijano je bio hrabriji od ostalih. Nedostizni taktičar u gerilskom ratovanju, u sicilijanskim srcima budio je ljubav kakva jos od Garibal-dijevog vremena nije viđena. Bio je idealista, romantik, a krasila gaje i zivotinjska lukavost kojoj se Sicilijanci tako dive. Imao je, međutim, i mane, koje je Pisota prepoznavao i pokusavao da otkloni.

Kad je Đulijano istrajavao na tome da se barem polovina plena daje sirotinji, Pisota mu je kazao: "Ili ćes biti bogat, ili ćes biti voljen. Ti mislis da će se narod Sicilije podići na ustanak i, pod tvojim barjakom, krenuti u boj protiv Rima. Nikada oni neće ustati. Voleće te dok im dajes novac, kriče te kad god ti zatreba utočiste, nikada te neće izdati. Ali u njima ne klija seme revolucije."

Pisota se suprotstavljao Đulijanovoj sklonosti da podlegne nagovorima don Kročea Mala i demohrisćanske partije. Protivio se razbijanju komunističkih i socijalističkih grupacija na Siciliji. Dok se Đulijano nadao da će mu demohrisćani isposlovati pomilovanje, Pisota je govorio: "Nikada te oni neće amnestirati, a don Kroče ti nikada neće dozvoliti da se domognes bilo kakve vlasti. Nasa je sudbina da se banditizma ratosiljamo novcem koji smo stekli, ili da, jednoga dana, kao banditi umremo. A nije to ni tako los način da se umre, barem za mene." Đulijano ga, međutim, nije slusao, sto će na kraju dovesti

dotle da Pisota oseti odbojnost prema starom drugu; negde u to vre-me počeo je da raste onaj skriveni crv izdajstva.

Đulijano je uvek bio onaj koji veruje, onaj nevini; Pisota je odvajkada stvari video u punoj jasnoći. Kada su dosli pukovnik Luka i njegove specijalne snage, Pisoti je namah bilo jasno da se kraj primakao. Mogu oni stoput da pobede, ali ako samo jednom izgube, biće to za njih sigurna smrt. Kao sto su se Roland i Oliver prepirali u drevnoj legendi o Karlu Velikom, tako su se prepirali i Đulijano i Pisota, i Đulijano je bio i suvise tvrdoglav u svom heroizmu. Pisota se osećao kao nekada Oliver kad je preklinjao Rolanda da najzad dune u rog.

A onda, kad se Đulijano zaljubio u Justinu i uzeo je za zenu, Pisota je shvatio da su njegova i Đulijanova sudbina stigle do raskrsća i da vise neće teći istim tokom. Đulijano će pobeći u Ameriku, imaće zenu i decu. On, Pisota, zauvek će biti u bekstvu. Nije bilo izgleda da će dugo ziveti; dokrajčiće ga ili metak, ili plućna bolest od koje je patio. Takav mu je usud. A Amerika? Tamo nikada ne bi mogao da zivi.

Pisotu je najvise brinulo sto je Đulijano, pronasavsi ljubav i neznost u toj mladoj devojci, postao mnogo svirepiji u banditskim rabotama. Karabinjere je ubijao u situacijama u kojima bi ih doskora samo drzao u zarobljenistvu. Pasatempa je likvidirao dok je jos na medenom mesecu bio. Nemilosrdan je bio prema svakome za koga bi posumnjao da cinkari. Pisota se uzasavao od same pomisli da bi čovek koga je voleo i branio svih ovih godina mogao da se okrene i protiv njega. Izjedala ga je i mogućnost da Đulijano dozna za neke njegove skorasnje postupke, pa da resi da i njega, Pisotu, smakne.

DON KROČE je pune tri godine temeljno proučavao odnos Turija Đulijana i Aspanua Pisote. Jedino su se oni nametali kao opasnost koja bi mogla da ugrozi njegove planove o imperiji. Njih su dvojica bili jedina prepreka na donovom putu ka uspostavljanju pune vlasti nad Sicilijom. U početku je don mislio da će Đulijana i njegovu bandu uspeti da učini oruzanom snagom pod komandom Prijatelja prijatelja. Đulijanu je poslao Hektora Adonisa. Predlog je bio sasvim jasan. Turi Đulijano će biti veliki ratnik, don Kroče veliki drzavnik. Ali Đulijano bi morao da klekne, a on na to nije mogao da pristane. On je sledio svoju zvezdu, nameran da pomaze sirotima, da oslobodi Siciliju, da skine rimski jaram sa vrata izmučenog naroda. Za takve ideje don Kroče nije imao razumevanja.

328

MARIO PUZO

Ali od 1943. do 1947. godine Đulijanova zvezda bila je u usponu Don je jos morao da radi na ujedinjavanju Prijatelja, koji se ne behu oporavili od strasnog pogroma iz Musolinijeve ere, kada su njihovi redovi desetkovani. I tako je don ublazio Đulijanovu moć prevarivsi ga da pristane na savez sa demohrisćanima. U međuvremenu je obnovio mafijasku imperiju i mudro kupovao vreme. Njegov prvi udar, rezija pokolja kod Portela dela Dinestre, za sta je optuzen Đulijano - bio je istinsko remek-delo, ali on nije bio u poziciji da prisvoji zasluge za taj poduhvat. Ta tragedija unistila je sve izglede da će vlada u Rimu eventualno pomilovati Đulijana i podrzati ga u nastojanju da se uključi u politički zivot Sicilije i ostvari svoje teznje ka učesću u legalnoj vlasti. Taj masakr je, opet, zauvek krvlju umrljao dotle savrseno čistu svetačku mantiju koju je Đulijano, miljenik sicilijanske sirotinje, u toku dugih odmetničkih godina istrajno nosio. A onda, kad je Đulijano likvidirao sestoricu mafijaskih glavesina, ispred dvorca kneza Olorta - don vise, naprosto, nije imao izbora. Prijatelji prijatelja i Đulijanova banda morali su da ukrste koplja u borbi na zivot i srnrt.

I tako se don Kroče usredsredio na Pisotu. On je bio pametan momak, ali gaje krasila upravo ona pamet kakvu obično srećemo kod mladića - sto će reći da nije pridavao dovoljan značaj uzasu i zlu skrivenom u srcima ljudi, čak i onih najboljih. Pisota je, sem toga, umeo da uziva u plodovima i iskusenjima ovozemaljskim. Dok je Đulijano prezirao novac, Pisota je cenio stvari koje čovek novcem moze sebi da priusti. Đulijano za sebe ni prebijene lire nije uzimao, mada je tokom dugogodisnjeg odmetničkog staza zaradio vise od milijardu lira. Svoj deo lovine delio je siromasnima i pomagao svojim najblizima.

Don Kročeu, međutim, nije promaklo da Pisota nosi odela najfinijeg kroja nabavljena u Palermu i da posećuje najskuplje prostitutke. Primetio je i to da Pisotina porodica zivi mnogo bolje od Đulijanove. Don Kroče je, takođe, doznao da Pisota drzi novac u bankama u Palermu, na vise računa, pod laznim imenima, te da je preduzeo druge mere predostroznosti tipične za čoveka koji je i te kako zainteresovan da ostane u zivotu. Pomenimo samo lazne isprave, na tri različita imena, i opremljenu kuću u Trapaniju, spremnu za useljenje. Don Kroče je pri tom znao da nista od ovoga nije poznato Turiju Đulijanu. I zato je zeljno isčekivao Pisotinu posetu, posetu do koje će doći na Pisotin zahtev; on je znao da su vrata donove kuće za njega uvek sirom otvorena, sto iz interesa domaćinovog, sto iz čistog zadovoljstva. I ovoga su puta ta vrata bila otvorena, ali sa značajnom dozom razboritosti i slutnje onoga sto se zbiti mora. Don se okruzio naoruzanim strazari-

SHIIIJASM

329

ma i upozorio pukovnika Luku i inspektora Velardija da budu spremni, ukoliko sve bude teklo po planu. A ako pođe naopako, ako je lose procenio Pisotu, ili se ispostavi da je na delu trostruka prevara u reziji Turija Đulijana, namernog da dona vidi mrtvog - onda će Aspanu Pisota tu stići svome grobu.

PISOTA JE DOZVOLIO da ga razoruzaju pre nego sto su ga uveli kod don Kročea. Nije se plasio jer je svega nekoliko dana pre toga učinio donu ogromnu uslugu; upozorio gaje da Đulijano namerava

da napadne hotel.

Njih dvojica su sada bili sami u sobi. Don Kročeove sluge behu pripremili obilan obed; sto je bio prepun hrane, bilo je i vina, i don Kroče je, u maniru starovremskog seoskog domaćina, revnosno punio

Pisoti tanjir i času.

"Prođose dobra vremena", poče don Kroče. "Sada ti i ja moramo da budemo veoma, veoma ozbiljni. Kucnuo je čas da se donese odluka koja će umnogome uticati na dalji tok nasih zivota. Nadam se da si spreman da saslusas ono sto imam da ti kazem."

"Ne znam u čemu je problem kod vas", reče Pisota donu, "ali znam da ću ja morati da budem mnogo pametan ako zelim da sačuvam

glavu na ramenima."

"Ne zelis da emigriras?" upita don. "Mogao bi sa Đulijanom da odes u Ameriku. Vino tamo, istina, nije ovako dobro, maslinovo ulje im je ko vodica, imaju električnu stolicu i, na kraju krajeva, nemaju civilizovanu vladu kao mi sto imamo. Tamo ne bi mogao tek tako da se prsis. Ali ne zivi se lose u Americi."

Pisota se nasmeja. "A sta bih ja pa radio u toj Americi? Riziko-vaću, ostaću ovde. Kad Đulijano ode, neće toliko kopati po planini. Nisam im ja tako interesantan, a i planine su i-ha-haj, ima čovek gde

da se sakrije."

"Jos imas problema sa plućima?", upita don zabrinuto. "Uzimas

onaj lek?"

"Uzimam" reče Pisota. "Nije mi to nikakav problem. Tesko da će ova moja pluća moći da me ubiju", dodade on i isceri se.

"Hajde sad lepo da razgovaramo kao dva Sicilijanca", reče don ozbiljnim tonom. "Dok smo deca, dok smo mladi, prirodno je da volimo svoje prijatelje, da budemo sirokogrudi prema njima, da im oprastamo grehe i zmurimo na njihove mane. Svaki dan je svez kao svezina sama, samo gledas u budućnost, i sve ti lepo, ničega se ne

330

MARIO PUZO

plasis. I ceo svet ti se ne čini tako opasnim; to je srećno zivotno doba da. Ali kako rastemo, kako starimo, dolazimo u situaciju da moramo da se borimo za hleb svagdasnji, i prijateljstvo u takvim uslovirna ne opstaje tako lako. Uvek moramo da se čuvamo. Nema vise nasih starih da se brinu o nama, ne zadovoljavamo se vise onim sitnicama koje su nam bile čitav svet dok smo bili deca. U nama raste ponos - zelimo da postanemo veliki, ili moćni, ili bogati, ili jednostavno da se sačuvamo od hude sreće. Ja znam koliko ti volis Turija Đulijana, ali sada moras da se preispitas - koja je cena te ljubavi? I, posle svih ovih godina, postoji li jos ta ljubav, ili je od nje ostalo samo sećanje na ljubav?" On sačeka da Pisota odgovori, ali ovaj ga je gledao lica tvrđeg od najtvrđe stene na planini Kamarati. I isto tako belog. Jer, Pisotino lice narnah strasno preblede.

Don Kroče nastavi. "Ne mogu dopustiti ni da Dulijano ostane u zivotu ni da pobegne. Ako mu ostanes veran, onda ćes i ti postati moj neprijatelj. Znaj to. Kad Đulijana vise ne bude, ni ti nećes potrajati na ovoj nasoj Siciliji ako te ja ne budem stitio."

"Turijev Testament je na bezbednom, kod njegovih prijatelja je, u Americi", reče Pisota. "Ako ga ubijete, Testament će biti objavljen i vlada će pasti. Nova vlada bi mogla da vas prinudi da se povučete na farmu u Vilabi ili biste, ko zna, prosli jos gore."

Don se zakikota. A onda se grohotom nasmeja. "Jesi li ti pročitao taj čuveni Testament?" upita onda prezrivo.

"Jesam", odgovori Pisota, uznemiren donovom reakcijom. "Ja nisam", reče don. "Ali odlučio sam da postupim kao da ti papiri uopste ne postoje."

"Trazite od mene da izdam Đulijana", reče Pisota. "Sta vas je navelo na pomisao da bih ja tako nesto ikada učinio?"

Don Kroče se osmehnu. "Upozorio si me da će napasti hotel. To je bilo, sta, iz prijateljskih pobuda?"

"Učinio sam to zarad Đulijana, ne zbog vas", reče Pisota. "Turi vise nije razuman. Planira da vas ubije. A kad vas ne bude, znam da neće biti nade ni za koga od nas. Prijatelji prijatelja ne bi nasli mira dok nas sve ne pobiju, postojao taj Testament ili ne postojao. Dulijano je pre ko zna koliko dana mogao da napusti zemlju, Ali eto, zadrzava ga nesto, nada se da će se osvetiti, da će vam doći glave. Na ovaj sastanak sam dosao da se dogovorim sa vama. Dulijano će napustiti zemlju nekog od narednih dana. Biće to kraj njegove vendete. Pustite ga da ide."

S1CIUJANAC

331

Don Kroče se odmaknu od tanjira. Pijuckao je vino. "Detinjast si ti", reče on Pisoti. "Dosli smo do kraja priče. Dulijano je i suvise opasan da bi ostao u zivotu. Ali ja da ga ubijem - ne mogu. Ja ću i sutra morati da zivim ovde, na Siciliji - ne mogu da ubijem najvećeg sicilijanskog heroja i posle nastavim da činim ono sto, jednostavno, činiti moram. Mnogi vole Đulijana, mnogi njegovi sledbenici traziće osvetu. Taj posao moraju, stoga, da obave karabinjeri. Tako to treba da se udesi. A ti si jedini koji bi mogao da uvede Đulijana u takvu zamku." Zastavsi načas, on privede izlaganje kraju odlučnim tonom: "Svetu u kojem si ziveo dosao je kraj. Sada mozes da biras: ili ćes ostati u tom svetu i pasti sa njim, ili ćes iskoračiti iz njega i nastaviti da zivis u nekom drugom svetu."

"Mogu ja da budem i pod zastitom Isusa Hrista, ali začelo neću pozi-veti ako se sazna da sam ja taj koji je izdao Đulijana", reče Pisota.

"Na tebi je jedino da mi kazes gde ćes se sledeći put sastati s njim", reče don Kroče. "Niko treći neće saznati da si mi ti to rekao. Udesiću sve sa pukovnikom Lukom i inspektorom Velardijem. Za ostalo će se oni pobrinuti." Opet zastade na časak. "Dulijano se izmenio. Nije to vise tvoj drugar iz detinjstva, nije to vise tvoj najbolji prijatelj. On je čovek koji sada, pre i iznad svega, vodi računa o samome sebi. Kao sto bi i ti morao da činis."          ^

I TAKO JE uveče, petog jula, dok je isao ka Kastelvetranu, Pisota shvatio daje svoju sudbinu predao u ruke don Kročea Mala. Rekao mu je gde će se sastati sa Đulijanom i znao da će don to preneti pukovniku Luki i inspektoru Velardiju. Nije hteo da saznaju da bi susret trebalo da se odigra u kući Zua Pepina, samo je napomenuo da će to biti u gradu Kastelvetranu. I upozorio ih je da budu oprezni, jer Dulijano ima sesto čulo za otkrivanje zamki.

Ali kada je Pisota stigao kod Zua Pepina, starac ga je dočekao s čudnovatom hladnoćom. Pisota se pitao da stari to, mozda, ne sumnja nesto u njega. Mora da je Pepino primetio neuobičajenu aktivnost karabinjera po ćelom gradu i daje, vođen nepogresivom sicilijanskom paranojom, lako sabrao dva i dva.

Na trenutak, Pisota pomisli da će se presamititi od snaznog dusevnog bola koji proze ćelo njegovo biće. A onda mu, u agoniji, jos jedna mučna misao okrznu svest. Sta ako Đulijanova mati sazna da je njenog sina izdao niko drugi do njen voljeni Aspanu? Sta ako jednoga dana stane pred njega, pogleda ga u oči, pljune mu u lice i nazove ga

зз:

MARIO PUZO

SICIUJANAC

333

izdajicom i ubicom? A onomad su jedno drugome plakali u naručju i on joj se zakleo da će stititi njenoga sina, a onda ju je poljubio, da kao Juda. Pisoti, u mahnitom trenu, pade na pamet da ubije, istog časa, tog starca, ili da, jos bolje, smesta presudi sebi,

"Ako trazis Turija, dolazio je, pa je opet otisao", reče Zu Pepino. Sazaljivo je posmatrao Pisotu; mladićevo lice bilo je belo kao kreč, izgledalo je kao da se bori za vazduh. "Hoćes časicu aniseta?"

Pisota odmahnu glavom i okrenu se da pođe. "Pazi se, grad je pun karabinjera", dobaci starac.

Pisota se smrznuo od straha. Kakva je on budala! Ponadao se da Đulijano neće nanjusiti zamku! A sta ako je već shvatio i ko ga je izdao?

Pisota istrča iz kuće, napravi krug po varosi i onda se, kroz polje, zaputi ka rezervnom sastajalistu, selinskom akropolju, u drevnom gradu Selinuntu, u kojem vekovima obitavahu samo duhovi.

RUSEVINE drevnog grčkog grada presijavale su se na letnjoj mese-čini. Usred njih, na urusenim kamenim stepenicama starog hrama, sedeo je Turi Đulijano i sanjario o Americi.

Obuzimala ga je seta. Isčileli su stari snovi. Nekada je pun nade gledao u budućnost, i svoju i rodne mu Sicilije; svim svojim bićem verovao je u svoju besmrtnost. Toliki su ga ljudi voleli. Nekada im je bio kao blagosldv, a sada, barem mu se tako činilo, sada im je bio kletva. Bez pravog razloga, osećao se potpuno napustenim. Ali jos je imao Aspanua Pisotu. I doći će dan kada će njih dvojica ponovo oziveti sve stare ljubavi i nekadasnje snove. Naposletku, samo su njih dvojica i bili, drug uz druga, na početku ćele ove priče.

Mesec se sakri iza oblaka i drevni grad utonu u tamu; rusevine su sada ličile na skelete izvesane po crnom platnu noći. Iz tog crnila do njega dopre zvuk nalik sistanju; negde su se odronili kamenčići, pa sa sobom i zemlju povukli. Đulijano se hitro zakloni iza mramornih stubova, s masinkom na gotovs. Mesec je blazeno jedrio svodom pobegavsi načas oblacima. Turi ugleda Aspanua kako stoji nasred negdasnje siroke avenije sto ide od akropolja.

Pisota se lagano priblizavao stazom prekrivenom sitnim krsem. Oči su mu sevale u tmini, levo-desno, saputao je Turijevo ime. Đulijano, sakriven iza stubova hrama, čekao je da Pisota prođe kraj njega,

nn.

kao u detinjoj igri. Iznenadilo ga je kad se Pisota unezvereno okrenu,

sav uzasnut.

Đulijano sede na stepenice i odlo/i oruzje. "Dođi, sedi malo", reče. Mora da si umoran, a ovo je mozda poslednja prilika kad mozemo

nasamo da porazgovaramo."

"Mozemo da razgovaramo i u Mazara del Valu, tamo ćemo biti

bezbedniji", reče Pisota.

"Imamo vremena koliko ti srcu drago", reče Đulijano, "a ti ćes, ako malo ne predahnes, ponovo početi da pljujes krv. Dođi sad, sedi do mene." I Đulijano se premesti na najvisi stepenik.

Video je kako Pisota skida pusku s ramena i pomislio da će je odloziti. On ustade i pruzi ruku, da mu pomogne da se popne uz stepenice. U narednom trenu shvatiće da prijatelj nisani u njega. Sledio se; prvi put za tih sedam godina uhvaćen je nespreman.

U Pisotinoj glavi sve se rusilo od uzasa. Sta će mu Đulijano sve reći ako stigne da progovori? Pitaće: " Aspanu, ko je juda u nasoj bandi? Aspanu, ko je upozorio don Kročea? Aspanu, ko je odveo karabinjere u Kastelvetrano? Aspanu, sto si se sastajao sa don Kročeom?" I, najgore od svega, plasio se da će Đulijano reći: "Aspanu, ti si moj brat." Ta, najuzasnija od svih pomisli, nagna u tom času Pisotu da

povuče obarač.

Kisa metaka oduva Đulijanu ruku i uzdrma ćelo telo. Pisota, prestravljen onim sto je učinio, ukopa se u mestu, čekajući da Đulijano padne. Ovaj, međutim, lagano siđe niz stepenice, dok mu je krv liptala iz rana. Ispunjen praznovernom jezom, Pisota se okrenu i dade se u beg, da bi u narednom trenutku video kako Đulijano trči za njim,

a onda kako pada.

A Đulijanu se, dok je umirao, činilo da i dalje trči. Uzdrmani neuroni njegovog mozga treperili su kao ziskice sto gasnu, i on pomisli kako, eto, trči, trči kroz planine sa Aspanuom, ono, pre sedam godina, a sveza voda teče iz starih rimskih cisterni, miris nekog čudnovatog cveća opija, a oni hitaju kraj svetaca u ograđenim svetilistima pored puta, i on viče, kao one noći: "Aspanu, ja verujem", uveren, duboko, u srećni svoj usud, u istinsku ljubav svoga prijatelja. Onda ga dobrohotna smrt izbavi od svesti o izdaji i konačnom porazu. Umro je u snu.

ASPANU PISOTA je pobegao. Trčao je kroz polja i izbio na put za Kastelvetrano. Tamo je, zahvaljujući onoj specijalnoj propusnici, stupio u vezu sa pukovnikom Lukom i inspektorom Velardijem. Oni su

334

MARIO PUZO

ШИЈШС

335

dalje razglasili da je Đulijano upao u zamku i da ga je ubio kapetan Perence.

TOG PETOG JULA 1950. godine Marija Lombardo Đulijano ustala je rano. Probudilo ju je kucanje na vratima; muz je ustao da pogleda ko je. Vratio se u spavaću sobu i rekao zeni da ide i da će mozda celoga dana odsustvovati. Ona je pogledala kroz prozor i videla ga kako se penje na zaprezna kola Zua Pepina, svetio ofarbanih stranica i točko-va. Imaju li neku vest o Turiju, je li pobegao u Ameriku, ili je nesto mozda krenulo po zlu? Osetila je onu, dobro joj znanu teskobu sto narasta u uzas; to čuvstvo ju je prečesto pohodilo prethodnih sedam leta. Nije joj dalo mira i, posto je očistila ćelu kuću i pripremila povrće za ručak, ona otvori vrata i pogleda niz ulicu.

Via Bela je bila prazna, ni traga ni glasa od komsiluka. Nigde dece da se igraju. Mnoge muske glave behu u zatvoru, pod sumnjom da sarađuju sa Đulijanovom bandom. Zene su se plasile da puste decu na ulicu. Čete karabinjera behu raspoređene na obama krajevima Via Bele. Vojnici s puskama na ramenima patrolirali su gore-dole. Videla ih je jos, po krovovima, kao i vojne dzipove parkirane duz zgrada. Oklopna kola blokirala su ono mesto gde se Via Bela uliva u centralni varoski trg, nedaleko od kasarne Belampo. Dve hiljade ljudi pukovnika Luke drzali su gradić Montelepre i nisu učinili nista da pridobiju naklonost lokalnog zivlja, naprotiv; u mestanima su stekli neprijatelje zato sto su povazdan vređali zene, plasili decu i fizički zlostavljali muskarce koji pretekose iz zatvora. I svi ti vojnici bili su tu sa jednim zadatkom - da ubiju njenog sina. Ali on je odleteo u Ameriku, biće slobodan čovek, a kad za to dođe vreme - i ona i njen muz tamo će mu se pridruziti. Ziveće u slobodi, bez straha.

Ona se vrati u kuću i opet nađe sebi neku zanimaciju. Izasla je na terasu sa zadnje strane kuće i zagledala se u planine. Te planine sa kojih je Đulijano, kroz dvogled, posmatrao svoju kuću. Uvek je oseća-la sinovljevo prisustvo, ali ne i sada. Sigurno je već u Americi.

Teska lupnjava na vratima sledi joj krv u zilama. Ona polako ode i otvori. Najpre je ugledala Hektora Adonisa, kakvog ga nikada nije videla - neobrijanog, razbarusene kose, bez kravate. Kosulja ispod sakoa bila je sva zguzvana, okovratnik smeđ od prljavstine. Ali najvise joj je za oko zapalo to da na Adonisovom licu, sada ophrvanom beznađem i bolom, nema onog čuvenog dostojanstvenog izraza. Gledao

On uđe u kuću i reče: "Nemoj, Marija, ko Boga te molim." Izrazito mlad karabinjer, poručnik, uđe sa Adonisom. Marija Lombardo         ^ je pogledala njima iza leđa, na ulicu. Ispred kuće je videla tri crna automobila, za volanima su sedeli karabinjeri. Naoruzani ljudi behu postrojeni i s jedne i s druge strane kućnih vrata.

Obrazi mladog poručnika bili su rumeni. On skide kapu i stavi je pod misku. "Vi ste Marija Lombardo Đulijano?", upita on sluzbenim tonom. Po akcentu bi se reklo da je sa severa, iz Toskane.

Marija Lombardo odgovori potvrdno. Zakrestala je, zapravo, preplavljena očajanjem. Ni kapi pljuvačke u ustima.

"Moram vas zamoliti da pođete sa mnom u Kastelvetrano", reče oficir. "Čekaju nas kola. Vas prijatelj ide sa nama. Ukoliko vi nemate

nista protiv, naravno."

Oči Marije Lombardo behu sirom otvorene. Sad već čvrsćim glasom progovori: "Zbog čega? Nista ne znam o Kastelvetranu niti tamo

bilo koga poznajem."

Poručnikov glas posta meksi, mladić je oklevao. "Zeleli bismo da identifikujete jednog čoveka. Verujemo da je to vas sin."

"Nije to moj sin, nikada on ne ide u Kastelvetrano", reče Marija Lombardo. "Je li mrtav?" "Jeste", odgovori oficir.

Marija Lombardo ispusti dug vapaj i klonu na kolena. "Moj sin nikada ne ide u Kastelvetrano", reče ona. Hektor Adonis joj priđe i

spusti joj ruku na rame.

"Moras da odes tamo", reče Adonis. "Mozda je to jedan od njegovih trikova, znas, izvodio je takve stvari i ranije."

"Ne", reče ona. "Neću da idem. Neću da idem."

"Je Г vas muz kod kuće?" upita poručnik. "Mogli bismo da pove-

demo njega umesto vas."

Marija Lombardo se tada dosetila da je Zu Pepino jutros dosao po njenog muza. Selila se i slutnje, kad je ugledala ona ofarbana kola sa magarcem. "Čekajte", reče ona, pa ode do spavaće sobe, presvuče se u crnu haljinu i stavi crni sal oko glave. Poručnik joj otvori vrata. Ona izađe na ulicu. Posvuda je bilo naoruzanih vojnika. Ona pogleda niz Via Belu, tamo, ka onom mestu gde se ulica zavrsavala, ka skveru. Pod treperavim julskim suncem, jasno je videla Turija i Aspanua kako vode magarca na parenje - sedam godina je od toga proslo - onoga dana kad je on prvi put ubio čoveka i odmetnuo se u planine. Ona zajeca, i poručnik je pridrza za ruku, pa joj pomoze da se popne u jedan od crnih automobila koji su čekali. Hektor Adonis sede pokraj

336

MARIO PUZO

§1СШЈШС

337

nje. Automobil krenu kroz grupice nemih karabinjera, a ona uroni lice u rame Hektora Adonisa; vise nije jecala, ali je obuze samrtni strah od onoga sto će videti na kraju tog putovanja.

TELO Turija Đulijana lezalo je u dvoristu već neka tri sata. Činilo se kao da spava, licem ka zemlji, iskrenutim ulevo. Jedna noga bese mu savijena u kolenu, telo opruzeno koliko je siroko. Bela kosulja bila je već gotovo skerletne boje. Odmah do osakaćene ruke lezala je masin-ka. Novinski fotografi i reporteri iz Palerma i Rima stigli su, naravno, na lice mesta. Fotograf magazina Lajf slikao je kapetana Perencu, i ta fotografija biće objavljen sa potpisom u kojem se navodi da je to čovek koji je ubio velikoga Đulijana. Lice kapetana Perence na tom snimku odavalo je dobroćudnu i tuznu osobu, pri tom i pomalo une-zverenu. Na glavi je imao kapli s kojom je vise ličio na predusretljivog bakalina nego na policajca.

U centru paznje nasle su se, međutim, slike bezivotnog tela Turija Đulijana, koje su osvanule na novinskim stranama sirom sveta. Na opruzenoj saci jasno se video prsten sa smaragdom koji je Đulijano svojevremeno uzeo vojvotkinji. Oko pasa je imao pojas sa orlom i lavom ugraviranim u zlatnu kopcu. Telo je lezalo u lokvi krvi.

Pre nego sto će stići Marija Lombardo, telo je odneseno u varosku mrtvačnicu i polozeno na veliku ovalnu mramornu ploču. Mrtvačnica je bila pri groblju, okruzenom visokim crnim čempresima. Tu su doveli staricu i rekli joj da sedne na kamenu klupu. Čekali su da se pukovnik i kapetan vrate sa pobedničkog ručka u obliznjem hotelu Selinus. Videvsi sve te novinare, radoznale mestane, tolike karabinjere sto se trude da odrze red, Marija Lombardo briznu u plač. Hektor Adonis je pokusavao da je utesi.

Najzad je uvedose u mrtvačnicu. Zvaničnici, raspoređeni oko ovalne ploče, postavljali su pitanja. Ona podize oči i ugleda Turije-vo lice.

Nikada nije bio tako mladolik. Izgledao je bas kao nekada, kad bi se, jos dečačić, vratio sav iscrpljen od besomučnog igranja sa Aspa-nuom. Ni najmanjeg traga nasilja nije bilo na njegovom licu, samo mrlja od zemlje na onom mestu gde mu je čelo palo u onom dvoristu. Stvarnost je otreznila, smirila Mariju Lombardo. Počela je da odgovara na pitanja. "Da", rekla je, "to je moj sin Turi, koga sam na ovaj svet, u ovoj utrobi, donela pre dvadeset sedam godina. Da, prepoznajem

papire na potpis, ali ona ih nije vise ni videla ni čula. Činilo se kao da ne vidi i ne čuje ni onu svetinu sto se gurala oko nje, novinare sto urlaju, fotografe sto se koskaju s karabinjerima u pokusaju da naprave jos jedan snimak.                                                        . .    ....

Ona ga poljubi u čelo, belo poput mermera prosaranog sivim zilicama na kojem je lezao. Poljubi ga u pomodrele usne u ruku mecima raznetu. Razum joj se gubio od bola. "O, krvi moja, km moja , rekla je kakvom si strasnom smrću skončao.                                     .

] A onda je izgubila svest. Kad joj je lekar, koji je sve vreme bio tu, dao injekci u, nekako se povratila i odmah zatrazila da ode u ono dvoriste gde je pronađeno telo njenoga sina. Tamo je klekla i poljubila

i. u Montelepre, zatekla je muz, Ubrzo će saznati da joj je sina ubio njen voljeni Aspanu.

§1СШЈШС

339

Dvadeset deveto poglavlje

MAJKL KORLEONE i Piter Klemenca prebačeni su u zatvor u Paler-mu odmah posto su uhapseni. Odande su ih odveli u kancelariju inspektora Velardija na saslusanje.

Sa Velardijem su bila sestorica policajaca pod punim naoruzanjem. Majkla i Klemencu pozdravio je sa hladnom učtivosću i najpre se obratio Klemenci. "Vi ste američki drzavljanin", reče. "Imate pasos u kojem pise da ste ovamo dosli u posetu svome bratu. Don Domeniku Klemenci iz Trapanija. Vrlo ugledan čovek, tako mi kazu. Uglednik." Tradicionalni izraz upotrebio je sa očevidnim sarkazmom. "A evo, mi vas nasli s ovim Majklom Korleoneom, pri čemu nosite vatreno oruzje, i to u gradu u kojem je, nekoliko časova pre nego sto ćete se vi pojaviti, Turi Đulijano imao susret sa smrću. Da li biste izvoleli da mi date izjavu?"

"Posao sam u lov, trazili smo zečeve i lisice", reče Klemenca. "Onda smo videli da se nesto događa u Kastelvetranu, gde smo bas bili zastali da predahnemo i popijemo kafu. I, eto, otisli smo da vidimo sta se desava."

"A vi u Americi zečeve ubijate masinkama?", upita inspektor Velar-di. Okrenu se Majklu Korleoneu. "Mi smo se već sreli, ti i ja, i znamo zbog čega si ovde. Zna i tvoj prijatelj debeljko. Ali stosta se promenilo od onog divnog ručka sa don Kročeom pre nekoliko dana. Đulijano je mrtav. Ti si saučesnik u organizovanju akcije koja je za cilj imala Đulijanovo bekstvo iz zemlje. Od mene se vise ne trazi da sljam poput tebe tretiram kao ljudska bića. Izjave su već pripremljene, i ja vam preporučujem da mi ih samo potpisete."

U tom trenutku ude jedan karabinjer i sapnu nesto inspektoru Velardiju na uvo. "Neka ude", reče Velardi osorno.

Bio je to don Kroče, nista bolje obučen, pomisli Majki, nego na tom famoznom ručku pre neki dan. Njegovo lice, kao od mahagonija, bese jednako bezizrazajno. Odgegao se do Majkla i zagrlio ga. Sa Piterom Klemencom se rukovao. Onda se okrenuo i, tako stojeći, zagledao se u lice inspektoru Velardiju, ni reč ne progovorivsi. Neka zverska snaga izvirala je iz te telesine. Iz njegovog lica, očiju isijavala

moguće da se sa njima morate ophoditi ovako, bez trunke postovanja?" Nije bilo ni gneva niti ikakvog osećanja u tom glasu. Ličilo je to na jedno obično pitanje, postavljeno da bi na njega bilo odgovoreno činjenicama. U tom glasu nazirala se i tvrdnja da ne postoji činjenica koja bi opravdala njihovo hapsenje.

Inspektor Velardi slegnu ramenima. "Njih dvojica će izaći pred sudiju, i on će resiti ovaj slučaj."

Don Kroče sede na jednu fotelju kraj inspektorovog stola. Pređe prstom preko obrve, a onda opet progovori, tihim glasom u kojem, bar se činilo, nije bilo ni najmanje pretnje. "Iz postovanja prema nasem prijateljstvu, pozovite ministra Treću i zamolite ga za njegovo viđenje ovog slučaja. Učinićete mi uslugu."

Inspektor Velardi odmahnu glavom. Njegove plave oči vise nisu bile hladne; sada su sevale od mrznje. "Nikada nas dvojica nismo bili prijatelji", reče on. "Postupao sam u skladu sa naređenjima koja me vise ni na sta ne obavezuju, sada, kad je Đulijano mrtav. Ova dvojica idu pred sudiju. Da je to u mojoj moći, i vi biste isli sa njima."

U tom času je telefon na njegovom radnom stolu zazvonio. On se pravio kao da ga bas briga, čekao je da don Kroče podigne slusalicu. "Javite se", reče don Kroče, "zvoni vam telefon, mogao bi ministar Treća da bude." Inspektor lagano podize slusalicu, sve vreme promatrajući don Kročea. Slusao je nekoga nekoliko minuta, pa rekao: "Da, ekselencijo", i spustio slusalicu. Onda se zavali u stolicu i obrati se Majklu i Piteru

Klemenci: "Slobodni ste."

Don Kroče ustade i povede Majkla i Klemencu napolje, ćuskajući ih kao sto seljak uteruje u dvoriste zalutalu zivinu. Onda se okrenu inspektoru Velardiju. "Prema vama sam ćele prosle godine bio učtiv i uljudan, premda ste vi stranac na mojoj Siciliji. A opet, vi ste ovde, pred mojim prijateljima i pred vasim kolegama, iskazali nepostovanje prema mojoj ličnosti. Ali nisam ja zlopamtilo. Nadam se da će nam se, u bliskoj budućnosti, ukazati prilika da zajedno večeramo, pa da tom prigodom obnovimo nase prijateljstvo, prozeto dubljim međusobnim razumevanjem."

Pet dana kasnije inspektor Frederiko Velardi ubijen je usred bela dana u glavnom bulevaru grada Palerma.

PROSLA SU DVA DANA i Majki je bio kod kuće. Priređena je porodična gozba - njegov brat Fredo doleteo je iz Vegasa, dosla je i Koni sa svojim muzem Karlom, bili su tu i Klemenca i Tom Hejgen sa suprugama. Svi izgrlise Majkla i nazdravise mu, uglas komentarisući

340

MARIO PIZO

SICIUIANU

341

kako dobro izgleda. Niko nije govorio o godinama koje je proveo u izgnanstvu i kao da niko nije primetio da mu je polovina lica nekako urusena, utonula u sebe; niko, takođe, nije pominjao Sonijevu smrt. Bila je to porodična zabava upriličena u znak dobrodoslice, kao da se vratio sa koledza, ili s nekog duzeg odmora. Majki je sedeo ocu s desne strane. I najzad bio na sigurnom.

Sutradan je do kasno spavao, bese mu to prvi pravi san otkad je po-begao iz zemlje. Majka ga je čekala sa pripremljenim doručkom i poljubila ga kad je seo za sto, sto je, za tu zenu, bio uistinu nesvakidasnji izliv neznosti. Učinila je tako nesto samo jednom, kad se vratio iz rata.

Zavrsivsi sa jelom, Majki je otisao u biblioteku, gde ga je čekao otac. Iznenadilo ga je sto nema i Toma Hejgena, ali je ubrzo shvatio da don zeli da razgovara s njim u četiri oka.

Don Korleone je ceremonijalno nasuo aniseta u dve čase i jednu pruzio Majklu. "Za nase partnerstvo", reče don.

Majki podize času. "Hvala ti", reče. "Imam ja jos mnogo toga da učim."

"Da", reče don Korleone. "Ali i vremena imamo koliko ti srce iste, a ja sam ovde da te svemu naučim."

"Zar ne mislis da bi prvo trebalo da rasčistimo ovo sa Đulijanom?" upita Majki.

Don s mukom sede i obrisa usta od likera. "Da", reče, "tuzno je to sto se dogodilo. Nadao sam se da će uspeti da pobegne. Njegovi otac i majka su mi dobri prijatelji."

"Ni u jednom trenutku mi, u stvari, nije bilo jasno sta se događa", reče Majki. "Nikad nisam uspeo da razlučim ko je na čijoj strani, ko je dobar, a ko nije. Ti si mi rekao da mogu da imam poverenja u don Kročea, a Đulijano je don Kročea mrzeo. Mislio sam da će ih sama činjenica da je Testament u tvojim rukama sprečiti da ubiju Đulijana, ali oni su ga svejedno ubili. A sada, kad svim novinama posaljemo Testament, ima sami sebi da prerezu grkljane."

Primetio je da ga otac hladno posmatra. "To je Sicilija", reče don. "Izdaja izdaju stize i prestize."

"Mora biti da su don Kroče i vlada ponudili Pisoti neki izlaz", reče Majki.

"U to nema sumnje", uzvrati don.

Majklu jos nije bilo jasno. "A sto su to učinili? Kod nas je Testament koji pruza dokaze da je vlada saradivala sa Đulijanom. Italijan-ska vlada će pasti ako novine odstampaju ono sto im damo. U svemu tome ne vidim nikakav smisao."

l

Don se blago osmehnu. "Testament će ostati skriven. Nećemo im ga dati", reče.

Čitav je minut Majklu bio potreban da dokuči sta je njegov otac upravo rekao i shvati značenje tih reći. A onda se, prvi put u zivotu, stvarno naljutio na oca. "Je Г to znači da mi sve vreme radimo za don Kročea?", reče on, bled kao krpa. "Je Г to znači da sam ja tamo isao da izdam Đulijana, a ne da mu pomognem? Da sam lagao njegove roditelje? Da si ti izdao svoje prijatelje i sina im oterao u smrt? Da si me iskoristio kao nekakvu budalu, ko Judu, ko zrtvenog jarca? Tata, za ime bozije, pa Đulijano je bio dobar čovek, pravi heroj naroda Sicilije. Moramo objaviti Testament."

Otac gaje pustio da kaze sta ima, a onda ustade i spusti sake Majklu na ramena. "Slusaj me", reče. "Sve je bilo spremno za Đulijanov beg. Nikakve ja nagodbe sa don Kročeom o izdaji Đulijana nisam pravio, to da znas. Avion je čekao. Klemenca i njegovi ljudi dobili su naređenja da ti na svaki način pomognu. I don Kroče je zeleo da Đulijano pobegne, to je bila najlaksa varijanta. Ali Đulijano se zakleo na vendetu, hteo je da se osveti don Kročeu i zadrzao se tamo jos neko vreme, nadajući se da će ispuniti zavet. Mogao je on da dođe do tebe u roku od nekoliko dana, ali je odlučio da ostane i pokusa jos jednom. To mu je presudilo."

Majki se udalji od oca i sede u koznu fotelju. "Postoji, ipak, konkretan razlog zbog kojeg ti ne zelis da se Testament objavi", reče. "Napravio si neki dil."

"Tako je", reče don Korleone. "Kad te je ranila bomba, shvatio sam da ja i moji prijatelji ne mozemo da ti pruzimo maksimalnu zastitu na Siciliji. Moras to imati na umu. U vise navrata su pokusavali da te ubiju. Morao sam da budem potpuno siguran da ćes se vratiti kući zdrav i čitav. I zato sam usao u dil sa don Kročeom. Njegovo je bilo da stiti tebe, a ja sam mu zauzvrat obećao da ću ubediti Đulijana da, kad pobegne u Ameriku, ne objavljuje Testament."

Majklu se smučilo kad je shvatio da je on, lično on, saopstio Pisoti da je Testament na sigurnom, n Americi. U tom trenutku sudbina Turija Đulijana bila je zapečaćena. Majki uzdahnu. "Dugujemo toliko njegovoj majci i ocu", reče. "I Justini. Je Г ona dobro?"

"Jeste", reče don. "Zbrinuta je. Biće joj potrebno nekoliko meseci da se prilagodi novonastaloj situaciji." Zastavsi načas, don dodade: "Ona je vrlo pametna devojka, dobro će se ona snaći ovde."

"Izdaćemo mu oca i majku ako ne objavimo Testament", istraja Majki. "Ne", reče don Korleone. "Nesto sam naučio za sve ove godine provedene u Americi. Moras da budes razuman, moras da pregovaras.

donelo? Verovatno bi

342

MARIO РШ

italijanska vlada pala, ali ko zna, mozda i ne bi. Ministar Treća bi izgubio posao, ali mislis da bi ga kaznili?"

"On je predstavnik vlade koja je učestvovala u kovanju zavere čiji je ishod bilo ubijanje sopstvenog naroda", reče Majki Ijutito.

Don slegnu ramenima. "Pa? Ali dozvoli da nastavim. Da li bi objavljivanje Testamenta pomoglo Đulijanovoj majci, ocu, ili mozda njegovim prijateljima? Vlada bi odmah počela da ih trazi, strpali bi ih u zatvor, gonili ih i sudili im za razne stvari. I, sto je mnogo gore, mogli bi da dospeju na don Kročeovu crnu listu. Neka im starost na miru prođe. Dogovoriću se sa vladom i don Kročeom da ih uzmu u zastitu. Tako će nekome biti od koristi sto drzirn Testament."

"A biće koristan i nama, ako nam jednoga dana zatreba na Siciliji", reče Majki s prizvukom ironije.

"A sta ja tu mogu?" odvrati don s nekim neprirodnim osmejkom.

Posle dugog ćutanja, Majki tiho progovori:

"Ne znam, meni to liči na besčasće. Đulijano je bio pravi heroj, on je već legenda. Trebalo bi da učinimo sve da sećanje na njega ne izble-di. A ne da sve propadne i da ga zapamte po porazu."

Prvi put na donu se videla blaga nervoza. On nasu sebi jos jednu času aniseta i popi je naiskap. Onda uperi prst u sina. "Rekao si da hoćes da učis", reče. "E, slusaj me onda. Prva duznost čovekova jeste da odrzi sebe u zivotu. Tek tada na red dolazi ono sto svi nazivaju časću. A ovo besčasće, kako ga ti nazivas, ja dobrovoljno preuzimam na sebe. Učinio sam to da bih ti spasao zivot, bas kao sto si ti jednom preuzeo breme besčasća da bi spasao mene. Da te nije stitio don Kroče, nikada ti ne bi otisao sa Sicilije. Pa, da vidimo. Je Г bi ti da budes heroj, kao Đulijano, legenda da budes? I uz to mrtav? Ja ga volim, bio je sin mojih dragih prijatelja, ali mu ne zavidim na toj slavi. Ti si ziv, a on je mrtav. Uvek to pamti, i zivi ne da postanes heroj, nego da ostanes u zivotu. Vremenom, videćes, ti heroji počnu da ti liče na budale."

Majki uzdahnu. "Đulijano nije imao izbora", reče.

"Mi smo bolje sreće", kaza don.

BILA JE TO prva lekcija koju je Majki naučio od svog oca, lekcija koju će najbolje upamtiti. Ona će u stvari dati ton njegovom potonjem zivotu, ona će ga navesti da donese neke strasne odluke za koje ranije ne bi ni sanjao da će biti kadar da ih donese. Taje lekcija izmenila njegovo viđenje časti, pritulila je u njemu divljenje prema junastvu. Pomogla mu je da prezivi, ali ga je učinila nesrećnim. Jer, uprkos činjenici da

Trideseto poglavlje

ĐULIJANOVA SMRT je slomila duh sicilijanskome narodu. On je bio prvak on je bio stit visoko uzdignut spram bogatasa i plemića, Prijatelja prijatelja i demohrisćanske vlade u Rimu. Sada, kad Đulijana vise nije bilo, don Kroče je ostrvo provukao kroz svoju presu za masline, iscedio ga, i iskamčio golemo blago, sto od bogatih, sto od sirotinje. Kad je vlada pokusala da podigne velike ustave, kako bi zivlju obezbe-dila jeftinu vodu, don Kroče je unistio skupocenu opremu i tako Rimu stavio do znanja da se u njegovo ne sme dirati. Jer, on je, na kraju krajeva pod kontrolom drzao celokupni vodni potencijal Sicilije; izgradnja brana koje će narodu obezbediti jeftino snabdevanje vodom njen«, naprosto, nije bila u interesu. I poratni građevinski bum isao je naruku don Kročeu; zahvaljujući poverljivim informacijama i ubedljivosti u pregovaračkom procesu, on se izborio za najbolje lokacije, po -vrlo pristupačnim cenama, da bi potom na njima dobrano zarađivao. Ulje bilo poslovnog poduhvata na Siciliji, a da na njega sapu nije spustio blagonakloni zastitnik don Kroče. Artičoku najobičniju nisi moga^ da prodas na pijaci u Palermu a da njemu bar nekoliko centest** ne platis; bogatasi nisu mogli da obraduju zene nekim dragim kamenom ili sinove trkačkim konjima, a da se prethodno nisu "osigurali kod don Kročea. Čvrstom rukom, bez zazora, u srcu sicilijanskog seljaka ubio je i poslednju budalastu nadu da će moći da se dođe d« te nesrećne, neobrađene zemlje koje je na imanju kneza Olorta bilo napretek uprkos svim tim besmislenim zakonima koje je itahjansKi parlament usvojio. Pritisnut između don Kročea, plemića i rirosKe vlade - sicilijanski je narod odustao od svake nade.

Za dve godine posle Đulijanove smrti, emigriralo je pet stotina hiljada Sicilijanaca, mahom mladića. Otisli su ti momci u Englesku. <» se zaposle kao bastovani, sladoledzije, konobari. Mnogo ih je zavreo

344

mm nm

u Nemačkoj, gde su se bavili teskim fizičkim poslovima, ili u Svajcar-skoj, gde su odrzavali čistoću u toj besprekorno čistoj zemlji i pravili zidne satove sa kukavicama. Neki su, idući trbuhom za kruhom, dosli do Francuske, da tamo pomazu po kuhinjama i čiste pogone tekstilne industrije. Odlazili su mladi Sicilijanci u Brazil, da rasčisćavaju stoletne prasume. Neke su odvukle ledene skandinavske zime. Bilo je tu naravno i srećnika koje je Klemenca regrutovao kao ispomoć porodici Korleone, u Americi. Njih su smatrali najsrećnijima. I tako je Sicilija postala zemlja staraca, dece i zena koje su, pod nemilosću ekonomske vendete, trpele kao udovice, sa zivim muzevima po svetu razbacanim. Sela od kamena nisu vise snabdevala bogataska imanja jevtinom radnom snagom, pa su i oni imućni patili. Samo je don Kroče napredovao.

Gaspareu Aspanuu Pisoti suđeno je za zločine koje je počinio, ili u njima učestvovao kao bandit, da bi naposletku bio osuđen na dozivotnu robiju u zatvoru Učardone. Javna je, međutim, bila tajna da je pitanje dana kada će Pisota biti pomilovan. Njegova jedina briga bila je da ga ne ubiju dok je jos u zatvoru. A amnestije nema pa nema. I, Pisota se oglasio. Poslao je poruku don Kročeu u kojoj je naglasio da će, ukoliko smesta ne bude pomilovan, otkriti sve informacije koje se tiču kontakata Đulijanove bande sa Trećom, kao i ključnih podataka o učesću ondasnjeg ministra, a sadasnjeg već premijera, u zaveri sa don Kročeom koja je za ishod imala ubistvo neduznih građana kod Portela dela Đinestre.

Sutradan posto je ministar Treća zauzeo fotelju premijera Italije, Aspanu Pisota se probudio tačno u osam ujutro. Prostranu je ćeliju imao, punu bilja i velikih tapiserija koje je sam izradio, dokon, izvan sveta. Svetlucavo tkanje kanda mu je smirivalo uzburkani um, naročito od časa kad je intenzivno počeo da razmislja o svom detinjstvu,

0 danima provedenim sa Turijem Đulijanom i ljubavi koja ih je, kao nerazdvojne drugare, godinama vezivala.

Pisota je skuvao prvu jutarnju kafiću i popio je. Plasio se da će ga otrovati. I zato je sve, do poslednjeg sastojka, u toj soljici kafe bilo od kuće doneseno. Njegovi su ga snabdevali svim potrepstinama. Zatvorska hrana prolazila bi naročitu probu; odvadio bi malo i stavio u tanji-rić, pa ga poturio papagaju kojeg je drzao u kavezu. Za svaki slučaj na policama je drzao, uz sivaće igle i naslagane raznorodne tkanine,

1 ogroman krčag sa maslinovim uljem. Nadao se da će, ako ga neko otruje, sasuvsi ulje u zdrelo uspeti da suzbije učinak otrova, ili da će

ЖШЈШС

345

je, uostalom, pod jakom strazom. Posete je primao isključivo u ćeliji, iz koje nije ni izlazio. I tako je sada Aspanu Pisota strpljivo sačekao da papagaj pojede i svari doturen mu uzorak. Tek kad se uverio da je sve u redu, i on navali na doručak, s osobitim apetitom.

HEKTOR ADONIS je izasao iz svog stana u Palermu i tramvajem se odvezao do zatvora Učardone. Februarske sunce već je dobrano przilo, premda je tek rano jutro bilo, i on zazali sto je obukao crno odelo i pridavio se kravatom. Ali naprosto je osetio da je to situacija u kojoj bi čovek trebalo da bude dolično odeven. Tek da proveri, Ado-nis dotaknu vazno parče hartije koje mu je počivalo u unutrasnjem dzepu sakoa, pri dnu, za svaku sigurnost.

Dok se vozio kroz grad, duh Turija Đulijana putovao je s njim. Setio se profesor onog jutra kad je posmatrao tramvaj pun karabinjera i trenutka kad će taj tramvaj odleteti u vazduh; bila je to jedna od Đulijanovih osvetničkih akcija, kada je vlastima hteo da vrati milo za drago zato sto su mu pritvorili roditelje, u isti ovaj zatvor u kojem sada lezi Pisota. I jos jednom se Hektor Adonis zapitao kako je uopste moguće da je tako fin momak, kome je pričao o klasicima, mogao da počini nesto tako strasno. I sada, premda su zidovi koji su pred njim promicali bili čisti, neispisani, on je jasno, nosen mastom, mogao da vidi natpise koji su ih nekada krasili: ZIVEO ĐULIJANO. Njegovo kumče, istina, nije dugo pozivelo. No, ono sto Adonisu nijednoga časa nije davalo spokoja i mira bilo je, svakako, saznanje da je Turija ubio njegov drug iz detinjstva, čovek s kojim je proveo sve te godine. Zato je profesor sa izvesnim odusevljenjem primio naređenje da ponese tu poruku, na parčetu hartije ispisanu, u dzepu svog sakoa. Poruku je poslao don Kroče lično, sa naročitim uputstvima.

Tramvaj se zaustavio kraj dugačke zgrade od cigala. Bese to zatvor Učardone. Kazneno-popravnu ustanovu od ulice je delio kameni zid, okrunjen bodljikavom zicom, da ne moze da se preskoči. Oko zatvorskih bedema patrolirali su policajci pod punom borbenom opremom. Hektor Adonis je imao sva potrebna dokumenta, i odmah su ga pustili unutra. Preuzeo ga je jedan strazar, koji će ga odvesti do apoteke zatvorske bolnice. Tamo gaje dočekao apotekar, čovek po imenu Kuto. Kuto je nosio čistu, belu uniformu preko urednog odela, sve sa kravatom. I on je - prateći neki suptilan dusevni putokaz - procenio da je ovo prilika za koju vredi lepo se odenuti. Srdačno je pozdravio Hek-Adonisa, i oni sedose, da sačekaju.

346

MARIO PUZO

"Uzima li Aspanu lek redovno?", upita Adonis. Pisota je i dalje morao da uzima streptomicin zbog tuberkuloze.

"O, da", reče Kuto. "On i te kako vodi računa o zdravlju. Prestao je, stavise, da pusi. Nesto sam čudno primetio u vezi s ovim nasim zatvorenicima. Kad su na slobodi, bahati su prema svom zdravlju - prete-rano puse, stalno se opijaju, bludniče do iznemoglosti. Slabo spavaju i ne vezbaju. A onda, kad dođe dotle da će ostatak zivota morati da provedu u zatvoru, počnu da rade sklekove, bace duvan, vode računa o dijeti i, uopste, u svemu postanu umereni."

"Mozda zato sto nemaju ni prilike da zgrese", primeti Hektor Adonis.

"O, ne, nije to", reče Kuto. "U Učardoneu mozes da dođes do svega sto pozelis, nije to problem. Strazari su siromasni, a zatvorenici bogati, i po svemu je prirodno da novac ide od ruke do ruke. Ovde, ako čovek to hoće, u svakom poroku moze da se uziva."

Adonis je razgledao apoteku u kojoj su sedeli: police pune lekova, ormane od hrastovine u kojima su drzali zavoje i medicinski instru-mentarijum, jer je ova apoteka istovremeno sluzila i kao neka vrsta hitne pomoći za zatvorenike. Behu tu čak i dva uredno spremljena kreveta u udubljenju u zidu.

"Imate li nekih problema s nabavkom tog njegovog leka?", upita Adonis.

"Ne, idemo na vanredno trebovanje", uzvrati Kuto. "Jutros sam mu isporučio novu bocu. Sa svim onim specijalnim pečatima koje Amerikanci utisnu na izvoznu robu. Vrlo skup lek, bas skup. Prosto me čudi sto se nase vlasti toliko muče da ga odrze u zivotu."

I njih dvojica se osmehnuse jedan drugome.

U SVOJOJ ćeliji, Aspanu Pisota uze bocu streptomicina i raspečati je. Odmerio je uobičajenu dozu i progutao je. Iznenadilo ga je sto je nesto odjednom tako gorko, ali nije ni mogao da misli duze od puke sekunde, a onda mu se telo naglo izvi unazad, u bolan luk, da bi se sručilo na patos. Pisota urliknu i strazar dotrča do vrata ćelije. Zatvorenik se s mukom pridize, boreći se sa stravičnim bolom koji mu je lomio telo. Grlo mu je bilo suvo, dozlaboga suvo, i on, posrćući, krenu ka onom maslinovom ulju. Telo mu se ponovo izvi, i on kriknu, obraćajući se sad izbezumljenom strazaru: "Otrovali su me! Pomozi mi, pomozi!" A onda, pre nego sto će pasti, obuze ga silan gnev - don

SICILIJ&NAC

347

STRAZARI, s Pisotinim telom na rukama, utrčase u apoteku. Zatvorenik otrovan, vikali su. Kuto im reče da spuste Pisotu na krevet u nisi, pa pregleda zatvorenika. Onda hitro pripremi protivotrov i sumi ga Pisoti u grlo. Usplahirenim strazarima je izgledalo da je Kuto nesporno učinio sve da spase čoveka. Jedino je Hektor Adonis znao da je ovaj Pisoti dao suvise razblazenu dozu protivotrova koja sigurno neće moći da pomogne. Adonis se primače krevetu i izvadi onaj papir iz dzepa; drzao ga je skrivenog, u saci. Praveći se da, toboze, pomaze nesto apotekaru, on ćusnu hartijicu Pisoti u kosulju i u isto vreme osmotri mladićevo naočito lice. Činilo se kao da se skiselilo od neke zalosti, ali to je, zapravo, bio grč jezivog bola. Jedan tanki brk bio je izgrizen. U tom času, Hektor Adonis se pomoli za Pisotinu dusu i obuze ga velika tuga. Jasno se sećao kako su ovaj čovek i njegov mladi kum hodali, ruku pod ruku, po brdima sicilijanskim, stihovima prizivajući Rolanda i Karla Velikog.

PORUKA udenuta u Pisotinu odeću pronađena je tek nekih sest sati kasnije, ali jos je bilo i suvise rano da bi njena sadrzina dospela na novinske stupce i bila citirana sirom Sicilije. Na hartijici koju Hektor Adonis bese gurnuo Pisoti u kosulju pisalo je: "TAKO UMIRU SVI KOJI IZDAJU DULIJANA."

Intimi i prvo poglavlje

NA SICILIJI, ako ste iole pri parama, svoje bliznje ne sahranjujete, ne spustate njihove zemne ostatke u ostrvsku crnicu. Bilo bi to konačno i nepobitno priznanje poraza, a zemlja sicilijanska već je tolike obes-častila i nadu im u srcima ugusila. I zato su groblja bila puna malih mauzoleja, sagrađenih od kamena i mermera - četvrtastih zdanja zvanih congregazioni. Na ulazu u te večne kuće behu gvozdene resetke, a unutra kanali u koje su spustani kovčezi, da bi, kad ispuni namenu, svaki kanal bio zacementiran. Oni jos slobodni posluziće familiji u dolazećim vremenima.

Hektor Adonis je odlučio da jedne lepe nedelje, nedugo posle Pisotine smrti, izađe na groblje u Montelepreu. Tamo je trebalo da se sastane sa don Kročeom, pa da se zajedno pomole nad grobom Turija Đulijana. A budući da su imali i o poslu stosta da popričaju, kakvo bi bolje mesto nasli od toga, gde će misli razmeniti oslobođeni ovosvet-ske tastine, spokojem grobnim nagnani da zaborave sva zla minula, a sve to u najvećoj diskreciji?

I, sem toga, gde ćes boljeg mesta da kolegi čestitas na dobro obavljenom poslu? Don Kročeova je duznost bila da ukloni Pisotu, koji je bio i suvise blagoglagoljiv i previse toga pamtio. I, don Kroče je odabrao Hektora Adonisa da to osmisli i sprovede u delo. Poruka ostavljena pri zrtvinom telu bio je jedan od najfinijih, najsuptilnijih donovih poteza. To je zadovoljilo i samog Adonisa, a klasično političko ubistvo izvrseno pod maskom romantičnog zadovoljenja pravde. Stojeći pred grobljanskom kapijom, Hektor Adonis je posmatrao kako vozač i telohranitelji podizu don Kročea i izvode ga iz automobila. Donova trbusina izuzetno se uvećala u toku poslednje godine; kao da mu je telo raslo od bezmerne moći koju je minulih meseci sticao.

Adonis i Malo zajedno prođose kroz kapiju. Profesor je pogle-Har> 1гл Inku пАпаН nlava KFa avnyrlenom ramu. metalnim slovima,

§1СШЈШС

349

ispisana je bila poruka koja će utesiti ozalosćene: "MI BEJASMO ONO STO STE VI - A VIBIĆETE ONO STO SMO MI."

Adonis se osmehnu, samome sebi - te reci predstavljale su neobičan izazov za mislećeg čoveka. Đulijano nikada ne bi izgovorio nesto tako okrutno, ali ove su reci neodoljivo slutile na Pisotin stil; taj bi, začelo, upravo ovako nesto urlao iz groba.

Hektor Adonis prema Pisoti vise nije gajio onu gorku mrznju koja ga je tistala od Đulijanove smrti. Sada se osvetio, i mogao je da razmislja o njima dvojici kao o dečacima, o tome kako se Aspanu i Turi igraju, rastu i zajedno prihvataju oreol odmetnika.

Don Kroče i Hektor Adonis behu već duboko zasli u tu grobnu naseobinu satkanu od nevelikih kamenih i mramornih zdanja. Don Kroče i njegovi telohranitelji isli su zajedno, pridrzavajući se na nesigurnoj stenovitoj stazici; sofer je nosio veliki buket cveća koji je spustio kod ulaza u congregazione u kojem su se nalazili Đulijanovi posmrtni ostaci. Zurno popravivsi cvetni aranzman, don Kroče se zagledao u Đulijanovu sličicu na kamenim vratima mauzoleja. Telohranitelji mu stadose jedan s jedne, drugi s druge strane, da ga pridr-

ze, da ne padne.

Don Kroče se ispravi. "Hrabar je to momak bio", reče tada. "Svi smo mi voleli Turija Đulijana. Ali kako bismo opstali, kako bismo ziveli da je on jos među nama? On je hteo svet da promeni, sve naopačke da okrene. Voleo je bliznjeg svog, a ko je vise bliznjih svojih od njega pobio? Verovao je u Boga, a oteo kardinala."

Hektor Adonis je pomno proučavao fotografiju. Đulijano je imao tek sedamnaest leta kad je snimljena; nikada nije bio lepsi nego tada, cvet nikao na obali Sredozemnog mora. Nečeg je bilo, naprosto, slatkog u tom licu, nije moglo da vam se ne dopadne. I, ko bi i u snu pomislio da će mladić sa takvim licem moći da naredi da se pobiju hiljade ljudi? Ko bi pomislio da će takav čovek hiljade dusa poslati u pakao? O, Sicilijo, Sicilije - pomisli profesor - unistavas najbolje svoje sinove, u prah ih olako pretvaras, Sicilijo! Decu svoju, od anđela lepsu, uzdizes u nebo i pretvaras u demone! Zlo buja u tom tlu, kao bambus, kao kruska! A opet, otkud bas don Kroče da dođe na Đulijanov grob

sa ovim cvećem?

»E", oglasi se don, "da sam ja, kojim slučajem, imao sina kao sto je Turi Đulijano... Kakvo bih carstvo stvorio i njemu ga ostavio da njime vlada! Ko zna do kakve bi slave on stigao!"

Hektor Adonis se osmehnu. Nema sumnje da je don Kroče veliki čovek, ali za istoriju, očito, smisla nema. Ima taj don Kroče hiljadu

350

MARIO PUZO

sinova koji će produziti njegovu vladavinu, koji će naslediti njegovu lukavstinu, pljačkati Siciliju, podmićivati Rim. I on, Hektor Adonis, cenjeni profesor istorije i knjizevnosti na Univerzitetu u Palermu, bio je jedan od njih.

Hektor Adonis i don Kroče krenuse. Ispred groblja je čekala duga kolona zapreznih kola. Svaki centimetar njihovih stranica i točkova bio je oslikan legendama o Turiju Đulijanu i Aspanuu Pisoti; kako Đulijano uzima vojvotkinji prsten, pa scena velikog pokolja mafijas-kih glavesina, pa ono kad Aspanu ubija Turija. Hektoru Adonisu se u tom času učinilo da mu je, jednostavno, sve jasno, da nema toga sto on ne zna. I to da će don Kroče pasti u zaborav, uprkos svoj svojoj veličini, i da će Turi Đulijano ziveti i dalje, uprkos smrti. Znao je profesor da će legenda o Turiju Đulijanu rasti, i da će neki verovati kako taj čovek zapravo nikada i nije umro, već i dalje luta Kamaratom i da će, jednog slavnog dana, ponovo doći, da podigne Siciliju na noge, da je oslobodi negvi i bede. U stotinama i hiljadama kamenom i zemljom podignutih sela, deca, jos nerođena, moliće se za Đulijanovu dusu i uskrsnuće.

/ A pronicljivi Aspanu Pisota - ko kaze da on nije slusao Hektora Adonisa dok je profesor recitovao epove o Karlu Velikom, Rolandu i Oliveru? I da upravo zato nije odlučio da krene - drugim putem? Daje ostao veran svom prijatelju, Pisota bi pao u zaborav, a Đulijano bi ostao jedini junak u njihovoj priči. Ali počinivsi taj strasni zločin, Pisota je, i u sećanju sveta, ostao tu, rame uz rame sa svojim voljenim Turijem, zauvek.

Pisota će biti sahranjen na istom groblju. Njih dvojica će, dok je sveta, gledati u planine koje su toliko voleli, iste one planine koje su vekovima čuvale kostur Hanibalovog slona, planine koje su odjekivale zovom Rolandovog roga dok je on umirao bijući se sa Saracenima. Turi Đulijano i Aspanu Pisota umrli su mladi, ali oni će ziveti, ako ne zauvek, a ono začelo duze od don Kročea ili njega samoga, profesora Hektora Adonisa.

I tako ta dva čoveka, jedan ogroman, drugi tako sitan, napustise groblje zajedno. Terasaste baste, nalik zelenim ukrasnim trakama, bojile su padine obliznjih planina, blistalo je krupno, belo stenje, a maleni, crveni jastreb sicilijanski, sunčevom stazom vođen, ustremi se ka njima.

O piscu

Mario Puzo je rođen 15. oktobra 1920. godine na Menhetnu, u njujors-koj "Paklenoj kuhinji", kako se zove deo Vest Enda u kojem je potonji pisac odrastao. Borio se kao američki vojnik u Drugom svetskom ratu, da bi potom sticao znanja na njujorskoj Novoj skoli za drustvena istrazivanja i Univerzitetu Kolumbija.

Najpoznatijem Puzovom romanu, Kum, prethodila su dela Mračna arena i Srećni hodočasnik, koja nisu promakla budnom oku kritike. Roman Budale umiru objavio je 1978. godine, a usledio je Sicili-janac (1984), te roman Četvrti K, koji je svetlost dana ugledao 1991.

godine.

Puzo je napisao i vise scenarija, uključujući tekstualne predloske za filmove Zemljotres i Supermen, kao i scenarija za tri nastavka celuloidne sage Kum, za koju je ovenčan dvema nagradama Američke filmske akademije.

Poslednji roman koji će Puzo za zivota objaviti, Poslednji don, objavljen je 1996. godine i ubrzo potom pretočen u televizijsku seriju u kojoj su zapazene role ostvarili Deni Ajelo, Kirsti Eli i Dzo Mantenja.

Mario Puzo je preminuo drugog jula 1999. godine u svom domu u Bej Soru, na Long Ajlendu. Godinu dana kasnije iz stampe je izasao njegov roman Zakon ćutanja, da bi 2001. njegova dugogodisnja saputnica Kerol Dino dovrsila i objavila testamentarno Puzovo delo

Porodica.                                                                                        .   .

Sem knjizevnih dela i voljene Kerol, Marija Puza nadzivelo je i

petoro njegove dece.

БМБЛИОТЕКА

Mario Puzo SICILIJANAC


Document Info


Accesari: 2306
Apreciat:

Comenteaza documentul:

Nu esti inregistrat
Trebuie sa fii utilizator inregistrat pentru a putea comenta


Creaza cont nou

A fost util?

Daca documentul a fost util si crezi ca merita
sa adaugi un link catre el la tine in site

Copiaza codul
in pagina web a site-ului tau.

 


Copyright © Contact (SCRIGROUP Int. 2014 )