Documente online.
Username / Parola inexistente
  Zona de administrare documente. Fisierele tale  
Am uitat parola x Creaza cont nou
  Home Exploreaza



























NEOKLASICIZAM (1750 - 1850)

Croata sarbo croata











ALTE DOCUMENTE

ZAKRECENJE ZILA KUCAVICA (ATEROSKLEROZA)
RAZVITAK PSIHIČKOG ZIVOTA ČOVEKA
HW Přerusení
Sv. Antun Padovanski
ALBERT CAMUS STRANAC
MATURSKI RAD predmet: Likovna kultura KLOD MONE
Rolat od spanaca nadeven keljom
TESTENINA SA JAJIMA
POGACA C MASCU
TESTENINA SA SIROM I SPANACEM
ULTIMELE CAUTARI PENTRU ACEST DOCUMENT
Aceste cautari sunt actualizate instantaneu




NEOKLASICIZAM (1750 - 1850)

Neoklasicizam je pravac koji se javlja polovinom XVIII veka, kao reakcija na barok i rokoko, na njihovu preteranu ornamentiku i frivolnost. Dolazi do interesovanja za antičke gradove na jugu Italije (otkriće Herankuleje 1783 g. i Pompeje 1748 g., u blizini Napulja), takođe i iskopavanja u Rimu. Mlade aristokrate zbog obrazovanja odlaze u Italiju na «grand tour» veliko putovanje.

Neoklasicizam znači ponovno ozivljavanje antike i to doslednije nego klasicizam.

Oko 1780 g. u Rim dolaze umetnici sa svih strana i tada Rim postaje prestonica evropske kulture. Iako je kolevka ovog pravca bio Rim, u Francuskoj je ovaj pravac imao najvise uslova za razvoj, zahvaljujući racionalizmu i novim drustvenim odnosima. Od 1780 - 1805 godine pobeđuje neoklasicizam, te ponovno interesovanje i prihvatanje antičkih, naročito rimskih oblika u umetnosti. Siri se čitavom Evropom. Vrhunac neoklasicizma u evropskim drzavama: Francuska - stil Empire, Engleska - Regency, Nemačka - Biedermeir.

Preterivanju baroka i kitnjastim ukrasima rokokoa, neoklasicizam se suprostavlja (odlike neoklasicizma: lepota mere, simetrije, ravnoteze, reda i jasnoće) idejom klasičnosti.

Antička umetnost se uzima kao uzor, ali je nepodrazavaju slepo, nego je nanovo obrađuju na osnovu novih načela racionalnosti, mere, simetrije, reda, čistote. Pokretač je razum.

SLIKARSTVO

U njemu je bila izrazena jasna i čista kontura. Boja se uglavnom svodi na ahromatske nezasićene tonove i nanosi se na podlogu ravnomerno u tankom sloju. Nema kontrasta svetlo-tamnog i ne narusava se mir i ne izrazavaju se osećanja. Slikari se nadahnjuju uzorima iz proslosti, naročito Rafaelom. Filozofi iz doba prosvećenost pruzaju jaku podrsku antirokoko slikarstvu.

JACQUES LOUIS DAVID (1748 - 1825 g.)

Rođen je u Parizu u građanskoj porodici. Od 1775 - 1780 g. bio je u Rimu, gde su na njega uticale antički kipovi i Rafaelo. Bio je najveći klasicista svoga doba i zvanični slikar revolucije i od 1804 g. Napoleonov slikar. (Napoleon je bio najveći klasicistički junak).

Najvise je cenio i slikao antičke i savremene kompozicije. Njegove slike su trebale biti moralna pouka revolucionarima, kako se za ideju bori i umire.

Odlike njegovog slikarstva su: jasnoća prostora, difuzno osvetljenje i finoća konture. Njegov rad se odlikuje moralnom strogou, trezvenou i hladnom ozbiljnou. Dela:

-          Zakletva Horacija, 1784 g., Luvr, Pariz

-          Sokratova smrt, 1787 g., Metropolitan museum, NY

-          Brut, 1789 g., Luvr, Pariz

-          Maratova smrt, 1793, Kraljevski muzej likovnih umetnosti, Brisel

-          Napoleon prelazi Alpe, 1801 g., Musee National du Chateau de Malmaison, Rueil

-          Madam Rekamije, XIX vek

-          Otmica Sabinjanki

JEAN AUGUSTE DOMINIQUE INGRES (1780 - 1867 g.)

Engr je studirao u Toulousu, od 1797 g. radi u Davidovom ateljeu u Parizu. Bio je direktor Francuske akademije u Rimu i profesor na Ecole des Beaux-Arts. Bio je najcenjeniji i najuticajniji francuski slikar.

Njegovi rani radovi sadrze sve neoklasicističke elemenjte: jasnoća forme, jednostrana elegancija i nadahnjivanje uzorima iz proslosti - Rafaelom. Obično ga nazivaju neoklasičarem, a njegove protivnike romantičarima. Ta dva tabora ozivela su staru raspravu između «pusenovaca» i «rubensovaca». On je bio prusenovac, ali kao i ostali prusenovci nisu primenjivali u pravoj meri ono sto su govorili. Uvek je smatrao da je crtanje izvor slikanja, ali njegova «Odaliska» ipak otkriva izvanredno osećanje za boju, a isto tako «Odaliska» nije akt klasičnog ideala lepote, iako Engr govori da treba obozavati Rafaela. Istorijsko slikarstvo, kako ga je definisao Pursen, bilo je njegova zivotna teznja, dok je portret za koje kaze da nije voleo, bio njegov najveći izvor prihoda.

U kasnijim delima, koja predstavljaju spoj neoklasicizma i romantizma, izrazava svoju prefinjenu osećajnost, snaznu čulnost i izuzetnu psiholosku dubinu. Čistotu forme razvija kroz ponesto artificijelnu finoću proporcije tela. To je tzv. «romantički neoklascizam». U romantizmu su pokretač osećanja, a u neoklasicizmu to je razum. Dela:

-          Edip i Sfinga, 1808 g., Luvr, Pariz

-          Ossianov san, 1813 g., Musee Ingres, Francuska

-          Odaliska, 1814 g., slika na platnu, Luvr, Pariz

-          «Roger oslobađa Angelicu», 1819 g., Luvr, Pariz, renesansna priča u romantičnom ambijentu

-          Louis Bertin, 1832 g., Luvr, Pariz, crtez olovkom

-          Louis Bertin, 1832 g., Luvr, Pariz, slika u ulju, spoj psiholoske dubine i fizičke tačnosti

-          Luigi Cherubini i muza lirske poezije, 1842 g., Luvr, Pariz, kontraverzna slika, kombinira klasičnu ikonografiju sa proniciljivim portretisanjem modela

-          Madame Moitessier, 1856 g., Nacionalna galerija London, preciznost i bogatstvo detalja na kostimu naglasavaju čulnu lepotu i drazesne pregibe tela.

FRANCOIS GERARD (1770 - 1837 g.)

Bio je Davidov učenik. Prvo je bio neoklasicista, a kasnije spaja dva pravca kao i Ingres. Dela:

-          Psiha prima prvi Amorov poljubac, 1798 g., Luvr, Pariz, klasičan mit o spoju duse i tela, postoji nesto ljupkosti svojstvene rokokou

-          Madame Recamier, 1805 g., Muzej Carnavalet, Pariz (Madam Juliette Recamier, prelepa i drazesna zena bogatog bankara, pozirala mnogim slikarima), slika u grčkom stilu.

ANDREA APPIANI (1754 - 1841 g.)

Bio je predstavnik italijanskog neoklasicizma. Bio je Napoleonov dvorski slikar u Italiji. Od 1803 - 1807 g. u slavu carevih poduhvata, izradio je seriju slika u Dvorani Karijatida u Palazzo Reale u Milanu. Kako se povećava broj motiva, tako i njegov slikarski jezik postaje kompleksniji. Koristi snazan chiaroscuro po uzoru na Karavađa, strogim bojama metalnog odsjaja, koje upućuju na duhovnu snagu, kao kontrast neznim pastelnim bojama tipičnim za jednu vrstu senzualnijeg klasicizma. Javile su se dve tendencije: sićusno je jukstaponirao monumentalnom, a minijaturu i kameju sa divovskim.

VAJARSTVO

U vajarstvu neoklasicizma se ističe čistota oblika, ljudski akt bez strasti, hladnoća, strogost, jasnoća i plemenitost konture, dominacija pravih linija i naturalistično prikazivanje detalja. Razvijeno je portretno vajarstvo, to jest, prikazivanje savremenih ličnosti u antičkoj nagoti je bilo uobičajeno.

U stvari, vajare pritiska autoritet pridavan antičkim statuama (Apolon Belvederski), kao najvisi ideal grčkoga genija. Druga teskoća je ideal beskompromisne realistične «istinitosti». Portret je jedina oblast u kojoj vajarstvo moze da opstane.

ANTONIO CANOVA (1757 - 1822 g.)

Ovaj Venecijanac je bio veliki neoklasicistički vajar i slikar. Radio je portrete svih članova Bonapartove porodice. Radio je u skladu sa Winkelmanovim načelom: «plemenite jednostavnosti i mirne veličine», te je izbegavao suvisan mermer da bi dočarao raskosne nabore draperije. Radio je nagu statuu Napoleona. Od 1779 g. učvrstio je svoju karijeru u Rimu. Dela:

-          Grobnica grofice Marije Kristine, 1798 - 1805 g., Avgustinska crkva, Beč

-          Napoleon kao Mars Mirotvorac, 1803 - 1808 g., mermerna statua, Apsley House, London

-          Italska Venera, 1804 - 1812 g., mermerna statua

-          Pauline Borghese kao Venera, 1808 g. mermerna statua, Galerija Borghese, Rim



Document Info


Accesari: 9656
Apreciat:

Comenteaza documentul:

Nu esti inregistrat
Trebuie sa fii utilizator inregistrat pentru a putea comenta


Creaza cont nou

A fost util?

Daca documentul a fost util si crezi ca merita
sa adaugi un link catre el la tine in site

Copiaza codul
in pagina web a site-ului tau.

 


Copyright © Contact (SCRIGROUP Int. 2014 )